Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Читаоница => Најлепши стихови => Тему започео: Pedja на 11.18 ч. 11.05.2007.



Наслов: Gavril Stefanović Venclović
Порука од: Pedja на 11.18 ч. 11.05.2007.
Raava

Tebe ženo našao sam
u kurvaluku u mehani
kano lep, skupi biser
u blatu pogažen,
i kano zlato
u vodenoj peni zamešato,
kako hubav, lep
mirisni cvet
u trnju zarastao.

Duša svetla
u smrdljivu mestu
zatvorena je to bila.


Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović
Порука од: Pedja на 11.19 ч. 11.05.2007.
Pohvala ženi

Kano voćka dobrorodna
i domaći sad gospodski;
koren je ona devojački i stablo,
deca su grane;
radilštvo živo,
živu i besedljivu rodu granastu;
svetsko s blagoslovom nasporivanje,
poslednjim domaćinom
spomen i podušje rodu,
zidar ljudski,
božiji živopisac obrazom,
govorljivim ikonami stesilac,
umljivoj građi sklopilac...


Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović
Порука од: s.z. на 12.34 ч. 08.12.2013.
Ја ћу вам добра времена давати;
кишна пролећа и јесен, и суха лета.
И земља ће вам ваша
свој берићет потпуно износити
да вам се напуне гумна свакога жита
и хардови вина и каце масла,
и сваке благоте да вам доста буде
и да вам преспева сваке летине
од года до года.
И старо испред новога
да исцрпивате и преручујете
и у снази се. у миру обживите сви скупа.
И нећете се ни од кога бојати
јер ће се сви ваши злотвори
од вас посрамити
и разбећи се испред вас.
И ви ћете се наспорити и
узрасти по навише.


Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović
Порука од: VladKrvoglad на 22.35 ч. 08.12.2013.
Zanimljivo je koliko je ovaj jezik (17-18. vek) citljiv. Ako se ne varam, i jeste bilo pisano na 'narodnom jeziku'. Vukova je reforma usledila bar 70 godina kasnije, a ovde su vec prisutni i svi padezi i glas 'h', cak i reci za koje bismo pomislili da su mnogo kasnije nastale ('rava', na primer)


Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović
Порука од: s.z. на 11.26 ч. 09.12.2013.
Венцловић је стварно био једна невероватна личност, са изванредним осећајем за живи народни језик, а неправедно је изостављен, или недовољно представљен, у читанкама и уџбеницима историје. Увек ме запањи лепота његових стихова, као и превода. Узмимо за пример његов превод Исаије 5, 1.2 и Друге Петрове 2, 9.10 и упоредимо их са преводима Караџића и Даничића (ово је често цитиран пример, па вам је вероватно већ познат):

Венцловић (око 1740. године)
"Виноград обљубљеному би посађен на брду, на лепоме виделу месту. Врло га - вели Господ - с плотом и с кољем обградих. Добру по избору лозу у њему посадих..."
Даничић (око 1860. године)
"Драги мој има виноград на родну брдашцу. И огради га и отријеби из њега камење. И насади га племенитом лозом..."
Венцловић (око 1740. г.)
"Зна, рече, Господ благочастиве от напасти ослобођивати, а неправеднике по судњому дну у муки вечној чувати, а најотвише оне којино се све за тим дају, и скрнаве се у телесној жељи блудно..."
Караџић (око 1840. г.)
"Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни; а особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте..."

Венцловиће је изрекао суштину, далеко лепшим, народним језиком и то на више од једног века пре ова друга два великана.

Он заслужује боље место у нашем колективном сећању. Ни Орфелин није боље прошао. Сумњам да иједан од њих двојице има неку честиту улицу кија носи њихов назив, а о споменику да и не говоримо. То је на нашу срамоту. Као да нисмо могли направити неки фин, можда чак и заједнички споменик овим великанима. У Бразилу имају музеј португалског језика, на пример. Могли смо и ми барем направити један споменик великанима српске речи. Колико је само финих места окупирано споменицима појединаца; ту је могао стајати један овакав монументални споменик.

Опширније о овом великану од још једног нашег великог књижевника: овде (http://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/studije/mpavic-venclovic/mpavic-venclovic.html).


Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović
Порука од: s.z. на 12.02 ч. 09.12.2013.
Zanimljivo je koliko je ovaj jezik (17-18. vek) citljiv. Ako se ne varam, i jeste bilo pisano na 'narodnom jeziku'. Vukova je reforma usledila bar 70 godina kasnije, a ovde su vec prisutni i svi padezi i glas 'h', cak i reci za koje bismo pomislili da su mnogo kasnije nastale ('rava', na primer)

Ово за глас 'х' је баш занимљиво. Колико знам, скоро свугде се тврди да је задржавање 'х' у одређеним речима Караџић установио по угледу на Дубровачку књижевност и да се 'х' изгубило у већини народних говора, а овде видимо један пример употребе истих на најсевернијим рубовима српства, деценијама пре Вукове реформе.