Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Подршка за кориснике => Питања, предлози и примедбе => Тему започео: миличић.марко на 15.56 ч. 02.06.2007.



Наслов: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: миличић.марко на 15.56 ч. 02.06.2007.
Шта мислите о томе да се на Вукабулар-у полако почне промовисати прави српски језик. На пример, кад код постоји одговарајућа српска реч за неку страну (која се одомаћила) вукабулар би требао да понуди и у први план стави праву српску реч. На пример, неко пише рад из области статистике и увек употребљава реч корелација уместо повезаност. Шта мислите о томе да направимо подфорум у коме ће свака тема бити дискусија у најприхватљивијем преводу а када се одреди најприхватљивији превод, та реч се званично уноси у базу вукабулар-а и промовише.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 00.09 ч. 03.06.2007.
To je dobra ideja.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 12.09 ч. 03.06.2007.
подфорум
потфорум


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Дарко Новаковић на 17.13 ч. 03.06.2007.
Идеја није лоша, али пример није најсрећнији.
Увођење нових појмова уместо корелација, кроскорелација, коефицијент корелације и сл., унео би само пометњу у текст.
Не треба инсистирати на 'чистим' српским речима по сваку цену, као што нема потребе инсистирати на новим страним речима ако већ постоје одомаћене српске.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: миличић.марко на 17.22 ч. 03.06.2007.
Идеја није лоша, али пример није најсрећнији.
Увођење нових појмова уместо корелација, кроскорелација, коефицијент корелације и сл., унео би само пометњу у текст.
Не треба инсистирати на 'чистим' српским речима по сваку цену, као што нема потребе инсистирати на новим страним речима ако већ постоје одомаћене српске.

Hmmm, ne bih se bas slozio. Suvise dugo vemena niko nije aktivno radio na jeziku i situacija koju sada imamo uopste nije zavidna. Ja verujem u onu staru "Da bi poboljsao nesto treba da se radi, a da bi ga pokvario ne treba nista da radis..." drugim recima ako se prepusti slucaju situacija ce biti sve gora i gora.

Bar ja tako mislim.

PS.
Mislim da bi eventualna konfuzija trajala kratko (5-10 godina). Vredi probati.





Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 17.53 ч. 03.06.2007.
U naučne termine se APSOLUTNO ne treba petljati. Nauka ima neospornu potrebu za međunarodnim jezikom komunikacije, koju dobro zadovoljava širokim korišćenjem (neo)grecizama, (neo)latinizama i opšteprihvaćenih termina iz drugih jezika.

Dakle, korelacija TREBA da ostane korelacija/correlation/correlazione itd. (Hrvati bi pak mogli da pođu nemačkim primerom - Wechselbeziehung - pa da iskalkiraju nešto tipa "suodnošaj", ako već i nisu). Isto i za sve druge zamislive primere. Naučni jezik ionako nije namenjen "širokomasenom" N. N.-u, pa dotični ne treba ni da ga čačka :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.42 ч. 03.06.2007.
Јао, да чујете само једну бабу стару седамдесет година која живи у најзабитијем могућем селу међу златиборским брдима, носи мараму на глави и опанке и говори изворним народним језиком како каже да је ситуација оптимална, али нема ђеце! :D

Зашто сви језик користе првенствено да би показали колико су учени и важни? (Где се изгуби она добра стара: "Језик је [само] средство споразумевања"?) Мора ли увек "едукација" да звучи стручније и озбиљније него "образовање"? :-\


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 21.08 ч. 03.06.2007.
Tu bi me više začudilo da je rekla "nema prokreacije" ;)

A šta fali tome što baba ZNA i ispravno KORISTI te dve latinske reči? Precizno je i jasno iskazala svoju misao.

Glupo je što se s jedne strane svi žale na neobrazovanost, a s druge se čudom čude kad bar i elementarno znanje prospe neko od koga se to "ne očekuje".


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.16 ч. 03.06.2007.
Али ја не мислим да је то показивање икаквог знања. Људи употребљавају стране речи само зато јер верују да тако дају свом говору већу важност; зато што мисле да страна реч више тежи него наша. Гнушам се таквог језика, претрпаног "образованим речима" без разлога. Као и та баба, и ти људи само изгледају смешни кад тако раде - бар мени - што је сасвим супротно од онога што су тиме желели да постигну. Мислим да језик не треба да служи показивању тога колико је ко "образованих речи" успео да запамти и правилно употреби.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 06.34 ч. 04.06.2007.
Ok, kako bi ti rekao "situacija je optimalna", a da to ne deluje puristički, knjiški i izveštačeno? "Sve je u najboljem mogućem stanju"? Šest reči umesto tri, samo da ne bismo ispali foliranti...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 08.31 ч. 04.06.2007.
uslovi su potaman :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 08.41 ч. 04.06.2007.
Anyway, baba mora da priča "srpski", inače ispada smešna? Bez veze. Meni to pre miriše na prikriveni elitizam: "Ne mešaj se ti nama, baba, u Vujakliju, mi smo za to škole učili, a ti se drži svojih reči iz 19. veka" :)

Dobar mi je i ovaj gore što se zalaže za purizam, i zaključuje da će eventualna konfuzija potrajati... :)

Izgleda da je purizam modni trend za sezonu 2007/2008 :) I na kraju će nam se (mada se iskreno nadam da neće) desiti ono zbog čega se i najviše rugamo Hrvatima.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 10.49 ч. 04.06.2007.
Dobar mi je i ovaj gore što se zalaže za purizam, i zaključuje da će eventualna konfuzija potrajati... :)
Аха... ;D

Anyway, baba mora da priča "srpski", inače ispada smešna? Bez veze. Meni to pre miriše na prikriveni elitizam: "Ne mešaj se ti nama, baba, u Vujakliju, mi smo za to škole učili, a ti se drži svojih reči iz 19. veka" :)
Хм, видиш... Зашто једна бака говори латински? Зашто је јеловник у маловарошкој кафани писан латиницом? Зашто школе нуде најбољу едукацију, а не образовање? Сигурно не зато што се та бака и иначе, кад јој не дође телевизија у госте, користи латинским речима; сигурно не зато што је власнику маловарошке кафане лакше да пише латиницом и зато што је тако цео живот навикао... Него зато што бака верује да озбиљна, свечана прилика захтева и озбиљан, свечан језик (а то ће рећи стране речи); и зато што власник маловарошке кафане верује да фирме и јеловнике треба искључиво писати латиницом јер је то модерно, озбиљно, "образовано"... Људи се у Србији служе језиком само као показатељем њихове "образованости". Овде влада овакво мишљење: "Ја на телевизији употребљавам стране речи, што значи да сам ја савременији и образованији, а мој језик је ученији и свечанији." Ово ме подсети на Милутина Ускоковића кад се руга ужичким комунистима, који говоре неким новим језиком, у коме се "свака реч завршава на -изам". То је без везе. ???


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 10.57 ч. 04.06.2007.
Сигурно не зато што се та бака и иначе, кад јој не дође телевизија у госте, користи латинским речима; сигурно не зато што је власнику маловарошке кафане лакше да пише латиницом и зато што је тако цео живот навикао...

Ovo ću ipak shvatiti kao tvoju ličnu spekulaciju. Ako uhvatiš kafedžiju kako, recimo, ćiriličnu ukrštenicu ipak popunjava latinicom, teorija ti pada u vodu.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 11.28 ч. 04.06.2007.
uslovi su potaman :)

A glagol optimizovati? Imenica optimizacija?
Baba bi mogla da kaže: "Uslovi nisu baš potaman, treba da ih potamanizujemo, da izvršimo potamanizaciju."


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 11.31 ч. 04.06.2007.
"Potamanimo", Vučenoviću - batali te latinske sufikse, nisu srpski :D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: миличић.марко на 12.02 ч. 04.06.2007.
Ja zaista mislim da je od kljucne vaznosti da polako ubacujemo nase reci i izbacujemo strane koje su se odomacilo... pa makar to bilo po cenu da radimo isto ono zbog cega smo se rugali Hrvatima. Na primer, kao autor nekoliko tekstova na Srpskom jeziku uvek sam pokusavao da koristim srpske reci gde god je moguce... cak i prevode.

Diskusija ove teme je krenula u sirinu. Niko da se dotakne osnovne ideje.

Da li mislite da bi bilo dobro da otvorimo potforum gde ce naslovi tema biti strane reci, a odgovori predlozi prevoda ili srpske alternative. Uz jednu ili dve recenice objasnjenja. NAPOMINJEM DA TO NEBI BILA DISKUSIJA ne bi se citiralo, vec bi svako imao pravo da svoj predlog opise. Predlozi kojih bude bilo najvise postace zvanicni na vokabular-u?

PS.
Ocekujem takodje misljenje nekog od moderatora posto zadire u organizaciju foruma.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 12.08 ч. 04.06.2007.
Pitanje je jedino šta Vokabular želi da bude: da li "privatna prćija" ljudi koji žele da promovišu sopstvene stavove o jeziku ili šire koncipirano i OBJEKTIVNO mesto za jezička pitanja. Od srbovanja vajde nema, to se dokazalo već nebrojeno mnogo puta u najrazličitijim situacijama.

Inače, brojnost predloga/glasova nije nikakav kriterijum: nije uopšte teško otvoriti nekoliko naloga i s njih glasati za jednu istu stvar.


Наслов: Re: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miloš Stanić на 13.05 ч. 04.06.2007.
Više puta se na forumu otvarala rasprava o uvođenju ili neuvođenju stranih reči u srpski jezik.
Ako ste sledbenici "Vukovog puta", morate da prihvatite njegov osnovni postulat, postulat koji je i njemu samom poslužio da napravi reformu srpskog jezika, a to je da je jezik živa stvar i da srpski književni jezik mora da bude onakav kakvim ga govori seljak i stočar i bilo ko drugi, a ne da bude stvar retkih visokoučenih ljudi.

Masovni mediji iz ovog ili onog razloga uveli su u široku upotrebu strane reči i te reči su ušle u široki govor. Uškopljavanje živog jezika pod izgovorom povratka na izvorne vrednosti je jednako lažno motivisano kao što je lažno motivisano i preterano uvođenje stranih reči u srpski jezik. Jer to što vi pokušavate, opet će stvoriti jednu lažnu elitu koja će biti upućena u srpski novogovor, za razliku od širokih masa koje taj govor neće upotrebljavati, a vrlo često ga neće ni razumeti. Fantastičan primer je bivši ministar kulture - kleptoman u slobodno vreme - Željko Simović (ili beše Simić).
Šta sam kanio reći? Pa vaša motivacija nije približavanje govora narodu i očuvanje izvornog govora, nego naprotiv, stvaranje nove jezičke elite, čije ćete vi biti perjanice i koja će sada moći da uživa u svom elitnom položaju u odnosu na fuj-fuj rastočitelje srpske tradicije koji upotrebljavaju tuđice.

Neskafica je savršeno u pravu što se tiče stručnog govora. Tu se ne sme pipati u jezik stručnog izražavanja. Nikako!

Ovde bih ponovo pomenuo staru diskusiju sa foruma o upotrebi reči "brauzer" (posvojena engleska reč "browser") nasuprot reči "pregledač" koja je neosrbizam koji može da znači bilo šta. Kada neko kaže brauzer ja tačno znam na šta misli. Kada neko kaže "pregledač", "čitač" ili, ne daj bože "pretraživač", ja se odmah zbunim (posebno kod poslednjeg, jer je to već potpuno različita stvar od brauzera). Dakle, u stručnu terminologiju ljudi iz struke usvajaju strane reči ne iz besa, ne iz elitizma, nego samo i isključivo zato da bi izbegli nove sinonime sa već postojećim rečima u upotrebi. Današnje vreme koje zahteva brzinu i efikasnost ne dozvoljava da ja tražim naknadno objašnjenje reči "pregledač", jer ova reč implicitno ne kaže čemu služi taj pregledač - da li za pregledanje slika, da li za pregledanje dokumenata, da li za pregledanje video zapisa. Dok prokuženi "brauzer" tačno i nedvosmisleno ukazuje na svoju svrhu. Ja nemam vremena da se objašnjavam sa jezikobraniteljima, da li me shvatate?

Moja poruka je: obogatimo svoj jezik usvajanjem tuđih reči, kao što smo to uvek činili. Jezgro srpskog jezika je tako usko i siromašno, ako se isključe tuđice, da bi se i sami zagovarači ovog pravca razvoja jezika iznenadili.
I nikada, nikada, nikada, ne smemo ni da pokušamo da utičemo na smer razvoja jezika. To je nasilje nad jezikom i nasilje nad govornicima tog jezika.

Kao što je neskafica lepo primetila, postaćemo smešni kao oni koje najviše ismevamo zbog takvih stvari.

Prijatan dan svima.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 13.35 ч. 04.06.2007.
"Potamanimo", Vučenoviću - batali te latinske sufikse, nisu srpski :D

Da potamanimo uslove i sve će biti baš kako treba! :D

Ali šalu na stranu, moram reći da se potpuno slažem sa Zoranom da korišćenje stranih reči predstavlja veoma često nečiju težnju da "zvuči pametnije". Potpuno se slažem s tekstom priloženim ovde (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=221.msg1568#msg1568). Svojim prethodnim šaljivim komentarom hteo sam samo da pokažem da je besmisleno izbacivanje tuđica po svaku cenu, te da je ovaj komentar Neskafice, po mom mišljenju, zaista na mestu:
Tu bi me više začudilo da je rekla "nema prokreacije" ;)

A šta fali tome što baba ZNA i ispravno KORISTI te dve latinske reči? Precizno je i jasno iskazala svoju misao.

Glupo je što se s jedne strane svi žale na neobrazovanost, a s druge se čudom čude kad bar i elementarno znanje prospe neko od koga se to "ne očekuje".

Moram još da dodam da ne smemo izgubiti iz vida i korišćenje tuđih rečeničnih sklopova, kao i fraza bukvalno preuzetih iz stranog jezika. Meni više smetaju strane fraze iskazane srpskim rečima od samih tuđih reči. To se često pojavljuje u nespretnim prevodima (otprilike 99% engleskih) stranih serija, filmova i knjiga. Sa te-ve ekrana očas posla ulazi u govor običnih ljudi. To možda možemo posmatrati i kao novo bogatstvo našeg jezika, ali ja to prosto ne mogu, meni se to nikako ne sviđa.
Da li ste primetili koliko se često danas govori da je nešto ili neko "drugačiji", u smislu poseban, drugačiji od svih ostalih? Meni mnogo manje smeta kad čujem tuđicu "specijalan", pa čak i, inače meni vrlo ružno, "ekstra", nego našu reč "drugačiji" upotrebljenu u tom smislu. Čini mi se da je to stiglo direktno iz nestručnih prevoda sa engleskog. U tom jeziku se reč different, koja bukvalno znači drugačiji, sasvim regularno koristi u smislu drugačiji od svih, poseban.


Наслов: Re: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miloš Stanić на 13.46 ч. 04.06.2007.
Moram još da dodam da ne smemo izgubiti iz vida i korišćenje tuđih rečeničnih sklopova, kao i fraza bukvalno preuzetih iz stranog jezika. Meni više smetaju strane fraze iskazane srpskim rečima od samih tuđih reči. To se često pojavljuje u nespretnim prevodima (otprilike 99% engleskih) stranih serija, filmova i knjiga. Sa te-ve ekrana očas posla ulazi u govor običnih ljudi. To možda možemo posmatrati i kao novo bogatstvo našeg jezika, ali ja to prosto ne mogu, meni se to nikako ne sviđa.
Da li ste primetili koliko se često danas govori da je nešto ili neko "drugačiji", u smislu poseban, drugačiji od svih ostalih? Meni mnogo manje smeta kad čujem tuđicu "specijalan", pa čak i, inače meni vrlo ružno, "ekstra", nego našu reč "drugačiji" upotrebljenu u tom smislu. Čini mi se da je to stiglo direktno iz nestručnih prevoda sa engleskog. U tom jeziku se reč different, koja bukvalno znači drugačiji, sasvim regularno koristi u smislu drugačiji od svih, poseban.

Tačno, ali to je sasvim drugo pitanje. Tragično je kako se prevodioci ne trude da usklade prevod sa duhom srpskog jezika. I to jeste kvarenje jezika.
Npr. "Oh, my God", naši prevodioci redovno prevode kao: "O, moj bože", što je nedopustivo daleko od duha srpskog jezika. Osećao sam se potpuno poraženo kada sam upoznao jednu devojku koja bez ustručavanja upotrebljava ovaj veštački konstrukt. Što je najinteresantnije, u ovoj kratkoj rečenici sve reči su srpske, a opet deluje toliko neprirodno.
Bojim se da nisam razumeo ovaj drugi deo u vezi reči "drugačiji", molim te daj neki primer (pogrešan i ispravan).


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 14.49 ч. 04.06.2007.
Da li mislite da bi bilo dobro da otvorimo potforum gde ce naslovi tema biti strane reci, a odgovori predlozi prevoda ili srpske alternative.

Da, ja mislim da bi. Možda neće da zaživi, ali ništa nas neće koštati da probamo.

Pitanje je jedino šta Vokabular želi da bude: da li "privatna prćija" ljudi koji žele da promovišu sopstvene stavove o jeziku ili šire koncipirano i OBJEKTIVNO mesto za jezička pitanja. Od srbovanja vajde nema, to se dokazalo već nebrojeno mnogo puta u najrazličitijim situacijama.

Meni je prilično neodređeno značenje termina "srbovanje". Težnja ka upotrebi srpskih reči, ukoliko one postoje, umesto nekih novouvedenih tuđica, mogla bi se nazvati srbovanjem. Pod srbovanje bi se mogla zavesti i bilo kakva briga o srpskom jeziku, a zašto ne i svaki pokušaj "koncipiranog i objektivnog" bavljenja jezičkim pitanjima. I ideja da treba prihvatati tuđe reči, izraze i fraze u velikom broju, jer bi to moglo da obogati srpski jezik, može se slobodno smatrati srbovanjem. Da li od toga ima vajde ili ne, možemo naširoko da pričamo. Nadam se da ipak nećemo.

Inače, brojnost predloga/glasova nije nikakav kriterijum: nije uopšte teško otvoriti nekoliko naloga i s njih glasati za jednu istu stvar.

Tačno. Ipak, to nije razlog da se predloženi potforum ne otvori. Nema opasnosti da će Vokabular zbog potforuma koji sadrži lična mišljenja i koji je potpuno otvoren za diskusiju obojenu ličnim stavovima i ukusima postati "privatna prćija" nekih ljudi. O tome da li treba dozvoliti da taj potforum utiče na rezultate pretrage Vokabulara može da se priča, ali ja bih to ostavio za kasnije, kad i ako potforum zaživi.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 14.57 ч. 04.06.2007.
Bojim se da nisam razumeo ovaj drugi deo u vezi reči "drugačiji", molim te daj neki primer (pogrešan i ispravan).

Meni se čini da nije u duhu našeg jezika reći: "Taj i taj pevač mi se sviđa zato što je drugačiji." i tu staviti tačku. Nekako bih uvek rekao "...drugačiji od ostalih." ili "... poseban."

Pogledaj ovo (http://mail.google.com/mail/help/intl/sr/about.html#different) (prvo pitanje). Zar ne bi pre trebalo da stoji "... posebnim" umesto "... drugačijim"?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Дарко Новаковић на 15.14 ч. 04.06.2007.
Какве су препоруке институција које брину о српском језику?
Имам утисак да сам негде нешто читао о овој теми.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 15.23 ч. 04.06.2007.
Pod srbovanje bi se mogla zavesti i bilo kakva briga o srpskom jeziku...

Purizam (= jedan od oblika srbovanja) nije briga o srpskom jeziku nego politički čin, pa ako hoćeš, u krajnjoj instanci i vid nasilja nad jezikom. Opet podsećam da se jezičkom "hrvatovanju" uvek slatko smejemo.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Lolita на 23.35 ч. 04.06.2007.
Meni se čini da nije u duhu našeg jezika reći: "Taj i taj pevač mi se sviđa zato što je drugačiji." i tu staviti tačku.

Ma ne znam... možda i nije baš po PSu, ali meni zbilja ne zvuči loše ta rečenica :)
Podrazumeva se da je drugačiji od ostalih, zar ne? ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: миличић.марко на 00.31 ч. 05.06.2007.
Da bi stvari krenule na bolje treba naporno raditi.... a da bi krenule nagore ne treba raditi nista..... treba se odmaci i gledati kako brod tone.


Ne bih se slozio da je rad na svom sopstvenom jeziku "nasilje" pa cak i ako on zahteva ostre rezove i kasnije kanalisanje u prirodne tokove....




Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 06.43 ч. 05.06.2007.
Čišćenje od "nesrpskih natruha", opet kažem, nije "rad na jeziku" nego političarenje. I svi su puristi u poslednjih stotinak godina slavno propali - sve ih je pregazila praksa i vreme.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 08.04 ч. 05.06.2007.
Kao i uvek Srbi ne mogu da ne idu u krajnosti :)

Hvala bogu, mislim da se od samog pocetka Vokabular jasno ogradio od srbovanja svake vrste. To sto ja mislim da nam je jezik prepun nepotrebno usvojenih stranih reci, ne znaci a ja hocu da pravim nekakav novosrpski govor. Samo smatram da ako vec imamo nase reci, treba njih koristiti, a ne strane zamene. Ne radi se o zagovaranju prevodjenja ili izbacivanja stranih reci po svaku cenu. Tu nema mesta "nerazumljivosti" i "novogovoru", jer je nas jezik prebogat svojim, savremenim, svima razumljivim recima, koje vise iz navike i pod uticajem medija, nego iz pomodarstva zamenjujemo stranim recima.

Takvo koriscenje stranih reci ja smatram iskvarenoscu jezika isto kao sto je jezik u svakodnevnom govoru iskvaren i na druge nacine.

Milsim da uopste nije lose da se Vokabular time bavi, jer ljudi koji su ovde su se vec pokazali kao otporni upravo na srbovanje i nasilje nad jezikom koje sa tim sledi, a medju nama, po svemu sudeci, ima i zestokih protivnika srbovanja kao takvog, tako da je kontrolni elemenat vrlo jak i ako je konstruktivan moze da bude itekako pozitivan odrzavajuci potreban nivo objektivnosti.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 10.36 ч. 05.06.2007.
Дакле, знам гомилу људи који говоре "обичним" српским све док се не нађу у каквој "свечанијој" прилици као што је појављивање на телевизији, држање каквог говора и слично - тада они почињу да користе сијасет страних речи, често сасвим беспотребно, само зато што верују да таквој "свечанијој" прилици одговара и кудикамо "свечанији" језик. Ја сам здушно против такве подвојености језика на "обичан" српски и англосрпски, од којих је овај други језик за телевизију, обраћања политичара, писање текста за сајтове школа и других институција итд. Сматрам да стране речи нису ништа претерано "свечаније" и "образованије" од наших и, верујте ми, свој златиборски не бих никад заменио латинским. Наравно, није овде реч о терминима, него о беспотребној куртоазној употреби страних речи тамо где постоје сасвим одговарајуће наше речи. (Занемаримо сад пример с бабом која говори латински; мада мислим да је без проблема могла и да каже како је све потаман. ;))


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 11.28 ч. 05.06.2007.
Đorđe, problem pokondirene tikve nije problem jezika. Imaj to na umu. Prvi se neće rešiti purističkim pristupom, ma koliko on bio doziran.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 12.09 ч. 05.06.2007.
Цитирано: Miloš Stanić
Dakle, u stručnu terminologiju ljudi iz struke usvajaju strane reči ne iz besa, ne iz elitizma, nego samo i isključivo zato da bi izbegli nove sinonime sa već postojećim rečima u upotrebi.
Вала, неће бити. Јесте ли астрономија почетком 20. века у Србији била ишта мање страна него рачунари кад су пристигли, јесу ли авиони четрдесетих били ишта мање страни? Не и не. Па ипак, видећеш тамо тушта и тма домаћег, што буквалних превода што измишљених речи.

Цитирано: Miloš Stanić
Neskafica je savršeno u pravu što se tiče stručnog govora. Tu se ne sme pipati u jezik stručnog izražavanja. Nikako!
Стручни речник се ствара чизмом ауторитета. Постоји та и та особа која је неоспорни ауторитет у свом забрану, чији се радови читају и на које се позива како међу будућим стручњацима тако и међу савременицима. Тада стручни речник који та особа користи, по свом ћефу, има велике изгледе да се прошири, ма какав био. Такве смо имали ауторитете из астрономије и ваздухопловства (поља која су мени како-тако на оку), али таман кад се озбиљно сигло до рачунара, сви домаћи ауторитети су већ кренули бестрага са остатком друштвеног самопоштовања :)

Што се мене тиче, немам ништа против латинских и старогрчких речи које се широко користе и у другим језицима, већ у локалним облицима. Баш то што су одолеле зубу времена кроз многе језике, знак ми је да њихова употреба заиста помаже недвосмислености. На пример, „оптимизовати“ значи „свести на најбоље могуће“, што није исто што и обично „побољшати“ — како у српском, тако и у било ком другом језику (чак ни Немци нису ништа успели да смисле). По тој мери, browser је већ сасвим друга прича :)

Да сведем на мало личнији ниво. Нађете се пред страном речи за коју немате тог истог тренутка на уму шта бисте с њом када причате/пишете на српском; шта ћете учинити? Могу одмах да кажем шта ће 90+% домаћих рачунарџија учинити: баш ништа. Како пало, тако остало, са све изворним писањем, да га изговара како ко хоће. Потражити у некој књизи на тему, распитати се има ли ко идеју? Јок, ни говора. Ја мислим да је ово чиста као суза последица тренутне друштвено-културне свести, никако некакав одраз практичности.


Наслов: Re: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miloš Stanić на 15.21 ч. 05.06.2007.
Да сведем на мало личнији ниво. Нађете се пред страном речи за коју немате тог истог тренутка на уму шта бисте с њом када причате/пишете на српском; шта ћете учинити? Могу одмах да кажем шта ће 90+% домаћих рачунарџија учинити: баш ништа. Како пало, тако остало, са све изворним писањем, да га изговара како ко хоће. Потражити у некој књизи на тему, распитати се има ли ко идеју? Јок, ни говора. Ја мислим да је ово чиста као суза последица тренутне друштвено-културне свести, никако некакав одраз практичности.

Pa naravno da neću ništa učiniti. Nemam vremena da bilo šta učinim. Želim da me onaj ko bude čitao tekst u kome sam upotrebio tu reč u trenutku razume, a ne da bije glavu šta sam hteo da kažem, jer ta reč koju bih ja, eto, u trenutku prilagodio srpskom jeziku, preveo, ili bilo šta drugo, sigurno nije u širokoj upotrebi kao prevedena, pa bi to zbunilo čitaoca, koji, takođe, kao i ja, nema vremena.

Drugo je astronomija i avijacija (ups, obe tuđice). To su oblasti ljudskog delovanja koje su se pojavile u vreme kada je masovna komunikacija bila vrlo ograničena. Tada je bilo malo ljudi koji su se bavili avijacijom i još manje ljudi koji su se bavili astronomijom, a ponajmanje je bilo ljudi koji su govorili neki strani jezik. Tada je bilo lako uspostaviti stručni naučni autoritet među uskom grupom slušalaca i privići ih da koriste prevedene ili usvojene pojmove. Danas, kada se razmena informacija odvija velikom brzinom; kada mnogo ljudi govori strane jezike; kada je čovek stavljen pred obilje informacija na stranom jeziku o bilo kom polju ljudske delatnosti ili zanimanja, takvo obilje da je vrlo teško odlučiti čak i koji je izvor pouzdan, a koji ne. U takvim uslovima, imperativ (izvinjavam se na latinskom izrazu, verovatno treba "nužno") je opredeliti se za efikasnu (ups opet, htedoh reći učinkovitu) komunikaciju (verovatno je bolje reći razgovor ili razmena podataka), na uštrb stvaranja dodatne zbunjenosti kod čitalaca.

Ko je celog života koristio računar pre nego što se pojavio Windows XP i Office XP na srpskom, tačno zna o čemu pričam. Ja se potpuno izgubim kada koristim Windows i Office na srpskom. Ništa tu nije kako treba, ništa nije kako sam navikao i sve može da se protumači na razne načine. I sve što radim oduzima mi dva puta više vremena nego kad koristim Windows na engleskom.



Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 15.32 ч. 05.06.2007.
Pa naravno da neću ništa učiniti. Nemam vremena da bilo šta učinim. Želim da me onaj ko bude čitao tekst u kome sam upotrebio tu reč u trenutku razume, a ne da bije glavu šta sam hteo da kažem, jer ta reč koju bih ja, eto, u trenutku prilagodio srpskom jeziku, preveo, ili bilo šta drugo, sigurno nije u širokoj upotrebi kao prevedena, pa bi to zbunilo čitaoca, koji, takođe, kao i ja, nema vremena.

Bas naprotiv. Olakim koriscenjem novih stranih reci ti citaoce dovodis u situaciju da oni moraju da posegnu za recnikom,jer te reci ne razumeju. Mnogo je bolje da ti posegnes za tim recnikom odmah, resis nodoumicu i nadjes odgovarajuci nasu rec, ako je to moguce. Tako ce tvoji citoci zaista odmah da razumeju ono sto si napisao.


Цитат
Drugo je astronomija i avijacija (ups, obe tuđice). To su oblasti ljudskog delovanja koje su se pojavile u vreme kada je masovna komunikacija bila vrlo ograničena. Tada je bilo malo ljudi koji su se bavili avijacijom i još manje ljudi koji su se bavili astronomijom, a ponajmanje je bilo ljudi koji su govorili neki strani jezik. Tada je bilo lako uspostaviti stručni naučni autoritet među uskom grupom slušalaca i privići ih da koriste prevedene ili usvojene pojmove.

Mislim da je Caslav ove oblastu pravo naveo kao primer da su se autoriteti trudili da cuvaju srpski jezik, nasuprot tome sto su bili upoziciji da "ojacaju" svoj autoritet prostim koriscenjem tudjica, praveci time dodatno rastojanje izmedju sebe i ostalih. Oni to nisu cinili.

Цитат
Ko je celog života koristio računar pre nego što se pojavio Windows XP i Office XP na srpskom, tačno zna o čemu pričam. Ja se potpuno izgubim kada koristim Windows i Office na srpskom. Ništa tu nije kako treba, ništa nije kako sam navikao i sve može da se protumači na razne načine. I sve što radim oduzima mi dva puta više vremena nego kad koristim Windows na engleskom.

Da, ali da se o tome vodilo racuna, bilo bi drugacije. Uhvatices i sam sebe da ako koristis neki domaci program, koji je napravljen na srpskom (dakle nemas mogucnost da ga korsitis na engleskom), neces imati ama bas nikakvih problema da se u njemu snadjes, iako je na srpskom. A cak ako bi se desilo a kasnije izadje i verzija prevedena na engleski, ona bi ti izgledala neobicna. To je samo stvar navike.

Da se razumemo, i ja kad sednem za neciji racunar gde je Windows na srpskom, i meni se okrene stomak, ali kako vreme prolazi i kako sve cesce nailazim na to, sve manje mi se okrece - prosto se polako privikavam na to.

No, to i nije tema. Ne pricamo mi ovde o prevodjenju, nego o sasvim drugoj stvari: o zameni obicnih srpskih izraza stranim, iz cistog nemara, hira, neznjanja, navike ili ko zna cega drugog.


Наслов: Re: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miloš Stanić на 15.55 ч. 05.06.2007.
Цитат
Drugo je astronomija i avijacija (ups, obe tuđice). To su oblasti ljudskog delovanja koje su se pojavile u vreme kada je masovna komunikacija bila vrlo ograničena. Tada je bilo malo ljudi koji su se bavili avijacijom i još manje ljudi koji su se bavili astronomijom, a ponajmanje je bilo ljudi koji su govorili neki strani jezik. Tada je bilo lako uspostaviti stručni naučni autoritet među uskom grupom slušalaca i privići ih da koriste prevedene ili usvojene pojmove.

Mislim da je Caslav ove oblastu pravo naveo kao primer da su se autoriteti trudili da cuvaju srpski jezik, nasuprot tome sto su bili upoziciji da "ojacaju" svoj autoritet prostim koriscenjem tudjica, praveci time dodatno rastojanje izmedju sebe i ostalih. Oni to nisu cinili.

Pa upravo sam u jednoj od prethodnih poruka objasnio da je nastojanje uvođenja srbizama u stručni govor/jezik upravo vrsta kriptoelitizma (uh, teška reč), odnosno neoelitizma koji se krije iza kvazi-antielitizma. :)

Pojasniću na srpskom: ustaljena je pojava među akademskim "autoritetima" da kroz svoje udžbenike nameću budućim nosiocima stručne elite svoje neosrbizme, dakle reči koje su proizvoljno preveli sa stranih jezika na naš iako se, vrlo često, u našem jeziku ne mogu naći potpuno jednakoznačne (ovo bi bilo srpski za ekvisemantičke :) ) reči. Ovi "autoriteti" insistiraju na bezuslovnoj upotrebi njihovih često nestručnih prevoda prilikom polaganja ispita. Tako, malo po malo, novi stručnjaci koji dolaze sa univerziteta gde su prisiljavani da usvajaju rogobatne prevode, prenose to svoje "znanje" na stručnu publiku i tako se šire nove besmislice u srpskom jeziku. Na ovaj način oni žele da se pretstave kao nova elita, elita jezikobranitelja, koja zna da neke srpske reči znače i nešto drugo, osim onoga na šta smo navikli.

U redu, nemam ništa protiv da se neke stvari prevode, ali nemojte ljudi na silu da prevodite stvari koje se jednostavno ne daju prevesti.
I opet želim da poentiram da uvođenje novih posrbljenih stranih izraza u srpski jezik, umesto korišćenja postojećih srpskih reči samo doprinosi manjem broju sinonima, a jasno je, time i boljoj razumljivosti jezika.

Ja, nekako, više volim da uvećavam broj reči koje poznajem. Eto, takav sam.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 16.13 ч. 05.06.2007.
Ja, nekako, više volim da uvećavam broj reči koje poznajem. Eto, takav sam.

Bravo za ovo :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Lolita на 20.17 ч. 05.06.2007.
Meni se čini da apsolutno niko normalan ne može tvrditi i da niko ovde i ne tvrdi da poznavanje - pa i korišćenje - što većeg broja reči nije samo po sebi pozitivno. Mislim da je tema diskusije ovde nešto drugo: kada je koju reč, konstrukciju i slično, primereno ili umesno, ili čak pravilno, koristiti. Lično, u principu, glasam za raznovrsnost, ali verujem da je upravo sposobnost biranja pravih reči i odgovarajućeg stila u datoj situaciji ono što odlikuje lepotu jezika i izražavanja. Po mom mišljenju, nijedna reč sama po sebi nije izričito „dobra“ ili „loša“, lepa ili ružna; najvažnije je da umemo da je efikasno i efektno upotrebimo, ili ne upotrebimo :) 

Takođe mislim da prihvatanje tuđica generalno uopšte nije loša stvar; podsetila bih sve diskutante na činjenicu da je upravo engleski jezik, koji je danas blago rečeno dominantan u svetu, tokom cele svoje istorije izuzetno brzo i lako prihvatao i apsorbovao tuđice, i da je to jedna od osobina koja ga čini jednom od najfleksibilnijih živih jezika; ali, pitanje upotrebe reči u odgovarajućem kontekstu je po meni, pre svega, pitanje stila i samog pristupa jeziku. A politika nipošto ne bi smela da se meša u to. No, mešanje politike u jezik nikad i nigde nije dalo dugoročne i stvarne rezultate, a mislim da se to svakako ne bi moglo dogoditi ni kod nas ;)


Наслов: Re: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miloš Stanić на 23.30 ч. 05.06.2007.
Sad sam baš gledao Jelenu Janković kako komentariše svoj poslednji meč i kaže:

"...a onda sam je brejkovala, što mi je dalo snage da dovršim set"

možda je trebala da kaže:

"...a onda sam je polomila, što mi je dalo snage da dovršim skup"

:) :) :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Дарко Новаковић на 10.06 ч. 06.06.2007.
Или:
''... а онда сам је прекинула, што ми је дало снаге да довршим групу (није баш најсрећнији превод, али се неко може и договорити да се тако преводи ова енглеска реч када се ради о тенису).''


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 10.37 ч. 06.06.2007.
Od hrvatskih komentatora već sam čuo da umesto "taj-brejk" koriste "trinaesta igra" (što je zapravo vrlo logičan izraz).


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 11.24 ч. 06.06.2007.
U redu, nemam ništa protiv da se neke stvari prevode, ali nemojte ljudi na silu da prevodite stvari koje se jednostavno ne daju prevesti.

Milose, ja se uporno tvrdim da pricamo o razlicitim stvarima. O prevodjenju smo vise puta pricali i cak imamo na Vokabularu poseban podforum samo za tu namenu. To je resena stvar i ne vidim svrhu da ovde o tome pricamo. Ako ima sta o tome da se prica, imamo takvu temu od ranije.

Ovde je ideja nesto drugo, vratiti se srpskom jeziku u smislu: truditi se da se izbace pomodarske strane reci koje su uvedene umesto postojecih srpskih reci. Radi o se o neprimerenom koriscenju stranih reci kojima jednostavno nije mesto u nasem jeziku, iz ociglednog razloga da imamo u sopstvenom recniku odgovarajuci izraz, a ne o prevodjenju ili prihvatanju stranih reci po svaku cenu.

Upravo je tu negde i fina granica izmedju prihvatljivog i neprihvatljvog uticaja drugih jezika na srpski.



Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 11.34 ч. 06.06.2007.
Peđa, problem je u suštini samo jedan: svi zastupnici "purističke" struje ovde pokušavaju da proture ideju da MORA biti "ili-ili". A ne mora. Rečenice "događaji su u sprezi" i "događaji su u korelaciji" potpuno su legitimne, svaka u svom domenu. S druge strane, reč "korelacija" (koju ovde uzimam samo kao dežurni primer, rezon je isti i za sve slične slučajeve) neće se nikako izopštiti iz jezika, pošto je zna i koristi preterano širok krug obrazovanih ljudi. Na stranu već pominjani problem neophodnih izvedenih reči, za šta su strani koreni izrazito zahvalni, a domaći prilično nezahvalni. (Kompjuterizacija = poračunarenje?)


Наслов: Re: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miloš Stanić на 13.22 ч. 06.06.2007.
Peđa, u tom slučaju, radi se o stilu, a to je krajnje lična stvar. To što se nama nečiji stil govora sviđa ili ne, stvar je ukusa, isto kao i kod odevanja. A kao što znamo: "Ukusi su različiti", reče Đavo i skoči u koprive...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 16.31 ч. 06.06.2007.
Pa niko i ne tvrdi da treba primoravati ljude da menjaju svoj recnik? Vokabular se nikada nije postavljao kao mesto gde se ustanovljavaju norme, nego mesto gde se razgovara i uci o srpskom jeziku. Da li ce neko da postuje norme, dogovore, stilove i slicno, to je samo njegova stvar.

Ne moze da skodi ako se pokazuje kako se nesto moze reci i bez stranih reci, zar ne?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 17.33 ч. 06.06.2007.
Pored živih Klajna i Šipke te njihovog friškog leksikografskog čeda (još obimnijeg od Vujaklije), mislim da je preterano insistiranje na tome čisti larpurlartizam. Strane reči are here to stay :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.19 ч. 06.06.2007.
Цитат
Od hrvatskih komentatora već sam čuo da umesto "taj-brejk" koriste "trinaesta igra"
Уместо ''офсајд'' кажу ''залеђе''.

Хрвати доследно спроводе акцију: ''Популаришимо наш језик...''. Нека им. Имају они неке своје разлоге зашто то раде. Ми не морамо. А не бисмо ни успели.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 18.37 ч. 22.08.2007.
Једно питањце: Зашто "вокабулар", а не "речник"?  ???

Нисам досад наишао ни на једну књигу са насловом Вокабулар страних речи и израза.





Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 18.41 ч. 27.05.2008.
Питање се односи на све учеснике теме (и друге), а заговорнике „антипуризма“:

Коме није јасна реч „прилог“ и контексти њене употребе? Имамо „прилог“ у граматици, и ту има једно значење; имамо „прилог“ у кулинарству — друго значење; „прилог“ у економском погледу, у синтагми „новчани прилог“ са трећим значењем; „говорити у прилог нечему“ — овде реч поприма четврто значење... Да кренемо редом и уводимо латинске/енглеске речи, јер нам је већини енглески први страни језик, па да говоримо одсад „адверб“, „сајд диш“, „донација“, „фејвор“, само ради избегавања двосмислености. Ионако имамо сијасет страних речи у речнику, па ни ове неће сметати.

Рачунарска терминологија: неко помену „компјутеризација = порачунарење“. „Рачунаризација“ као реч није двосмислена и значи(ла би) управо „компјутеризацију“. Други неко рече како „жели да приликом превођења све буде јасно читаоцу, па оставља енглеске речи у оригиналу“ — допадне неком овакав текст, коме енглески није нарочито близак, а занимају га нове технологије; шта дотични да ради? Да узме речник и на сваку трећу реч из текста да га листа?? Замишљам још како се јадник мучи да пронађе реч „браузер“ (јер је ова именица новијег датума, па је у старијим издањима речникâ  нема) зато што неком није довољно јасно шта је „прегледач (интернета)“. Једном трећем смета реч „словолик“ — „боже, шта је то??“ — а не знам само како ли је настала реч „крајолик“ — није ли, случајно: „лик (изглед) краја“? Ваљда је и „словолик“ = „лик (изглед) слова“?? Вероватно није, па треба користити „пејзаж“, тј. „фонт“.

Било је помена латинзма „корелација“, те како „немамо српску реч за то“. Со = (из)међу, relatio = однос. Шта добијамо? „Међуоднос“. Свакако, може се употребити и реч „спрега“ и конструкција „стајати/бити/налазити се у међусобном односу“. Нема потребе ни за каквим „суодношајима“ и слично.

Ни ја нисам за апсолутни пуризам, то је ем неизводиво, ем непрактично, а и сам сâм употребио доста страних речи у овом казивању, али Срби ПРЕТЕРУЈУ што се тиче усвајања страних речи. Корелацију сам само поменуо као додатни пример, јер је исувише раширена њена употреба да би се сменила, и то не треба радити, али као што рече Часлав, данас нема ауторитета у областима које су тек у повоју на домаћем терену, те чији би се радови наводили, а који би имали довољно свести да се барем потруде пронаћи једнакозначне и недвосмислене српске речи за стране; зато имамо обиље глупих речи у језику, које су баналне, свеже сковане, а почесто је придодато још једно значење постојећој речи у изворном језику. Закључак: српски је најбогатији језик на свету — страним речима, а после енглеског. И то никоме не смета. По мени, жалосно.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 23.26 ч. 27.05.2008.
Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 23.44 ч. 27.05.2008.
Цитат
Закључак: српски је најбогатији језик на свету — страним речима, а после енглеског. И то никоме не смета. По мени, жалосно.

Претерујеш. Област у којој највише страних речи има је управо рачунарство, тј. информатика. По мом скромном мишљењу, јасније је шта је то фонт него словолик, мада је јасно претраживач те нема потребе користити реч браузер. Ја сам увек заступала теорију да треба избегавати стране речи уколико постоји једнако добра српска реч, међутим, ако ће српска реч звучати као силовање језика, више волим страну реч. Дакле... Фонт, не словолик. Компјутеризација, не рачунаризација. Не ваља претеривати ни у једном ни у другом правцу.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 23.47 ч. 27.05.2008.
Ја сам увек говорио претраживач, никад браузер. И од других сам ретко чуо браузер (понекад буразер, али то се не рачуна ;D) а најчешће претраживач.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.50 ч. 27.05.2008.
Tačno. Ne možemo mi sada izvršiti jezičku reformu. Font je već odomaćen izraz, i tu se ništa ne može sve i ako je strani. Brauzer, s druge strane, govore samo računardžije — pretraživač interneta je takođe odomaćeno u tom obliku, pa i ako se nekome sviđa reč brauzer, sad je kasno. Sve se ove stvari događaju spontano, dakle „publika“ sama prihvata reči kako nailaze ili ih prevodi, a ne radi se to, makar ne kod nas, konvencijom i raspravom da li treba ili ne treba popularisati jezik naš nasušni... ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 23.51 ч. 27.05.2008.
Једно питањце: Зашто "вокабулар", а не "речник"?  ???

Нисам досад наишао ни на једну књигу са насловом Вокабулар страних речи и израза.


Вокабулар бих ја рекла да није исто што и речник. Баш из тог разлога који ти помињеш — нигде се речник страних речи и израза не назива вокабуларем. Вокабулар је, по мени, фонд речи које неко има, тј број речи којима барата, било у свом, матерњем, било у неком страном језику. Кад се каже да неко учи нове речи у неком језику, онда се каже да проширује вокабулар, а не речник. Сад, зашто је овом форуму и речнику дато баш име Вокабулар, не знам. Али знам да вокабулар и речник нису исто. Мислим, јесу до одређене границе. А после тога нису ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 23.53 ч. 27.05.2008.
Ne kaže se "popularisati", Đorđe, nego "poomiljavati" ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 23.55 ч. 27.05.2008.
Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)

Ај, болницификација, схватила сам, то је хоспитализација, школизација би била едукација(?), али шта ти је то топлификација ??? ?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.57 ч. 27.05.2008.
„Vokabular“ je jednostavno zvučnije i bolje ime za sâm sajt nego „rečnik“, koji je pre opštiji pojam. ;)

Ne kaže se "popularisati", Đorđe, nego "poomiljavati" ;)

Mea culpa. Poomileti jezik naš nasušni... ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 23.58 ч. 27.05.2008.
Једно питањце: Зашто "вокабулар", а не "речник"?  ???

Нисам досад наишао ни на једну књигу са насловом Вокабулар страних речи и израза.


Вокабулар бих ја рекла да није исто што и речник. Баш из тог разлога који ти помињеш — нигде се речник страних речи и израза не назива вокабуларем. Вокабулар је, по мени, фонд речи које неко има, тј број речи којима барата, било у свом, матерњем, било у неком страном језику. Кад се каже да неко учи нове речи у неком језику, онда се каже да проширује вокабулар, а не речник. Сад, зашто је овом форуму и речнику дато баш име Вокабулар, не знам. Али знам да вокабулар и речник нису исто. Мислим, јесу до одређене границе. А после тога нису ;)


Mislim da tu (bar u praksi) nema isključivosti. Pouzdano tvrdim da se kaže i da neko ima "bogat rečnik" i kad se misli na fond reči. (A kad neko uči nove reči, mislim da je posredi izbegavanje dvosmislice. Naime, ako bi se reklo da dotični "proširuje rečnik", moglo bi se pomisliti da smišlja nove reči u jeziku koji uči, dok ako "proširuje vokabular", to značenje izostaje.)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 23.59 ч. 27.05.2008.
Цитат
Od hrvatskih komentatora već sam čuo da umesto "taj-brejk" koriste "trinaesta igra"
Уместо ''офсајд'' кажу ''залеђе''.

Хрвати доследно спроводе акцију: ''Популаришимо наш језик...''. Нека им. Имају они неке своје разлоге зашто то раде. Ми не морамо. А не бисмо ни успели.


Зато што, фала богу, немамо лингвисте који гаје болесну жељу да се по сваку цену наш језик разликује од "њиховог" (ко год били ти "они") и нису под политичким притиском насилног прављења новог језика.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 00.00 ч. 28.05.2008.
Цитат
онда се каже да проширује вокабулар, а не речник


Ћујте, госпојице, ја никак не мрем да се сложим ;D. Колико сам само пута чуо Он (или она) има богат речник или Обогатио је свој речник са неколико нових речи. У психологији имаш стотине тестова речника, а не тестова вокабулара (успут, богатство речника неке особе је прилично поуздана мера опште интелигенције!).  8)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 00.00 ч. 28.05.2008.
Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)

Ај, болницификација, схватила сам, то је хоспитализација, школизација би била едукација(?), али шта ти је то топлификација ??? ?

Nisi nikad čula? :) Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 00.01 ч. 28.05.2008.
Једно питањце: Зашто "вокабулар", а не "речник"?  ???

Нисам досад наишао ни на једну књигу са насловом Вокабулар страних речи и израза.


Вокабулар бих ја рекла да није исто што и речник. Баш из тог разлога који ти помињеш — нигде се речник страних речи и израза не назива вокабуларем. Вокабулар је, по мени, фонд речи које неко има, тј број речи којима барата, било у свом, матерњем, било у неком страном језику. Кад се каже да неко учи нове речи у неком језику, онда се каже да проширује вокабулар, а не речник. Сад, зашто је овом форуму и речнику дато баш име Вокабулар, не знам. Али знам да вокабулар и речник нису исто. Мислим, јесу до одређене границе. А после тога нису ;)


Mislim da tu (bar u praksi) nema isključivosti. Pouzdano tvrdim da se kaže i da neko ima "bogat rečnik" i kad se misli na fond reči. (A kad neko uči nove reči, mislim da je posredi izbegavanje dvosmislice. Naime, ako bi se reklo da dotični "proširuje rečnik", moglo bi se pomisliti da smišlja nove reči u jeziku koji uči, dok ako "proširuje vokabular", to značenje izostaje.)

Ма свакако си ту у праву. Зато сам и рекла да су исто, али до одређене границе. Мислим да се у неким значењима могу употребити обе речи, али у неким само једна од њих две... Све зависи, како би то преводиоци рекли, од контекста ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 00.02 ч. 28.05.2008.
Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)

Ај, болницификација, схватила сам, то је хоспитализација, школизација би била едукација(?), али шта ти је то топлификација ??? ?

Nisi nikad čula? :) Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima.
Нисам, мајке ми :).. Па зар то није увођење централног грејања?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 00.04 ч. 28.05.2008.
Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)

Ај, болницификација, схватила сам, то је хоспитализација, школизација би била едукација(?), али шта ти је то топлификација ??? ?

Nisi nikad čula? :) Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima.
Нисам, мајке ми :).. Па зар то није увођење централног грејања?

Pa jeste, ali kad se radi onako naveliko, en masse... :) "Toplifikacija Vračara izvršena je do iznosa od 63%" i slične birokratizacije ;)

(Naravno, reč je nastala po uzoru na "elektrifikacija", ali je zbog hibridnosti neopozivo neuspela. Znatno bi bolja bila varijanta "termifikacija", recimo.)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.05 ч. 28.05.2008.
Nisi nikad čula? :) Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima.

I užasna je reč, s našim pridevom u osnovi i latinskim sufiksom. ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 00.14 ч. 28.05.2008.
Nisi nikad čula? :) Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima.

I užasna je reč, s našim pridevom u osnovi i latinskim sufiksom. ;)

Јој, баш је ужасна. Да сам то чула на неком другом месту, рекао бих да ме неко зеза... :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 00.19 ч. 28.05.2008.
Brunichild - "čuLA" i "REKAO bih"???? Nisam znao da tako moderno doživljavaš svoj rodno-polni identitet ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 03.24 ч. 28.05.2008.
По мом скромном мишљењу, јасније је шта је то фонт него словолик, ...

Ја упорно понављам да је све ствар навике, и да тренутно неком (сваком :P) ова реч („словолик“) изгледа чудно — као што је, могуће, изгледала и реч „крајолик“, коју је неко смислио, јер му је прекипело, а ти си на њу ВЕЋ навикла, јер ова реч је, биће, постојала и много пре него што ми угледасмо светлост дана. Понови себи десетак пута реч „словолик“, и већ ће бити мање чудна, а након неколико дана употребе, има се осећати нормалном речју. Још нешто: дуже време недостаје једнообразан речник рачунарских израза, који би се користио у свим стручним часописима и приликом других врсти јавног обраћања. Овим путем би се очас посла усталиле домаће замене. Тиме не залазимо у уско стручну терминологију која обичним корисницима није потребна — компјутераши већ знају о чему говорим, а реч је о програмирању и другоме, где је употребом енглеске терминологије олакшана комуникација и ово нема потребе преводити.

Сетимо се израза у тенису и другим спортовима, где је посвојена скоро целокупна енглеска терминологија, а чак и имена самих игара, иако бисмо имали јасну реч: ногомет, примерице. Понекад, додуше, чујем у преносима тениских сусрета: сечена лопта, скраћена лопта, ударац отвореном/затвореном руком, отварање игре, ...; а „ногометних“: вратнице, вратар, и др.

П. С. Прихватам објашњење за „рачунаризацију“.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 03.37 ч. 28.05.2008.
Svi se listom kače za engleski i kompjuterske/sportske/modne termine (dočim je pre 30-40 godina na tapetu bio nemački sa svojim automehaničarsko-inženjerskim "kuplunzima", "hilznama", "iberlaufima" itd.). A šta ćemo, recimo, s krojačko-modnom terminologijom? Postoji li ijedan domaći izraz za vrstu tkanine (mislim na reči tipa "saten", "gabarden", "šifon", "tvid", "krep", "til", "bukle", "tartan" itd. itd.)? Da li je iko ikad kukao na "neproduktivnost" srpskog u tom domenu i "poplavu" stranih reči? Što se tu ne žalimo, ako se već žalimo na krojačko-modne "kastinge", "stajlinge", "mejkape", "fešn vikove" i sl.?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 09.54 ч. 28.05.2008.
Brunichild - "čuLA" i "REKAO bih"???? Nisam znao da tako moderno doživljavaš svoj rodno-polni identitet ;)

Uh... Tipo, majke mi. Zenskoo sam od glave do pete... :D Casna Titova pionirska rec! ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 09.56 ч. 28.05.2008.
Nisi nikad čula? :) Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima.

I užasna je reč, s našim pridevom u osnovi i latinskim sufiksom. ;)

Јој, баш је ужасна. Да сам то чула на неком другом месту, рекао бих да ме неко зеза... :)

Хех, занимљиво... А ето, мени је та реч топлификација тако обична... Чујем је свакодневно, већ годинама...

Не мислите да то има везе неке с тим што радим у Инфостану? ;)
Занимљив је и тај назив те фирме — Инфостан. Ко ли га је смислио? И то још пре тридесет година.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 11.51 ч. 28.05.2008.
Од врсти тканине које си навео, Нес, чуо сам за памук (који искључиво носим) — турска реч, наравно — и још по коју: сатен, сомот (наша реч, можда?), твид, вуну, перлон :)..., а „модна недеља“ и други употребљиви преводи нису немогућност, већ помодарство.

У машинству се пак редом користе изрази (навешћу само оне обичније, за које у свакодневној употреби слушамо махом немачке усвојенице): подлошка (шајбна, die Scheibe), одвијач (шрафцигер, der Schraubenzieher), навртка (матица — такође наша реч, само није „стручна“, нем. die Mutter), завртањ или вијак (шраф, die Schraube), сечице (цвикцанге, die Zwickzange), опруга (федер, die Feder), заптивати (дихтовати, vb. dichten)...

У аутомобилској терминологији постоје наши пандани, само их ретко ко користи: елекртопокретач (анласер, der Anlasser), квачило (ретко се чује сада куплунг, die Kupp(e)lung), пртљажник (гепек, das Gepäck = пртљаг), ветробран(ско стакло) (шофершајбна, „Chauffeurscheibe“ — ова реч и не постоји, већ се каже die Windschutzscheibe), издувник (ауспух, der Auspuff), наплатак (фелна, фелга, раткапна, die Radkappe), обртомер (тахометар)... За неке пак и немамо парњаке, али то је ретко: ретровизор.

Дакле, све се може кад се хоће!

П. С.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Бојан Башић на 12.08 ч. 28.05.2008.
За неке пак и немамо парњаке, али то је ретко: ретровизор.

Bočno ogledalo. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 12.12 ч. 28.05.2008.
За неке пак и немамо парњаке, али то је ретко: ретровизор.

Bočno ogledalo. :)

Јест, мајку му! :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 12.19 ч. 28.05.2008.
Такође, називи занимања: преко турских и немачких екмешчија, шлосера, шустера, тишљера, шнајдера и многих других, до наших речи: пекар, бравар, обућар, столар, кројач...

Реците, да ли бисте и даље радије користили онолике немачке речи, или је ипак лепше казати то на српском?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 13.11 ч. 28.05.2008.
..., сомот (наша реч, можда?), ...

Допуна/исправка: није наша реч, него, гле чуда, немачка: der Samt. Што се тиче могућег превођења ових назива — треба заћи дубље мало у њихов постанак у изворном језику, па према томе сковати нашу реч, ако је ово икако изводљиво. Једина додирна тачка мене са кројачком индустријом јесте што се не шетам наоколо наг :), већ носим одећу (замислите! :)), као што рекох, углавном од памука.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.21 ч. 28.05.2008.
..., сомот (наша реч, можда?), ...

Допуна/исправка: није наша реч, него, гле чуда, немачка: der Samt. Што се тиче могућег превођења ових назива — треба заћи дубље мало у њихов постанак у изворном језику, па према томе сковати нашу реч, ако је ово икако изводљиво. Једина додирна тачка мене са кројачком индустријом јесте што се не шетам наоколо наг :), већ носим одећу (замислите! :)), као што рекох, углавном од памука.

Hm, dakle možemo reći da kod tebe postoji reakcija otprilike "što mi nije baš pred očima, ne smeta mi toliko" - krojačkim terminima ne barataš, pa ti je manje-više svejedno (inače, "vuna" i nije vrsta tkanine, nego vrsta vlakna, baš kao i pamuk ili lan, a od tih vlakana se pak tkaju raznorazne tkanine). Koliko onda to govori o tvojoj objektivnosti kad je posredi kritika "poplave" stranih reči?

За неке пак и немамо парњаке, али то је ретко: ретровизор.

Bočno ogledalo. :)

Retrovizor nije SAMO bočno ogledalo, nego i ono središnje što "visi" posred vetrobrana. Kako ćemo to? :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 13.43 ч. 28.05.2008.
Објективан сам што се тиче критике „поплаве“ страних речи у областима са чијом се терминологијом срећем и исту употребљавам, а навео сам и примере за то. Могу рећи да нас је професор Металних конструкција „приморавао“ да користимо нашу стручну терминологију и хвала му на томе. Кројачку индустрију не познајем и њене изразе не зпотребљавам, али како ово све ипак спада у домен језика, а ја нисам ништа друго до језички аматер и ентузијаста — да, смета ми и „твид“ и „памук“ и „сомот“ и називи за шта год друго, било то влакно или тканина, јер су то речи страног порекла, и већ сам написао да бих их сменио, ако би такво што било изводљиво, јер, опет понављам, нисам за апсолутно језичко чистунство.

„Унутрашње огледало“ виси посред ветробранског стакла.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 13.51 ч. 28.05.2008.
Сигуран сам да и комшије Хрвати имају исти проблем, поготово у последњих неколико година и поготово са најездом енглеских речи  (колико год ова тврдња звучала парадоксално с обзиром на уврежено мишљење да су Хрвати језички чистунци који се свим силама бране од насртаја страних речи на њихов драги хрватски језик). Један од драстичнијих примера је и "хрватски језик" којим се говори на РТЛ телевизији, поготово у емисијама које говоре о моди и естради. Ту све врви од визажиста и визажистица, селебритија, персоналитија, атитјуда, топ модела (чак има и емисија Hrvatski top model by Tatjana Jurić где нарочито обратите пажњу на оно by), денса, тренса, стајлинга, лифтинга,  фото сешнова итд. Да не помињем неправилну акцентуацију (пингвИн, базЕн, БелгИјка, манекЕнка) која се, подредством агресивних хрватских медија, проширила и на она подручја у РС где је правилна акцентуација речи почела да се повлачи пред налетом помодне "хрватске акцентуације". Овим подужим постом (mea culpa ;D) хтео сам да нагласим да најезда туђица (поготово енглеских) није сам српски специјалитет, већ да се већина народа и држава са ових простора сусреће са сличним проблемом. 8)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 14.01 ч. 28.05.2008.
Мени је ипак „најдражи“ хрватски глагол ШОПИНГИРАТИ. Умало не падох у несвест кад ово чух. А оно by је „ултра фенси“ и тако говоре само „одабрани (кретени)“.

А, чуј, ВИЗАЖИСТ(ИЦ)А! Хахахахахахахахха! АТИТЈУД! Па овога нема, бре, ни код нас! Мислим да из ината неће ни бити! ;D

П. С. Извињавам се, заборавих на реч „ФРЕНДИЦА“. Бвахахахахах! Која глупост!!!

П. П. С. Носим се мишљу да било коме одговарам речју vomit на сваку од тих помодних речи. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.03 ч. 28.05.2008.
Цитат
већ да се већина народа и држава са ових простора сусреће са сличним проблемом.

Engleski je trenutno u fazi ekspanzije i to nije samo problem jezika sa ovih prostora, nego SVUDA u svetu...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.05 ч. 28.05.2008.
Мени је ипак „најдражи“ хрватски глагол ШОПИНГИРАТИ. Умало не падох у несвест кад ово чух. А оно by је „ултра фенси“ и тако говоре само „одабрани (кретени)“.

А, чуј, ВИЗАЖИСТ(ИЦ)А! Хахахахахахахахха! АТИТЈУД! Па овога нема, бре, ни код нас! Мислим да из ината неће ни бити! ;D
Ima, ima... Samo je trebalo svojedobno da slusas na B92 emisije one razmazene Lune Lu... Doduse, to davno bese, ne znam sta se sad desava sa doticnom, ali se dobro secam da onomad, kad god bi ta njena emisija pocela, menjala sam stanicu, jer mi se kosa dizala na glavi od njenog prenemaganja... A vala, nista je nisam ni razumela.... ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 14.15 ч. 28.05.2008.
Ima, ima... Samo je trebalo svojedobno da slusas na B92 emisije one razmazene Lune Lu... Doduse, to davno bese, ne znam sta se sad desava sa doticnom, ali se dobro secam da onomad, kad god bi ta njena emisija pocela, menjala sam stanicu, jer mi se kosa dizala na glavi od njenog prenemaganja... A vala, nista je nisam ni razumela.... ;)

Никад чуо за њу. У мојој кући ни на једном од неколико ТВ-апарата нема ни Пинка ни Б92 (који сматрам за исто ђубре као и првопоменуту телевизију, а која само перфиднијим методама сервира исте бљувотине од којих и ја почињем да лудим).


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 14.23 ч. 28.05.2008.
Једноставно не могу да издржим: шта је, побогу, ВИЗАЖИСТ(ИЦ)А?!?!?! Visage = лице, лик; визура. Недокучиво ми је. ??? Чиме се та(ј) бави? Шта он(а) ради? Који му (јој) је задатак, посао? Шта изводи?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 14.28 ч. 28.05.2008.
Samo je trebalo svojedobno da slusas na B92 emisije one razmazene Lune Lu

Татјана Јурић је хрватска верзија Луне Лу (или је можда обратно?) на чијем телу нема дела који није хируршки обрађен. Јбт, она више не може ни да прича, толико је смањила уста да речи не могу нормално да излазе! А мислим да су јој њени хирурзи строго забранили да се смеје! :D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 14.30 ч. 28.05.2008.
Цитат
Једноставно не могу да издржим: шта је, побогу, ВИЗАЖИСТ(ИЦ)А?!?!?! Visage = лице, лик; визура. Недокучиво ми ј

Колико сам ја могао да сконтам, то ти је једноставно - шминкерка! 8) Дакле, жена која је задужена за шминкање свих тих пустих модела и манекенки.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.33 ч. 28.05.2008.
Ima, ima... Samo je trebalo svojedobno da slusas na B92 emisije one razmazene Lune Lu... Doduse, to davno bese, ne znam sta se sad desava sa doticnom, ali se dobro secam da onomad, kad god bi ta njena emisija pocela, menjala sam stanicu, jer mi se kosa dizala na glavi od njenog prenemaganja... A vala, nista je nisam ni razumela.... ;)

Никад чуо за њу. У мојој кући ни на једном од неколико ТВ-апарата нема ни Пинка ни Б92 (који сматрам за исто ђубре као и првопоменуту телевизију, а која само перфиднијим методама сервира исте бљувотине од којих и ја почињем да лудим).
U moje vreme nije bilo TV B92, nego samo radio. I u moje vreme B92 nije bio to sto je danas.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.34 ч. 28.05.2008.
Samo je trebalo svojedobno da slusas na B92 emisije one razmazene Lune Lu

Татјана Јурић је хрватска верзија Луне Лу (или је можда обратно?) на чијем телу нема дела који није хируршки обрађен. Јбт, она више не може ни да прича, толико је смањила уста да речи не могу нормално да излазе! А мислим да су јој њени хирурзи строго забранили да се смеје! :D

A to je neka nova moda da se usta sad smanjuju? ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.42 ч. 28.05.2008.
E, moram da citiram Stoundara  (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=962.msg16777#msg16777)povodom sumanute želje da po svaku cenu SVE bude na srpskom. Inače, komentar je bio povodom rasprave slovolik vs. font:

Цитат
Zašto? Ta riječ ima tri sloga umjesto jednog, mnogo manje ljudi je poznaje, što znači da moramo makar na trenutak zaustaviti čitanje da bismo shvatili o čemu se radi.

A da, zaboravio sam: jezički šovinizam i provincijalizam.

Da se na pomenutoj stranici koristila riječ font, ne biste zaustavili diskusiju o fontovima da porazgovarate o slovoliku, i time potrošili pet odgovora, već biste prosto nastavili dalje. Zamislite da je u pitanju bila ozbiljnija, poslovna diskusija, i da se u njoj koristilo više ovakvih kovanica. Standardni jezik služi razumijevanju među ljudima, što znači da je upotreba riječi koje to otežavaju naprosto pogrešna, bez obzira na to odakle su.










Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 14.43 ч. 28.05.2008.
Цитат
Једноставно не могу да издржим: шта је, побогу, ВИЗАЖИСТ(ИЦ)А?!?!?! Visage = лице, лик; визура. Недокучиво ми ј

Колико сам ја могао да сконтам, то ти је једноставно - шминкерка! 8) Дакле, жена која је задужена за шминкање свих тих пустих модела и манекенки.

С опроштењем: ма, које је то срање!!! Најобичније просеравање!!! Визажистице и остала говна!!! Да ли они стварно сматрају да су тиме себе издигли??? И изнад кога??? Коме се тиме додворавају, улагују, улизују??? Јадно!!! Немам речи! Љигаво!!! Дно дна!!! Што ти рече: „Земљо, отвори се!!!“

Samo je trebalo svojedobno da slusas na B92 emisije one razmazene Lune Lu

Татјана Јурић је хрватска верзија Луне Лу (или је можда обратно?) на чијем телу нема дела који није хируршки обрађен. Јбт, она више не може ни да прича, толико је смањила уста да речи не могу нормално да излазе! А мислим да су јој њени хирурзи строго забранили да се смеје! :D

A to je neka nova moda da se usta sad smanjuju? ;D

Смањили им свима уста толико да ни једне једине речи више од себе не дају!!


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 14.45 ч. 28.05.2008.
E, moram da citiram Stoundara  (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=962.msg16777#msg16777)povodom sumanute želje da po svaku cenu SVE bude na srpskom. Inače, komentar je bio povodom rasprave slovolik vs. font:

Цитат
Zašto? Ta riječ ima tri sloga umjesto jednog, mnogo manje ljudi je poznaje, što znači da moramo makar na trenutak zaustaviti čitanje da bismo shvatili o čemu se radi.

A da, zaboravio sam: jezički šovinizam i provincijalizam.

Da se na pomenutoj stranici koristila riječ font, ne biste zaustavili diskusiju o fontovima da porazgovarate o slovoliku, i time potrošili pet odgovora, već biste prosto nastavili dalje. Zamislite da je u pitanju bila ozbiljnija, poslovna diskusija, i da se u njoj koristilo više ovakvih kovanica. Standardni jezik služi razumijevanju među ljudima, što znači da je upotreba riječi koje to otežavaju naprosto pogrešna, bez obzira na to odakle su.

Чуј, прихватићу да понекад малко претерујем, али одговор се крије у мојој претходној поруци, тј. неколико њих.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.46 ч. 28.05.2008.
Miki, ne uzbuđavaj se toliko, nema svrhe. Idi popij jedno pivce za živce i uživaj. Oni su glupi, a najgore je što ni sami to ne znaju... ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.49 ч. 28.05.2008.
E, moram da citiram Stoundara  (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=962.msg16777#msg16777)povodom sumanute želje da po svaku cenu SVE bude na srpskom. Inače, komentar je bio povodom rasprave slovolik vs. font:

Цитат
Zašto? Ta riječ ima tri sloga umjesto jednog, mnogo manje ljudi je poznaje, što znači da moramo makar na trenutak zaustaviti čitanje da bismo shvatili o čemu se radi.

A da, zaboravio sam: jezički šovinizam i provincijalizam.

Da se na pomenutoj stranici koristila riječ font, ne biste zaustavili diskusiju o fontovima da porazgovarate o slovoliku, i time potrošili pet odgovora, već biste prosto nastavili dalje. Zamislite da je u pitanju bila ozbiljnija, poslovna diskusija, i da se u njoj koristilo više ovakvih kovanica. Standardni jezik služi razumijevanju među ljudima, što znači da je upotreba riječi koje to otežavaju naprosto pogrešna, bez obzira na to odakle su.

Чуј, прихватићу да понекад малко претерујем, али одговор се крије у мојој претходној поруци, тј. неколико њих.

Kojoj? Ovoj?
Цитат
С опроштењем: ма, које је то срање!!! Најобичније просеравање!!! Визажистице и остала говна!!! Да ли они стварно сматрају да су тиме себе издигли??? И изнад кога??? Коме се тиме додворавају, улагују, улизују??? Јадно!!! Немам речи! Љигаво!!! Дно дна!!! Што ти рече: „Земљо, отвори се!!!“

Lepo ti ja rekoh, idi popij 'ladno pivo i ne beri brigu. Nije to baš za toliko nerviranje, više je za smejanje... :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 14.53 ч. 28.05.2008.
Требало би да понекад бирам речи, али ми пукне филм. Органски их не подносим. Одох по пиво! :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.57 ч. 28.05.2008.
Требало би да понекад бирам речи, али ми пукне филм. Органски их не подносим. Одох по пиво! :)

Ako! ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 15.02 ч. 28.05.2008.
Sreća naša, Miroslave, što si i ti ostao "uzdignut" pošto si inženjer, a nisi "bačen u blato" kao izmišljavač ili tome nešto slično.

Obožavam kad se na Vokabularu periodično nađu pojedinci koji krenu da psuju u stilu premilog nam Velje Ilića na ono "njihovo", a isto to "svoje" naprosto abažavaju. Takođe obožavam kad isti takvi nađu da su današnji jezički tokovi Sodoma i Gomora, a iste takve situacije od pre 50 ili 100 godina su... pa eto tako prosto istorijska datost. Ili još bolje: oni bi "da menjaju gde god može", ali naravno ideju nemaju kako bi, čime bi i sl. Bitno je samo da mi budemo čisti...

Dobro je što postoji pivo.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 15.16 ч. 28.05.2008.
Цитат
Одох по пиво!


Ај' донеси још једно! 8)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 15.17 ч. 28.05.2008.
Добро пиво, а роштиљ? Ево мало уља на ватру:

Цитирано: Нескафица
Hm, dakle možemo reći da kod tebe postoji reakcija otprilike "što mi nije baš pred očima, ne smeta mi toliko" - krojačkim terminima ne barataš, pa ti je manje-više svejedno [...]

Исто тако и код мене. И шта је ту чудно? Зашто бих гурао нос у језик онога чијим појмовима никада, или готово никада, нећу баратати? Свако нека одржава своју ливаду.

Као кад се својевремено колико на овом форуму неки наругаше стручним изразима ‘горњака’ и ‘доњака’ (горња и доња површина), које у здрављу и весељу користимо последњих 60 година, а да их се дотична струка уопште не тиче. Такве оцене ми на једно уво уђу, на друго изађу.

Цитирано: Мирослав
[...] не залазимо у уско стручну терминологију која обичним корисницима није потребна — компјутераши већ знају о чему говорим, а реч је о програмирању и другоме, где је употребом енглеске терминологије олакшана комуникација и ово нема потребе преводити.

Не прихвата се :) Стручна терминологија, где струке заиста има, често је знатно утегнутија од опште. То је зато што стручњаку није потребна страна реч као плашт, нити му се чини волшебно одговарајућом, јер довољно познаје језик из којег потиче да би приметио њену најчешће простодушну, неретко шаљиву и уопште овоземаљску етимологију.

Ако ћемо баш о рачунарству, неком, хм, згодом, допаде ми шака једна новија домаћа стручна књига из те области (факултетски уџбеник). Како не бих самим насловом кварио поенту, на енглеском би гласио Compilers and Interpreters. Е па, што се мене тиче, у њој се може видети истинска стручна терминологија, онаква на какву сам и навикао чим се измакнем од рачунара. До те мере, да сам на неколико места, где се пресекла са општијом рачунарском терминологијом, био посрамљен јасноћу мисли и творбе. И одмах трчао да исправљам сопствена „ма дај, нешто приближно, да се разуме“ решења по преводима, тј. тамо где сам претходно поклекако :) Од неочигледних и једноречних ту су: closure = затворење, hash = дисперзија, heap = скупина, lookahead = предувид, statement = исказ, итд. А маса је, гле чуда, боже сачувај и саклони, и сл. — буквалних превода. Исто и са вишеречним синтагмама.

Узгред, из ње сам такође сазнао да се ’поткресују’ (to prune) ‘коначни аутомати’ и ‘ручке листа̑’. Тако да мирне додуше могу потврдити савет Јовану (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=72.msg3359#msg3359) о поткресивању списка порука у софтверу овог форума :)

Цитирано: Нескафица
Retrovizor nije SAMO bočno ogledalo, nego i ono središnje što "visi" posred vetrobrana. Kako ćemo to? :)

Статистички, ето како. Да, ‘ретровизор’ остаје ‘ретровизор’, јер нико није смислио ништа друго довољно кратко (а можда и јесте, само ја не знам). Овакве су ситуације међутим ретке у стручној терминологији.

За вежбу, из горепоменуте књиге пописао сам све стручне изразе, односно бар оне које сам схватио као такве (рачунарство, а посебно тврда рачунарска наука, није баш моја струка). Од око 100 забележених израза, нових туђица (тј. пресловљења са енглеског) избројао сам 5 (пет). За разлику од тога, ценим да ће се таквих у „уличном“ рачунарском речнику чути и видети бар 50 (педесет); притом пресловљеност, како на папиру тако и у изговору, само можемо да сањамо. А било би и више од 50, да пола оних других 50 није латинског порекла, па се сликају у исте те латинизме у српском.

Ту је разлика.

Цитирано: Мирослав
А, чуј, ВИЗАЖИСТ(ИЦ)А! Хахахахахахахахха! АТИТЈУД! Па овога нема, бре, ни код нас!

Нисам ни ја начуо за визашистшкљб, али како не могу да прокљувим ни шта значи, онда вероватно зато што је то неко поље које и не пратим. Међутим, ‘атитјуд’ (наравно, писано обавезно ‘atitude’)... то је онда вероватно неко поље које ти не пратиш :)

* * *

Да не грешим душу, има, бре, неких ненадмашних страних речи: карикатура, лакрдија, симулакрум...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 15.27 ч. 28.05.2008.
Sreća naša, Miroslave, što si i ti ostao "uzdignut" pošto si inženjer, a nisi "bačen u blato" kao izmišljavač ili tome nešto slično.

Obožavam kad se na Vokabularu periodično nađu pojedinci koji krenu da psuju u stilu premilog nam Velje Ilića na ono "njihovo", a isto to "svoje" naprosto abažavaju. Takođe obožavam kad isti takvi nađu da su današnji jezički tokovi Sodoma i Gomora, a iste takve situacije od pre 50 ili 100 godina su... pa eto tako prosto istorijska datost. Ili još bolje: oni bi "da menjaju gde god može", ali naravno ideju nemaju kako bi, čime bi i sl. Bitno je samo da mi budemo čisti...

Dobro je što postoji pivo.

Прекрасно си срочио ово, Нес, скидам капу.

Нити сам ја „уздигнут“ или било шта слично, а ваљда имам право да ме интересује још нешто у животу, сем струке? На шта теби личе речи попут „визажист“, „стајлинг“, „перформанс“? Да ли је иједна од њих реч коју би ти употребио?

Не спорим (нити сам икада) да смо и кроз историју били често затрпани страним речима, па се то временом колико-толико „прочистило“, а примере сам ти навео, мада их сигурно знаш и више од мене. Наведох и како би се те речи уводиле у говор, па нећу безброј пута понављати, а да бих могао да спроводим било какво мењање морао би језик да ми буде струка, као што није, али ме језици изузетно занимају, а у мојој струци је неко те изразе већ превео и/или прилагодио; ово је форум, па свако може да изнесе своје мишљење, претпостављам? Увек сам се сложио када би ми било ко навео релевантан извор и дао објашњење зашто је то тако. Не петљам се у струку језикословцима, али нисам мутав, па имам ваљда неко право да се изражавам како желим.

Не би ни теби шкодило једно пиво.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 15.29 ч. 28.05.2008.
Цитирано: Нескафица
[...] često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik.

Цитирано: Ђорђе Божовић
[...] I užasna je reč, s našim pridevom u osnovi i latinskim sufiksom.

А префикс контра-? Контранапад, контрапотез, контратег... Чак видим и ‘контравионски’ баш у Вокабулару, мада је данас обичније ‘противавионски’.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 15.41 ч. 28.05.2008.
Не петљам се у струку језикословцима, али нисам мутав, па имам ваљда неко право да се изражавам како желим.

Овде ћу наставити мисао, испустивши из вида оно што рече Часлав: сви се подсмевају стручним изразима, који се њих апсолутно не тичу.

Ево и уско рачунарска терминологија је итекако преведена, па да видимо сада дрвље и камење по њој од свих „рачунарских стручњака“.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 15.48 ч. 28.05.2008.
Цитирано: Мирослав
[...] ваљда имам право да ме интересује још нешто у животу, сем струке? На шта теби личе речи попут „визажист“, „стајлинг“, „перформанс“? Да ли је иједна од њих реч коју би ти употребио?

Клизав је то терен. На пример, тај ‘перформанс’, кад се онда помену прво помислих „па то је просто ‘извођење’“, да бих пошто сам пажљивије погледао ипак схватио да у тим круговима има једно уже значење. Што опет не значи да се мора назвати ‘перформанс’, али...

Зато гледам да се држим свог обора, тј. онога у шта иначе улажем време.

Цитирано: Мирослав
Не би ни теби шкодило једно пиво.

Ма пиво пијем само кад ми кажу да нема сокића. Једна порција чевапчића, изистинских, десет у пола с луком, е, то би ме већ прописно ућуткало.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 15.50 ч. 28.05.2008.
Mislim da savet o pivu nije bio tebi upućen, Časlave... :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 15.56 ч. 28.05.2008.
Цитирано: Brunichild
Mislim da savet o pivu nije bio tebi upućen, Časlave...

Хм... Чим сам нашао за сходно да одговорим, значи да је баш и могао бити. Самопрепознао се, што кажу. Како било, ћевапчиће не одбијам.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 16.24 ч. 28.05.2008.
Цитирано: Brunichild
Mislim da savet o pivu nije bio tebi upućen, Časlave...

Хм... Чим сам нашао за сходно да одговорим, значи да је баш и могао бити. Самопрепознао се, што кажу. Како било, ћевапчиће не одбијам.


Ma pilo ti se pivo, aj priznaj! ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 17.21 ч. 28.05.2008.
Добро пиво, а роштиљ? Ево мало уља на ватру:

Цитирано: Нескафица
Hm, dakle možemo reći da kod tebe postoji reakcija otprilike "što mi nije baš pred očima, ne smeta mi toliko" - krojačkim terminima ne barataš, pa ti je manje-više svejedno [...]

Исто тако и код мене. И шта је ту чудно? Зашто бих гурао нос у језик онога чијим појмовима никада, или готово никада, нећу баратати? Свако нека одржава своју ливаду.

:) Nema tu "svoje livade". Ko će arbitrirati da li je u oblasti A opravdanije zadržati strane termine nego u oblasti B? Da li je npr. fajervol i bekap "lakše" prevesti nego šifon ili saten?

A zastupanje najužih mogućih pogleda na svet - "svako neka održava svoju livadu" - upravo govori da najžučniji obično barataju i sa najmanje informacija. No passaran. Nije ovde uopšte pitanje "moje male svakodnevice u kojoj su deset s lukom vrhunska ekstaza", nego je pitanje srpskog jezika u celini.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 17.28 ч. 28.05.2008.
Цитирано: Нескафица
[...] često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik.

Цитирано: Ђорђе Божовић
[...] I užasna je reč, s našim pridevom u osnovi i latinskim sufiksom.

А префикс контра-? Контранапад, контрапотез, контратег... Чак видим и ‘контравионски’ баш у Вокабулару, мада је данас обичније ‘противавионски’.


Da li bi se, dok jedeš svojih deset s lukom, bar minimalno potrudio da uočiš pojmovnu razliku između sufiksa i prefiksa/prefiksoida? :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 17.29 ч. 28.05.2008.
У машинству се пак редом користе изрази (навешћу само оне обичније, за које у свакодневној употреби слушамо махом немачке усвојенице): подлошка (шајбна, die Scheibe), одвијач (шрафцигер, der Schraubenzieher), навртка (матица — такође наша реч, само није „стручна“, нем. die Mutter), завртањ или вијак (шраф, die Schraube), сечице (цвикцанге, die Zwickzange), опруга (федер, die Feder), заптивати (дихтовати, vb. dichten)...

Такође, називи занимања: преко турских и немачких екмешчија, шлосера, шустера, тишљера, шнајдера и многих других, до наших речи: пекар, бравар, обућар, столар, кројач...

Реците, да ли бисте и даље радије користили онолике немачке речи, или је ипак лепше казати то на српском?

Eh, moram reći da, sve u svemu, nemam ništa protiv tuđica u našem jeziku kad nisu ove agresivne engleske, čak ih volim, naročito turske i švapske. Od engleskih mi se povraća. Od pisanja u originalu, bez transkripcije, dvostruko mi se povraća.

Na ovo hoću da kažem nešto, verovatno ne baš mnogo pametno i svakako krajnje subjektivno. Ne zamerite mi, prosto zato što odmah napominjem da sam krajnje subjektivan, dakle ne kažem da sam „ja u pravu“, nego prosto tako volim.

Ja volim te nemačke reči (naročito one koje su se iskvarile pri ulasku u naš jezik, pa i nisu iste kao švapski original). Engleskih reči koje agresivno okupiraju naš narodni jezik u zadnjih petnaestak godina, nasuprot tome, grozim se.

Te nemačke reči volim posebno zato što su nas u srednjoj školi maltretirali i proterivali ih, čak su davali keca ili bar ocenu manje kad kažeš npr. šraf umesto vijak. Stoga valjda sad nema šanse da izgovorim reč kvačilo, iako je ona, čini mi se, u zadnje vreme i češća nego kuplung (za razliku od vijka, koji se, mislim, nikad neće primiti).

Možda bi mi dobro došlo kad bi neko malo sad pokušao da mi na silu zabrani da koristim ove nove engleske reči. Možda bi mi onda ti brendovi, performansi, kastinzi, stejdževi i bekstejdževi postali manje gadni. Ne verujem ipak da bih neku od tih reči mogao da prevalim preko usta, ali možda bar ne bih morao da trčim po neko umirujuće pivce svaki put kad čujem tako nešto na tv-u. ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 17.31 ч. 28.05.2008.
Ponekad su ti mašinski čistunci znali da budu stvarno komični. Heh, nisi smeo reći šubler, nego, verovali ili ne, pomično kljunasto merilo?! Ponavljam, verovali ili ne, oni su tražili da šubler nazivamo pomičnim kljunastim merilom?! Heh, neko jebo te smatra da lepa prosta narodna, majstorska reč, pristigla doduše iz stranog jezika može i mora da se zameni nekakvom opisnom novokomponovanom konstrukcijom od čak tri reči, doduše valjda sve tri slovenskog korena... Pa stvarno... Jebo te!


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 17.35 ч. 28.05.2008.
Sreća naša, Miroslave, što si i ti ostao "uzdignut" pošto si inženjer, a nisi "bačen u blato" kao izmišljavač ili tome nešto slično.

Obožavam kad se na Vokabularu periodično nađu pojedinci koji krenu da psuju u stilu premilog nam Velje Ilića na ono "njihovo", a isto to "svoje" naprosto abažavaju. Takođe obožavam kad isti takvi nađu da su današnji jezički tokovi Sodoma i Gomora, a iste takve situacije od pre 50 ili 100 godina su... pa eto tako prosto istorijska datost. Ili još bolje: oni bi "da menjaju gde god može", ali naravno ideju nemaju kako bi, čime bi i sl. Bitno je samo da mi budemo čisti...

Dobro je što postoji pivo.

Прекрасно си срочио ово, Нес, скидам капу.

Нити сам ја „уздигнут“ или било шта слично, а ваљда имам право да ме интересује још нешто у животу, сем струке? На шта теби личе речи попут „визажист“, „стајлинг“, „перформанс“? Да ли је иједна од њих реч коју би ти употребио?

Не спорим (нити сам икада) да смо и кроз историју били често затрпани страним речима, па се то временом колико-толико „прочистило“, а примере сам ти навео, мада их сигурно знаш и више од мене. Наведох и како би се те речи уводиле у говор, па нећу безброј пута понављати, а да бих могао да спроводим било какво мењање морао би језик да ми буде струка, као што није, али ме језици изузетно занимају, а у мојој струци је неко те изразе већ превео и/или прилагодио; ово је форум, па свако може да изнесе своје мишљење, претпостављам? Увек сам се сложио када би ми било ко навео релевантан извор и дао објашњење зашто је то тако. Не петљам се у струку језикословцима, али нисам мутав, па имам ваљда неко право да се изражавам како желим.

Не би ни теби шкодило једно пиво.

"Vizažist" - francuska varijanta engleskog sklopa "make-up artist". Ako dopustiš da osoba kojoj se radno mesto zove "make-up artist" ima nešto širi delokrug nego običan šminker - naime, da pri snimanju filmova ne samo što nanosi šminku glumcima na lice, nego i osmišljava posebne šminkerske zahvate i efekte, te da se po tome bliži dizajneru - onda ćeš MOŽDA shvatiti, te i prihvatiti, da bi razlika između "make-up artista" i šminkera bila otprilike ista kao i, recimo, između pijaniste i klaviriste, ili između muzičara i muzikanta.

Ukoliko, dakle, prihvatimo da "make-up artist" NIJE isto što i šminker, sledeće je pitanje kojim se terminom poslužiti. Hrvati su se opredelili za uvoz iz francuskog, što i nije TOLIKO nesrećno rešenje jer je posredi jedna reč, za razliku od engleske varijante.

"Stajling" - najpribližniji opis bio bi "dizajn imidža", ali pošto tu opet imamo dve strane reči, ništa nismo postigli.

"Performans" - odavno etabliran termin u teoriji i praksi scenske umetnosti, za poseban oblik scenskog umetničkog dela.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 17.37 ч. 28.05.2008.
Ponekad su ti mašinski čistunci znali da budu stvarno komični. Heh, nisi smeo reći šubler, nego, verovali ili ne, pomično kljunasto merilo?! Ponavljam, verovali ili ne, oni su tražili da šubler nazivamo pomičnim kljunastim merilom?! Heh, neko jebo te smatra da lepa prosta narodna, majstorska reč, pristigla doduše iz stranog jezika može i mora da se zameni nekakvom opisnom novokomponovanom konstrukcijom od čak tri reči, doduše valjda sve tri slovenskog korena... Pa stvarno... Jebo te!

Čisto da se preslišam: to mu zapravo dođe nonijus?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 17.42 ч. 28.05.2008.
Ponekad su ti mašinski čistunci znali da budu stvarno komični. Heh, nisi smeo reći šubler, nego, verovali ili ne, pomično kljunasto merilo?! Ponavljam, verovali ili ne, oni su tražili da šubler nazivamo pomičnim kljunastim merilom?! Heh, neko jebo te smatra da lepa prosta narodna, majstorska reč, pristigla doduše iz stranog jezika može i mora da se zameni nekakvom opisnom novokomponovanom konstrukcijom od čak tri reči, doduše valjda sve tri slovenskog korena... Pa stvarno... Jebo te!

Čisto da se preslišam: to mu zapravo dođe nonijus?

Da, ja mislim da je nonijus to isto. Čija je reč nonijus?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 17.46 ч. 28.05.2008.
Latinska. U korenu je broj devet, zbog metode očitavanja pomoću devet podeljaka spram deset. (Mada ne znam kako je ušla u upotrebu za taj instrument - možda je posredi robna marka?)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 17.49 ч. 28.05.2008.
Цитирано: Нескафица
[...] dok jedeš svojih deset s lukom [...]

Кам' те среће.

Цитирано: Нескафица
Nema tu "svoje livade". Ko će arbitrirati da li je u oblasti A opravdanije zadržati strane termine nego u oblasti B? [...]

Они који највише делују у области А смишљаће изразе за област А, а они који највише делују у области Б смишљаће изразе за област Б. Тако је увек и свуда било, и ми се вероватно нешто не разумемо овде :)

Цитирано: Нескафица
[...] minimalno potrudio da uočiš pojmovnu razliku između sufiksa i prefiksa/prefiksoida?

Некако сам претпоставио да ће домаћа основа са страним суфиксом попити исти третман као страни префикс са домаћом основом. Значи, није тако? Без обзира на то што би ми дебело ишло у корист, ипак ме занима чему та разлика (ако је има). И иначе које су комбинације страно-домаће су у реду, а које нису.

Цитирано: Вученовић
Ponekad su ti mašinski čistunci znali da budu stvarno komični. Heh, nisi smeo reći šubler, nego, verovali ili ne, pomično kljunasto merilo?!

Хм, за ове око мене увек је био ‘нонијус’. Сад видим да је то по латинском презимену португалског изумитеља, лудо :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 18.03 ч. 28.05.2008.
Kombinacije domaće osnove sa stranim sufiksom mahom spadaju u familijarni ili podsmešljiv registar - prevarant, muzikant, zavitlancija, zajebancija itd. Pri tome, govorimo o imenicama - s odnosnim pridevima na -ski, recimo, nema nikakvih problema: patriotski, avionski, matematički itd. itd.

Strani prefiksi, a pogotovu prefiksoidi, ne trpe takva ograničenja. Na primer, pseudo- se masovno kombinuje sa čime god ti treba. Dugo je već popularno i "postizborni", mada može i "posleizborni".


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 19.34 ч. 28.05.2008.
Цитат
make-up artist

Make-up је шминка, a make-up artist му дође као мајстор шминке. Ја не видим никакву разлику између шминкера и мајстора шминке. А ви?


Цитат
nego i osmišljava posebne šminkerske zahvate i efekte,

Дај, Несице, молим те!

За такве натегнуте разлике у мом крају имају једну лепу изреку:  није говно, нег'се пас поср'о. ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 20.18 ч. 28.05.2008.
Хм, за ове око мене увек је био ‘нонијус’. Сад видим да је то по латинском презимену португалског изумитеља, лудо :)

Да, сад сам то прочитао на Википедији.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.42 ч. 28.05.2008.
Из чланка у данашњој "Политици" - http://www.politika.co.yu/rubrike/Drustvo/Brzi-na-palcu-shturi-na-jeziku.sr.html
издвојио сам ово:

Зависници од Интернета и смс-а међусобно комуницирају са 400 речи, од којих је барем педесетак потпуно неразумљиво генерацији њихових очева, а речи као што су атачмент, дифолт, ресетовање, даунлодовање поклапају се са жаргоном младих зависника од психоактивних супстанци, који такође имају свој речник који је потпуно неразумљив околини.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.47 ч. 28.05.2008.
Kakav sofizam... ::) Svaka grupa ljudi, čak i svaka porodica unutar sebe i svaki pojedinac, imaju svoj sociolekat odnosno idiolekat, to jest svoj žargon. I mašinci, i lekari, i matematičari, i biolozi, i Beograđani, i tinejdžeri, i penzioneri, i političari imaju svoj „žargon“ koji se sastoji od reči nerazumljivih onima koji nisu deo te grupe. Poređenje mlade generacije i njihova jezika sa „žargonom mladih zavisnika od psihoaktivnih supstanci“ samo je pokazatelj toga da je autorka članka ostala bez argumenata pa se maša za zamenu teze po principu „ako nisi s nama, onda si protiv nas“ tj. ako te ja ne razumem onda si zavisnik od psihoaktivnih supstanci. ;)

Ne treba kriviti internet i mobilne telefone za „šturost na jeziku“ kod mladih naraštaja — kriv je jedino naš zastareo školski sistem ex cathedra. U školi treba učiti decu da šire svoje vidike i budu kreativni, a naša škola, valjda zbog profesorske sujete, čini upravo suprotno; uči decu da ne razmišljaju svojom glavom, da ne postavljaju pitanja, da slušaju što im se kaže, da uče za ocenu itd. To je problem, a ne „brzina na palcu“ i druge novine suvremenog doba koje „očinske generacije“ ne razumeju pa stoga na njih mrko gledaju. :)

Sam sustav svakoga od tih „žargona“ posve je nebitan. „Reči kao što su atačment, difolt, resetovanje, daunlodovanje“, a koje se „poklapaju [...] sa žargonom mladih zavisnika“ ne odgovaraju autorki ovog članka samo zato što su stranog porekla. Takvo stanovište veoma je ksenofobno i zaslepljeno nečijim ličnim izrazito rodoljubivim emocijama. Smeta im i reč samo zato što nije srpska... ::)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 22.48 ч. 28.05.2008.
"Vizažist" - francuska varijanta engleskog sklopa "make-up artist". Ako dopustiš da osoba kojoj se radno mesto zove "make-up artist" ima nešto širi delokrug nego običan šminker - naime, da pri snimanju filmova ne samo što nanosi šminku glumcima na lice, nego i osmišljava posebne šminkerske zahvate i efekte, te da se po tome bliži dizajneru - onda ćeš MOŽDA shvatiti, te i prihvatiti, da bi razlika između "make-up artista" i šminkera bila otprilike ista kao i, recimo, između pijaniste i klaviriste, ili između muzičara i muzikanta.

Ukoliko, dakle, prihvatimo da "make-up artist" NIJE isto što i šminker, sledeće je pitanje kojim se terminom poslužiti. Hrvati su se opredelili za uvoz iz francuskog, što i nije TOLIKO nesrećno rešenje jer je posredi jedna reč, za razliku od engleske varijante.

"Stajling" - najpribližniji opis bio bi "dizajn imidža", ali pošto tu opet imamo dve strane reči, ništa nismo postigli.

"Performans" - odavno etabliran termin u teoriji i praksi scenske umetnosti, za poseban oblik scenskog umetničkog dela.

Знам добро разлику између музичара и музиканта, политичара и политиканта, и осталих сличних примера, међутим, мене НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ која је разлика између мејкап артисте, шминкера, мајстора шминке и визажисте — ако уопште постоји разлика између ових четирију појмова! — већ одбијам да се користим речју визажист, мејкап артист и другим позајмљеницама из других језика, јер НЕМАЧКА РЕЧ која је у широкој употреби САСВИМ замењује И ФРАНЦУСКУ И ЕНГЛЕСКУ РЕЧ.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 22.50 ч. 28.05.2008.
Цитат
make-up artist

Make-up је шминка, a make-up artist му дође као мајстор шминке. Ја не видим никакву разлику између шминкера и мајстора шминке. А ви?


Цитат
nego i osmišljava posebne šminkerske zahvate i efekte,

Дај, Несице, молим те!

За такве натегнуте разлике у мом крају имају једну лепу изреку:  није говно, нег'се пас поср'о. ;D

"Majstor šminke" - dve prastare srpske reči, nastale još u doba Nemanjića (i svakako inspirisane zlatnim escajgom).

Da, šta još obožavam: kad se nađu "spremačice tipa 1" da silno protestuju protiv jedne strane reči, pa zauzvrat ponude dve strane reči. Vrlo uspelo. Odlične su i "spremačice tipa 2", koje odbijaju da koriste reč iz JEDNOG stranog jezika, ali su vrlo rade da koriste stranu reč iz DRUGOG stranog jezika. A sve busajući se u grudi da moramo promovisati SRPSKI! Zemljo, otvori se.

Kad će ovde da se zadre do pravog problema? A taj je: mrzimo modne poslenike jer "mlate praznu slamu" i "ne rade ništa", a za to uzimaju masnu lovu, dok mi siroti obrazovani povazdan rešavamo probleme od životnog značaja, a za to jedva dobijamo crkavicu. I zato ćemo proterati sve te vizažiste i ostalu bagru. Neće oni nama krasti srpska radna mesta i praviti nam se važni, jok vala!


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 22.53 ч. 28.05.2008.
Па у чему је ствар, сад те не разумем, Мики? Па зар је немачка реч мање страна реч од француске или енглеске речи? Зашто ти је уху милија немачка реч? Испрва сам мислила да ти сметају стране речи у српском, али сад те стварно не капирам....

Ђорђе, само могу да кажем, скидам капу на коментару. Слажем се 100 % са сваким словом које си написао. ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 22.53 ч. 28.05.2008.
Kad će ovde da se zadre do pravog problema? A taj je: mrzimo modne poslenike jer "mlate praznu slamu" i "ne rade ništa", a za to uzimaju masnu lovu, dok mi siroti obrazovani povazdan rešavamo probleme od životnog značaja, a za to jedva dobijamo crkavicu. I zato ćemo proterati sve te vizažiste i ostalu bagru. Neće oni nama krasti srpska radna mesta i praviti nam se važni, jok vala!

То је прави проблем овде?????????? Ти си залутао на ову тему!!!!!! Ово је суштина, АЛО:
..., мене НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ која је разлика између мејкап артисте, шминкера, мајстора шминке и визажисте — ако уопште постоји разлика између ових четирију појмова! — већ одбијам да се користим речју визажист, мејкап артист и другим позајмљеницама из других језика, јер НЕМАЧКА РЕЧ која је у широкој употреби САСВИМ замењује И ФРАНЦУСКУ И ЕНГЛЕСКУ РЕЧ.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 22.55 ч. 28.05.2008.
Па у чему је ствар, сад те не разумем, Мики? Па зар је немачка реч мање страна реч од француске или енглеске речи? Зашто ти је уху милија немачка реч? Испрва сам мислила да ти сметају стране речи у српском, али сад те стварно не капирам....

Ђорђе, само могу да кажем, скидам капу на коментару. Слажем се 100 % са сваким словом које си написао. ;)

Није проблем из ког језика је реч ако је већ дуго у употреби — НЕ треба је протеривати, већ је проблем ТРПАЊЕ још двају СТРАНИХ речи за ЈЕДНО ТЕ ИСТО. КОЈИ ЋЕ НАМ ЂАВО ТРИ СТРАНЕ РЕЧИ ЗА ЈЕДАН ПОЈАМ!?!?!?!?!?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 22.56 ч. 28.05.2008.
Dopunjena moja prethodna poruka, Miroslave - možeš pročitati deo o "spremačicama tipa 2".


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 22.57 ч. 28.05.2008.
Ус ово што сам рекао долази, наравно, и мишљење да се треба мало оканути олаког усвајања страних речи из било ког језика. Дао сам на примерима које стране речи се користе од свију, јер многи поседују возило, али и даље се ту мувају немачке речи, иако постоје поодавно и српске речи за то.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 22.59 ч. 28.05.2008.
Па у чему је ствар, сад те не разумем, Мики? Па зар је немачка реч мање страна реч од француске или енглеске речи? Зашто ти је уху милија немачка реч? Испрва сам мислила да ти сметају стране речи у српском, али сад те стварно не капирам....

Ђорђе, само могу да кажем, скидам капу на коментару. Слажем се 100 % са сваким словом које си написао. ;)

Није проблем из ког језика је реч ако је већ дуго у употреби — НЕ треба је протеривати, већ је проблем ТРПАЊЕ још двају СТРАНИХ речи за ЈЕДНО ТЕ ИСТО. КОЈИ ЋЕ НАМ ЂАВО ТРИ СТРАНЕ РЕЧИ ЗА ЈЕДАН ПОЈАМ!?!?!?!?!?

Za "jedan" pojam? Izvrsno. Od danas proterujemo "biftek", "ramstek", "stek", "file", "pauflek" i još koješta. KOJI ĆE NAM ĐAVO SEDAMNAEST STRANIH REČI ZA MESO!?!?!?!?!?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 23.02 ч. 28.05.2008.
Боље су и спремачице типа два, него ленчуге прве класе које воле да баратају брдом страних речи за један те исти појам, јер је то „богатство језика“. МАНЕМОЈТЕ!!!

Za "jedan" pojam? Izvrsno. Od danas proterujemo "biftek", "ramstek", "stek", "file", "pauflek" i još koješta. KOJI ĆE NAM ĐAVO SEDAMNAEST STRANIH REČI ZA SVINJSKO MESO!?!?!?!?!?

То су класе свињског меса и зато су потребни различити називи, од којих имамо и своје за већину: одрезак, рибић, бут, итд., а за оне које немамо своју реч МОЖЕМО задржати страну, а МОЖЕМО смислити и своју.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.05 ч. 28.05.2008.
Ali reči se ne smišljaju. ??? Ko je još to vidio?

Ne možeš reći: „Evo, dobri ljudi, ja sam smislio novu reč, i odsad ćemo je koristiti za to i to...“

Jesi li čitao „Hiljadu devetsto osamdeset četvrtu“? ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 23.08 ч. 28.05.2008.
Za tri klase šminkerskih radnika takođe su potrebni različiti nazivi. TEBI nisu potrebni, pošto očito nikad nećeš imati dodira s delatnostima u kojima šminkeri figuriraju, ali ti si samo individua - ako želiš da ostaneš konzervativan, i da ne vidiš da su i francuski đaci iz Srbije, u periodu oko Prvog rata, imali svoj užasno širok vokabular kome njihovi očevi nisu umeli ni da prismrde, i da ne želiš da uočiš istorijske pravilnosti u lingvistici, onda si zaista mnogo ograničen. Svojevoljno, doduše, ali to ne umanjuje problem.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 23.11 ч. 28.05.2008.
Ali reči se ne smišljaju. ??? Ko je još to vidio?

Ne možeš reći: „Evo, dobri ljudi, ja sam smislio novu reč, i odsad ćemo je koristiti za to i to...“

Jesi li čitao „Hiljadu devetsto osamdeset četvrtu“? ;)

Речи се не смишљају? А ко је гурнуо правила творбе под тепих?! Нисам замијетио!

А шта је „одржављив“ или „одржљив“, о којима смо расправљали на некој другој теми. Шта су „горњака“ и „доњака“, које је Часлав поменуо? Хоћеш да ми их нађеш у Речнику, а ако ли их случајно нема, онда те речи „не постоје“?? И нико их не употребљава?? И нису „смишљене“??


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.23 ч. 28.05.2008.
Pa možda ih baš zato nema u rečniku. ;)

Termini mogu nastajati kako se nauke razvijaju, ali ne mogu se reči izmišljati, to jeste tako. Pravila tvorbe ne postoje da bismo se mi igrali jezikom (mada to pesnicima, recimo, polazi za rukom ;)), nego služe lingvistima da opišu procese po kojima su reči, spontano, vremenom, nastajale u narodu.

„Održavljiv“ nije ništa, ta reč ne postoji. Mi smo je ovde nasilu izmislili. Nađi deset ljudi na ulici i pitaj ih šta znači „održavljiv“. Ne mogu desetoro ljudi na jednom internetskom forumu da smišljaju jezik.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 23.28 ч. 28.05.2008.
Pa čak se ni naučni termini ne "izmišljaju", ako se držimo najužeg značenja tog glagola - praktično čitav terminološki korpus već postoji u latinskom i grčkom, i onda se naučnici zapravo igraju slagalice od gotovih delova, po vrlo jasnim pravilima.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 23.41 ч. 28.05.2008.
Za tri klase šminkerskih radnika takođe su potrebni različiti nazivi. TEBI nisu potrebni, pošto očito nikad nećeš imati dodira s delatnostima u kojima šminkeri figuriraju, ali ti si samo individua - ako želiš da ostaneš konzervativan, i da ne vidiš da su i francuski đaci iz Srbije, u periodu oko Prvog rata, imali svoj užasno širok vokabular kome njihovi očevi nisu umeli ni da prismrde, i da ne želiš da uočiš istorijske pravilnosti u lingvistici, onda si zaista mnogo ograničen. Svojevoljno, doduše, ali to ne umanjuje problem.

Нажалост, зашао сам тамо где није требало, јер то нису моје области (кројачка и шминкерска делатност). Свако нека чисти у свом дворишту, лепо рече Часлав. Мене су кроз школовање научили да није цигла него опека, и многе друге примере смене стране речи домаћом речју, па сам навикао да тражим увек домаћи пандан и њега користим, тамо где га има, а где га нема усвојим страну реч. То што други нису чистили у својим двориштима нека служи њима, а поједини корисници овде само заглеђују у своје књижурине, па „како тамо пише, то је неприкосновена истина, јер форум је за то намењен“ — можда је ту њихова ограниченост. Нисам само на време схватио да и свака тема функционише на тај начин. Моја жеља је да у областима које ме занимају користим колико је могуће домаће речи, односно терминологију. Шминкерска делатност ме не дотиче, као ни текстилна, па да ли неко каже „аба“ или „сукно“, „напрстак“ или „фингерхут“ — свеједно ми је.

„Održavljiv“ nije ništa, ta reč ne postoji. Mi smo je ovde nasilu izmislili. Nađi deset ljudi na ulici i pitaj ih šta znači „održavljiv“. Ne mogu desetoro ljudi na jednom internetskom forumu da smišljaju jezik.

„Десеторима“ људима на улици пуца прслук шта је „одржављив“ — ако их та област интересује — распитаће се и запамтиће, па неће бити никаквих проблема. Сигуран сам да и тебе баш брига шта су „горњака“ и „доњака“. Е, па има кога је брига, јер му те речи требају, и он их употребљава, а да ли их има у речнику — не дотиче га се. Можеш ти да дубиш на глави како те речи „не постоје“ — право стање ствари је да те речи ИТЕКАКО постоје и користе је они којима је потребна. Да ли је реч „десеторима“ била јасна, иако је „измишљена“?

Pa čak se ni naučni termini ne "izmišljaju", ako se držimo najužeg značenja tog glagola - praktično čitav terminološki korpus već postoji u latinskom i grčkom, i onda se naučnici zapravo igraju slagalice od gotovih delova, po vrlo jasnim pravilima.

Сад ћемо да се играмо „на слово, на слово“, па да погађамо који израз је најпогоднији? Ако се речи не смишљају, онда се прилагођавају, преводе, граде, творе... шта већ.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 23.43 ч. 28.05.2008.
Па у чему је ствар, сад те не разумем, Мики? Па зар је немачка реч мање страна реч од француске или енглеске речи? Зашто ти је уху милија немачка реч? Испрва сам мислила да ти сметају стране речи у српском, али сад те стварно не капирам....

Ђорђе, само могу да кажем, скидам капу на коментару. Слажем се 100 % са сваким словом које си написао. ;)

Није проблем из ког језика је реч ако је већ дуго у употреби — НЕ треба је протеривати, већ је проблем ТРПАЊЕ још двају СТРАНИХ речи за ЈЕДНО ТЕ ИСТО. КОЈИ ЋЕ НАМ ЂАВО ТРИ СТРАНЕ РЕЧИ ЗА ЈЕДАН ПОЈАМ!?!?!?!?!?

Pa i ta rec koja je "vec dugo u upotrebi" jednom je bila nova. A sta ce nam tri reci za jedan isti pojam... Pa, ipak postoje nijanse u znacenju, te se zato i koristi vise reci, sad sto ni jedna nije sasvim srpska, sta da se radi... Bogatsvo recnika jednog jezika se izmedju ostalog, meri i sposobnoscu da primi tudje reci i da ih prilagodi svom jezickom sistemu... Nema tog jezika na ovom svetu koji je sastavljen iz samo svojih reci... Ipak ti nisi popio ono pivce, Miki...  Mnogo se , bre, ljutis... ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 23.49 ч. 28.05.2008.
Simptomatično je i to što se nikad niko nije žalio na količinu reči koje smo uzeli iz ruskog i češkog - a kladio bih se (nemam tačan uvid, pa ne mogu stopostotno tvrditi) da njih ukupno ima znatno VIŠE nego neoanglicizama. No, valjda su ruski i češki dovoljno "bliski" i "podobni" (a u novije vreme i politički zanimljivi), pa nam ne smetaju.

P.S. "Kopile" i "katun" su, koliko mi je poznato, albanske reči. Proterivati? ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 23.50 ч. 28.05.2008.
Pa Rusi su "tradicionalni srpski prijatelji", "srodne slovenske duše", pa se valjda ne računjaju u stranjce... ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 23.52 ч. 28.05.2008.
Цитирано: Нескафица
Za "jedan" pojam? Izvrsno. Od danas proterujemo "biftek", "ramstek", "stek", "file", "pauflek" i još koješta. KOJI ĆE NAM ĐAVO SEDAMNAEST STRANIH REČI ZA MESO!?!?!?!?!?

Не разумем се у месне производе, не разумем се у сценске и изасценске мајсторе, и у кројаче и штофове, па не могу рећи који су ту појмови исти или различити. Али сам зато навео пример онога у шта се већ помало разумем, и ту указао како се о истој материји на једном месту прича са 5% новијих туђица, а на другом месту са 50%.

И поновићу: што се мене тиче, није проблем због навале нових туђица, већ је навала нових туђица због проблема. Не би 70% студената у Србији после дипломирања радо наставило каријеру негде напољу (скоро видех овај резултат анкете на Б92) зато што је 50% новог стручно-жаргонског вокабулара страно, већ је 50% новог стручно-жаргонског вокабулара страно зато што би (између осталог) 70% студената радо наставило каријеру негде напољу.

Цитирано: Ђорђе Божовић
Ne možeš reći: „Evo, dobri ljudi, ja sam smislio novu reč, i odsad ćemo je koristiti za to i to...“

Па ипак, занимљиво, кад утипкам „терминологија“ у Вокабулар, каже ми овако: вештачки говор, скуп вештачки направљених (стручних) израза (термина) неке научне области.

Две крајњости су сасвим сигурне: 1) не може се рећи „људи, од сад ћемо ‘хлеб’ звати ‘белх’“, и 2) може се измислити или истражити нешто ново и рећи „назовимо га тако-и-тако“. Све између је ствар оних процената одозго.

Цитирано: Нескафица
[...] i da ne vidiš da su i francuski đaci iz Srbije, u periodu oko Prvog rata, imali svoj užasno širok vokabular kome njihovi očevi nisu umeli ni da prismrde [...]

Француски, немачки и енглески ђаци с чијим сам делима ја упознат — машинци, оснивачи катедри, мозгови тешке индустрије — стварали су „петопроцентни“ стручни речник, врло налик примеру рачунарског уџбеника који сам изложио. За једног од њих (француски ђак), док сам студирао испричали су нам легенду како се у својим осамдесетим годинама прихватио микрорачунара̑, чим су ови постали доступни (почетак осамдесетих). Своју последњу књигу издао са примерима прорачуна на рачунару, рачунајући да би студенти и инжењери већ могли да почну да се играју с њима.

У чему је трик? У смеру кретања ;)

Цитирано: Нескафица
[...] praktično čitav terminološki korpus već postoji u latinskom i grčkom, i onda se naučnici zapravo igraju slagalice od gotovih delova, po vrlo jasnim pravilima.

Свашта. Свашта.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 00.00 ч. 29.05.2008.

Свашта. Свашта.


Uopšte nije svašta. Grekolatinska naučna terminologija funkcioniše upravo tako: imaš čitavu listu prefiks(oid)a, sufiks(oid)a i osnova, pa sine slaži do mile volje ono što ti treba, pošto i latinski i grčki dopuštaju sistem slagalice.

Engleska naučna terminologija pak - osobena za IT, recimo - uopšte nije "terminologija" u najužem značenju. To su OBIČNE, SVAKODNEVNE engleske reči (od kojih ogromna većina može da se koristi i neterminološki, u svakodnevnim rečenicama), ali DEKRETOM proglašene za termine. Prema tome, tu nemaš gradnju/tvorbu nečega novog, dotad nepostojećeg, nego PROŠIRENJE ZNAČENJA postojećih reči/sklopova.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 00.01 ч. 29.05.2008.
Simptomatično je i to što se nikad niko nije žalio na količinu reči koje smo uzeli iz ruskog i češkog - a kladio bih se (nemam tačan uvid, pa ne mogu stopostotno tvrditi) da njih ukupno ima znatno VIŠE nego neoanglicizama. No, valjda su ruski i češki dovoljno "bliski" i "podobni" (a u novije vreme i politički zanimljivi), pa nam ne smetaju.

Нема везе са „политичком занимљивошћу“, већ са тиме да спадају у групу словенских језика, а енглески, немачки итд. не. Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 00.06 ч. 29.05.2008.
Simptomatično je i to što se nikad niko nije žalio na količinu reči koje smo uzeli iz ruskog i češkog - a kladio bih se (nemam tačan uvid, pa ne mogu stopostotno tvrditi) da njih ukupno ima znatno VIŠE nego neoanglicizama. No, valjda su ruski i češki dovoljno "bliski" i "podobni" (a u novije vreme i politički zanimljivi), pa nam ne smetaju.

Нема везе са „политичком занимљивошћу“, већ са тиме да спадају у групу словенских језика, а енглески, немачки итд. не. Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.

Vidiš da nisi baš obavešten. Crkvenoslovenski i ruski služe se latinskim nazivima meseci. Dakle, sad ćeš optužiti Srbe da su bili preterano revnosni pravoslavci i da su preterano ljubili braću Ruse, te tako prihvatili "kukavičje jaje"? ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 00.12 ч. 29.05.2008.
А да ли сви други словенски народи користе старословенске називе? Одговор је вероватно потврдан.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 00.19 ч. 29.05.2008.
Ne koriste ih ni Bugari ni Makedonci, nego takođe latinske. Sem toga, ne postoje "opšteslovenski" stari nazivi meseci. Neki nazivi jesu zajednički, ali su drugi individualni. Ili se pak isti izraz u dva razna jezika koristi za dva razna meseca. Više o tome možeš naći na stranici Bulgarian_months u okviru Wikipedije (poseti i ponuđene dodatne linkove).


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 00.32 ч. 29.05.2008.
Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.

I posle sam ja ovde od nekih proglasena za "srbomrsca" ... ;D



Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 00.41 ч. 29.05.2008.
Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.

I posle sam ja ovde od nekih proglasena za "srbomrsca" ... ;D

Каже се „од стране неких“. :) И цела моја реченица се мора посматрати, не само подебљани део. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 00.47 ч. 29.05.2008.
Цитирано: Нескафица
Engleska naučna terminologija pak - osobena za IT, recimo - uopšte nije "terminologija" u najužem značenju. To su OBIČNE, SVAKODNEVNE [...]

Извини, хоћеш ли ти то да укажеш да приликом именовања нових стручних појмова чак ни англосаксонски стручњаци не стварају нове морфеме? Ако је тако, онда се не сећам да је то ико игде за последњих година покушао да устврди.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.55 ч. 29.05.2008.
А да ли сви други словенски народи користе старословенске називе? Одговор је вероватно потврдан.

Naravno da ne. Hrvati su ipak u manjini. ;) I nemoj „staroslovenski“, molim te, staroslovenski je ime jednog slovenskog književnog jezika, i on je takođe, čak u 8. i 9. veku, upotrebljavao latinska imena meseci.

Uostalom, ja ne vidim zašto bi pozajmljenice iz nekog slovenskog jezika — a u pravu je Neskafica, pozajmljenicâ iz češkog, ruskog, slavenosrpskog i crkvenoslovenskog u srpskom takođe ima jako mnogo (1 (http://slavistika.blogspot.com/2007/09/srpski-jezik-spada-u-junoslovensku.html)) — bile prihvatljivije nego pozajmljenice iz ma kog drugog jezika. Jer, tokom svoje istorije, srpski jezik uopšte nije bio blizak srodnim mu slovenskim jezicima, štaviše bliži mu je bio turski nego ruski ili češki. ::) Zašto bi onda te pozajmljenice bile opravdane a one, recimo, iz engleskog, nemačkog ili italijanskog ne bi?

P.S. "Kopile" i "katun" su, koliko mi je poznato, albanske reči. Proterivati? ;)

U stvari pripadaju balkanskom supstratu koji su slovenska plemena zatekla kad su se doselila ovamo, kao i reči „vatra“ (slovenski je „oganj“) i, čini mi se, „balega“; a današnji albanski je potomak ilirsko-tračanskih jezika koji zapravo predstavljaju taj paleobalkanski supstrat, pa otuda veza. ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 01.03 ч. 29.05.2008.
Цитирано: Нескафица
Engleska naučna terminologija pak - osobena za IT, recimo - uopšte nije "terminologija" u najužem značenju. To su OBIČNE, SVAKODNEVNE [...]

Извини, хоћеш ли ти то да укажеш да приликом именовања нових стручних појмова чак ни англосаксонски стручњаци не стварају нове морфеме? Ако је тако, онда се не сећам да је то ико игде за последњих година покушао да устврди.


Pošto nemam pri ruci ekstenzivan glosar engleske IT terminologije (ako imaš kakvu adresu, slobodno navedi), pričaću (zasad) napamet, ali sam uveren da je bar 85% engleske IT terminologije nastalo od svakodnevnih reči, bez stvaranja novih morfema, nego putem proširenja značenja. Neki primeri koji mi padaju na pamet: "firewall", "Java bean", "routine", "subroutine" (ako standardnu - čak latinsku, a ne englesku - prefiksaciju ne smatraš bitno novim vidom gradnje morfema), "port", "printer", "floppy disk", "hard disk" itd.

Engleska stručna terminologija u DRUGIM oblastima, čini mi se, nije tako širok(o rasprostranjen)a. (Dakle, da se razumemo: ne govorim o terminima koje koriste engleski stručnjaci - ti izrazi glatko mogu biti grekolatinski, kao recimo u medicini - nego o terminima koji su ponikli u engleskom jeziku.)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 01.12 ч. 29.05.2008.
Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.

I posle sam ja ovde od nekih proglasena za "srbomrsca" ... ;D

Каже се „од стране неких“. :) И цела моја реченица се мора посматрати, не само подебљани део. :)

Nije to bitno. Bitno je da se zbog necega kritikuje srpski narod... ;)



Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 01.20 ч. 29.05.2008.
Хм... Као што рекох, не видим чему таква тврдња уопште у овој дискусији, кад нико досад у дискусијама на овом форуму није тврдио супротно, нити предложио домаћи израз који би садржао нове морфеме.

Мислим, ако терминологију дефинишеш (или, се дефинише, свеједно) као или сецкање и састављање латинских и старогрчких речи или увођење нових морфема, онда ми махом о терминологији уопште и не расправљамо. Па тада такође повлачим оно „свашта, свашта“.

Ја сам мислио да је терминологија скуп израза којим се називају стручни појмови неке области, ма како и на основу чега били изведени. Ако није, а ти онда реци како такав скуп израза од сада да зовемо, да бисмо се лакше споразумевали.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.27 ч. 29.05.2008.
Ja se izvinjavam što opet prekidam, ali po onoj staroj „ko o čemu, baba o uštipcima“, i ja o onome što mene više zanima od engleske terminologije. :D

P.S. "Kopile" i "katun" su, koliko mi je poznato, albanske reči. Proterivati? ;)

U stvari pripadaju balkanskom supstratu koji su slovenska plemena zatekla kad su se doselila ovamo, kao i reči „vatra“ (slovenski je „oganj“) i, čini mi se, „balega“; a današnji albanski je potomak ilirsko-tračanskih jezika koji zapravo predstavljaju taj paleobalkanski supstrat, pa otuda veza. ;)

Upravo, radi se o rečima iz balkanskog supstrata: albanski je vatër a rumunjski vatră, i oboje znače „ognjište“; odnosno albanski je bajgë a rumunjski baligă i oboje znače „balega“. Primetno je prisustvo reči povezanih sa stočarskom djelatnošću u ovom vokabularu (katun je sezonska stočarska naseobina u planini, a balega je kravlji izmet), jer su balkanski starosedeoci bili stočari koji su se povukli u planine pred naletom slovenskih plemena.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 01.29 ч. 29.05.2008.
Časlave, tvrdnja je bila da se reči izmišljaju. Moj odgovor je bio da se čak ni u terminološkim krugovima, koji su svakako najproduktivniji izvor novih reči, reči ne "izmišljaju" u najužem značenju te reči (tj. u smislu u kome je Tolkin izmislio vilovnjački jezik), nego se ili "frankenštajnizuju" od elemenata ili se postojećim rečima pridaju nova značenja. Pređi još jednom preko dijaloga, pa tačno vidi šta je posredi.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 01.30 ч. 29.05.2008.
Ja se izvinjavam što opet prekidam, ali po onoj staroj „ko o čemu, baba o uštipcima“, i ja o onome što mene više zanima od engleske terminologije. :D

P.S. "Kopile" i "katun" su, koliko mi je poznato, albanske reči. Proterivati? ;)

U stvari pripadaju balkanskom supstratu koji su slovenska plemena zatekla kad su se doselila ovamo, kao i reči „vatra“ (slovenski je „oganj“) i, čini mi se, „balega“; a današnji albanski je potomak ilirsko-tračanskih jezika koji zapravo predstavljaju taj paleobalkanski supstrat, pa otuda veza. ;)

Upravo, radi se o rečima iz balkanskog supstrata: albanski je vatër a rumunjski vatră, i oboje znače „ognjište“; odnosno albanski je bajgë a rumunjski baligă i oboje znače „balega“. Primetno je prisustvo reči povezanih sa stočarskom djelatnošću u ovom vokabularu (katun je sezonska stočarska naseobina u planini, a balega je kravlji izmet), jer su balkanski starosedeoci bili stočari koji su se povukli u planine pred naletom slovenskih plemena.


Da li je i pravljenje kopiladi stočarska delatnost? ;);) (Šala.)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.34 ч. 29.05.2008.
Da li je i pravljenje kopiladi stočarska delatnost? ;);) (Šala.)

Jesi li čitao „Nečistu krv“? ;) Ima onaj jedan zanimljiv opis svadbenih običaja među seljacima s okolnih brda. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 01.37 ч. 29.05.2008.
Цитирано: Нескафица
Časlave, tvrdnja je bila da se reči izmišljaju. Moj odgovor je bio da se čak ni u terminološkim krugovima, koji su svakako najproduktivniji izvor novih reči, reči ne "izmišljaju" u najužem značenju te reči [...]

Дословце јесте била тврдња да се речи „измишљају“, али сам 100% сигуран, и мислим да је сасвим очигледно, да нико није мисло на то најуже значење, ни овде ни по другим темама. Већ управо на товарење нових значења на постојеће речи, ковање, префиксацију, суфиксацију, и шта сам још пропустио из те поставе.

Опет, ако се лоше изражавамо, ти реци како је боље, да не би више долазило до оваквих забуна.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 01.42 ч. 29.05.2008.
Цитирано: Нескафица
Časlave, tvrdnja je bila da se reči izmišljaju. Moj odgovor je bio da se čak ni u terminološkim krugovima, koji su svakako najproduktivniji izvor novih reči, reči ne "izmišljaju" u najužem značenju te reči [...]

Дословце јесте била тврдња да се речи „измишљају“, али сам 100% сигуран, и мислим да је сасвим очигледно, да нико није мисло на то најуже значење, ни овде ни по другим темама. Већ управо на товарење нових значења на постојеће речи, ковање, префиксацију, суфиксацију, и шта сам још пропустио из те поставе.

Опет, ако се лоше изражавамо, ти реци како је боље, да не би више долазило до оваквих забуна.

Sve je OK, i tako i jesmo stigli do suštine: ako hoćemo da zamenimo "šifon", "bukle" ili "saten" nečim "našim", možemo ili (1) skovati grekolatinizam - što bi bilo krajnje čudno za krojačku delatnost, ili (2) uzeti neku našu već postojeću reč i malo je proširiti povlaka sufiksirati povlaka složiti, hajd da kažemo "vunjača", "svilak", "pamukovnik", "pamukovnica", "vunogrudvac" itd. - što bi naišlo na vrlo veseo i podsmešljiv prijem u najšire publike.

Zaključak 1: strane reči ostaju strane jer su kao takve potrebne. Ne zato što su moda.

Zaključak 2: naravno da nisu sve strane reči potrebne svakom pojedincu. Ali ostrašćenost na strane reči iz isključivo ličnih razloga svakako je... da se zadržimo na "preterano".


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 01.56 ч. 29.05.2008.
Цитирано: Нескафица
uzeti neku našu već postojeću reč i malo je [...] što bi naišlo na vrlo veseo i podsmešljiv prijem u najšire publike.

Zaključak 1: strane reči ostaju strane jer su kao takve potrebne. Ne zato što su moda.

Ех. Стране речи потребне су јер би наше речи, једнаког етимолошког кова, биле смешне најширој публици.

Круг се затворио.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 02.12 ч. 29.05.2008.
107 х безброј на квадрат и први пут понављам: нема увек домаћих речи за стране, па тада користим(о) речи страног порекла. Ниједан језик на свету није потпуно очишћен од страних речи, и не треба да буде.

@Закључак 1: Нису потребне све које су присутне. Некад је било потребе рећи „цигла“, данас нема потребе, јер кажемо „опека“. Данас има потребе рећи „бетон“ (немачка реч), сутра можда неће бити, осврћући се на то како су за онолике стране речи постепено изнађене домаће, што понекад уме бити и рогобатно и непрактично (шублер - помично кљунасто мерило -нонијус), па се задржавају и стране речи.

@Закључак 2: Можда је ово та острашћеност: смета ми врло начин на који се те стране речи код нас прихватају — тренутно, без укључивања мозга да ли можда постоји одговарајући превод, прилагођеница, а камоли покушај творења нове речи — то је табу. Претерано је за сваку нову реч тражити домаћу, а претерано је ни за једну страну не тражити домаћу.

Остаје ми нада да ће нам језик одолети овом бомбардовању неоанглицизмима, као што је у некој мери одолео турском утицају. А ево, бори се и против германизама. Латинизама и грецизама се, пак, ниједан језик неће лишити, а, понављам, и не треба, јер се њима олакшава међусобно споразумевање људи различитих језика.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 03.18 ч. 29.05.2008.
Остаје ми нада да ће нам језик одолети овом бомбардовању неоанглицизмима, као што је у некој мери одолео турском утицају.

Uopšte mu nije odoleo, naprotiv, dijalekti obiluju turcizmima, a neki su čak u tolikoj meri podlegli turskom uticaju da su izmenili i svoju fonologiju i sintaksu naspram turske. :) Tek su kasnije, u vreme kada se Srbija otcepila od Osmanlijskog carstva, turcizmi bukvalno nasilu uklanjani iz književnog jezika jer se obrazovanim ljudima toga vremena nisu sviđali baš kao tebi sada anglicizmi. ;) Tačno su tako gledali makar i da izmisle domaću reč, samo da ne bude turcizam. (I sâm Vuk bio je prilično vešt i istrajan u toj nakani.)

Ali to je tada tako moglo, danas ne može. Tada je postotak nepismenih bio vrtoglav, a ni jezik nije bio u potpunosti standardizovan, pa su i ljudi od pera mogli baratati njime kako su hteli... :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 03.52 ч. 29.05.2008.
@Закључак 1: Нису потребне све које су присутне. Некад је било потребе рећи „цигла“, данас нема потребе, јер кажемо „опека“. Данас има потребе рећи „бетон“ (немачка реч), сутра можда неће бити, осврћући се на то како су за онолике стране речи постепено изнађене домаће, што понекад уме бити и рогобатно и непрактично (шублер - помично кљунасто мерило -нонијус), па се задржавају и стране речи.

Bogme, slabo se ko osvrće na "nema potrebe" - ogroman broj ljudi i dalje vrlo redovno govori "cigla", a reč je i književna, te svakom na volju hoće li ciglu ili opeku.

Problem je što "opekari" hoće da istrebe "ciglaše". E, to ipak neće da može.

Da, zaboravio si jedan detalj - kad budeš istrebljivao "ciglu" u korist "opeke", molio bih i da porušiš sve "ciglane" te da izgradiš "opekane/opekare" (ako se odlučiš za ove druge, pazi da se ne pobrkaju s pekarama). Takođe ne bi bilo zgoreg da ukloniš "ciglastu boju", kao i "ciglast oblik", te da ih, naravno, zameniš "opekastim". Potom, svakako moraš demolirati sve "ciglene" zidove i namesto njih montirati nekakve "opekne" (?) ili "opečne" (?) Sem toga, kad jednog dana budeš zaradio velike pare (što ti od srca želim), od šalterske službenice u banci, dakako, zatraži da ti u torbu spakuje "opeke", a ne "cigle".


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 17.23 ч. 29.05.2008.
 
   Не бих се сложио са Ђорђем око овога:

Цитат
Poređenje mlade generacije i njihova jezika sa „žargonom mladih zavisnika od psihoaktivnih supstanci“ samo je pokazatelj toga da je autorka članka ostala bez argumenata pa se maša za zamenu teze po principu „ako nisi s nama, onda si protiv nas“ tj. ako te ja ne razumem onda si zavisnik od psihoaktivnih supstanci.

   Ја сам схватио да је жаргон наркомана и жаргон есемесомана подједнако неразумљив нама маторцима, а не да су међусобно исти. Можда нисам у праву.
   Зато се са почетком његовог прилога потпуно слажем. Сваки занат, свака наука, има свој жаргон. Сваки спорт, свака уметност. Свака група људи везана нечим заједничким. Лопови, педери, курве... И ту нико нити може, нити сме да има нешто против.
   Проблем настаје онда када се жаргонски изрази пуштају у свет преко медија, без ограде и напомене. Неки новинари, посебно они млађи, не воде рачуна да у Србији не знају сви енглески, не прате интернет и не знају много тога. Нису ни дужни да знају, уосталом. Оно што је намењено свима мора свима да буде разумљиво.
   А да ли за сваку специјалност у шминкерском занату постоји посебно име, много ме брига. Мени је то све исто, тек данас сам сазнао да није.





Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 19.46 ч. 29.05.2008.
Kad će ovde da se zadre do pravog problema? A taj je: mrzimo modne poslenike jer "mlate praznu slamu" i "ne rade ništa", a za to uzimaju masnu lovu, dok mi siroti obrazovani povazdan rešavamo probleme od životnog značaja, a za to jedva dobijamo crkavicu. I zato ćemo proterati sve te vizažiste i ostalu bagru. Neće oni nama krasti srpska radna mesta i praviti nam se važni, jok vala!

 8)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 20.40 ч. 29.05.2008.

   Не бих се сложио са Ђорђем око овога:

Цитат
Poređenje mlade generacije i njihova jezika sa „žargonom mladih zavisnika od psihoaktivnih supstanci“ samo je pokazatelj toga da je autorka članka ostala bez argumenata pa se maša za zamenu teze po principu „ako nisi s nama, onda si protiv nas“ tj. ako te ja ne razumem onda si zavisnik od psihoaktivnih supstanci.

   Ја сам схватио да је жаргон наркомана и жаргон есемесомана подједнако неразумљив нама маторцима, а не да су међусобно исти. Можда нисам у праву.
   Зато се са почетком његовог прилога потпуно слажем. Сваки занат, свака наука, има свој жаргон. Сваки спорт, свака уметност. Свака група људи везана нечим заједничким. Лопови, педери, курве... И ту нико нити може, нити сме да има нешто против.
   Проблем настаје онда када се жаргонски изрази пуштају у свет преко медија, без ограде и напомене. Неки новинари, посебно они млађи, не воде рачуна да у Србији не знају сви енглески, не прате интернет и не знају много тога. Нису ни дужни да знају, уосталом. Оно што је намењено свима мора свима да буде разумљиво.
   А да ли за сваку специјалност у шминкерском занату постоји посебно име, много ме брига. Мени је то све исто, тек данас сам сазнао да није.

Алелуја! Ја то и говорим све време! Слажем се од речи до речи са овим!


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 21.26 ч. 29.05.2008.
Bogme, slabo se ko osvrće na "nema potrebe" - ogroman broj ljudi i dalje vrlo redovno govori "cigla", a reč je i književna, te svakom na volju hoće li ciglu ili opeku.

Problem je što "opekari" hoće da istrebe "ciglaše". E, to ipak neće da može.

Da, zaboravio si jedan detalj - kad budeš istrebljivao "ciglu" u korist "opeke", molio bih i da porušiš sve "ciglane" te da izgradiš "opekane/opekare" (ako se odlučiš za ove druge, pazi da se ne pobrkaju s pekarama). Takođe ne bi bilo zgoreg da ukloniš "ciglastu boju", kao i "ciglast oblik", te da ih, naravno, zameniš "opekastim". Potom, svakako moraš demolirati sve "ciglene" zidove i namesto njih montirati nekakve "opekne" (?) ili "opečne" (?) Sem toga, kad jednog dana budeš zaradio velike pare (što ti od srca želim), od šalterske službenice u banci, dakako, zatraži da ti u torbu spakuje "opeke", a ne "cigle".

„Циглени зидови“ не постоје, као ни „опекни/опечни зидови“ и не знам где си то чуо (или си управо измислио), већ, у стручном смислу, постоје само „зидови од опеке“ или „зидани зидови“. Нисам чуо за „цигласт облик“. Идиоми се не мењају зарад језичког чистунства. Такође, не видим проблем да се једном уведе израз „опекана“, премда је „циглана“ устаљен израз, а и „цигласта боја“. Тако да никакви „опекари“ не протерују никакве „циглаше“, и нема ту шта да „неће да може“, јер се у стручној терминологији тачно зна шта је шта, а користе се махом домаће речи. На крају ове поруке стоји један цитат, па бих те молио да га подробније проучиш, јер је човек дао саму срж проблема.

А могу да се опкладим да ниси имао појма шта је „визажист“, већ си, након што сам се ја томе гласно насмејао и опсовао, брже-боље потражио шта та реч значи и навео нам фамозне разлике између занимањâ визажист, мејк-ап артист, шминкер и мајстор шминке, како бих ја добио епитете да сам „уздигнут“, да „абажавам наше речи, а њине не подносим и хоћу да их све протерам, само не знам како“, још сам „чистачица типа 2“, а и „поприлично ограничен“, и тако даље. Не знам који ћеш епитет још да ми скројиш/пришијеш или, боље речено, можда да ме нашминкаш још неким описним придевом, пошто се, видим, у те области итекако разумеш.

И морам још једном навести Зоранове речи:
Проблем настаје онда када се жаргонски изрази пуштају у свет преко медија, без ограде и напомене. Неки новинари, посебно они млађи, не воде рачуна да у Србији не знају сви енглески, не прате интернет и не знају много тога. Нису ни дужни да знају, уосталом. Оно што је намењено свима мора свима да буде разумљиво.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.36 ч. 29.05.2008.
или, боље речено, можда да ме нашминкаш још неким описним придевом, пошто се, видим, у те области итекако разумеш.

Bolje je razumeti se u majstorstvo šminkeraja i podeliti svoje poznavanje toga s drugima, nego ne razumeti se u pitanje tuđica u srpskome jeziku pa vapiti za nasilnim izmišljanjem novih, dotad nepoznatih reči samo da bi bile prijeznije srpskom srcu koje za „otačastvo“ svoje kuca...

Nadam se da se iza ovih reči ne krije neki drugi prizvuk — a u šminkanje se, kažeš, razumeš; mora da si jedan od „onih“... khm, khm, neizrecivih.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 22.49 ч. 29.05.2008.
или, боље речено, можда да ме нашминкаш још неким описним придевом, пошто се, видим, у те области итекако разумеш.

Bolje je razumeti se u majstorstvo šminkeraja i podeliti svoje poznavanje toga s drugima, nego ne razumeti se u pitanje tuđica u srpskome jeziku pa vapiti za nasilnim izmišljanjem novih, dotad nepoznatih reči samo da bi bile prijeznije srpskom srcu koje za „otačastvo“ svoje kuca...

Nadam se da se iza ovih reči ne krije neki drugi prizvuk — a u šminkanje se, kažeš, razumeš; mora da si jedan od „onih“... khm, khm, neizrecivih.

Ако ли те нешто занима из области грађевине, архитектуре, немачког језика и других области у које се разумем, а ти слободно питај — бићу рад да ти одговорим. И, не, ја се не разумем у шминкање, а:
Проблем настаје онда када се жаргонски изрази пуштају у свет преко медија, без ограде и напомене. Неки новинари, посебно они млађи, не воде рачуна да у Србији не знају сви енглески, не прате интернет и не знају много тога. Нису ни дужни да знају, уосталом. Оно што је намењено свима мора свима да буде разумљиво.

Допуна. Још нешто: да, можда се не разумем у питање туђица у српском језику, али једно разумем: нису свима јасни изрази перформанс, хепенинг, бекстејџ, маст-хев, фајервол и други које бих могао до сутра да набрајам, а СВИМА су разумљиви изрази које навођах и навођах, поред тога што су им јасне и стране речи за ТО исто. Не видим закај нијеси још скужил о чему причам, не? ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 22.53 ч. 29.05.2008.
Цитат
скројиш/пришијеш

Е, овде се ја разумем и ово двоје никако није исто. Прво се кроји па се онда скројено, шије. ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.54 ч. 30.05.2008.
Не видим закај нијеси још скужил о чему причам, не? ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;)

Skužio sam ja to, i u pravu si; nego mi je tvoja poruka zvučala suviše optužujuće u drugom smislu („vidim u šminku se razumeš, je li, kao oni neki...“), možda i griješim, ali to mi se nikako nije svidjelo, pravo da ti kažem. Pa šta ako se netko razumije u šminkarske stvarčice? ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.04 ч. 30.05.2008.
Nadam se da se iza ovih reči ne krije neki drugi prizvuk — a u šminkanje se, kažeš, razumeš; mora da si jedan od „onih“... khm, khm, neizrecivih.

Apropo neizrecivosti, što reče Srebrena na nekoj drugoj temi, kod starih dobrih Srba „toga“ nije postojalo — ne, gospodo! — a to se vidi iz toga što nije ni reč za to postojala. Kad sam joj ponudio staru reč, nonšalantno je prešla preko nje. :) Ali zato je izvanredno dobro opisala kako su stari Srbi oslovljavali svoje drugove drugojačije naklonosti, „za zadrškom i uzdahom“, naravno. ::)

Tu vrstu „muškaračke nadmenosti“ uočio sam i u tvojoj poruci (pravi muškarac ne razume se u šminku, jok!) i morao sam se suprotstaviti takvom primitivizmu, jer otvoreno ponizuje Neskaficu, a to nije lijepo... ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 00.48 ч. 31.05.2008.
Нисам имао намеру да било кога понижавам, а поготово некога ко се у језик разуме више од мене. Мени изузетно сметају помодне речи које се данас нашироко употребљавају. Стране речи (међу којима је, рекло би се, највише немачких) на пољу технике су некада увођене из пуке потребе, али сматрам да нам се језик од тада развио и обогатио домаћим речима па су многе стране речи добиле недвосмислене домаће пандане, а којима можемо врло лепо представити нешто, и да не морамо присвојити страну реч. Само на једном примеру: „хепенинг“ — догађај, дешавање, па и збивање, када се већ говори о новотаријама у граду, јер се она реч за то и користи. Просто је глупо означити уместо подједнако добрих и јасних трију домаћих речи једном страном речју исту ствар, јер већина људи не разуме о чему се говори. Мени то смета, јер је то помодарство и силовање језика наметањем беспотребних туђица. Немам намеру да некога приморавам да говори „опека“, ако је целог живота говорио „цигла“, поготово „помично кљунасто мерило“ наместо „нонијус“ — и сâм ћу употребити чешће потоњи израз, само сам желео указати на ту једну чињеницу.

Сад, разменили смо сви овде, сигурно, мало тежих речи, уз по пар прозивки на обе стране, али то је ипак расправа, а иста се понекад распламса, те се страсти мало узбуркају. Ником не узимам за зло, таман посла, а мислим да ни остали то неће нипошто примити к срцу. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 01.03 ч. 31.05.2008.
Ја морам да кажем да сам мислила да опека и цигла нису једно те исто. Ја сам мслила да је цигла као дугуљаста коцка, а да је опека у ствари цреп, оно што се ставља на кров...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 01.13 ч. 31.05.2008.
Опека = цигла; цреп = кровни покривач. :) Једна занимљивост: завртањ и вијак нису исто. ;) Вијак није са доње стране зашиљен — дакле, мора се пробушити рупа, како би се исти причврстио (са доње стране) подлошком и навртком, док код завртњева (мањих пречника) приликом причвршћавања не морамо претходно бушити рупу.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 01.15 ч. 31.05.2008.
А шраф?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 01.19 ч. 31.05.2008.
„Шраф“ није стручна реч, па мислим да може означавати оба (јер, зачудо, Немци не праве разлику). :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 01.24 ч. 31.05.2008.
„Шраф“ није стручна реч, па мислим да може означавати оба (јер, зачудо, Немци не праве разлику). :)

Ne mogu da verujem! ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.31 ч. 31.05.2008.
Mislim da razliku, upravo, prave samo stručnjaci u toj oblasti. U svakodnevnom jeziku, razlike između vijka i zavrtnja (a i šrafa, kao trećeg) nema. To nije ništa čudno, i u mnogim naukama se događa da dve reči koje su sinonimi u običnom jeziku kao termini budu različitog značenja, jer nauke i teže k tome da tačno u najsitnije detalje (kao što je i taj o zašiljenosti ili nezašiljenosti na dnu) odrede pojmove koje upotrebljavaju kao termine. ;) To, međutim, u jeziku običnih smrtnika nije neophodno te se i vijkom i zavrtnjem i šrafom može zvati bilo koja od te dve vrste.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 15.15 ч. 31.05.2008.
Наравно да није ничија обавеза, осим коме је то струка, да разликује завртањ и вијак, а једним именом шраф. Само сам навео као занимљивост.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.04 ч. 31.05.2008.
Једна занимљивост: завртањ и вијак нису исто. ;) Вијак није са доње стране зашиљен — дакле, мора се пробушити рупа, како би се исти причврстио (са доње стране) подлошком и навртком, док код завртњева (мањих пречника) приликом причвршћавања не морамо претходно бушити рупу.

Ово ми је нешто сумњиво. Погледаћу у понедељак кад одем на посао шта пише у стандардима.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.18 ч. 31.05.2008.
   Покушао сам да саберем (сумирам) све оно о чему смо овде расправљали (дискутовали) и да направим некакав закључак (резиме).
   Ево шта сам смислио. Да сам горњу реченицу написао користећи оне речи у заградама не би звучала ружно, нити би ми неко замерио. Али реченицу:
„На Старој планини треба да се изгради савремени ризорт, са модерним спа- и велнес-центром“,
имам право да напишем само ако спремам неки рад за семинар туристичких радника, пишем извештај надлежном министарству, или писмо колеги (рецимо да радим у туризму).
   Али ако сам новинар који пише за локални лист, или прави репортажу за пиротску телевизију, онда то право немам. Како ћу убедити сељаке са те планине да ће им, кад се направи ризорт, бити много боље, кад они немају појма о томе шта то значи. А сваки од њих има своју, прилично магловиту представу о томе.
   Дакле, да цитирам мало и ја себе, а не само Мирослав, треба да постоји разлика између исказа који су намењени ускостручној групи људи и исказа намењених свима. И неписменима, и четвртписменима, и полуписменима, и онима који су највише школе завршили и знају по два-три језика.
   Не треба протеривати стране речи и по сваку цену им налазити замену. Замислите специјалистички рад без латинских речи у неком медицинском часопису. Или без енглеских у неком компјутерском. Или договор неке групе зидара, електричара... који не користе свој жаргон. Не би баш био немогућ, али би мање разумљив (онима којима је намењен) био свакако.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 10.13 ч. 01.06.2008.
Уместо „ризорт“ бих ја, у свим случајевима, рекао „одмаралиште“. Наравно, то сада вероватно звучи „бапски“, „пензионерски“ и слично, а у „ризортеве“ одлазе модерни, и млади и стари.

А што се тиче завртњева и вијака, ми смо користили при изради спецификације материјала за металне конструкције вијке, а за дрвене завртњеве и притом смо користили изводе из ЈУ стандарда. Можда су се након отцепљења стандарди малко изменили, а можда и нису. Занимало би ме како сада пише.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Оли на 12.26 ч. 01.06.2008.
По речнику су завртањ и вијак исто. Под вијак се поред објашњења упућује на завртањ.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Оли на 12.28 ч. 01.06.2008.
Ово је речник од пре отцепљења. Но, мислим да се опет раде о професијама које се довијају на разне нејезичке начине не би ли указале на неку разлику коју само оне (или њихови "власници", професори техничког и сл. предмета у овом случају ;D) уочавају, а која је изгледа језички небитна.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Оли на 12.31 ч. 01.06.2008.
П. С. Шраф је на "рубу књижевног језика" и спада заправо у стране речи које не спадају у стандард, али које су у пракси победиле за разлику од неких као што су шафољ, колмајз и сличне које су се (ипак) повукле пред нашим речима.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 13.04 ч. 01.06.2008.
Са страним речима је тако. Неке се сасвим добро уклопе, неке не. Оне прве после неког времена и не доживљавамо као стране.
Овог часа се сетих оне теме о речима на "а". Нема ни десет чисто српских.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 15.00 ч. 01.06.2008.
Ово је речник од пре отцепљења. Но, мислим да се опет раде о професијама које се довијају на разне нејезичке начине не би ли указале на неку разлику коју само оне (или њихови "власници", професори техничког и сл. предмета у овом случају ;D) уочавају, а која је изгледа језички небитна.

У овом случају (завртњева и вијака) морам да приметим једну ствар: иако се по Речнику завртањ и вијак сматрају синонимима и у свакодневној употреби нема потребе за разликовањем ових двају (трију, ако рачунамо и (не)књижевни шраф) појмова, не можемо замерити стручњацима да праве разлику, која је ипак битна. Са стране гледано, неком не делује да је разлика између вијка и завртња битна, али је машинцима итекако значајна. Многима је, рецимо, придев = епитет = атрибут, па ипак језикословци праве разлику. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Оли на 15.11 ч. 01.06.2008.
Многима је, рецимо, придев = епитет = атрибут, па ипак језикословци праве разлику. :)

Ух, можда је разлика толика (дакле бабе = жабе = змије!), али верујем да се ради само о томе да машински стручњаци нису нашли довољно погодан израз да направе ту (очигледно) незнатну разлику између ових предмета.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 15.14 ч. 01.06.2008.
Кад сам се већ ухватио за вијке и завртњеве, још једна разлика је присутна, поред тога што једни (завртњеви) имају зашиљен доњи крај: такође је код вијака доња површина главе равна, како би правилно налегао на елеменат који се причвршћује, док је глава завртња под углом, како би се иста могла правилно (из конструкцијских и носећих разлога) причврстити у дрвени елеменат.

Ево сад поменух елемен(а)т у смислу дела конструкције, а један битан детаљ важи за пример момен(а)т. У речнику грађевинаца је правилно рећи момент, јер је момент величина изражена производом између силе и управног растојања у односу на посматрану тачку, док је моменат кратак временски интервал. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 15.17 ч. 01.06.2008.
Многима је, рецимо, придев = епитет = атрибут, па ипак језикословци праве разлику. :)

Ух, можда је разлика толика (дакле бабе = жабе = змије!), али верујем да се ради само о томе да машински стручњаци нису нашли довољно погодан израз да направе ту (очигледно) незнатну разлику између ових предмета.

Не разумем сад ово. Шта би, по теби, био довољно погодан израз?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Оли на 16.54 ч. 01.06.2008.
Ја на то питање нисам способна да одговорим :-X. Напросто нисам стручњак за вијаче и завртње ;).


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 19.37 ч. 01.06.2008.
или, боље речено, можда да ме нашминкаш још неким описним придевом, пошто се, видим, у те области итекако разумеш.

Bolje je razumeti se u majstorstvo šminkeraja i podeliti svoje poznavanje toga s drugima, nego ne razumeti se u pitanje tuđica u srpskome jeziku pa vapiti za nasilnim izmišljanjem novih, dotad nepoznatih reči samo da bi bile prijeznije srpskom srcu koje za „otačastvo“ svoje kuca...

Nadam se da se iza ovih reči ne krije neki drugi prizvuk — a u šminkanje se, kažeš, razumeš; mora da si jedan od „onih“... khm, khm, neizrecivih.

Ако ли те нешто занима из области грађевине, архитектуре, немачког језика и других области у које се разумем, а ти слободно питај — бићу рад да ти одговорим. И, не, ја се не разумем у шминкање, а:
Проблем настаје онда када се жаргонски изрази пуштају у свет преко медија, без ограде и напомене. Неки новинари, посебно они млађи, не воде рачуна да у Србији не знају сви енглески, не прате интернет и не знају много тога. Нису ни дужни да знају, уосталом. Оно што је намењено свима мора свима да буде разумљиво.

Допуна. Још нешто: да, можда се не разумем у питање туђица у српском језику, али једно разумем: нису свима јасни изрази перформанс, хепенинг, бекстејџ, маст-хев, фајервол и други које бих могао до сутра да набрајам, а СВИМА су разумљиви изрази које навођах и навођах, поред тога што су им јасне и стране речи за ТО исто. Не видим закај нијеси још скужил о чему причам, не? ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;)

Jednako tako nisu svima jasni ni inženjerski, medicinski ili građevinski izrazi (da pravimo anketu oko, recimo, "kalkana", "ankera", "badže", finese između kabla i sajle, i tako redom?), pa se opet niko ne žali da ih treba proterati.

Šta da ti kažem, druže - gledaj da se malo šire obrazuješ, postoje raznorazne delatnosti ljudskog roda u koje očito još nisi ni privirio, sve smatrajući da si "dovoljno široko obrazovan". Pa kad ti neko servira reč o kojoj pojma nemaš, to te tresne u ego. Ili ti pak ostavi fiktivnu "šljivu na oku", pa ti posle treba upravo onaj vizažist da te makar superficijelno dovede u red.

EDIT 1: Izvinjavam se na malo okasneloj replici, pošto sam koji dan bio na putu.

EDIT 2: "Zavrtanj" je trosložna reč, te sam 99,99% siguran da množina može glasiti samo "zavrtnji" (gen. "zavrtanja").


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 20.06 ч. 01.06.2008.
Jednako tako nisu svima jasni ni inženjerski, medicinski ili građevinski izrazi (da pravimo anketu oko, recimo, "kalkana", "ankera", "badže", finese između kabla i sajle, i tako redom?), pa se opet niko ne žali da ih treba proterati.

Ја и не тврдим да јесу. Какогод, лекари разговарају са пацијентима на српском, а не на латинском, не коме пишу рецепте и разговарају међусобно, иако многи разумеју и латинске изразе. Аналогно, грађевински изрази се, а верујем и други, такође могу описати тако да буду сасвим прецизни и јасни: анкер = котва, укотвљење, усидрење; баџа = кровни прозор... па људи обично и говоре тако (премда су и ово сасвим прихватљиви стручни изрази). Не верујем да је некоме посебно стало шта су подесна греда, образна греда, чело и газиште степеника, те кончаница, крст кончанице, или називи елемената кровне конструкције, итд., ако се тиме не бави или га изричито занима, али морам да приметим како су ови изрази далеко пријемчљивији уху српског говорника и разумљивији, а самим тим се лакше и памте од речи визажиста (и сличних), коју у свакодневном говору може комотно да замени реч шминкер. Никоме, понављам, не намећем употребу стручних, било домаћих, било страних речи, већ инсистирам на разумљивости.

Šta da ti kažem, druže - gledaj da se malo šire obrazuješ, postoje raznorazne delatnosti ljudskog roda u koje očito još nisi ni privirio, sve smatrajući da si "dovoljno široko obrazovan". Pa kad ti neko servira reč o kojoj pojma nemaš, to te tresne u ego. Ili ti pak ostavi fiktivnu "šljivu na oku", pa ti posle treba upravo onaj vizažist da te makar superficijelno dovede u red.
:D :D :D
Увек има места за побољшања. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.31 ч. 01.06.2008.
Уместо „ризорт“ бих ја, у свим случајевима, рекао „одмаралиште“. Наравно, то сада вероватно звучи „бапски“, „пензионерски“ и слично, а у „ризортеве“ одлазе модерни, и млади и стари.

Не може "одмаралиште". За то је некада давно било потребно имати објекат са собама и мензу.
"Ризорт" је отмено, скупо, фенси место, за богату и размажену клијентелу и мора да има и базен, и сауну, и коцкарницу, и куплерај, и већ помињани спа- и велнес-центар, уз све остале "садржаје", шта год то значило. Ту синдикалци могу да дођу само ако раде као послуга.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 20.40 ч. 01.06.2008.
Уместо „ризорт“ бих ја, у свим случајевима, рекао „одмаралиште“. Наравно, то сада вероватно звучи „бапски“, „пензионерски“ и слично, а у „ризортеве“ одлазе модерни, и млади и стари.

Не може "одмаралиште". За то је некада давно било потребно имати објекат са собама и мензу.
"Ризорт" је отмено, скупо, фенси место, за богату и размажену клијентелу и мора да има и базен, и сауну, и коцкарницу, и куплерај, и већ помињани спа- и велнес-центар, уз све остале "садржаје", шта год то значило. Ту синдикалци могу да дођу само ако раде као послуга.

Ala iz ovoga seva ljubomora tranzicionog gubitnika (inače jedan od najbitnijih kriterijuma u jezičkim raspravama)... bože, bože.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.41 ч. 01.06.2008.
Са овим
Jednako tako nisu svima jasni ni inženjerski, medicinski ili građevinski izrazi (da pravimo anketu oko, recimo, "kalkana", "ankera", "badže", finese između kabla i sajle, i tako redom?), pa se opet niko ne žali da ih treba proterati.

 сам се сложио још јуче:
Цитат
  Не треба протеривати стране речи и по сваку цену им налазити замену. Замислите специјалистички рад без латинских речи у неком медицинском часопису. Или без енглеских у неком компјутерском. Или договор неке групе зидара, електричара... који не користе свој жаргон. Не би баш био немогућ, али би мање разумљив (онима којима је намењен) био свакако.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.10 ч. 01.06.2008.
Ala iz ovoga seva ljubomora tranzicionog gubitnika (inače jedan od najbitnijih kriterijuma u jezičkim raspravama)... bože, bože.
   Случајно сам у току са проблемима које ће изградња тако нечега за тако неке направити на тој планини. И нисам љубоморан, него сам бесан због тога.
   Него, да останемо у оквирима теме, плиз.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.22 ч. 01.06.2008.
Случајно сам у току са проблемима које ће изградња тако нечега за тако неке направити на тој планини.

Ništa naročito, imaćemo još jedan Zlatibor. Slučajno sam u toku sa problemima koje je izgradnja ovako nečega napravila na ovoj planini. ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 22.31 ч. 01.06.2008.
Грешите људи, шраф није неки уско стручни појам неке струке.

Сви користе шрафове свакодневно и сви знају да се шрафови генерално деле у две јасно различите класе. Сваки шраф јасно припада тачно једној од те две. Свако коме затреба шраф зна да му у том тренутку треба шраф једне од тих класа и зна да му не може помоћи шраф из оне друге класе. Зато кад купује шрафове, мора да објасни продавцу да ли му требају шрафови за дрво или они за метал, са одговарајућим шајбнама и матицама. Стога ми се баш свидела идеја о раздвајању појмова вијка и завртња. Нажалост, то се није примило, обе ствари се називају једним именом — шраф; вијак и завртањ су речи које наш народ скоро уопште не употребљава, а и кад употреби то је опет у смислу обе врсте.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 00.11 ч. 02.06.2008.
Грешите људи, шраф није неки уско стручни појам неке струке.

Нико није рекао да је шраф ускостручни појам и ја све време и говорим супротно. Штавише:

Шраф је на "рубу књижевног језика" и спада заправо у стране речи које не спадају у стандард, али које су у пракси победиле за разлику од неких као што су шафољ, колмајз и сличне које су се (ипак) повукле пред нашим речима.

Да ли ће те две речи (завртањ и вијак) ШНМ примити, остаје да се види, али ми се чини да неће.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Оли на 00.24 ч. 02.06.2008.
Извини, шта је ШНМ? Широке народне масе? Па ово што сам написала је цитат из Српског језичког приручника, тако да не знам шта ће бити, да ли ће бити итд.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 00.44 ч. 02.06.2008.
ШНМ јест широке народне масе, као прихваћена скраћеница на овом форуму. :) Нисам знао одакле си преузела тумачење, само хтедох напоменути Вученовићу да је направио превид, а да ли ће завртњи и вијци ући у ширу употребу... сигуран сам да неће, као ни сродни изрази.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 14.06 ч. 02.06.2008.
Miroslave, na ovo sam mislio:

и у свакодневној употреби нема потребе за разликовањем ових двају (трију, ако рачунамо и (не)књижевни шраф) појмова, не можемо замерити стручњацима да праве разлику, која је ипак битна. Са стране гледано, неком не делује да је разлика између вијка и завртња битна, али је машинцима итекако значајна. Многима је, рецимо, придев = епитет = атрибут, па ипак језикословци праве разлику. :)

Za razliku od nekakvih prideva, ovih ili onih, ŠNM se svakodnevno sreću sa šrafovima i imaju potrebu da razlikuju ove i one šrafove. Nije to potreba samo nekih stručnjaka.

Kad god ti zatreba šraf, treba ti ili baš onaj zašiljeni, ili baš onaj s maticom. Nikad se ne dešava da ti je svejedno koji imaš pri ruci. Zato pripadnik ŠNM-a mora razlikovati te dve klase šrafova. On to sada čini tako što kaže „šraf za drvo“ (mada nije samo za drvo), „onaj šiljati šraf“, odnosno „šraf za metal“, ili „šraf, ali onaj s maticom“...

Zato sam rekao da potreba za razlikovanjem dveju jasno određenih šrafovskih klasa nije samo u nekoj struci. Svidela mi se ideja o takvom razdvajanju pojmova zavrtnja i vijka. A prvi put sam čuo za to razdvajanje sad od tebe.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 14.16 ч. 02.06.2008.
Ја сам само навео како смо то употребљавали на факултету, што се и мени свидло, јер није било недоумица. Надам се да ће Зоран навести како је то сада у стандардима.

У праву си кад кажеш да је потребно и у свакодневној употреби разликовати ова два шрафа :), али, као што рекох, а то је и твоје мишљење колико сам схватио, изрази завртањ и вијак се слабо користе изван стручних кругова.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 15.03 ч. 02.06.2008.
Mislim da je vreme da neki moderator uzme makaze u ruke i izdvoji ovaj šraf u posebnu temu.... :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.09 ч. 02.06.2008.
Што се шрафова тиче, ствар стоји овако. У стандарду је усвојен појам вијак. Нема везе да ли је за дрво, за лим, или за метал. Не постоји разлика између вијка и завртња, односно да се завртањ односи на једну врсту, а вијак на другу. Не бих вас давио са шемом за означавање, за ову прилику није неопходна.
Тако је у стандарду, али није забрањено користити и шрафове, холцшрафове и завртње свих врста.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 16.40 ч. 02.06.2008.
Mislim da je vreme da neki moderator uzme makaze u ruke i izdvoji ovaj šraf u posebnu temu.... :)

Ипак се сва ова расправа односи на стране речи и њихове домаће парњаке.

Што се шрафова тиче, ствар стоји овако. У стандарду је усвојен појам вијак. Нема везе да ли је за дрво, за лим, или за метал. Не постоји разлика између вијка и завртња, односно да се завртањ односи на једну врсту, а вијак на другу. Не бих вас давио са шемом за означавање, за ову прилику није неопходна.
Тако је у стандарду, али није забрањено користити и шрафове, холцшрафове и завртње свих врста.
Хвала на информацијама, јер ме је ово занимало.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 22.38 ч. 02.06.2008.
У нашим школским уџбеницима, кад сам ја ишао у школу, пре двадесетак година, писало је само вијак. Ако се добро сећам, професор неки је, чини ми се кад је причао о томе да је строго забрањено рећи шраф, успут поменуо термин завртањ као застарео. Наводно је реч шраф првобитно била замењена речју завртањ, а касније је неко као одлучио да ту реч замени новијом — вијак. На том завртњу се није дуго задржао, није било потребе, тако ионако нико није говорио. Ја се тога сећам, а ово што Мирослав рече — два различита термина за две врсте шрафова ми се свидело баш, јер стварно има смисла.

Него, кад причамо већ о том протеривању шрафа, шта ћемо с глаголима? Шраф ћемо зашрафити, а вијак? Завити? Лоше решење, зар не? Завијање значи нешто друго. Можемо га завити у папир на пример. Зашрафити је прецизније и боље.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 23.56 ч. 02.06.2008.
Него, кад причамо већ о том протеривању шрафа, шта ћемо с глаголима? Шраф ћемо зашрафити, а вијак? Завити? Лоше решење, зар не? Завијање значи нешто друго. Можемо га завити у папир на пример. Зашрафити је прецизније и боље.

Upravo - a i to je razlog zašto će "proterivanje" šrafa ostati samo beslovesna tema za one s previše slobodnog vremena, koji ne vide da kad reč "metastazira" u izvedenice preciznog značenja, te stoga i potrebne, "purizam" može da se pokloni i kaže laku noć.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: alcesta на 00.36 ч. 03.06.2008.
Kad sam ja išla u školu, u udžbenicima tehničkog je uvek pisalo odvrtač umesto šrafciger. Tako sam  ja počela da upotrebljavam pomenutu reč, dok nisam ustanovila da me niko ne razume, pa sam odustala. :D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Часлав Илић на 01.10 ч. 03.06.2008.
Машински вијак се затеже и отпушта, а навртка завија и одвија, и сваки од ових шест израза има јасну етимологију. Рећи да се ту нешто зашрафљује или одшрафљује само би помутило ту јасноћу. Отуда се види и како би, где су сви ови изрази важни у њиховим тачним значењима, ‘шраф’ као туђица беспотребно одударао од осталих.

Ово, наравно, важи само за машинског (или каквог сродног) инжењера. Други, којима је прецизност на ту тему битна колико лањски снег, могу причати како год хоће.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 10.59 ч. 03.06.2008.
Управо тако. Значи да је и најужа информатичка терминологија, како рече, преведена до 95%, а оних преосталих пет су стране речи, а нема проблема нити са разумевањем, нити са глаголима, придевима, итд., јер онај коме је то струка се не крије иза стране речи, чије је значење, тобоже, прецизније од домаће. Тренутно стање је такво да је у свакодневној употреби претерано захтевати познавање ових израза, а да би се исто донекле променило, држава би морала подстицати употребу оперативних система, мобилних уређаја и др. на српском језику и са подршком на обама писмима, а не на енглеском, каква је тренутна ситуација. Овде се говори о областима и терминологији која се тиче великог дела популације говорника српског као матерњег језика, па би усвајање одговарајуће и свима разумљиве терминологије, која ВЕЋ постоји, требало бити императив. Дакле, надлежна министарства би се итекако морала укључити у овај развој, али како њих боли брига и за значајнија питања, која на овом форуму нећемо помињати, будући да је реч о језичком форуму, па нас превасходно језичка питања и занимају, не верујем да ће се у скоријој будућности десити ишта значајније на пољу популарисања српског језика.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 11.04 ч. 03.06.2008.
Цитат
на обема писмима
???

Zar se ne kaže na oba pisma. Pismo je srednjeg, a ne ženskog roda...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 12.17 ч. 03.06.2008.
У писању погреших. На обама писмима или на оба писма. Исправљено је и горе.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 12.18 ч. 03.06.2008.
Obama???


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 12.24 ч. 03.06.2008.
Obama???

То се дешава, кад ме буниш! :) Правилно (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1914.msg16732#msg16732) је на обЕма, као што сам претходно и био написао. Сад опет исправљам ону поруку.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 12.26 ч. 03.06.2008.
Ma ja se čudim OBEMA rečima. Obema bi bilo za ženski rod. Oba za srednji. OBAMA je onaj demokratski kandidat u SAD. ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.03 ч. 03.06.2008.
Alo, deco, ajd se prvo obavestite:

Muški i srednji rod: oba, obaju, obama, oba, oba, obama, obama

Ženski rod: obe, obeju, obema, obe, obe, obema, obema

(Vi ko naši političari - puni velikih debata, a s osnovama slabo stojite.)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.06 ч. 03.06.2008.
Na obama pismima???? Svašta. Da sam juče umrla, ne bih znala...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.10 ч. 03.06.2008.
Sad sam skapirala gde je greška. Prvo me je zbunilo što je Miki rekao "na obema pismima". Onda još više kad se ispravio i rekao "na obama pismima", jer sam ja oduvek govorila "na oba pisma". Miki je hteo da upotrebi dativ, a ja mislim da ipak treba da stoji akuzativ koji je OBA. Odatle ovo međustobno zbunjivanje...

EDIT: SAd sam SKROOOZ zbunjena. Pa jel treba dativ ili akuzativ????? Jer, ako kažem, na engleskom to je onda dativ, pa bi trebalo da bude dativ i za pisma... ??? Al' mi nikako ne leži "na obama pismima"... AMA baš nikako...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.12 ч. 03.06.2008.
Pa, bruni, logički nema druge. Svakako bi bilo nelogično da u muškom rodu "oba" bude promenljivo, a u srednjem ne, kako ti sugerišeš sa "na oba pisma". Pri tome, morfološki nemaš drugu mogućnost osim "obaju, obama".

EDIT: Na kome/čemu - e tu ja sad brkam da li je to nominalno dativ ili lokativ (morfološki su isti), ali akuzativ nije ni za živu glavu.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.13 ч. 03.06.2008.
Au. Znači celog života sam govorila pogrešno... Na obama pismima.... Svašta. :(

EDIT: hm... Lokativ za jezik ili pismo? Ne znam. Meni je prvo na pamet pao dativ, kad uporedih sa "na engleskom"... Nekako mi lokativ samo baš za mesto..


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.17 ч. 03.06.2008.
Baš mi je čudno što ti "na obama automobilima" leži, a praktično istovetno "na obama pismima" ne...

EDIT: Taj "na" je čudan predlog. Kad bi rekla "Natpis je na zidu", pre bi pomislila da je posredi lokativ, pošto jasno definiše mesto odvijanja radnje. Ali kad bi rekla "Natpis je na latinici", ko zna šta je to :) Zapravo bi verovatno bilo bolje reći "Natpis je latinični" ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.19 ч. 03.06.2008.
Baš mi je čudno što ti "na obama automobilima" leži, a praktično istovetno "na obama pismima" ne...
Ma ne leži mi uopšte to OBAMA. Pa zar ne vidiš da sam mislila da čak ni ne postoji  :D ...
OBAMA je onaj demokratski kandidat u SAD. ;)

Ja bih rekla "na oba automobila".

Nalepio je nalepnice na oba automobila. NIKAD ne bih rekla NA OBAMA automobilima.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.21 ч. 03.06.2008.
Pa i ne treba da kažeš "Nalepio je nalepnice na obama automobilima", jer bi tu promašila padež, koji je u tom slučaju akuzativ - nalepio je na koga/šta, dakle "Nalepio je nalepnice na oba automobila".

Međutim, morala bi reći "Nalepnice se nalaze na obama automobilima", jer tu imamo lokativ - na kome/čemu.

PS. Predlog "na" očito može ići s dva/tri padeža :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.22 ч. 03.06.2008.
Pa i ne treba da kažeš "Nalepio je nalepnice na obama automobilima", jer bi tu promašila padež, koji je u tom slučaju akuzativ - nalepio je na koga/šta, dakle "Nalepio je nalepnice na oba automobila".

Međutim, morala bi reći "Nalepnice se nalaze na obama automobilima", jer tu imamo lokativ - na kome/čemu.

Upropastiše me ovi padeži.. :D

Ne, ne bih rekla da se nalepnice nalaze na obama automobilima. Rekla bih da se nalaze na oba automobila. Eto. I bila bih sto posto ubeđena da govorim ispravno...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.25 ч. 03.06.2008.
Istini za volju, malo bi ti ko uzeo za zlo što "oba/obe" ostavljaš nepromenjenim, pošto je to široko rasprostranjena pojava. Međutim, promena tih reči i dalje postoji, i jezikoslovci preporučuju da se ona koristi kad god je moguće.

A svakako je to izraženo u instrumentalu, kad se u nekim slučajevima pravi dupla greška - em nemenjanje reči "oba", em umetanje predloga "s" gde mu mesto nije: "Poslužio sam se sa oba jela/obe torte" ne nego "Poslužio sam se obama jelima/obema tortama."

(Neka se uoči razlika spram pravih brojeva, koji su u velikoj većini zaista nepromenljivi, pa iskaz tipa "Poslužio sam se sa šest kolača" zaista nema alternativu.)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.31 ч. 03.06.2008.
Istini za volju, malo bi ti ko uzeo za zlo što "oba/obe" ostavljaš nepromenjenim, pošto je to široko rasprostranjena pojava. Međutim, promena tih reči i dalje postoji, i jezikoslovci preporučuju da se ona koristi kad god je moguće.
Mislim da je to jedno od onih pojednostavljenja gramatičkih pravila jednog jezika (o kojima smo pričali u nekoj drugoj temi) koje bi mirne duše moglo da se ozvaniči, jer danas retko ko koristi pravilan oblik, kako si to i sam lepo rekao... Štaviše, sigurna sam da bi mnogi mislili da je "obama" pogrešno, kao što se to meni sad desilo...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.32 ч. 03.06.2008.
To je već drugo pitanje, takođe naširoko obrađivano: "Meni deluje nepravilno = skoro svima deluje nepravilno". Da li?

Svakako nećeš uspeti da ubediš one kojima je "obaju/obama/obeju/obema" deo jezičke svakodnevice da je to sad najednom nepravilno kad je vekovima bilo pravilno.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.37 ч. 03.06.2008.
To je već drugo pitanje, takođe naširoko obrađivano: "Meni deluje nepravilno = skoro svima deluje nepravilno". Da li?

Hm, tu si sasvim u pravu. Međutim, dozvolićeš mi da budem toliko uobražena pa da ustvrdim da moje okruženje, iako ne obiluje suvim profesorima lingvistike, ipak sadrži uglavnom fakultetski obrazovane ljude, te kad kažem da "niko ne koristi" verovatno nisam daleko od istine...

Mada, ovaj forum mi je više puta razbio iluzije o mom "savršeno pravilnom govoru", tako da zaista ni jedna mogućnost nije isključena ... ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.40 ч. 03.06.2008.
Цитат
Svakako nećeš uspeti da ubediš one kojima je "obaju/obama/obeju/obema" deo jezičke svakodnevice da je to sad najednom nepravilno kad je vekovima bilo pravilno.

Nisam ni pretendovala da to činim. Samo sam htela da kažem da su takvi ljudi (nažalost?) u manjini i da preovlađuju oni koji misle da je to nepravilno. S tim u vezi, rekoh da možda i nije suluda pomisao dozvoliti i upotrebu OBA kao praivlan oblik osim OBAMA. Dakle, bilo bi pravilno i jedno i drugo, a ne samo jedno. :) Ali, ovo je možda već tema za Antipravila...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.42 ч. 03.06.2008.
Neću uopšte dovoditi u pitanje tvoje jezičko iskustvo u tvom (užem ili širem) okruženju, ali ćeš i ti meni dopustiti tvrdnju da fakultetsko obrazovanje ipak ne mora garantovati i detaljno poznavanje finesa maternjeg jezika.

(Recimo, x puta sam ekonomski veoma dobro potkovanog g. Labusa na televiziji čuo da kaže: "Mi mora da radimo", "Mi mora da se organizujemo" itd. - što je krajnje pogrešno. I tu ćemo se samo slatko nasmejati i reći "Vidi visokog stručnjaka, a ne zna gramatiku.")

Nemoj se naći u njegovom položaju ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.43 ч. 03.06.2008.
Neću uopšte dovoditi u pitanje tvoje jezičko iskustvo u tvom (užem ili širem) okruženju, ali ćeš i ti meni dopustiti tvrdnju da fakultetsko obrazovanje ipak ne mora garantovati i detaljno poznavanje finesa maternjeg jezika.

(Recimo, x puta sam ekonomski veoma dobro potkovanog g. Labusa na televiziji čuo da kaže: "Mi mora da radimo", "Mi mora da se organizujemo" itd. - što je krajnje pogrešno.)

Apsolutno se slažem. ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 13.48 ч. 03.06.2008.
Цитат
Nemoj se naći u njegovom položaju.

Hm, sad opet ja iz svog ugla... Ali mislim da je ta greška "Mi mora da se organizujemo" mnogo uočljivija nego ono "oba". Hoću da kažem, da je uobičajenije da se čuje "moramo da" nego "obama". S tim u vezi, setih se još jedne česte greške, koja ne štedi ni fakultetski obrazovane ljude: BISMO gotovo ne postoji u rečniku mnogih ljudi. Mi bi da vidimo , mi bi da radimo, itd... Ozbiljno, neću sad da se pravdam, zaista i verujem da je sve onako kako ti kažeš, međutim, zaista da sam juče umrla ne bih znala za to "obama"...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.53 ч. 03.06.2008.
Eto još jedan odličan primer: treba li da se povedemo za ruskim i da potpuno ukinemo "bih, bismo, biste", uz cenu da uvek moramo navoditi i zamenicu (što po opštem pravilu nije osobeno za srpski), kako bismo znali o kom licu govorimo? (Zamisli rečenicu tipa "Voleo bi kad bi došao jer bi večerao, a onda bi spavao." Ko tu voli, ko tu dolazi, ko tu večera, ko tu spava?)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 14.08 ч. 03.06.2008.
Eto još jedan odličan primer: treba li da se povedemo za ruskim i da potpuno ukinemo "bih, bismo, biste", uz cenu da uvek moramo navoditi i zamenicu (što po opštem pravilu nije osobeno za srpski), kako bismo znali o kom licu govorimo? (Zamisli rečenicu tipa "Voleo bi kad bi došao jer bi večerao, a onda bi spavao." Ko tu voli, ko tu dolazi, ko tu večera, ko tu spava?)

Jest, vala. :) S te strane, volim što je srpski takav jer je dosta precizniji od drugih jezika. U španskom na primer, za njegov njen, svoj, koristi se ista zamenica SE, tako da ako ima dvosmislenosti, oni to rešavaju pleonazmom pa kažu nešto ovako otprilike: dao mi je svoju adresu od njega. Međutim i tu se pojavljuje nebuloza jer se ne zna da lii ti je dao svoju adresu ili adresu od nekog trećeg njega...

Međutim, da li bi mogao da izložiš isto tako valjan razlog zadržavanja oboma?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 16.01 ч. 03.06.2008.
Obama za srednji rod? Hm... Ja bih rekao oboma... Oboma pismima...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 16.10 ч. 03.06.2008.
Obama za srednji rod? Hm... Ja bih rekao oboma... Oboma pismima...
Ispravila sam. Tipo.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 17.25 ч. 03.06.2008.
"Oboma" je dativ/akuzativ od "oboje" - i to vam oboma kažem ;) - a ne od "oba" u srednjem rodu.

Valjan razlog? Pa, hm, šta bi bio valjan razlog za tebe? Možemo tu diskusiju dovesti do logične krajnje konsekvence, pa reći da nam ni padeži ne trebaju (Makedonci sasvim lepo sve to rešavaju predlozima), te onda možemo početi da radimo na njihovom iskorenjivanju.

Dakle, dokle god je tebi "obama/obema" nakazno, neću ja moći da ponudim nikakav "valjan" razlog. Takođe, dokle god je meni "obama/obema" sasvim prirodno, nećeš ti moći da ponudiš nikakav "valjan" razlog.

Međutim, "tračak" valjanog razloga mogao bi biti upravo dativ, koji vrlo često ide bez predloga, kao i instrumental: "Javio sam se obema drugaricama"; "Ženio sam se obema sestrama." (ala sam ja jedan srećković :)) - U tvojoj verziji, gde je "oba/obe" nepromenljivo, prva rečenica ne može se uopšte sročiti, dok druga mora dobiti nepravilan dodatni predlog "sa".


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 18.06 ч. 03.06.2008.
Nesice, nisi me razumeo. Meni je, kako ti kazes, nakazno (mada mislim da je to previse ostar izraz, al ajde) samo oboma...

Nego... Ako navodis dativ zenskog roda OBEMA (to mi uopste nije neobicno! cisto da se zna) sta je onda OBAMA? OBAMA ne mogu da svarim.

BTW, tvoji primeri mi zvuce sasvim normalno. Cak ne bih znala kako drugacije da ih kazem. Ponavljam, sta je to OBAMA?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 18.10 ч. 03.06.2008.
Овако, ја мислим да је на обама писмима локатив, као и да би расправу о обама, обема, обома... требало у посебну тему. Само још ово: ако повучемо паралелу (а друкчије и не иде) оба се мења као и број два, па имамо:

•обојица, обојице, обојици, обојицу, обојица (?), обојицом, обојици (м. р.);
•обе, обеју, обема, обе, обе (?), обема, обема (ж. р.);
•обоје, обега, обома, обоје, обоје (?), обома, обома (м. р. + ж. р.);

•оба, обају, обама, оба, оба (?), обама, обама (м. р./с. р./ж. р. — ном. две);

Да се вратимо на тему. :)

Допуна:
Ponavljam, sta je to OBAMA?

Као што видиш, обама је датив/инструментал/локатив променом оба кроз падеже, за сва три рода.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 18.11 ч. 03.06.2008.
Da, takodje kad sam rekla da se ukida, mislila sam samo na OBAMA. Oboma i obema mi zvuci sasvim ok.

Pa na temi smo, Miki.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 18.14 ч. 03.06.2008.
Ако смо на теми, ди су ондак стране речи овди? :) Хтедох још да се доисправим, тј. преисправим, па је правилно на обама писмима.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 18.23 ч. 03.06.2008.
E, ne mogu da progutam to obama, pa to ti je...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 18.25 ч. 03.06.2008.
E, ne mogu da progutam to obama, pa to ti je...

Па ако неЧе на суво, ти са мало воде...  ;D ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 18.26 ч. 03.06.2008.
Nesice, nisi me razumeo. Meni je, kako ti kazes, nakazno (mada mislim da je to previse ostar izraz, al ajde) samo oboma...

Nego... Ako navodis dativ zenskog roda OBEMA (to mi uopste nije neobicno! cisto da se zna) sta je onda OBAMA? OBAMA ne mogu da svarim.

BTW, tvoji primeri mi zvuce sasvim normalno. Cak ne bih znala kako drugacije da ih kazem. Ponavljam, sta je to OBAMA?

U prethodnim porukama data je kompletna promena rečî "oba" i "obe", pa pogledaj opet (ne vredi da se ponavljamo u nedogled). Kad smo već kod toga, možemo zaključiti i da ti je super "dvema" i "dvoma", ali ti je nakazno "dvama" :)

Uzgred, da li ti je nakazno "oboma" ili "obama" - pošto čas kažeš jedno, čas drugo. Smisli se pa sroči :)

Miroslave, ne postoji "oba" za, kako ti to kažeš, "sva tri roda"... nego za dva moguća roda - muški i srednji. Takođe, genitiv od "oboje" nije "obega" nego "oboga" ili "obojega".


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 18.37 ч. 03.06.2008.
OBAMA. Pogledacu kasnije, sad ne mogu da se skoncentrisem. Sve sam pomesala. Izvinjavam se. OBAMA mi ni u kom obliku ne lezi... Ni s vodom ni bez... :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 18.45 ч. 03.06.2008.
oboga? obega? ma vi to mene zezate ????


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 18.51 ч. 03.06.2008.
oboga? obega? ma vi to mene zezate ????

Нико те не зеза, него је тако правилно. Не знам шта је ту толико чудно. То што нико у твојој околини тако не говори, не значи ништа. Исправно је ово што наводимо, мада нешто још утврђујемо. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 18.53 ч. 03.06.2008.
Ajde daj mi primer sa oboga i obega, molim te.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 18.59 ч. 03.06.2008.
Обега не постоји, већ само обога, што је генитив од обоје (м. + ж.). Знам да би логичан генитив гласио обоје, али није.

Обоје возе једна кола. То су кола (њих) обога.
Обе возе једна кола. То су кола (њих) обеју.
Обојица возе једна кола. То су кола (њих) обојице.
Оба возе једна кола. То су кола (њих) обају.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од
Порука од: Бојан Башић на 19.03 ч. 03.06.2008.
— Da li više voliš mleko ili meso?
— Ni jedno ni drugo, od oboga mi je muka.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 19.10 ч. 03.06.2008.
Хвала, Бојане. Узимам за тачно оно што писасмо Нес и ја, јер се ниси огласио поводом тога. :) Ево, summa summarum:

•обојица, обојице, обојици, обојицу, обојица (?), обојицом, обојици (м. р.);
•обе, обеју, обема, обе, обе (?), обема, обема (ж. р.);
•обоје, обога, обома, обоје, обоје (?), обома, обома (м. р. + ж. р.);

•оба, обају, обама, оба, оба (?), обама, обама (м. р./с. р.);

Једно питање: да ли постоји вокатив?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 19.17 ч. 03.06.2008.
— Da li više voliš mleko ili meso?
— Ni jedno ni drugo, od oboga mi je muka.

Ja bih rekla od oboje mi je muka. Ili (cak mozda i pre) Muka mi je i od jednog i od drugog.
Цитат
Обоје возе једна кола. То су кола (њих) обога.
Обе возе једна кола. То су кола (њих) обеју.
Обојица возе једна кола. То су кола (њих) обојице.
Оба возе једна кола. То су кола (њих) обају.

A tek ovo nikad ne bih rekla. Uvek bih krenula sa: Ta kola pripadaju obojici, obema, ili oboma. Zapravo, nikad ne bih ni pokusala da kazem to na taj nacin i takvom recenicnom konstrukcijom.

Kunem se da prvi put u zivotu cujem za rec oboga i OBAMA... Sad, ako je to naustrb mog opsteg obrazovanja, neka je. Meni i dalje to zvuci tako kao da to NIKO ne upotrebljava i ne moze me niko ubediti da bi neko u neobaveznom razogovoru, caskanju s prijateljima, upotrebio uopste te dve reci. Cini mi se da su to reci koje poznaju samo vrsni lingvisticki znalci i koji ih koriste samo onda kad hoce da pokazu svoju virtuoznost baratanjem cudnim i nesvakidasnjim recima...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 19.24 ч. 03.06.2008.
Заборавих и множину:

Ном. обоји, обоје, обоја (нпр. врата, наочари);
Ген. обојих;
Дат. обојим;
Акуз. обоје, обоје, обоја;
Вок. нема (?);
Инстр. обојим;
Лок. обојим.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 19.29 ч. 03.06.2008.
Шта ти је то, молим те, обоји? Множина од чега?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 19.36 ч. 03.06.2008.
Ja bih rekla od oboje mi je muka. Ili (cak mozda i pre) Muka mi je i od jednog i od drugog.

и од једног и од другог = од обога. ;D

Стварно не знам шта да ти кажем, мени те речи нису чудне, макар колико теби, јер сам их чак и слушао од својих.

Данас ме збуни оним, чак и када се исправих, а како бејах у журби, изгреших дебело.

Шта ти је то, молим те, обоји? Множина од чега?

Од оба. Обоји наочари, обоја врата, обоја кола, обоје новине, обоје панталоне... како ове наведене именице имају само множину.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 19.43 ч. 03.06.2008.
"Oboma" je dativ/akuzativ od "oboje" - i to vam oboma kažem ;) - a ne od "oba" u srednjem rodu.

Naravno da nisam ni bio očekivao (već se samo potajno nadao) da je greška bila tvoja. ;)

Pretpostavljam da je onda greška i dvoma pismima, kako ja govorim. Treba dvama?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 19.45 ч. 03.06.2008.
Да, треба двама писмима.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 19.55 ч. 03.06.2008.
Фала, биће онда да, аналогно претходном (обома), двома је датив, инструментал и локатив од двоје.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 19.57 ч. 03.06.2008.
"Oboma" je dativ/akuzativ od "oboje" - i to vam oboma kažem ;) - a ne od "oba" u srednjem rodu.

Чекај мало, како акузатив?? Неће бре то бити (Опет се потајно надам ;) ).


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 20.03 ч. 03.06.2008.
Ja bih rekla od oboje mi je muka. Ili (cak mozda i pre) Muka mi je i od jednog i od drugog.

и од једног и од другог = од обога. ;D

Стварно не знам шта да ти кажем, мени те речи нису чудне, макар колико теби, јер сам их чак и слушао од својих.

Данас ме збуни оним, чак и када се исправих, а како бејах у журби, изгреших дебело.

Шта ти је то, молим те, обоји? Множина од чега?

Од оба. Обоји наочари, обоја врата, обоја кола, обоје новине, обоје панталоне... како ове наведене именице имају само множину.

Al si ti nesto zbunljive prirode :D

Pazi, nesto od ovog sto si naveo, nije mi neobicno, oboja vrata na primer. alii oboji naocari... Mada, moram da priznam, ne bih znala kako drugacije da kazem. Verovatno bih pribegla prevrtanju recenice tipa: oba para naocara, oba auta (ne kola ;)),  oba para pantalona... Novine vec ne znam...  Al oboji... Ha... Svasta ce covek jos da nauci od vas... :)

Hvala svima na strpljivosti sa jednom tako velikom neznalicom kao sto sam ja.... :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: alcesta на 20.05 ч. 03.06.2008.
Sad ste me potpuno zbunili. Dakle, meni se čini da nema dileme oko padeža, pisati na ćirilici/latinici meni izgleda kao lokativ bez sumnje. Ali ovo da je samo na obama pismima pravilno a na oba pisma nije, hm... čini mi se da sam relativno skoro čitala neki Feketeov članak o tome, gde je rekao da se danas priznaju i ti skraćeni oblici pored ovih starijih. Ili se to odnosilo samo na upotrebu uz brojeve? Dobro ste me zbunili. :D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 20.08 ч. 03.06.2008.
Цитат
pisati na ćirilici/latinici

Ja bih rekla da je ovo nepravilno. Kaze se pisati cirilicom ili latinicom. Ne na cirilici ili na latinici. Pismo je ovde sredstvo, ne mesto.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 20.13 ч. 03.06.2008.
"Oboma" je dativ/akuzativ od "oboje" - i to vam oboma kažem ;) - a ne od "oba" u srednjem rodu.

Чекај мало, како акузатив?? Неће бре то бити (Опет се потајно надам ;) ).
Датив/инструментал/локатив, не и акузатив.

Не знам шта пише у Фекетовом чланку, Алчеста, али мислим да је овде неко рекао, Нес чини ми се, како није правилно краћи облик употребљавати и ја бих се сложио са тим, јер и сам мењам кроз падеже ове бројеве. Ако се сада признају и краћи облици — то је то, није више неправилно тако рећи.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: alcesta на 20.14 ч. 03.06.2008.
Цитат
pisati na ćirilici/latinici

Ja bih rekla da je ovo nepravilno. Kaze se pisati cirilicom ili latinicom. Ne na cirilici ili na latinici. Pismo je ovde sredstvo, ne mesto.
Da, u pravu si, ali ne mogu sad na nađem kontekst za taj citat "na obama pismima" pa nisam znala koji je glagol upotrebljen pre toga.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.04 ч. 03.06.2008.
(Recimo, x puta sam ekonomski veoma dobro potkovanog g. Labusa na televiziji čuo da kaže: "Mi mora da radimo", "Mi mora da se organizujemo" itd. - što je krajnje pogrešno. I tu ćemo se samo slatko nasmejati i reći "Vidi visokog stručnjaka, a ne zna gramatiku.")

Ово је толико распрострањено да се много чешће чује него морамо. Нарочито код школованих људи.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 23.44 ч. 03.06.2008.
(Recimo, x puta sam ekonomski veoma dobro potkovanog g. Labusa na televiziji čuo da kaže: "Mi mora da radimo", "Mi mora da se organizujemo" itd. - što je krajnje pogrešno. I tu ćemo se samo slatko nasmejati i reći "Vidi visokog stručnjaka, a ne zna gramatiku.")

Ово је толико распрострањено да се много чешће чује него морамо. Нарочито код школованих људи.

Мора да се ради о ономе што се на енглеском зове "оуверкорекшон" — изједначавају глагол морати са глаголом требати, а попто је глагол требати безличан у тој употреби, онда логично преносе ту безличност и на глагол морати. Одатле и мора да уместо морамо да...

Зар је СТВАРНО та грешка толико распрострањена и уобичајена???


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 00.16 ч. 04.06.2008.
"Oboma" je dativ/akuzativ od "oboje" - i to vam oboma kažem ;) - a ne od "oba" u srednjem rodu.

Чекај мало, како акузатив?? Неће бре то бити (Опет се потајно надам ;) ).

Sada su ti nade uslišene ;) Da, lapsus calami - ne treba "akuzativ" nego "lokativ".


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 00.20 ч. 04.06.2008.
"Oboma" je dativ/akuzativ od "oboje" - i to vam oboma kažem ;) - a ne od "oba" u srednjem rodu.

Чекај мало, како акузатив?? Неће бре то бити (Опет се потајно надам ;) ).
Датив/инструментал/локатив, не и акузатив.

Не знам шта пише у Фекетовом чланку, Алчеста, али мислим да је овде неко рекао, Нес чини ми се, како није правилно краћи облик употребљавати и ја бих се сложио са тим, јер и сам мењам кроз падеже ове бројеве. Ако се сада признају и краћи облици — то је то, није више неправилно тако рећи.

Kao što rekoh negde gore: nepromenjeni oblici su široko rasprostranjeni i ne uzimaju se kao OZBILJNA greška (naročito kad je padež određen predlogom), ali I DALJE vredi da su promenjeni oblici BOLJI, a posebno u već pominjanim slučajevima kad su zapravo i jedini mogući. (Dežurni primer loše novinarske prakse dugo su bile rečenice tipa "Razgovori dve zemlje protekli su u prijateljskom tonu" - bolje "dveju zemalja".)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 00.33 ч. 04.06.2008.
Нисам се вратио да погледам шта си тачно рекао, већ сам само по сећању написао. А ти даде и добре примере када се онај краћи облик никако не може применити.

Одатле и мора да уместо морамо да...

Зар је СТВАРНО та грешка толико распрострањена и уобичајена???

Не можеш веровати колико. Кад чујем мора да идемо/може да идемо... Јао! :) Једнио се помоћни глагол смети још држи, не да се. :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 00.48 ч. 04.06.2008.
Не смем тврдити, али рекао бих да је овде краткосилазни нагласак на првом слогу: ȍбоји, па се по томе разликује од заповедног начина глагола обојити, који има, претпостављам, краткоузлазни на другом слогу: обóји. Нека ме неко исправи.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Lolita на 01.11 ч. 04.06.2008.
— Da li više voliš mleko ili meso?
— Ni jedno ni drugo, od oboga mi je muka.

Ja bih rekla od oboje mi je muka. Ili (cak mozda i pre) Muka mi je i od jednog i od drugog.
Цитат
Обоје возе једна кола. То су кола (њих) обога.
Обе возе једна кола. То су кола (њих) обеју.
Обојица возе једна кола. То су кола (њих) обојице.
Оба возе једна кола. То су кола (њих) обају.

A tek ovo nikad ne bih rekla. Uvek bih krenula sa: Ta kola pripadaju obojici, obema, ili oboma. Zapravo, nikad ne bih ni pokusala da kazem to na taj nacin i takvom recenicnom konstrukcijom.

Kunem se da prvi put u zivotu cujem za rec oboga i OBAMA... Sad, ako je to naustrb mog opsteg obrazovanja, neka je. Meni i dalje to zvuci tako kao da to NIKO ne upotrebljava i ne moze me niko ubediti da bi neko u neobaveznom razogovoru, caskanju s prijateljima, upotrebio uopste te dve reci. Cini mi se da su to reci koje poznaju samo vrsni lingvisticki znalci i koji ih koriste samo onda kad hoce da pokazu svoju virtuoznost baratanjem cudnim i nesvakidasnjim recima...

Zanimljivo stanovište :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 20.06 ч. 04.06.2008.
Sada su ti nade uslišene ;) Da, lapsus calami - ne treba "akuzativ" nego "lokativ".

Eto, dočekah i ja da ne ispadnem glup u društvu.  :D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 20.27 ч. 04.06.2008.
(Recimo, x puta sam ekonomski veoma dobro potkovanog g. Labusa na televiziji čuo da kaže: "Mi mora da radimo", "Mi mora da se organizujemo" itd. - što je krajnje pogrešno. I tu ćemo se samo slatko nasmejati i reći "Vidi visokog stručnjaka, a ne zna gramatiku.")

Ово је толико распрострањено да се много чешће чује него морамо. Нарочито код школованих људи.

Мора да се ради о ономе што се на енглеском зове "оуверкорекшон" — изједначавају глагол морати са глаголом требати, а попто је глагол требати безличан у тој употреби, онда логично преносе ту безличност и на глагол морати. Одатле и мора да уместо морамо да...

Зар је СТВАРНО та грешка толико распрострањена и уобичајена???

Daaaa, ta greška je STVARNO vrlo rasprostranjena i sasvim uobičajena, ja to vrlo često čujem. Još jedan negativni „bočni efekat“ lingvističke ujdurme s posebnim statusom glagola trebati.

Labus uvek tako govori, baš stalno to primećujem kod njega. Sličan primer pojave koju opisuješ možemo videti kod onoga „obzirom da“, što je Tadićev specijalitet. Dok se Labus plaši lične upotreba glagola trebati, pa to proširuje i na morati, Tadić se plaši one satanizovane upotrebe instrumentala s predlogom „s“ kad je neko sredstvo u pitanju, pa za svaki slučaj izbacuje predlog i tamo gde po sredi nije neko sredstvo.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 20.33 ч. 04.06.2008.
Ау! :)

Нијесам то знала, мајке ми!


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 20.36 ч. 04.06.2008.
OBAMA. Pogledacu kasnije, sad ne mogu da se skoncentrisem. Sve sam pomesala. Izvinjavam se. OBAMA mi ni u kom obliku ne lezi... Ni s vodom ni bez... :)

Izgleda da je onaj crnja danas konačno pobedio Klintonovu ženu. Možda će stoga u narednom periodu bolje da ti legne. ;)
Sve čestitke Obami!  :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 20.38 ч. 04.06.2008.
Ali ako je uzme za potpredsednicu, opet ne' da valja :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: alcesta на 20.40 ч. 04.06.2008.
OBAMA. Pogledacu kasnije, sad ne mogu da se skoncentrisem. Sve sam pomesala. Izvinjavam se. OBAMA mi ni u kom obliku ne lezi... Ni s vodom ni bez... :)

Izgleda da je onaj crnja danas konačno pobedio Klintonovu ženu. Možda će stoga u narednom periodu bolje da ti legne. ;)
Sve čestitke Obami!  :)
Ју, срам те било! Како то мислиш да ми црња легне? :)
Grozni ste. ;D

Uostalom, nije još pobedio Mekejna, zec je još u šumi... a tema je otišla ko zna kuda. :D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 20.45 ч. 04.06.2008.
Ali ako je uzme za potpredsednicu, opet ne' da valja :)

Pomeri se s mesta.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 20.46 ч. 04.06.2008.
Ју, срам те било! Како то мислиш да ми црња легне? :)

Imaj malo mašte, Bruni.  ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 21.16 ч. 04.06.2008.
Него, што вам се не свиђа да му Клинтоновка буде потпредседница?

Не знам како... Стварно... Треба објашњење... Па зар од око сто педесет иљада жена у тим Сједињеним њиховим државама, баш да нађу ону Клинтонову!? Не знам... Мислим, немам речи...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 21.28 ч. 04.06.2008.
Da ovo ne ode preterano u offtopic, narode.

Bruni, ako te zanimaju moji politički stavovi, imaš PM.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 21.28 ч. 04.06.2008.
Па зар од око сто педесет иљада жена у

Милиона тедох рећи, не иљада.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 22.09 ч. 04.06.2008.
Па шта јој фали? Ја нисам у току, зато питам.

Осим тога што је Клинтонова жена??


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 22.12 ч. 04.06.2008.
Ехеј, забраздисте/мо дебело ван теме.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 22.15 ч. 04.06.2008.
Да, да, ајде да прекинемо с том вештицом. Ако баш треба да причамо даље, онда може приватним порукама.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 22.18 ч. 04.06.2008.
Па шта јој фали? Ја нисам у току, зато питам.

Осим тога што је Клинтонова жена??

Па неће да влада Србима, него Американцима. Клинтон је Србе бомбардовао, не Американце. И шта ако је Клинтонова жена? Па није Клинтон. А шта фали Клинтону? Осим што је бомбардовао Србе, али то за Амере апсолутно нема никаквог значаја...

Па ми овде навијамо, баш ме брига што за Амере то нема значаја.
За нас нажалост има значаја, има значаја за цео свет, ал гласају само Амери и онда кажу да је то демократија...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 22.20 ч. 04.06.2008.
Ехеј, забраздисте/мо дебело ван теме.

Јесмо, Мики, стварно. Али, ваљда то значи да виђе нема шта да се каже на ову тему... Или барем да ми немамо више шта да кажемо... :)

Можда и нема, али се може зачети посебна тема у Сваштари, или приватним порукама очијукајте, да тако кажем. ;D ;D ;D ;D ;D


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.21 ч. 04.06.2008.
Још ово, па да пребацимо Клинтонову у Сваштару, није за боље.
Да су у питању Срби њени гласачи би у финалу гласали за Мекејна.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 23.00 ч. 04.06.2008.
Alo, ljudi, kakve veze imaju Srbi ili bilo koji drugi narod sa americkim izborima? Amere mnogo vise brinu unutrasnja politika nego spoljna. Vidite da mnogi jos uvek nemaju pojma ni da Srbija uopste postoji, a kamoli gde se nalazi...

A gde si u ovoj temi videla da je neko rekao da Srbi ili bilo koji drugi narod ima veze sa američkim izborima?
Obrnuto nažalost važi — američki izbori imaju veze i sa nama i sa svim narodima na ovom svetu, stoga nas nažalost interesuju. I to je sve. Naravno da naši navijački kriterijumi nisu istovetni s kriterijuma prosečnih američkih birača. Šta ti tu nije jasno? Šta je tu sporno?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 00.11 ч. 05.06.2008.
Pa... Pala je. Da.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 12.26 ч. 05.06.2008.
Pa šta je tebi onda? Sad svoj neprijatan i svađalački ton ne možeš da pravdaš vrućinom...

Njegov svađalački ton? Četrnaest puta ti je rečeno da se maneš diskusije koja je totalni offtopic, ali ne - u'vatila da buši i da buši i da kopa i da provocira.

Ako ti je Hilarious Clinton tako mila da ne trpiš napade na njenu osebujnu ličnost, a ti sestro idi na pivo s njom, a Vučenovića ostavi na miru.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Madiuxa на 12.44 ч. 05.06.2008.
Хехе...  Нисам знала да је Вученовић света крава Вокабулара, па не сме да се дира. Извињавам се због своје необавештености.  ;D

Драги мој Несице, није препоручљиво изигравати дрвену марију кад ниси у току, јер ово није први пут да је Вученовић непријатан без икаквог разлога. Затим, оф топковање нисам ЈА почела. Мало се врати уназад па види ко је почео о Клинтоновој и Обами. (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1108.msg21367#msg21367) 

Ево, уклонила сам све моје оф топик постове. Надам се да су господа сад задовољна.;)

Ја се одјављујем од ове теме јер немам потребу да будем на неком месту где су људи према мени непријатни. Поготову што то нисам ничим заслужила.




Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 13.11 ч. 05.06.2008.
Obamu si prva ti spomenula, usled vlastite neobaveštenosti o izvesnom detalju srpskog jezika.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Вученовић на 16.53 ч. 06.06.2008.
Хехе...  Нисам знала да је Вученовић света крава Вокабулара, па не сме да се дира. Извињавам се због своје необавештености.  ;D

Драги мој Несице, није препоручљиво изигравати дрвену марију кад ниси у току, јер ово није први пут да је Вученовић непријатан без икаквог разлога. Затим, оф топковање нисам ЈА почела. Мало се врати уназад па види ко је почео о Клинтоновој и Обами. (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1108.msg21367#msg21367) 

Ево, уклонила сам све моје оф топик постове. Надам се да су господа сад задовољна.;)

Ја се одјављујем од ове теме јер немам потребу да будем на неком месту где су људи према мени непријатни. Поготову што то нисам ничим заслужила.


Ja stvarno ne shvatam gde si u ovoj temi našla bilo šta neprijatno s moje strane. Okej, izvini, ali zaista ne vidim, zbunila si me, stvarno.

I da, ja jesam prvi pomenuo to dvoje, ali samo u kontekstu jedne bezazlene šale, zar ne?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Packy на 18.31 ч. 02.08.2008.
Mogli bi i u tenisu da promenimo neke termine; recimo taj brek treba da bude pripetavanje, visoki volej doramenik, a niski volej dojajnik ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 18.38 ч. 02.08.2008.
a niski volej dojajnik ;)

Вероватно ниси ни приметио, али дојајник важи и за женски тенис: 'до јајника'. :P


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 18.49 ч. 02.08.2008.
Ima već sasvim dovoljno dobrih termina iz drugih sportova (i čudi me zašto se ne koriste). Taj-brejk, ako se već želi neki prevod, sasvim se mirno može nazvati "produžetak (seta)" - pošto produžeci i inače služe za "razbijanje" nerešenog rezultata.

Primećujem i da naši komentatori redovno kažu "fut fol" (iako je pravilno "fut folt") - a na tanjiru im je atletičarski termin "prestup".

I tako...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 18.56 ч. 02.08.2008.
Поменух негде скоро за тај-брејк — доигравање. Мислим да је и то сасвим прецизан и добар превод. Такође, чуо сам неколико пута и ударац затвореном руком (бекхенд), отвореном (форхенд), скраћена лопта се ту и тамо чује наместо дроп шот, мало неспретан израз ударац-победник уместо винер... Онај челенџ би било лепо сменити неким изазовом/оспоравањем/приговором ..., мада ми ниједан од ових превода није довољно звучан. Са друге стране, код челенџа смо осуђени на конструкцију тражити челенџ, јер би *челенџовати било у најмању руку.. дебилно, док са нашим речима имамо, наравно, већи избор: тражити изазов/оспоравање, изазвати одлуку, приговарати одлуци, оспоравати одлуку, званичан приговор...


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 19.55 ч. 02.08.2008.
Najsrećnije za "čelendž" bilo bi "revizija" - "tražio je reviziju (sudijske odluke)", vrlo prirodna konstrukcija - a uostalom, i na samom kompjuterskom prikazu već stoji "Official Review".

PS. Za one zatvorene i otvorene ruke - zar nije i jednostavnije i jasnije i kraće "dlanom" i "nadlanicom"?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 20.03 ч. 02.08.2008.
У праву си. Испустих из вида да је то Official Review.

@П. С. Оно чух од једног коментатора РТС-а, нисам сигуран од ког. Морам да признам да су ми се изрази допали, иако су непрактични, због дужине, за сталну употребу.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Packy на 21.18 ч. 02.08.2008.
Цитирано: Нескафица link=topic=1108. msg23202#msg23202 date=1217699737
Najsrećnije za "čelendž" bilo bi "revizija" - "tražio je reviziju

Pa cekaj revizija nije nasa rec, vec novolatinska ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Нескафица на 22.11 ч. 02.08.2008.
Za to se obrati onima koji pre mnooogo decenija nisu našli za shodno da reč "revizija" zamene nečim srpskim :)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 22.14 ч. 02.08.2008.
Pa cekaj revizija nije nasa rec, vec novolatinska ;)

Наравно, само је овде прецизнија и уху српског говорника пригоднија, док су онакви англизми „насилни“. Уз то, имамо и глагол ревидирати, гл. им. ревидирање, им. ревизор... У сваком случају је ова реч „оправданија“.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: СРБ на 03.49 ч. 06.01.2009.
Да би смо га очистили од туђица потребно је прво да преведемо овај наслов. . .

популаришимо = понародњујмо га!


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: duk на 16.52 ч. 09.01.2009.
Postoje strane reči koje su se ukorenile u naš(i ne samo naš) jezik, i za koje(većinom) ne postoje sinonimi, i pokušaj njihove zamene bi bio zaista smešan, jer bi te zamene retko ko prihvatio.  Problem je u ljudima, ne u rečima i jeziku.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 20.12 ч. 09.01.2009.
Па није баш сасвим тако. Постоје истозначеће речи за многе стране, само што се код нас оне понајчешће замењене том страном; безразложно, али тако је. Проблем је ту у људима, као што си приметио. Такође, многе речи које се у народу нису примиле обитавају у стручном језику. Нпр. багер — јаружар, булдожер — разгртач и сл. Чак и компилација — пабирак (од пабирчити), информација — обавест итд.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 21.17 ч. 09.01.2009.
Још мало примера: немачко глечер (Gletscher) преко енглеског протера наш ледник. Не верујем да се раније говорило глечер (нека допуни неко старији од мене). Додуше, скоро гледах неку емисију на Дискаверију где је преводилац преводио са ледник, усов, грталица (за снег) и сл., па сам се мало изненадио, али било ми је драго да неко још увек користи речи за које сам мислио да су давно посуте прашином.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Jovana_NS на 12.00 ч. 11.01.2009.
То је немогуће. . . увек ће се неком поткрасти нека нова реч. . .


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Jovana_NS на 12.01 ч. 11.01.2009.
хтедох рећи СТРАНА реч


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Miki на 16.08 ч. 11.01.2009.
Ја не говорим о „поткрадању“, нити се залажем за апсолутно језичко чистунство, већ негодујем против кориштења страних речи онамо где смо већ имали своју реч. Побуде због којих се страна реч намеће и тиме потискује домаћу јесу свакојаке. То заиста не могу да прихватим као „богаћење речника“ и „лакоћу разумевања и изражавања“. Друго, за многе стране речи су временом изнађене домаће, које можда још нису сасвим заживеле у народу, али им РМС даје предност карактеришући стране еквиваленте као варваризме (пример: шраф спрам вијак/завртањ). Што се мене тиче, увек дајем предност домаћој речи над страном.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: duk на 21.06 ч. 11.01.2009.
U školi smo jednom imali zadatak da pronađemo "nepotrebnu upotrebu stranih reči" u novinama/časopisima.  Kasnije smo diskutovali o tome i pokušali da dođemo do zaključka čemu to.

Naime, največi broj je u časopisima poput Skandala i Sveta.  Razlog je želja za što većim brojem kupaca i iskorišćavanje mentaliteta ljudi u svoju ekonomsku korist.  Ako biste pročitali neki članak iz dotičnih novina, primetili biste da se reči STAJLING, HOT, COOL i njima slične ponavljaju više puta.  Još gora stvar od toga je kada se dotičnim rečima dodaju domaći prefiksi ili sufiksi, pa dobijemo NAJHOT, NAJCOOL i tako dalje.

Ipak je najveći problem u svesti tj.  nesvesti jedinke da baš ona može loše da utiče na uništenje jezike.  Da ne pominjem da veliki procenat dece, ali i starijih ne zna sva slova ćirilice.

P. S.  Papa je kriv za sve :lol:


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Jovana_NS на 23.21 ч. 11.01.2009.
Pa ja sam čula da se novinari tih magazina stavljaju na visoku poziciju, te njihove novine nazivaju ,,obaveznom lektirom''...:-/


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: СРБ на 07.21 ч. 09.02.2009.
Боже драги,

Колико је туђица међу вама, згрожен сам!

Свака туђа реч има превод на Србски језик! Речнике (а не „вокабуларе“) у руке и образујте се!





Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: СРБ на 07.22 ч. 09.02.2009.
Страно = непознато
Туђе = несрбско


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Психо-Делија на 07.31 ч. 09.02.2009.
Цитат
Речнике (а не „вокабуларе“) у руке и образујте се!

А одакле ти само идеја (=замисао) да се језик учи из речника? ???


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: СРБ на 07.46 ч. 09.02.2009.
Па пошто се језик састоји од речи, ако ниси знао?


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: СРБ на 07.51 ч. 09.02.2009.
А нарочито ови заједничари овде који немају ни 50% Србских речи у свом изговору!

"Психо" је душа, а "делија", јунак.

Душе-јунак


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 10.55 ч. 09.02.2009.
СРБ, мораћеш мало да промениш свој наступ овде. Овако како си кренуо је прилично некултурно и нећемо то баш дуго трпети.

Ако ти је до србовања, имаш на Интернету гомилу форума где то можеш да изражаваш. Овај форум се бави искључиво српским језиком, и овде се цени знање, стручност и воља да се помогне ономе ко пита.

А мораш мало порадити и на свом познавању језика.

Ово сматрај као званичну опомену.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: СРБ на 00.29 ч. 04.03.2009.
"Pedja", не видим ни један разлог за твоје омаловажавање различитих мишљења? Поготово се то не очекује од неког, ко се представља као управник ("администратор"). 

Мислим да тим одсечним "званичним опоменама", незаснованим ни на једној чињеници, само урушаваш углед овог међумрежног средишта.  Ако је по теби доказна борба за Србски језик, "србовање", онда се озбиљно питам ко стоји иза овог "латинизираног форума"?

За промену, ја бих волео да ми се оспори истинитост бар једног исказаног мишљења, а не да ми се укидају сви моји наслови ("теме"), прети неким опоменама без иједног доказа, и омаловажава стручност по погледу језика.  А иначе, нигде у прописима и не пише да морам да будем стручан да бих учествовао у расправи о свом матерњем језику.  Зар се оваква места и не праве да би се чуло што више различитих мишљења, или је ово још један намештен "форум" на коме се смењују неколицина најбољих пријатеља, који владају "чињеницама", само зато што нема ко да их оспори?

Глагол "србовати" означава радњу у којој се мисли и говори о Србском језику, писму и правопису, књижевности и уопште о Србском одгоју ("култури"), па стога, све овде присутне сматрам учесницима "србовања".  Ако наслов "Језик наш насушни" није "србовање", онда су моје реченице све сами стручни изрази и појмови.

Наравно, хвала на препоруци да морам порадити на стицању нових знања из Србског језика.  Па ја сам се, понајвише, из тог разлога и учланио у ову скупштину стручњака, како би ми они својим огромним познавањем Србског језика помогли у даљем научном напредовању. 

На крају, веома бих волео бих да ми подробније објасниш какав то "наступ" треба да ми буде? Можда би требало да почнем да употребљавам милозвучне туђинске речи, како бих нагласио свој "професионализам" и "интернационализам", и самим тим "стручније" укопио у "трендове модерне српске лингвистичке елите"?

Изнад свега поштујем добру намеру да се ово средиште умова бави помагањем "онима који питају", па макар та питања била и нестручна, јер претпостављам да би, ако су стручна, била веома тешка за одговарање. 


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Bojan на 12.49 ч. 04.03.2009.
Е, ниси ни ти толико наиван као што изгледаш, па лијепо пакујеш те своје реченице, а свака има неку ноту омаловажавања, но добро, рецимо да само тебе омаловажавају; а то твоје писаније ми личи на исто оно од организације Образ која воли да србује исто као и ти;
Елем, мало си се збунио код значења глагола србовати, али пошто овдје људи долазе како би исправљали неког, ево ја ћу исправити тебе, али користећи стручну литературу а не рјечник матерњег језика који се налази у мојој глави:
шестотомни РМС каже:
србовати, србујем несврш. истицати и
снажно испољавати српство и оно што је
српско.

Овдје нико не истиче ништа, врло је јасно о чему се говори, и исто тако врло јасно да користимо српски језик, и неморамо ником да истичемо да је то српски језик, а видим да по теби ова дефиниција вјероватно и не пије воду јер има превише неких тамо ко зна откуд гласовних промјена званих једначење по звучности... стога у неку руку и разумијем што мислиш да је србовање то што кажеш да јесте...

Ваљда ће једног дана срБи да схвате, да није битно бити срБин него Бити човјек, и не тражити кривине на Дрини тамо гдје их нема...

Поздрав... ;)


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 08.59 ч. 06.03.2009.
"Pedja", не видим ни један разлог за твоје омаловажавање различитих мишљења? Поготово се то не очекује од неког, ко се представља као управник ("администратор"). 

Не видим како може бити омаловажавање опомена због омаловажавања других корисника на форуму? Врло су ти чудни ти твоји критеријуми.

У овој а и другим дискусијама у којима учествујеш приметио сам да имаш врло озбиљан проблем да своје тумачење намећеш као неприкосновено. Мораш научити да када дођеш у неко друштво мораш да се прилагодиш обичајима и правилима понашања тог друштва, а не да их мењаш, бар не радикално. Ако не можеш да се уклопиш, у том друштву нећеш опстати.

Нико ти не брани да мислиш шта хоћеш и како хоћеш, али када га заступаш мораш то радити сагласно средини у којој то чиниш.

Цитат
Мислим да тим одсечним "званичним опоменама", незаснованим ни на једној чињеници, само урушаваш углед овог међумрежног средишта. 

Нема потребе да ти о томе бринеш. Има ко је задужен да води рачуна о угледу форума, а на свом примеру видиш да се то и чини. Овај форум и има изграђен углед зато што не дозвољава понашање какво ти испољаваш.

Цитат
Ако је по теби доказна борба за Србски језик, "србовање", онда се озбиљно питам ко стоји иза овог "латинизираног форума"?

Немам ништа проти те твоје борбе, само што си на погрешном месту. Овај форум се бави српским језиком. Овде нема места за неки други језик.

Цитат
За промену, ја бих волео да ми се оспори истинитост бар једног исказаног мишљења, а не да ми се укидају сви моји наслови ("теме"), прети неким опоменама без иједног доказа, и омаловажава стручност по погледу језика. 

Опомена коју си добио нема никакве везе са мишљењем које си исказао него са начином на који си га исказао. Мораћеш да прихватиш да ми овде инистирамо на пристојном односу и уважавању сагаворника.

Цитат
А иначе, нигде у прописима и не пише да морам да будем стручан да бих учествовао у расправи о свом матерњем језику. 

Наравно да не мораш бити стручан, али мораш се понашати пристојно, а према саговорницима се односити са дужним поштовањем.

Цитат
Глагол "србовати" означава радњу у којој се мисли и говори о Србском језику, писму и правопису, књижевности и уопште о Србском одгоју ("култури"), па стога, све овде присутне сматрам учесницима "србовања".

Такав опиз значења речи србовање, можда постоји у Речнику Србоског језика. У Речнику српског језика је опис суштински другачији.

Цитат
Наравно, хвала на препоруци да морам порадити на стицању нових знања из Србског језика.  Па ја сам се, понајвише, из тог разлога и учланио у ову скупштину стручњака, како би ми они својим огромним познавањем Србског језика помогли у даљем научном напредовању. 

Ах, па онда си погрешио форум. Ово је форум о српском језику и гарантујем ти да овде нема ниједног стручњака за Србски језик (бар се ниједан није тако јавно декларисао).

Цитат
На крају, веома бих волео бих да ми подробније објасниш какав то "наступ" треба да ми буде? Можда би требало да почнем да употребљавам милозвучне туђинске речи, како бих нагласио свој "професионализам" и "интернационализам", и самим тим "стручније" укопио у "трендове модерне српске лингвистичке елите"?

Довољно је да у опис свог понашања уврстиш вредности као што су: пристојност, поштовање, добронамерност, трпељивост, попустљивост и сличне.



Овом приликом добијаш опомену због скретања са теме. Када хоћеш да се жалиш на понашање корсиника или админситратора онда треба да покренеш посебну тему за ту потребу, а не да то радиш у теми где је настао проблем због кога се жалиш и тако ометаш дискусију у њој. Ако се не варам, ово је друга званична опомена.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: СРБ на 14.21 ч. 25.03.2009.
Bojane,

Као што те ја вароватно подсећам на неког „необразованог Образовца“, што свакако нисам, и ви мени често личите на децу заједничара, највише по количини туђица којим говорите.   Изгледа да људски мозак често ради поступком тренутног закључивања, чак и на основу недовољне количине прикупљених података, а ствар је избора да ли жели да настави са прикупљањем?
 
Претпостављам да си мислио да „србујем“ због тога што правило изговарам име свог матерњег језика, Србски језик?
Према твом мишљењу, словом „б“, у речи „србски“, ја истичем да се ради о српском језику? Ту си сам себи већ одговорио. 

Да покушам поново да протумачим: Ви говорите српским језиком, а ја истичем да је то српски језик, тиме што га називам србским? Вероватно помишљаш да постоји разлог за такав поступак? Ти си, пак, закључио да је у питању обично народњаштво. 
 
Ако си из тог разлога помислио да „кршим“ правопис, онда се морам запитати: или колика је заиста твоја писменост, или која је твоја права намера? Ако до сада ниси знао да у званичном, важећем, правопису, из ког волиш да наводиш, стоји да се све гласовне промене у речима предметног језика не врше у случајевима када новодобијена реч губи значење, онда се с'правом питам да ли си га уопште прочитао целог?

А, опет, ако познајеш и то правило, и притом ми оспораваш да назив нашег језика називам правим именом, онда ми само остаје да посумљам да, не дај Боже, намерно омаловажаваш Србски језик, називајући га по тамо неком пољском оруђу, или можда по чувеном знаку заједничара? Ипак сам мишљења да ниси довољно проучио правопис Србског језика. 

Наравно да ми је јасан израз „србовати“, понајвише из речника Вука Стефановића Карашчића, из 1852.  , и то најпре из примерне реченице: „Срби србују, а Турци туркују.  “ Е сад, не знам зашто сам ти ово рекао, али не би требало да шкоди. 

За стручну књижевност (РМС из 1973.  ), из које си навео објашњење речи „србовати“, или како то ти паметније кажеш на срболатинском „стручну литературу“, зна се добро ко ју је састављао.   Вероватно је тада тим стручним уредницима све осим латинског језика, српа и чекића, било „србовање“?

Заправо, одредница коју си навео из тог речника о „србовању“ тачно одговара оном што се често одвија на овој скупштини, а то би потврдили и састављачи речника.   Снажно испољавање „срПског“ језика истакнуто је у бар једном од наслова на овом међумрежном месту.   Пример: „Језик наш (српски) насушни“.   Као да се без њега не може ни преживети? Ето једног бар једног србовања на делу од стране уредника.  

Нисам Bojane знао да само Образовци србују? Ако и помало србујем, опрости ми.   Србин сам.   Шта ћу, у крви ми је.   Међутим, није у реду наглашавање само мог „србовања“, и то баш испод наслова „Популаришимо наш језик.  .  .   очистимо га од страних речи“?

Правилно називање нашег језика, никако није тражење дринских кривина, већ би требало да буде основна полазна тачка овог међумрежног скупа, као и свих Срба уопште.   И мислим да није баш умесно називати Србе нељудима, како си ти то поставио.   Зар не могу бити и Србин, и човек у исто време, или мислиш да једно друго искључује?

Поздрав


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: СРБ на 14.24 ч. 25.03.2009.
Поштовани гос'ин Pedja,

Ниси билокаквим доказом поткрепио ни прву „опомену“, а већ си ми уручио другу, због чега могу да дођем до разних закључака.  

„Критеријуми“ на србском језику значе мерила, па те најискреније и најљубазније молим да, бар док самном разговараш, користиш што више јасних србских израза, како не би дошло до неког језичког неспоразума и могуће неке нове опомене за мене. 

Кажеш да имам озбиљан „проблем“ да моје тумачење намећем као неприкосновено? Е'сад, нисам уверен, али претпоствљам да си, употребом речи „проблем“, мислио на муку, пошто си употребио ту грчку реч са више значења, па не знам на које си посебно мислио? Мени се, пак, чини да је стање обрнуто, јер нисам ја тај који намеће тумачења кроз опомене, или који брише наслове који му се не свиђају.   Напротив, ја жељно исчекујем бар неки разумни, супротни доказ, против мојих исказаних ставова, чиме би, надам се, нешто више научио. 

Опоменама, упућеним због изречених ставова, се намеће једно тумачење као неприкосновено, чиме се осипа чланство овог скупа.   Ово не би требало да буде затворено друштво у коме је пожељно да се „свако прилагоди средини“, тако што ће прихватити мишљења управника као лични став? Тиме се обесмишљава ова скупштина.  

Доказ за то су обрисани сви моји наслови, везани за питања језика, које сам поставио, у складу са прописаним и непрописаним правилима пристојности.   Да не би читаоци остали на томе да верују или не верују, ја сам, срећом, забележио, једину моју поставку која је, пуким случајем, опстала неколико недеља, па је касније и она избрисана.   Њен садржај се може прочитати овде:

hxxp: www.  vokabular.  org/forum/index.  php?topic=3202.  msg35308#msg35308

У овој расправи, јасно се може видети да сам прво био нападнут као накакав безначајни „провокатор“, на кога не треба трошити „енергију“.   Онда је уследило пар чарки, као што је она, да је гос'ин Вученовића описменио Св.   Кирило, као и она од извесног гос'ин Божовића, да је њега описменила његова баба, чиме се без иједног доказа подсмевајући додатно омаловажила моја изнета поставка.  

А онда следи и увреда од једног, коме, иначе, име пише на енглеском, да сам „падобранац“! На страну што пише неписмено, него што и ликује што се ја више не укључујем у расправу.   То је јасан доказ за моју пређашњу тврдњу да је ово затворена, линчу окренута скупина.  

Тек после свега тога, ја узвраћам са умереном оштрином, без иједне личне увреде. 

Какво ја то понашање испољавам, а које руши углед ове скупштине? Опет сам остао ускраћен за објашњење.   Желим тачно наведен пример.   Баш ме занима ког то ја саговорника нисам уважио, а да је претходно он мене?

Да ли пристојно понашање, и уважавање саговорника са „дужним“ поштовањем, подразумева називање некога „провокатором“, „падобранцем“ или „Образовцем“? Да ли је пристојно понашање и уважавање саговорника, линчовати некога, и то без иједног доказа? И да ли је пристојан однос и уважавање када некоме обришете све поставке без објашњења?

На неким расправама овде сам прочитао чак и позиве на пиво, линчовања различитог мишљења и слично, па сад више не знам шта је подесан облик разговора за повећање угледности овог међумрежног места?

Можда је ово само још један вид причаонице, за ћаскање о језицима, онако, уз кафу?

Не дај Боже да неко каже нешто ново, одмах га треба извређати, омаловажити, дати опомену, уз укор пред искључење, и тренутно му обрисати поставку, па нек тражи неко друго место да паметује и намеће став! Јашта.   Ма то су сви ови из „Образа“.  .  . 

Pedja, нисам знао да се овде људи баве некаквим „српским језиком“, претпостављам језиком ратара? Вероватно постоји и језик ковача, чекићски? Потражићу га на међумрежју.   Ја сам помислио да сте погрешно написали име нашег језика, па сам зато поставио наслов Србски језик А, па онда је у реду, нисам знао да је ово неки други језик.  

Овом приликом вам се извињавам, јер сам мислио да сте неписмено написали име Србског језика, кршећи правило о изузетцима у гласовним променама.  

Одредница за србовање, као „снажно испољавање срПства“ из 1973.  , је свакако појам који подразумева размишљање, причање (или певање) и писање о „срПском“ језику, писму и правопису, књижевности и уопште о србском одгоју ("култури").   Можда ти ипак знаш за неки други облик србовања, али га ниси навео.   И овај постављени наслов, уколико се не варам, представља леп пример србовања, зар не?

Запрепашћен сам закључком да сам ЈА скренуо са разговора на овој поставци?! Свако може изнад да прочита да си управо ТИ започео да ми јавно спочитаваш неприкладан наступ на овој скупштини и тиме одступио од наслова. 

А поставку у којој сам се жалио на уредника Башића, можеш прочитати овде:

hxxp: www.  vokabular.  org/forum/index.  php?topic=3202.  msg31013#msg31013

А колико видим, овај разговор о туђицама или страним речима нисам ничим омео, јер на њему нико и не пише већ 2 месеца.   Чак сам, и у оквирима овога о чему смо досад причали, исправљао туђинске речи из вашег речника.   Да бих читао тебе Pedja, морам бити окружен разним речницима туђих језика, јер обилно користиш туђице.   Не знам зашто то радиш? Да ли ти је циљ да се што лошије разумемо или не?

На крају, покушаћу да, вредности као што су пристојност, поштовање и добронамерност, научим од осталих неопоменутих чланова, а трпељивост, попустљивост и слично, од уредника, првенствено г.   Башића. 


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.37 ч. 25.03.2009.
Ако и помало србујем, опрости ми.   Србин сам.   Шта ћу, у крви ми је.

Nečija nacionalnost nikako ne leži u krvi niti u genima, pa da si dvaput toliki Srbin.

Kao što vidiš, ovo jeste (da, jeste!) jedan „srpskolatinski“ forum, kako si to zgodno sročio; i predmet ove „skupštine“ jeste isključivo taj srPski jezik, a „jezikom Srbskim“ ovde se ne bavimo, sviđalo se to nekome ili ne, i imao neko tome što da prigovori ili ne.

Dakle, očigledno si promašio vrata; produži dalje niz hodnik pa levo — ovde se ne divani o jeziku Srbskom; niti se svraća da se srbuje, na ma koji način bilo. Za tu svoju priču ipak moraš potražiti neki drugi forum (a ovaj Internet je jedno veoma veliko selo i štočega tu u njemu ima), i valjda ti je jasno zašto su, onda, tvoje poruke odavde sklonjene; ovde im i nije mesto bilo.


Наслов: Одг: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи
Порука од: Pedja на 15.45 ч. 25.03.2009.
Заиста не разумем на твом истрајавању на овако насилном доказивању својих ставова. Зар ти ниси приметио да твоји ставови уопште нису предмет приче. Ја сам те опомињао због начина на који износиш ставове и као што видим ти се на те опомене не обазиреш.

Што се тиче самог језика, као што сам наслов каже, Вокабулар се бави српским језиком, не Србским. Стога овде нема места дискусијама о Србском језику. Промашио си место где ћеш о њему да дискутујеш и ту се сва прича завршава.

Ово ти је последња опомена. Не доведеш ли своје понашање у прихватљиве облике, заиста нам неће преостати ништа друго до да те онемогућимо да овде и даље правиш галаму и Србујеш (извини ако сам погрешно написао али с обзиром да не знам правила тог Србског језика, из примера сам закључио да је правило да се свака реч изведена од корена Срб у било ком облику увек пише великим почетним словом и без изједначавања гласа б).

Ово је озбиљно место које се бави српским језиком, а то између осталог значи да се од учесника очекује да се понашају у складу са мерилима понашања које сам ти већ навео и другачије не може да буде.

Имаш пуну слободу да на другим местима дижеш галаму, чак и на рачун Вокабулара, ако желиш и ако ти то на тим местима дозволе.

Ова тема је закључана јер си је обесмислио својим упадицама и остаће тако док је не очистимо.