Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Порекло значења речи => Тему започео: скамењен на 19.54 ч. 16.06.2007.



Наслов: ВОЛЕТИ
Порука од: скамењен на 19.54 ч. 16.06.2007.
Love, verb, to be (very) fond of

German: lieben
Czech: milovat
Latvian: mīlēt
Lithuanian: mylėti
Slovak: milovať
Russian: любить
Slovenian: ljubiti
Polish: kochać
Greek: αγαπώ
Hungarian: szeret
Italian: amare
French: aimer
Portuguese: amar
Romanian: a iubi
Spanish: amar, querer
Turkish: çok sevmek

У делима пре Вука среће се глагол Љубити.
Када и како почесмо волети ?


Наслов: Одг: ВОЛЕТИ
Порука од: Настја на 18.23 ч. 31.08.2007.
Одговор би требало тражити у "Основима упоредне граматике индоевропских језика" Радосава Бошковића (треба прелистати и проучити уздуж и попреко књижицу од више од 400 густо написаних страница) .
Оно што укратко могу рећи јесте да глагол волети и нпр. именица воља заправо имају исту основу:

*vol-ja>volja
*vol-eti

У основи, vol- значи "жеља", "желети", отуд и њена повезаност са "волети".

Када будем претресла поменуту граматику, јављам још конкретније податке, а можете и ви тамо погледати.



Наслов: Одг: ВОЛЕТИ
Порука од: chiviash на 15.05 ч. 17.09.2007.

Оно што укратко могу рећи јесте да глагол волети и нпр. именица воља заправо имају исту основу:

*vol-ja>volja
*vol-eti

У основи, vol- значи "жеља", "желети", отуд и њена повезаност са "волети".




Interesantno ....
Chinjenica je da se na francuskom volja kaze - volonté


Наслов: Одг: ВОЛЕТИ
Порука од: скамењен на 15.40 ч. 17.09.2007.
S obzirom da je koren reci volja praindoevropski, na nama bliskim jezicima izgovara se slicno.

Czech: vůle
Danish: vilje
Dutch: wil
French: volonté
German: der Wille
Greek: βούληση
Icelandic: vilji
Italian: volontà,volere
Lithuanian: valia
Norwegian: vilje
Polish: wola
Portuguese: vontade
Romanian: voinţă
Russian: воля

Slovak: vôľa
Slovenian: volja
Spanish: voluntad
Swedish: vilja

Medjutim u odredjenom trenutku, a u nasoj novijoj istoriji, izvrsena je zamena glagola ljubiti sa glagolom voleti, a glagol ljubiti poprima odredjenije, tj njegovo danasnje znacenje.
Ali, nikako da pronadjem nekog ko zna odgovor kako i zasto.
Ipak sudim da je zamena stigla preko Dubrovnika u XIX veku, posebno ako se ima u vidu kako nasi susedi Rumuni i Slovenci, a kako Rusi i Italijani kazu voleti.