Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Da li se na ekavskom govornom podrucju kaze "mnjenje" ili "mnenje"?
Unapred zahvalna.

Dozvoljeno je i jedno i drugo, ali se preporučuje oblik mnjenje.

Naime, reč je o glagolskoj imenici od glagola mniti (danas retkog). Ranije se ova imenica pisala мьнѣније, što bi, posle uprošćavanja završetka -није sa -ње (ispadanjem -и- i jotovanjem), u ijekavskom dalo mnijenje (kako i jeste danas ispravno u ijekavskom), a u ekavskom mnenje. Međutim, umesto pojedinačnog preuzimanja glagola i odgovarajuće glagolske imenice, bolje bi bilo glagolsku imenicu izgraditi od glagola mniti prema današnjim pravilima gradnje reči — i prema tome je mnjenje (kao misliti-mišljenje, ne *mislenje).

Međutim, drugo opravdanje za oblik mnenje jeste baš infinitiv mniti, koji je još pre maločas pomenutog vremena i sam imao jat na mestu sadašnjeg i (koje se tu, uzgred, kasnije ustalilo po analogiji s prezentom prvog lica jednine: mnim), pa bi to danas u infinitivu dalo oblik mneti, i imenicu mnenje (kao hteti-htenje); međutim, ovaj oblik infinitiva, iako dopušten, ne preporučuje se, pa tako ni imenica izgrađena od njega.

Бојане,
хвала на одговору. Иако сам и сама сматрала да је „мњење” правилан облик, у недоумицу ме је довело управо порекло речи, глагол „мнити”; „мнити - мнем - мнење”. Твоје објашњење ми је помогло да схватим правац промене. :)

Inače, u novinarstvu se uvek govori o "mnenju", verovatno da je to neki pisac novinarskih udžbenika nekad počeo, tako da se u štampi verovatno uvek govori o "mnenju".

  Ne bih rekla da se u stampi govori uvek o 'mnenju', cak je zastupljenije 'mnjenje', koliko primecujem.  Ta varijanta preovladjuje u medijima uopste.  Inace su nas na fakultetu najpre ucili da je ispravno reci mnenje, tako je glasio i predmet - Javno mnenje, da bi se od skoro naziv predmeta promenio u Javno mnjenje.  Ako nekoga uopste zanima taj podatak : )
pozdrav

da, ukoliko se radi o filološkom fakultetu, u suprotnom je malo verovatno da može biti merodavno ;)

Pozdrav!
Imam jedno pitanje u vezi sa imenicom mnjenje.
Da li biste preporučili korištenje množine kada se upotrebljava izraz javno mnjenje.

Na primjer: "Ankete sugerišu da se javna mnjenja u Iranu i Sjedinjenim Državama izjednačavaju. . . "

Ја не бих. Не знам шта мисле они који знају више од мене.

Hvala na brzom odgovoru.  :)
Ja bih radije rečenicu preformulisala i stavila taj izraz u jedninu, ali zanima me ipak da li je množina ispravna i da li se preporučuje u ovakvim slučajevima.

Ја бих ипак у оваквим случајевима дозволио множину, као што се понекад јавља множина неких именица које обично употребљавамо само у једнини. Скоро смо говорили о именици млеко и када се она може употребити у множини. Други пример је Воде Србије или реченица „На тржишту има велики избор флашираних вода.“

Сврстао бих у исти кош и реченицу која тебе занима.

Ја не бих. Тотално безвезе звучи "јавна мњења". Осим тога, мислим да није ни правилно. Нема више јавних мњења у Ирану и у САД, него само једно (по једно у свакој од наведених земаља). То би исто било као кад бих рекла да је исто "леви и десни зуб" и "леви и десни зуби".

ПС: Заборавих да питам: Шта уопште значи "мнити"? Први пут чујем за ову реч.

Мислити.

Smatram da ova rečenica nije problematična. Iran ima svoje javno mnjenje, SAD imaju svoje, pa možemo porediti ta dva mnjenja.


Tačno je da je rečenica dvosmislena (ne zna se imaju li Iran i SAD samo po jedno javno mnjenje, ili pak više njih), ali prebacivanje u jedninu jednostavno ne bi valjalo. Pogledaj kako to izgleda na tvom primeru sa zubima: Bole me zubi, levi i desni. Možda me boli jedan zub s leve strane i jedan s desne, a možda i po više njih sa svake strane. No, to ipak ne znači da bi mnogi dvosmislenost otklonili izjavom: Boli me zub, levi i desni.

Е, баш је у томе фазон, Бојане. Реченица Боле ме леви и десни зуби недвосмислено сугерише да ме боли више зуба и са једне и са друге стране, док реченица Боли ме леви и десни зуб недвосмислено сугерише да ме боли по један зуб са обе стране.

Сад, ја не знам да ли је то тачно или није, али мени је то тако логично и било би ми крајње чудно да неко коме су извадили по један зуб са леве и десне стране каже да су му извадили леве и десне зубе.

•Анкете сугеришу да јавна мњења у САД и Ирану изједначавају...;
•Анкете сугеришу да јавно мњење у САД и Ирану изједначавају...

Друга реченица ми звучи као да САД и Иран имају (увек) обједињено јавно мњење, без обзира на контекст горње реченице. :)

Изједначава.

Добро, та реч и није толико битна (пошто сам само ископирао прву реченицу), већ сам циљао на то да је прва реченица сасвим добра и притом прецизнија од друге.

Ја мислим да је двосмислена. Већ сам рекла зашто.

Možda i jeste tako.   Ako sam u pravu, jedna država po definiciji može da ima samo jedno javno mnjenje.   Iz toga proizilazi da u ovom slučaju, gdje je upotrijebljena množina, rečenica ne može biti dvosmislena, nego može da se odnosi samo na skup od dva različita mnjenja koja pripadaju dvema različitim državama.   Tako nekako.  .   :)

Ја то никако не бих стављао у множину. То вам је исто као кад бисмо ''расположење'' стављали у множину. И њих има различитих, али никада не говоримо о расположењима.

Stavise, ja sam potpuno sigurna da se sintagma javno mjenje upotrebljva samo u jednini. 

Zar mislite da nije u redu rečenica „Raspoloženja su im različita“?

- Расположење народа у Србији и Грчкој после финалне утакмице било је различито.
- Расположења народа у Србији и Грчкој после финалне утакмице била су  различита.

     Шта је логичније?