Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Obično se ljudi odlučuju da uče rasprostranjene strane jezike kao što su engleski, francuski,nemački, španski, ruski, italijanski. Kako ste se vi odlučili za srpski jezik? Da li uz srpski jezik koristite i srpsku ćirilicu ili srpsku latinicu? Koliko je teško naučiti ga? Šta vam je zadavalo najviše problema?

С обзиром на то да сам билингвал, могу само судити на основу тога како сам успела похватати разлике и, још теже, сличности између српског и руског језика.  Убедљиво су ми најтеже пали међујезички хомоними, а некад чак у говору помешам неку руску и српску реч.  Или нпр.  не умем да објасним нешто/неку реч на српском, већ то почнем објашњавати на руском и обратно.  Али језик којим се знатно чешће користим је српски (самим тим што га и студирам) .

Фантастично га говориш, свака част.

Хвала, ја сам рођена овде, школујем и школовала сам се овде, а са мамом најчешће причам на руском да га не бих заборавила.  Хоћу рећи, нисам чудо ;) само сам билингвал, али ми се упркос томе некад деси "куршлус" па побркам српску и руску фразу или реч.

:) :) :)

  Zdravo, ja sam iz Bugarske, a srpski jezik sam ućila sama- sa radija i televizije.  Dok sam bila djete živjela sam u blizini srpske granice i svakodnevno sam slušala radijo i gledala srpsku televiziju.  Tako sam spontano poćela razumeti skoro sve što govore na radiju.  Kasnije sam kupila rječnik.  Bila sam u 6 razred kad sam sa svojom ućitelicom ruskog jezika razgovarala o srpskoj gramatici.  Mislim da dobro govorim srpski, ali što se tiče pravopisa i gramatike nisam baš sigurna.

Dobrodošla na forum Iskra  :)
Vrlo dobro govoriš/pišeš srpski mada sam primetio da mešaš č i ć:
učila - a ne ućila
počela - a ne poćela
učiteljicom - a ne ućitelicom

Ima tu još nekih manjih grešaka, ali je glavno da mi tebe razumemo (nadam se i ti nas :))
S tim u vezi zanima me kako stojiš sa ćirilicom, tj. da li je znaš, koristiš ili isključivo koristiš latinicu?

dobrodošlica i od mene  :)

upalo mi je u oči da pišeš ijekavski. otkud to obzirom da je ekavski govor rasprostranjeniji upravo na radiju i televiziji a ti reče da si srpski načila pomoću njih.
naravno ijekavski je potpuno ravnopravan ekavskom, tako da je u redu da govoriš i pišeš tako kako si naučila.

Здраво,наравно да ми није проблем да користим ћирилицу.  Па ја сам бугарка а ми бугари пишемо ћирилицом.  Само на рачунару нисам имала инсталирану српску варианту ћирилице. 
   Милане, хвала што си исправио моје грешке.  Дали постоје правила кад се пише ћ и кад ч     ( ја то грјешим и кад пишем Ћирилицом)?
   Дејане, нема неког посебног разлога што говорим ијекавски.  Већ сам рекла да сам српски научила спонтано и интуитивно.

Nema opšteg pravila kad je Č a kad Ć. To zavisi od etimologije i korena reči. (Kao što nema ni „pravila“ kad je A a kad nije A u nekoj reči, ili bilo koji drugi glas. ;)) Jedna malena prečica koja ti može pomoći jeste da, kad uporediš neke bugarske reči sa grupom ŠT („svešt“ i dr.), one u srpskohrvatskom imaju Ć („sveća/svijeća“), kao i sličan glas u makedonskom.

Imaš malih greščica u pravopisu, ali to nije strašno — ni mnogi maternji govornici često nisu svesni pravopisa. :D Međutim, tvoja ijekavica nije najbolja, grešiš u zameni jata u dugim slogovima — treba IJE a ne JE („dijete“, „griješim“ i sl.).

Ipak se veoma dobro koristiš srpskim za nekoga ko ga je naučio spontano. :)

Зар и Ти, Ђорђе?!  ;D ;D ;D ;D ;D ;D

Здраво!
Ја сам Рус из Украини.  Одавно волем Српску и Црногорску историју и културу.  Сада учим српски језик самоуком.
Најбоље волем ћирилицу.  Нажалост немам контакта са Србинама :(

Привет и теби!  Лепо је што се занимаш за братске језике!

Ако дозволиш, исправио бих те добронамерно:
У српском између самогласника (вокала) „а“ и „и“ обично долази слово „ј“, па се каже „Украјина“, а како је посреди генитив, јер њега захтева предлог „из“, требало би да твоја реченица гласи: „Ја сам Рус из Украјине.“
Глагол „волети“ је неправилан, па се мења овако: волим, волиш, воли, волимо, волите, воле.
Каже се „највише“ у овом контексту, а не „најбоље“. Још боље, употребити само компаратив „више“, јер је избор између (овде такође генитив!) два писма (можеш рећи и „двају писама“, али за почетак је довољно да кажеш и „два писма“ - није неправилно!), ћириличког и латиничког.
Такође, каже се или: „Сада сам учим српски језик.“, или: „Ја сам самоук.“ Не постоји глагол „самоучити“.

Надам се да се не љутиш. Све најбоље, и желим ти да научиш српски још боље!  ;)

И пар питања: Како је могуће да немаш контаката са Србима (нема их пуно као у Русији, али их сигурно има и у Украјини)? И из ког си града?

добро нам дошао :)
за почетак ваљда је довољан контакт овде на форуму :)

сигуран сам да ћеш писањем и читањем овде на форум усавршити своје знање српског.
ако желиш можемо да исправљамо твоје грешке у писању и на тај начин ти помогнемо у учењу. ја додуше немам искуства у подучавању па не знам да ли је та метода довољно добра и уопште изводљива, али ми се чини да има смисла...

оцигледно да ме је Мирослав предухитрио ;)

Здраво свима!
Хвала вама многа Мирославе и Декссе, зато што објашњавате.  Наравно ја нисам љут! ;)
Ја сам из Кијева.  Знам што сигурно имамо у граду Србина(Србинов?), али немамо Србског друштва.
Све најбоље вама! ;)

   Вадимка, придружујем се добродошлици и можда ћу некад учествовати у исправљању грешака и давању ситних савета (мада овде има много људи који ти могу дати и праве, "крупне" савете).
   До пре извесног времена је на форум "долазио" Mallrat, такође Рус који је, колико се сећам, сам учио српски, и добро му је ишло. Ми се сада већ дописујемо "онако", другарски. Синоћ сам му баш поменула да си се појавио и да бисте можда могли комуницирати. Можеш да прегледаш његове поруке, да видиш шта то њему није бивало јасно - можда би ти сада питао нешто на шта су њему људи овде већ одговорили?
   Ај' па нек' ти је са срећом. И немој се стидети и устезати. Увек овде људи одговоре. И (скоро ;)) ниједно питање се не сматра глупим ни сувишним.

Хвала и Вама!

Штета је што немате српског друштва, јер Кијев је велики град, а они би вам сигурно помогли да научите наш језик. Ја ти могу колико-толико помоћи исправкама - објашњењима.

Видим да си већ усвојио да предлог „из“ захтева генитив, па си правилно написао „из Кијева“.
Кажемо на српском за једнину (сингулар), мушки род Србин, женски род Српкиња, и множину (плурал) Срби (мушки род) и Српкиње.
Приметићеш да имамо промену у придеву „српски“, а она се зове једначење по звучности, што значи да звучно „б“ прелази у свог безвучног парњака „п“ испред безвучних сугласника. Ови придеви са завршетком на -ски, -чки и -шки се пишу малим словом.

Ево како би гласиле исправне реченице: „Знам што да сигурно имамо у граду Србина(Србинов?) Срба, али немамо Србског српског друштва.“

Ево повезнице (линка) ка српској граматици и правопису, где можеш наћи све што те занима. База се редовно допуњава, па можеш стално проверавати:

http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php
http://www.vokabular.org/gramatika/doku.php

Поздрав!

Хвала! То је добре повезнице.  Сада будем учити.

„Хвала! То је су /морају се слагати именица и глагол у роду и броју/ добре повезнице /множина/. Сада будем ћу /будуће време (футур први) се гради - један од начина, можда и најлакши за почетак - помоћним глаголом хтети у личном глаголском облику (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) + инфинитив глагола/ учити.“

Срећно!

 :'(

Можда те је збунило то што сам у претходној поруци навео „ево повезнице (линка) ка српској граматици и правопису, ...“, а онда сам те у наредној поруци исправио и рекао да се именица и глагол морају слагати у роду и броју.
Именица у номинативу једнине гласи „повезница“, у номинативу множине „повезнице“. Када сам рекао „ево повезнице“, именица „повезница“ је у генитиву једнине, јер је тако исправно рећи - ево + генитив именице (једнина или множина). Разумљиво је да ме ниси схватио на прави начин.

Номинатив једнине презента у овом случају гласи: „то је добра повезница“, а номинатив множине презента: „то су добре повезнице“.
Да не буде забуне, генитив једнине презента гласи: „ево добре повезнице“, а генитив множине: „ево добрих повезница“.

Да буде још јасније: „ево једне добре повезнице“ (генитив једнине презента); „ево пет/десет/хиљаду добрих повезница“ (генитив множине презента).

Извини ако сам те збунио! Поздрав!

Mora da je bilo prilično teško pomiriti se s tim, s obzirom na to što istovetan predlog zahteva istovetan padež i u ukrajinskom i u ruskom jeziku. :D

Dobro došao na forum, Vadime. ;)

Здраво свима!
Јесенас у Октобре ја сам биo у Црној Гори и Београду.  Све био врло лепо!!!
Бивем у Петровацу, Будви, Боке Которске, у манастирах: Режевичи, Острогу, Центиње, Морачу.  Пливам у Jaдранском мору и Скадарском Језеру.
У Београду шетао улицем Књез Михајла, био на Каламегдану.
Ја сам био тамо први пут. То био одлично, али на жалост био мало часу!
Имам машту бити много време у Србији и Црној Гори!

Опростите, молим, зато што имам неки грешака.
Збогом!

   Ајд’ сад мало ја, док не почнем да радим.   

Здраво свима!
Јесенас у Октобре октобру  ја сам биo у Црној Гори и Београду.  Све био   је било  врло лепо!!!
Бивем Био сам  у Петровацу Петровцу, Будви, Боке Которске Боки Которској, у манастирах манастирима: Режевичи, Острогу, Центиње, Морачу (Овде или нека буде „у манастирима (оно прво не знам шта је, извињавам се) Острог, Цетиње, Морача“, или, што се мени мање свиђа „у манастирима Острогу, Цетињу, Морачи“ - имаш негде по форуму расправу и о овом проблему).  Пливам   Пливао сам у Jaдранском мору и Скадарском Језеру.
У Београду сам се шетао улицем   Улицом  Књез   кнеза Михајла, био на Каламегдану.
Ја сам био тамо први пут. То био   је било  одлично, али на жалост био мало часу кратко је трајало  (или нешто томе слично)!
Имам машту   жељу  бити много време   да много времена проведем  (на пример) у Србији и Црној Гори!

Хвала Сошке!

Tri stvari, lako se pamte:

Prvo, ukr. čas = srp. vreme (bilo je malo vremena).
srp. čas =
1. sat (60 minuta)
2. školski čas (45 minuta)
3. trenutak vremena (Vraćam se za čas. Samo čas, molim vas. Očas posla! Začas je bilo završeno.)

Drugo, A u „Petrovac“ je nepostojano i gubi se u promeni reči kroz padeže, kao rusko „begloe“ O i E: Petrovca, Petrovcu.

Treće, nastavak za lokativ nije -e kao u ruskom ili ukrajinskom, nego je u srpskom izjednačen s nastavkom za dativ, dakle ovde -u: oktobru (primeti takođe nepostojano A), odnosno -i za ženski rod: Boki. I u množini izgubljen je slovenski nastavak za lokativ -ah, a nastavci za dativ, instrumental i lokativ su se izjednačili u množini: -ima (manastirima) odnosno -ama (ženama).

Сошка, ту сам :) Вратио сам се :)
Бићу рад да помогнем сваком :)

Малрат, сад видим зашто ти тако добро знаш српски — живиш у Немачкој. :)

   Их, ја знам да си ту негде, али осталима се ниси јављао  ;).
   Де, нађи се брату Русу кад му устреба. Теби смо били од користи  :D

Vadim je Ukrajinac, ne? :)

     Ију!!! Нисам размишљала! Извини, Вадиме, молим те! Надам се да ово није било увредљиво (није ми била намера да напишем наопако, само сам мало збрзала и би ми драго што се Малрат опет јавља, а он је Рус, па ме повуче...)?  :-[

Мирославе, има ту доста Срба или Хрвата, али то нема директне везе са мојим знањем српског :) Почео сам да га учим кад још живео у Израелу. А осим тога, ја сам сада студент словенске филологије  ;D
Сошке, душо, нисам ја Рус, него Украјинац  ;D ;D

   Е, сад ме упропасти начисто!!!  :'(

   Знам шта је: отприлике при почетку мог посећивања Форума, отац ми је рекао да ти припомогнем око смештаја у Београду, кад сте оно хтели да дођете; и онда ми те је описао као Руса из Израела. Даље нисам ни проверавала/питала! Ето, нисам ја крива  ;D! (Ко би се још снаш'о с тим твојим шетањем по свету!)
   'Ел морам и теби да се извиним  :)? Ионако ми није битно шта си, лепо се дружимо и овако  :D. Ајд' ако икад ипак будете дошли (а надам се да ћете наћи времена и начина), дугујем ти пиво за ову омашку!

Малрат, ако си студент словенске филологије, рекао бих да си, по знању српског, један од најбољих.

Колико година већ учиш српски, јербо га говориш (пишеш) без грешке?

Мирославе, само једну, иако још увек правим много грешака ;) Па ипак хвала на добре речи :)
Све што знам, учио сам сам код куће. Школовање ми почиње тек прекосутра.

Сошке, није то ништа па ништа ми не дугујеш :) Кад будемо дошли у Београд код тебе пићемо онолико пива колико хоћемо :) Стварно се надам да ћу имати за то времена :)

   Како је кренуло, још ћу се пре срести са тобом него са форумашима који су у Београду!
   
   Колико сам схватила, има их овде још који живе у Немачкој. Пошто је свет доказано мали, можда ћете се и срести негде.

Добар дан!
Вадим Рус сам!

   Сад сам мало прелистала тему, и видела да се Вадим лепо представио:
   "Здраво!
Ја сам Рус из Украини."

    Ђорђе, немој да ме збуњујеш! Видиш шта се издешава кад ме неко једном збуни... :-[

   А ти, Вадиме, као што видиш, можеш да питаш шта год ти падне на памет. Ја ти не могу много помоћи - могу да исправим понешто кад нађем времена - али увек се нађе неко ко направи додатне исправке а онда то све лепо и објасни :).

Желим да нађем посао на Јадранске обале, зато што ћу лепо знати српски!

„Па ипак хвала на добре речи.“ Овде иде локатив, а не акузатив са предлогом „на“, па је правилно „хвала на добрим речима“, или, стилски лепше, „хвала на лепим речима“.  ;)

Наравно, знаш већ, можеш да питаш овде било шта везано за српски језик. Желим ти успешно школовање!

П.С. Ово важи и за тебе, Вадиме! Питај шта те год занима! Надам се да ћемо допринети твом знању српског, у којој мери то буде могуће.

   Можда ћеш, кад научиш српски, да завршиш и убрзани курс црногорског  ;)!

   Иначе, могао си да напишеш, рецимо: „Желим да нађем посао на јадранској обали, и зато бих волео да лепо научим/знам српски“.

   Оно пред обалом се пише малим словом, као и остали присвојни придеви који се завршавају на -ски, -шки и -чки (као што, на пример, српски језик пишеш малим словом; да си хтео да напишеш обала Јадрана било би, наравно, велико Ј); присвојни придеви који се завршавају на -ов, -ев, -ин (углавном од личних имена) пишу се (са ? - молим упућене да мене већ једном изведу из ове дилеме :-X) великим почетним словом: Дејанов, Радошев, Мирјанин...

Немам литературу да дам потпору својој тврдњи, али се присвојни придеви који се завршавају на -ов, -ев, -ин, од личних имена ОБАВЕЗНО пишу великим словом — Соња - Соњин, Сошке - Сошкин, Ђорђе - Ђорђев, Мирослав - Мирослављев, Павле - Павлов, Марко - Марков — никако малим словом. ;)

Izvinite, Soške i Vadime, moja greška. :(

   Прихватам извињење  :). Било ми је остало у малом мозгу да негде пише да је Вадимка Рус, али, наравно, не бејах сигурна, а немађах кад да проверавам, па ме бејаше лако забунити. (Молим упућене да лепо објасне које ја сад време овде употребих и изгреших ли гдегод успут  ;)).

Ако си мислила на облике „немађах“ и „бејаше“ — употребила си имперфект. Овај први је, по свему судећи, погрешно употребљен, јер се радња није извршавала неко време у прошлости, па да употребиш несвршени глагол; ја бих рекао „немадох“ — аорист, јер се све дешавало у кратком интервалу времена, радња није трајала. Ни други имперфект није добро употребљен, јер те је неко у тренутку збунио, што се види из контекста, па је требало рећи „па ме би лако збунити“; овако употребљен, глагол има значење аориста, а не потенцијала.

При почетку употребљено „не бејах сигурна“ јесте такође имперфект, али сада правилно употребљен, јер си читајући коментаре, којих је било неколико, ти била несигурна током неког дужег периода у прошлости, тако да овај облик стоји.

Цела прва реченица (до „немађах“ где је у наставку требало употребити свршене глаголе у исказивању простог прошлог времена) је стилски за пет плус: плусквамперфекат, а затим неко од двају простих прошлих времена, аорист или имперфект. „Било ми је остало...“, „не бејах сигурна“, итд. След догађаја је несумњив и наш језик има и ту предност да се употребом несвршених, односно свршених глагола у исказивању прошле радње може још приближније одредити оно што се желело рећи. Да скратим: прво ти је било остало нешто у мозгу, а онда након тога не беше сигурна, не имаде кад да провериш и би те лако збунити.

Још нешто: плусквамперфекат се може градити и помоћним глаголом у имперфекту, који се чешће употребљава уз глагол „бити“ у давно прошлом времену, да се не би понављала два иста облика у једној реченици, али се може користити и уз друге глаголе. Такође је могуће употребити и два помоћна глагола, један у имперфекту, други у перфекту за грађење плусквамперфекта, па тако имамо да је давно прошло време све ово:
•ја бејах остао.
•ја сам био остао.
•ја бејах био остао.

Допуна: заборавио сам да кажем да се давно прошло време поред два поменута начина гради и глаголом „бити“ + перфекат — пример у средини.

   Е, Мирославе, баш ти хвала. Намерно сам се била мало налупетала (оно бејаше је очигледно наопако, чак безвезе и звучи - беше би већ лепше звучало), како бих могла да питам шта где и како треба да стоји (лакше ми је да разумем (и) такве ствари на конкретним примерима, него из суве приче). Сва та пређашња, свршена и несвршена времена бејасмо били учили (:-\) - у основној школи (то не значи да смо и научили и запамтили  ;D), а после се нешто и нисмо бактали с таквим стварима (за "свакодневно" писање ми не требају неке компликоване конструкције), тако да сам углавном заборавила како се шта зове и кад се "примењује". Ето, сад могу да се потрудим да запамтим   :D.

Нема на чему! Правилно је и „бејаше“ и „беше“ као имперфекатски облик, јер су наставци за друго (и треће) лице једнине за градњу имперфекта: -аше, -јаше и -ијаше — зависно од глаголске основе. Аорист гласи у другом и трећем лицу једнине (а за неке и у свим осталим лицима — погрешно!) од глагола „бити“ - би. Ја баш волим да употребљавам ова два проста прошла времена у свом изражавању, као и све облике давно прошлог времена, те предбудуће време, јер ми је сувопарно само презент, перфекат и футур да употребљавам. Често и говорим тако, и нисам, засад, приметио да ме неко не разуме шта желим да кажем, али је ту увек нека подигнута обрва када кажем нешто у имперфекту. :) Ако будем рекао некоме имперфекатске облике глагола: „сећи“, „гушити“, „возити“ и друге, који гласе редом „сецијах“, „гушах“, „вожах“ има сити да се начуде шта то „лупетам“! :)

П.С. Добро си исказала давно прошло време оним „бејасмо били учили“.

   Еее, знаш ти кад је била моја основна школа...   :(

   У сваком случају, има ствари које морам да вежбам (ако успем да их се сетим) и око којих ми је потребна помоћ. И захвална сам свима који ми исту пружају!

Ту смо једни за друге — неко зна једно, неко други зна нешто друго. Поделимо знање!

Могу ти још нешто написати за ове просте прошле глаголске облике ако те занима.

Mislim da nije tako (otkud dva pomoćna glagola?); samo su prva dva primera pluskvamperfekti — davnoprošlo vreme se gradi uz pomoć bilo perfekta ili imperfekta glagola biti i radnog glagolskog prideva, a nikako njih obaju; to ste se malčice zanijeli pa ste otišli isuviše daleko u prošlost! :D

Све што сам написао, написао сам из главе, али имам негде у подсвести да сам прочитао како је и тај облик са два помоћна глагола такође дозвољен. Вероватно стоји у свакој граматици како се гради давно прошло време, али ја немам нити једну, нажалост. Могуће је да грешим овде. Надам се да ће неко гвирнути у ћитап, па нам разрешити дилему.

И контрапитање: Шта је оно у плусквамперфекту грађеном помоћу „јесам“ и „бити“, и оба су у личним облицима? Два помоћна глагола.

Ja sam pogledao u Stanojčić—Popovićevu gramatiku i nisam pronašao informaciju o takvom pluskvamperfektu.

Međutim, postoji konstrukcija koja se zove potencijal prošli i liči na ovu tvoju, pa si možda zato pobrkao te dve stvari. Potencijal prošli gradi se od potencijala glagola biti („bih bio“ i sl.) i radnog glagolskog prideva: „ja bih bio radio“, „mi bismo bili radili“; međutim, izuzetno retko se upotrebljava.

Потенцијал прошли се најчешће замењује потенцијалом садашњим у савременом говору, али постоји, и то је управо ово што си навео, „ја бих био радио“, али ако је та граматика у коју си погледао нека школска, поготово ако је онај облик плусквамперфекта застарео, неће га засигурно помињати, јер деца ионако мрзе и оно најосновније што пише у граматици. :)

Потенцијал прошли (и будући) ми је добро познат и волим и њега да употребљавам у говору, поготово откада се активно служим немачким, јер се у њему итекако често користи.

Onda neka nego pogleda kod Stevanovića, čiji je „Savremeni srpskohrvatski jezik“ najmonumentalnija od svih naših dosadašnjih gramatika, pa neka kaže postoji li i takav pluskvamperfekat.

Jedna gramatika teži da bude jasna i obuhvatna — u njozi se o jeziku piše sa objektivnim i akademskim, a ne subjektivnim i selektivnim pristupom („ovo mrzim, znači izbaciću ga, jer ionako je zastarelo“).

Нисам ни близу то рекао. Ја сам рекао да они то вероватно нису желели да помињу у граматици која је намењена деци у основној школи, ако се сматра за застарели облик, јер нам је граматика ионако преобимна и није изричито неопходно поменути и нешто што се врло ретко или чак уопште не среће. Може се тако нешто (било шта) само назначити у некој подбелешци, али они то нису учинили. Ако деца то и сретну негде читајући неку књигу, препознаће да је реч о прошлом времену, само неће знати како се зове.

Ko je rekao da je to gramatika za osnovnu školu? ;)
Pomenuta gramatike je za srednje škole a koristi se i na fakultetu. Terminologija nije ni najmanje prilagođena osnovnoškolskom uzrastu, a rekla bih da je i za starije povremeno preterana. :)
Što naravno ne znači da obuhvata sve moguće stvari, kod Stevanovića su mnogo opširnije obrađene baš te odrednice koje danas smatramo zastarelim.

Иако није за основну школу, није обимна као та Стевановићева, па нека неко ко је има буде љубазан и провери нам ово о грађењу давно прошлог времена двама помоћним глаголима, од којих је један у имперфекту а други у перфекту: бејах био радио. Помиње ли се овај начин грађења?

   Сећам се и ја (кроз дебелу маглу) тог „бејах био радио“. А шта је и од чега је састављено немам појма.

Ево, још једанпут ћу урадити оно што никако не волим, а то је да се оправдавам: све што напишем долази из главе, а писао га не бих ако сумњам и најмање у истинитост тврдње, већ поставим питање да ли је то тако и добио бих након тога потврдан или одречан одговор од оних који имају приступ литератури и прихватао њихов одговор као тачан, јер долази из, морамо и то прихватити, поузданих извора, тј. речника ових и оних, које су писали они који су од мене далеко стручнији за српски језик. У својим коментарима који се тичу граматичких питања се стално ограђујем од изричите тврње ако нешто напишем да се тачно тако употребљава, јер не могу поткрепити своје речи стручном књигом, јер их немам. Када их набавим, рећи ћу одакле сам шта изнео као тврдњу. Мислим да ми и поред овога можете веровати на реч ако нешто напишем, вероватно увек уз неку дозу резерве, али мислим да се нисам „претерано налупетао“ на овом форуму да би неко сумњао у сваку моју реч.

У почетку сам био само читалац, али сам онда одлучио да се пријавим на форум, када сам видео да има још увек, за мене, неодговорених питања, те сам их из знатижеље постављао, а коментарисао онде где сам сигуран у оно што кажем — што неко понекад и оповргне, јер погледа у литературу, и ја то прихватим.

Koliko mi je poznato, bejah bio radio nije pluskvamperfekat, jer se ovo vreme gradi jedino na ona dva načina kako je Đorđe naveo. Ne mislim da je u pitanju "oskudnost" postojećih gramatika, jednostavno takvo davnoprošlo vreme ne postoji.

Мораћу и овде да се сложим, као и у теми Етници (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1471.0), јер не могу да потврдим неком литературом.

zdravo svima! javljam se ovde prvi put , kad pritisnem odgovor izlazi bela stranica i pise se da je neka greska.  Moram ovako kroz citat da odgovaram.  Zasto bas srpski?. .  Po mom mislenju najlepsi jezik, veoma zvucan, lep.  Zaljubila sam se u njega jos kad sam bila studentkinja na fakultetu politologiji, i natenane sama sam ga ucila putem medija, kroz razgovor sa nosiocima jezika na internetu.  Koristim i latinicu i cirilicu, ni jedno ni drugo za mene nije nikakav problem, jedina mi je velika mana - gramatika, ovde pravim dosta lapsusa (gresaka).  Inace sam iz Ukrajine 

hvala vama na korisnim linkovima sto se tice gramatiki srpskog jezika, potrudicu se da sto vise vremena provoditi za ucenjem!!

Поздрав!

Морам да приметим да не правиш много граматичких грешака. У својој првој поруци једва пар. Овде ћу ти скренути пажњу на стварчице које ћеш лако да упамтиш и нећеш правити грешке:


Тицати се чега — генитив, па је „што се тиче граматике“; а након везника да долази глагол у личном облику: како си овде ти субјекат, то је прво лице једнине презента, „да проводим“.

И наравно, да поновимо још једном — све што те занима (а и све друге), слободно питај, а већ ће се неко јавити да одговори.

Evo, i ja da se javim: zovem se Mark(o) i „učim” srpski svih svojih 35 godina.  Zašto se neki stranac odluči da uči srpski? Pa nekada je to zbog toga što nije imao izbora.  Naime ja sam od onih „mešanaca” - odrastao sam u Velikoj Britaniji ali srpski se govorio kod kuće.  Pored toga, studirao sam srpski na engleskom fakultetu (ima i toga) a sad živim u Srbiji još od 1996. , oženjen sam „našom” i vlasnik sam, pogodili ste, firme koja se bavi prvenstveno prevodom sa srpskog na engleski (zove se Odista).

Međutim, koliko god dobro baratao srpskim uvek će mi on biti „drugi” jezik, a engleski je na prvom mestu - ne možeš odrasti u jednoj zemlji a ne usvojiti njegov jezik kao svoj (hm, kad bolje razmislim, ima takvih primera, ali dobro. . !).

Voleo bih zbog prirode posla da što više budem upućen u aktuelno stanje srpskog jezika, da bih što kvalitetnije mogao da obavljam svoju prevodilačku delatnost.  Naročito sam se upoznao sa Prčićem, Klajnom, Feketom zahvaljujući drugim „jezičkim zanesenjacima” u mom okruženju a iako se nikada ne bih upuštao u prevod sa engleskog na srpski jezik (već to prepuštam saradnicima), ipak moram da budem u toku i u stanju da prepoznam kvalitet njihovog rada.

Pa vas pozdravljam i nadam se da ću moći da budem koliko-toliko aktivan na ovom forumu.

Свака част. Знам многе одрасле у иностранству и јасно ми је колики си труд морао уложити да би савладао језик до овог степена.

Hvala svima na dobrodošlici i nadam se da ću moći aktivno učestvujem u ovim forumima i nešto doprinesem od koristi!

Ja sam slicno neshto kao i Marko,rasla u engleskom govornom podruchju,a kod kuce  se govorio srpski.
Nijesam zivjela u Srbiji nikada sem posjeta.

Dobro nam došla na forum Vokabulara. ;)

Super - ima nas! A gde si sada?

Ja sam malo neaktivan na forumu - sastavio me gore pomenuti posao u zadnje vreme, ali pratim teme tu i tamo, naročito one vezane za prevođenje, pa se vidimo!

Josh se slabo snalazim na forumu,uzme mi vrijeme da nadjem.
Hvala na dobrodoslici,sada zivim u usa .

Здраво свима! Ја сам Бугарка и студирам славистику у Немачкој.  Словенски језици су ми увек били велика страст поготово српски.  Много је вам леп језик! Нажалост ту се не предаје српски на факсу тако да  учим сама.   Овај сајт је веома интересантан и вредан, хтела бих овим путем да се захвалим свима који се брину о њему!

   Добро дошла!
   Одавно се на овом форуму појавио Mallrat, који такође студира славистику (исправиће ме ако сам у нечему погрешила) у Немачкој, можда сте се и срели :)

Добро нам дошла и хвала на комлиментима!

Може ли мало више детаља о томе како изгледају предавања из славистике? Јесу ли предавања на немачком?

Хвала :) Mallrat-а не знам, у ком је граду студирао? Ја сам у Бамбергу (Баварској), кажу да је овде славистика на нивоу, можда и јесте али дефинитивно има још шта да се жели.  Немојте ме разумети погрешно, у суштини сам задовољна просто систем студирања је сасвим другачији него код нас на Балкану.  Предавања су наравно на немачком, то није проблем.  Проблем је у томе што нема јасне структуре и свако мора сам да одлучује које семинаре су важније.  Иначе избор је велик, прошле године су почели предати бугарски и украјински, од свих словенских језика нема само словеначког и српског :( Имамо хрватски али предаје се онај "нов" хрватски који и сами Хрвати не користе тако да сам престала ходати на предавања.  Ето, сад већ знате како је ту:) Ако вас још нешто занима, питајте слободно! Радо користим сваку прилику да вежбам српски (и у тој вези- ако сам нешто погрешно написала, молим вас да то исправите, бићу веома захвална).  Пуно поздрава из Бамбегра!

Хехе, сад сам видела што сам написала "које су семинаре важније". . . . . .  Ја се извињавам- који су семинари важнији :)

Баш ме „зачуди“ да нема српског. (Али то је и наша кривица; Хрвати се боре да угурају свој језик свугде.) Иначе, заиста одлично владаш српским, свака част. Једна грешчица ти се провуче: „... тако да сам престала ходати на предавања“ — треба: „... тако да сам престала ићи на предавања“ или „... тако да сам престала похађати предавања“.

   Уф, не знам где је Малрат (Рус, иначе) сада, али могу да погледам кад стигнем кући. Можда бисте једно другом могли бити од користи.
   ... прошле године су почели ПРЕДАВАТИ...
   ... који НИ сами Хрвати не користе...
   ... тако да сам престала да идем на предавања.
   ... знате како је овде.
   ... и у вези с тим(е).

   Подсећаш на Малрата, сличне је грешке правио у почетку. Сад већ пише ко прави  ;D.

Хехе, хвала ти:) Видиш- то је тема мог магистерског рада "Међујезичка хомонимија".  На бугарском се каже тако. . . .

   А, бре, Мирославе, прекини да ме претичеш!

   Него, шта је магистерски рад? Оно што је код нас семинарски или нешто друго?

не не, као дипломски

А, неки завршни. Ни ја више не знам како се то све зове. Некад је био дипломски, па магистарски, па докторска теза.

Можеш да пишеш Малрату, да прикупиш и руске речи.

мхм :)

   Прелистај још мало Форум. Аркси је, чини ми се, Бугарка, а вероватно вас има још :), само се ја не сећам.

 Oдличан, одличан сајт! Ево читам и остале теме, одушевљена сам! Још и да запамтим све.  .  .    :-[

Е, Сошке, ето ти мало исправака: нисам ја Рус, већ Украјинац (мада ми је матерњи језик руски), а славистику сам студирао (У Хајделбергу, иначе), сада студирам лингвистику и кинески у Франкфурту.
Код нас у Хајделбергу учење славистике је изгледало овако: поред "обичних" (као што су, например, књижевност или лингвистика) семинара морало се још учити и 3 славенских језика. Шта се српског тиче, није га било! Имали смо само хрватски (мислим да је био исти хрватски као у Бамбергу  :) ), мада је лекторка била Српкиња. Иначе, нисам ишао на предавања хрватског, само сам урадио 2 испита да добијем пунктове (добро ми су дошли ту, у Франкфурту).
Шта се нивоуа тиче, чини ми се да није тако висок као у Бамбергу. Готово сви семинари су били некако хаотични и осећао се јаки недостатак добрих лектора (и доброг и разумљивог материала). Ево примера: код нас на факултету се могли срести такви семинари као што су "Лик животиња у руској књижевности 17. столећа" или "Лик жена у српској књижевности почетка османлијског доба"  ;D
Можда ми се тако чини зато што сам само један семестар студирао али сам погледао касније семинари, и нису баш били бољи! :)

Извињавам се што тотално скрећем са теме, али, пошто је ту господин Малрат, хтео бих само да га питам како би се на српски могло превести "Доброго времени суток"?
Јесте тривијално, можда чак и недолично питање на оваквој теми, али имао сам прилике да комуницирам са једним човеком из русије, а он је своја писма често почињао тиме. Постоји ли неки еквивалент томе у српском?

Фала :D

"Доброго времени суток" значи "добар дан и ноћ!". "Сутки" (суток је генитив множине) значи "дан и ноћ, 24 сата". Кад ти то неко каже то значи да он не зна у којем времену ти читаш писмо. Иначе, могло би се рећи да ово значи "добар јутро, дан или ноћ!"  :)

П.С.

Ако неко од посетилаца форума желе да зна мало више или да му нешто преведим или помогнем у руском језику, само питајте!

Хвала на појашњењу :)

Молим  :)

   Ијааао, па баш сам испала коза! Сећам се да смо се једном давно расправљали овде око твоје националне припадности, и из неког разлога ми је остало у глави да си Рус. Извини, молим те! Сад ћу, ваљда, запамтити :(.

   А то даље знам. Знам да је славистика била пре, само нисам имала синоћ снаге да тражим и преписујем цео ток твог студирања, много тога има :).

Ма нема га баш тако много као што кажеш, мислим да су више мисле о томе како да добијем визу :=)
Уосталом, студирање у туђој земљи је врло лепа ствар и могу да је сваком препоручим :)

Ја сам из Пољске.

Студирам српску филологију у Пољској у граду Вроцлав. 

Поздрав!

Jа сам Бугарин и сам сам учио српски, без никакве формалне обуке.  Заинтересовао сам се за српски у 1990им, када сам био ученик, онда су ме занимали многи jезици, а 2 писма српског, принципе правописа и основна граматичка правила сазнао сам из књига на коjе сам наишао у градскоj библиотеци.  Српски jе доста близак бугарском, па сам одувек могао да разумем српски, jош више сам jа из Западне Бугарске - живео сам у Кjустендилу у 1981. -98.  год.  и у Софиjи од 1998.  год.  Моj интерес према српском порастао jе у време догађаjа 1998. -99.  год. , када сам почео да често гледам српску телевизиjу.  Приближно у том времену научио сам довољно много речи да бих могао активно користити српски.  Потом сам често путовао у бившоj Jугославиjи (углавном транзитно кроз Србиjу, посетио сам и Црну Гору и Хрватску у маjу 2008.  год. , много ми се свидело) и никада нисам имао проблема с комуникациjом.  У последње 2,5 године много сам учествовао на форумима и користио сам онлаjн ресурсе и мислим да сам много напредао.  Чини ми се да пишем без битних проблема, мада можда имам пропусте пошто нисам учио систематично. 

Zaista pises bez bitnih problema. U tvom pasusu je samo par pravih gresaka a ostale su sitne greske koje se ticu ekonomicnosti stila ili idioma - ali ih i rodjeni govornici srpskog cesto prave. Bravo!
Voleo bih da i ja tako dobro mogu nauciti bugarski, jer sam se u zadnje vreme prilicno zainteresovao za to: naisao sam na nekoliko pesama iz Srbije  na torlackom, i shvatio da su ti dijalekti prirodni prelaz iz srpskog prema bugarskom i makedonskom. Zasto onda ne otici korak dalje i nauciti ove jezike?

Мислим да су прелазни диjалекти и изложеност заиста корисни за разумевање сродних jезика (као што су српски vs.  бугарски или македонски), али не помажу у довољноj мери за савладање дотичног стандардног jезика, потребно jе да се користе речници, граматике итд.  Брзо ћеш почети разумети бугарски, али савладање граматике биће проблематично (у наjвишоj мери због компликованог глаголског система с многоброjним глаголским временима и начинима - неки Бугарин jе рекао "Глагол jе слон у бугарскоj граматици", проблем jе и употреба постпозитивног одређеног члана, али срећом нема деклинациjе). 

Taši delek, ja sam Stefan Ivanović, živim na Tibetu, moj otac je Srbin, a majka mi je Tibetanka.  Rođen sam u Novom Sadu, dok sam odrastao na Tibetu.  Moj otac je umro kad sam imao 2 godine, tako da se moja majka preselila u njeno rodno mesto, Džalacun.  Moja majka je počela da me uči njen slab srpsko-hrvatski kad sam imao 11 godina, a do 20.  godine sam savladao praktično čitav jezik.  Od 15.  godine sam koristio dodatna sredstva za učenje srpsko-hrvatskog, a bio sam veoma sretan kad sam saznao da je moje komšija, samo 3 ulice dalje, Srbin, i da zna sh (tad sam se već preselio u Bajidž'n, tj.  Lhabagar, prestonicu prefekture Njingčri (Njingtri) koji ima 25,000 stanovnika).  On je već učio dvoje dece srpsko-hrvatski, pa sam im se pridružio.  Pre par godina sam osnovao sopstvenu firmu koja se bavi prevođenjem, a inače i programiram, radi dodatnog keša.  Trenutno mi je najveći problem učenje kineskog, jer ga ni moj otac, a ni majka nisu znali.  Ustvari, majka je znala da sastavi par rečenica  ;D.  Pre par meseci sam otišao sa dženom i decom u Srbiju, da ga "završim" i kupio sam i 3 rečnika.  Mislim da je moj sh, sada srpski skoro savršen (ma nemoj  ;D) a zalažem se za blaži oblik jezičkog čistunstva (da dodirnik, ne međunožno guralo. . . )

@VladKrvoglad

O učenju bugarskog (u nažalost šaljivom kontekstu):

Kod nas je na faksu bio obavezan drugi strani jezik koji se učio četiri semestra. Obično su svi kao prvi strani uzimali engleski i on se polagao nakon treće godine. Ali taj drugi strani jezik mnogim studentima s grupe je predstavljao problem. Moje kolege i koleginice uglavnom su uzimale svetske jezike, bilo one koje već u dobroj meri znaju ili bi se pak opredelili za neki koji bi učili od početka. E, ukoliko bi se opredelili za neki koji odranije nisu učili, za neke je ovaj ispit bogme bio problem. :D

Dok su međutim mlađe generacije studenata provalile da će najlakše i najbrže položiti ispit ukoliko uzmu bugarski kao drugi strani (postojala je i ta mogućnost). Trebalo je manje-više samo naučiti čitati na bugarskom i to je bilo sve. Snalažljiva deca, vrlo praktična, što de se muče i nešto teško uče... ;D

Svi ljudi učiju se engleski ili nemački.  Volim izazova, zato izabrao sam teže jezike, srpskohrvatski, između ostaloga.