Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Језик наш насушни => Тему започео: Fantina на 09.04 ч. 20.04.2006.



Наслов: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Fantina на 09.04 ч. 20.04.2006.
Može li neko da mi objasni da li se i kako se sada kaže za ženu koja je po zanimanju bilo šta što se završava sa "log": biolog, psiholog, stomatolog... i da li je sada usvojeno pravilo da se to zanimanje piše u ženskom rodu ako ga obavlja žena?
I šta je sa onim starim nastavcima "ka", "ca", "š-k-i-nja"? Ekonomistica, ekonomistkinja, inženjerica, inženjerka, doktorica, doktorka...? Ima li tu nekog novog usvojenog pravila?   


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 17.56 ч. 27.04.2006.
Koliko ja znam, kaze se biolog, arhitekta, lekar itd, kako za zenu tako za muskarca, kad je u pitanju neki iole "ozbiljan" tekst ili razgovor. U svakodnevnom govoru mozes da upotrebis, na primer, lekarka, zubarka (sto je vrlo narodski izraz, bio u muskom i li zenskom rodu, sami "zubari" vise vole da se zovu stomatolozima), veterinarka itd. S druge strane, arhitektica, biologi..??? (vidis da ni ne bih znala kako da kazem ???) je malo cudno, i ja bih rekla, neispravno.

Naravno, ja sam ucila skole pre mnogo godina, mozda se to danas i promenilo...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Филип Милетић на 06.47 ч. 11.05.2006.
Ekonomistica, ekonomistkinja, inženjerica, inženjerka, doktorica, doktorka...? Ima li tu nekog novog usvojenog pravila?   

Гледах једном, недавно, емисију на телевизији управо о томе.

Рекоше тамо да је тачно да су некада занимања била само у мушком роду (изузетак је „занимање“ газдарица које се прво појавило у женском!), док се данас тежи изједначавању.

Такође рекоше да су разни облици једнако правилни, тојест да може да се каже и докторица и докторка (при чему те речи више не означавају жену удату за човека тог занимања, јелте), затим апотекарка и апотекарица и слично.

Изузетак је вероватно попадија, из (из данашње перспективе) очигледних разлога.

ф


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.20 ч. 23.05.2006.
   У данашњим новинама (''Политика'', 23. мај 2006.) изашао је чланак о овој теми под насловом ''Мушко-женске именице''. Наднаслов је ''Које речи је (не)могуће феминизирати''. Пробајте да нађете те новине или их погледајте на интернету.
Аутор (по струци адвокат) после дужег увода и бројних примера износи занимљив предлог да се неке речи (судија, ректор, адвокат... ) једноставно прогласе да су и мушког и женског рода, напомињући да је тако и у енглеском. Да не треба на силу феминизирати неке речи које не звуче природно и неће бити прихваћене.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 12.25 ч. 23.05.2006.
   У данашњим новинама (''Политика'', 23. мај 2006.) изашао је чланак о овој теми под насловом ''Мушко-женске именице''. Наднаслов је ''Које речи је (не)могуће феминизирати''. Пробајте да нађете те новине или их погледајте на интернету.
Аутор (по струци адвокат) после дужег увода и бројних примера износи занимљив предлог да се неке речи (судија, ректор, адвокат... ) једноставно прогласе да су и мушког и женског рода, напомињући да је тако и у енглеском. Да не треба на силу феминизирати неке речи које не звуче природно и неће бити прихваћене.


Potpuno se slažem sa ovom tvrdnjom. Kako ćeš nazvati ženu sudiju? Sidijica? Sudijka? Mislim da se revnopravnost između polova ne postiže silovanjem jezika. Mnogo je bitnije kakav je odnos i tretman društva prema ženi... Ja idem za onom, Nazovi me i loncem, samo me nemoj razbiti... ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Marko Milošević на 17.35 ч. 01.06.2006.
Haha, mislim da Hrvati kažu "sudinica"  ;D Takođe mislim da je nasilno feminiziranje imenica koje označavaju zanimanje sasvim apsurdno.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 03.41 ч. 02.07.2006.
U knjizi Ćupić-Fekete-Terzić, Slovo o jeziku, Beograd 1996, str. 57-64. nalazi se rad dr Egona Feketea pod nazivom "Kako kazivati zanimanja i titule ženskih osoba". Dr Fekete objašnjava da je, ukoliko je to mogućnost, dobro upotrebiti imenicu ženskog roda, dakle treba reći ministarka, tužiteljka, gradonačelnica... Međutim, postoje i imenice koje nemaju oblik ženskog roda, kao što su sudija, akademik, pisac, biolog... U takvim situacijama, kaže Fekete, imenicu muškog roda shvatamo kao titulu i stavljamo je da stoji u apoziciji sa ženskim imenom (i prezimenom), pa će tako biti: "Rektor Marija Bogdanović je rekla..." ili "Prof. Marija Bogdanović, rektor Univerziteta u Beogradu, rekla je..." Ovaj poslednji primer ukazuje na još jednu zanimljivosti: naime, skraćenice poput prof., dr, mr jednako se pišu i čitaju bilo da prethode ženskom ili muškom imenu. Međutim, ukoliko se ne radi o titulisanju preporučuje se upotreba ženskog oblika (Profesorka Bogdanović je došla), a ukoliko ne pominjemo ime onda smemo da koristimo isključivo ženski oblik (Profesorka je došla). Nipošto ne treba praviti gramatički nesklad između imenice i glagola (dakle, ne "Advokat je izjavila"), već je, kad je reč o imenicama koje nemaju ženski oblik, apozicija jedino rešenje (dakle: "Advokat Vera Jovanović je izjavila...").


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: yupsillon на 21.24 ч. 14.07.2006.
Ne silujte jezike! Neka ostanu NEfeminizirane *menice!  8)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.17 ч. 14.07.2006.
Не знам како се Хрвати сналазе са феминизирањем назива занимања као што су бравар, столар и сличним, а како зову девојке које у рукометном тиму играју на месту голмана, бека, крила...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 22.27 ч. 14.07.2006.
Не знам како се Хрвати сналазе са феминизирањем назива занимања као што су бравар, столар и сличним, а како зову девојке које у рукометном тиму играју на месту голмана, бека, крила...

a sto bas Hrvati?

Osim toga, ne verujem da ima neka zena koja se bavi zanatima kao sto su bravar, stolar, elektrichar, vodoinstalater itd... Zapravo, ova zanimanja su veoma zgodna za "feminiziranje" kako ti to kazes.. bravarka, stolarka, automehanicharka, elektricharka, vodoinstalaterka...

Golmanka i bekica mi bash nesto ne zvuche... ;D ::)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 22.33 ч. 14.07.2006.
Ne silujte jezike! Neka ostanu NEfeminizirane *menice!  8)

Bilo bi odlično kad bi i obrazložio svoje mišljenje, jer ovo nije anketa nego diskusija (ili bi bar tako trebalo da bude).

Ipak, mogu kratko da kažem da je očito da podrazumevamo različite stvari pod pojmom "silovanje jezika". Zaista, ja ne vidim veće silovanje od rečenica poput "Ministar je izjavila".

Ivan Klajn daje vrlo duhovitu primedbu u vezi s ovim problemom:

Цитат
       O sudiji Životi Đoinčeviću, uhapšenom u okviru borbe protiv kriminala, tu piše: “Tokom devedesetih radio je kao sudija na ispomoći Opštinskom sudu u Peći, gde je i oženio predsednika ovog suda Danicu Bojović.”
       Da se predsednica suda zvala Danica, i da se neko oženio njome, sve bi nam bilo jasno. Ali kad se predsednik zove Danica, to je zaista nezgodno. Je li zato sudija morao da ga ženi, umesto da sam nađe ženu kao drugi ljudi?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.54 ч. 15.07.2006.
    Под ''силовањем'' језика би могло да се подразумева феминизирање именица по сваку цену, само да би биле женског рода, да би се одржала нека доследност. А многе од њих не могу да се ''приме'', прихвате.
 ''Министарка'' је сада већ нормална конструкција, тиме се истиче и равноправност жене у друштву и уважавање у сваком погледу. ''Бекица'' би већ звучало као ругање.
Цитат који је навео Бојан је оно чиме се треба руководити. Није тешко. Треба само убедити новинаре да се придржавају тога, или им одбијати од плате за непоштовање тако просте и јасне ствари.
''Оженити девојку'' је последица буквалног превођења са енглеског. Осим што је граматички неисправно представља и противприродни блуд. Али, због небудности новинара, то се усталило у народу.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 14.19 ч. 15.07.2006.
   
''Оженити девојку'' је последица буквалног превођења са енглеског. Осим што је граматички неисправно представља и противприродни блуд. Али, због небудности новинара, то се усталило у народу.


Pre svega dakazem da se potpuno slazem s tobom, Zoraane, sve sto si rekao o "silovanju jezika" je tacno. Bekica je bila mala sala, nadam se da se to shvatilo iz mog posta.:)

Samo mi jedna stvar nije jasna. Kako je "ozeniti" devoju bukvalan prevod sa engleskog, kad engleski ne pravi razliku izmedju ozeniti i udati, tj za oba slucaja se kaze marry.

I kako je to protvprirodni blud, kad muskarac zeni devojku? Zaboravljas ono narodno¨"il' me zeni il tamburu kupi?"
Muskarci SE zene.
Devojke SE udaju.

Roditelji udaju cerke.
Roditelji zene sinove.

Muskarci zene devojke.

Svi ovi slucajevi su sasvim prirodni i gramaticki pravilni, iako postoji dvosmislenost, pravilno znacenje se izvlaci iz konteksta.

Pozdrav,
N


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 14.27 ч. 15.07.2006.
Pravilno:

Oženio se devojkom.

Pogrešno:

Oženio je devojku.
Oženio se s devojkom.

U prelaznom obliku može se upotrebiti samo s muškarcem kao objektom, odnosno, kao što je već konstatovano, može otac da oženi sina.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 15.15 ч. 15.07.2006.
Pravilno:

Oženio se devojkom.

Pogrešno:

Oženio je devojku.
Oženio se s devojkom.

U prelaznom obliku može se upotrebiti samo s muškarcem kao objektom, odnosno, kao što je već konstatovano, može otac da oženi sina.

Ok. Hocete li da kazete, g. Bojane, da je narodna pesma gramaticki nepravilno napisana?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 15.56 ч. 15.07.2006.
Ne znam o kojoj pesmi je reč, ali u svakom slučaju pesnička sloboda, a pogotovo u narodnim pesmama, daleko prevazilazi sve moguće okvire gramatike — podsetimo se samo čuvenog primera vokativa u ulozi subjekta radi dopune deseterca, poput "Knjigu piše Kraljeviću Marko".

Muskarci SE zene.

Ako muškarci žene sebe (se=sebe), kako onda odjednom mogu da žene devojke?

Svi ovi slucajevi su sasvim prirodni i gramaticki pravilni, iako postoji dvosmislenost, pravilno znacenje se izvlaci iz konteksta.

Ovo je ipak forum o pravilima koja važe u srpskom jeziku, i sigurno bi bilo u redu da neko ko nešto tvrdi navede i referentan izvor, kako ne bi doveo u zabludu onog ko nije siguran i želi da nauči. Zaista nisu u redu poruke tipa "pravilno je zato što ja kažem da jeste", a pogotovo kad to što neko tvrdi povrh svega nije pravilno. Ovo se naročito odnosi na slučaj kad neko "ispravlja" nekog drugog.


Наслов: Одг: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 18.39 ч. 15.07.2006.
Ne znam o kojoj pesmi je reč, ali u svakom slučaju pesnička sloboda, a pogotovo u narodnim pesmama, daleko prevazilazi sve moguće okvire gramatike — podsetimo se samo čuvenog primera vokativa u ulozi subjekta radi dopune deseterca, poput "Knjigu piše Kraljeviću Marko".

Muskarci SE zene.

Ako muškarci žene sebe (se=sebe), kako onda odjednom mogu da žene devojke?

Svi ovi slucajevi su sasvim prirodni i gramaticki pravilni, iako postoji dvosmislenost, pravilno znacenje se izvlaci iz konteksta.

Ovo je ipak forum o pravilima koja važe u srpskom jeziku, i sigurno bi bilo u redu da neko ko nešto tvrdi navede i referentan izvor, kako ne bi doveo u zabludu onog ko nije siguran i želi da nauči. Zaista nisu u redu poruke tipa "pravilno je zato što ja kažem da jeste", a pogotovo kad to što neko tvrdi povrh svega nije pravilno. Ovo se naročito odnosi na slučaj kad neko "ispravlja" nekog drugog.

Smatram da govorim gramaticki pravilno i da sam to naucila prvo u svojoj porodici a onda i u skoli. Nazalost, ne posedujem biblioteku raznoraznih gramatika, a iste nisu dostupne na internetu kao sto su dostupne gramatike za ostale jezike, tako da ne mogu da zadovoljim vas zahtev. Ja znam sta je tacno, i na zalost ne mogu da se rezmecem citatima iz raznoraznih knjiga iz prostog razloga zato sto ih nemam. Tako de cete biti zadovoljeni jer s obzirom da vi mozete da citirate knjige koje posedujete, a ja ne, nemam druge nego da kazem, "Da, G. Basicu, u pravu ste.".


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 19.22 ч. 15.07.2006.
Knjige ne citiram da bih se "razmetao", već da potkrepim ono što govorim. Meni prvom bi bilo lakše da samo kažem šta imam umesto da prekucavam delove literature, ali to činim da bih se u startu ogradio od upravo ovoga što se sada dešava. Pre svega, pravopis se menja, tako da nešto što je neko svojevremeno učio u školi ne mora da ostane pravilno "za vjek i vjekova". Ipak, čak ni ovo nije ovde slučaj, jer pretpostavljam da ste u školu išli pre manje od 100 godina, a pogledajmo kako je Petar Kočić pre otprilike toliko vremena na šaljiv način kritikovao (i tada) pogrešnu upotrebu glagola oženiti. Rеč јe o delu Jazavac pred sudom, koje se, koliko mi je poznato, obrađuje u redovnoj nastavi srpskog jezika i književnosti.

Цитат
David: E, moj gospodine, ne do ti Bog š njom živiti! Ništa ti nema gore, glavati gospodine, nego kad se udovica raspali, da Bog milostivi sačuva! Kadra ti je jednu, štono vele, carevinu zadrmati. Ama, ne znam, glavati i velevlažni gospodine, koji me đavo natenta da se udovicom oženim. I najposlije doći će mi glave.
Pisarčić: Zar si udovicu oženio?
David: Kako reče?
Pisarčić: Zar si udovicu oženio, pitam te?
David: Tako ti mladosti, dijete, ne upleći se u razgovor kad ništa ne znaš. "Zar si udovicu oženio?…"
Sudac: Vas se dvojica ne razumijete. Mene ćeš ti bolje razumjeti. Je li te ta tvoja žena, naime sadašnja, oženila kao udovica ili kao djevojka? Valjda sad razumiješ?
David (začuđeno): Ama, gospodine, nemoj ti barem biti budala! kako će mene moja rođena žena oženiti?!
Pisarčić (napreže se ozbiljno da razjasni Davidu): Je li ta tvoja žena, naime koju sad imaš, je li, pitamo te, bila prije oženita?
David: Žena oženita! (Krsti se začuđeno i hoda po sobi.) Žena oženita! Ama, zar se u vašoj zemlji žene žene?
Sudac (dugo razmišlja): Koliko je stara ta tvoja žena?
David: Pa ima jedno trideset godina s jedne strane, a…
Pisarčić: No, mlada je još.
David: Dabogme da je mlada. Još joj prednji zubi nijesu padali.
Pisarčić: Pa dobro, kad je tako mlada, onda si je morâ djevojkom oženiti.
David (uprepastio se od čuda): Ama, šta je tebi?! Kako ću ja ženu djevojkom oženiti? Šta bi to onda bilo? Bogami, dijete, ja bi reko da ti nijesi sastavio oko lijeske… Što ću ja ženi djevojku dovoditi!
Sudac (trže se): A, sad znam! Jesi li je doveo kao udovicu ili kao curu?
David: E, sad i ja znam! Dovô sam je ko udovicu. Tri puta se udavala. Ja sam je čak iz treće ruke dobio. (Svi se smiju, sudac nešto bilježi.)…

Nije mi pravo da bilo ko ispravlja ono što kažem i potkrepim odgovarajućom literaturom, pri tom ne navodeći nikakav argument u korist svoje tvrdnje. Štaviše, nakon skretanja pažnje na to s moje strane, tvrdite da jednostavno "znate" da je tako, ali da, eto, nemate načina da me ubedite. Iz toga mogu da zaključim da ili mislite da lažem i da citate koje navodim u stvari izmišljam, ili verujete da je Vaše ubeđenje merodavnije od literature koja to zapravo propisuje. U prvom slučaju ne bih imao šta da dodam, osim toga da, ukoliko ste u mogućnosti, nabavite i sami reference koje navodim i uverite se. U drugom slučaju opet ne bih imao šta da dodam, jer je zaista besmisleno da nipodaštavate normativne priručnike i da prihvatate svoje mišljenje kao jedini referentan, neprikosnoveni izvor. Imao sam prilike da srećem i takve ljude ali, sudeći po Vašim porukama sa ovog foruma, stekao sam utisak da takvi niste — a ako sam pogrešio, neka ide na moju dušu.


Наслов: Одг: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 20.06 ч. 15.07.2006.
Knjige ne citiram da bih se "razmetao", već da potkrepim ono što govorim. Meni prvom bi bilo lakše da samo kažem šta imam umesto da prekucavam delove literature, ali to činim da bih se u startu ogradio od upravo ovoga što se sada dešava. Pre svega, pravopis se menja, tako da nešto što je neko svojevremeno učio u školi ne mora da ostane pravilno "za vjek i vjekova". Ipak, čak ni ovo nije ovde slučaj, jer pretpostavljam da ste u školu išli pre manje od 100 godina, a pogledajmo kako je Petar Kočić pre otprilike toliko vremena na šaljiv način kritikovao (i tada) pogrešnu upotrebu glagola oženiti. Rеč јe o delu Jazavac pred sudom, koje se, koliko mi je poznato, obrađuje u redovnoj nastavi srpskog jezika i književnosti.

Цитат
David: E, moj gospodine, ne do ti Bog š njom živiti! Ništa ti nema gore, glavati gospodine, nego kad se udovica raspali, da Bog milostivi sačuva! Kadra ti je jednu, štono vele, carevinu zadrmati. Ama, ne znam, glavati i velevlažni gospodine, koji me đavo natenta da se udovicom oženim. I najposlije doći će mi glave.
Pisarčić: Zar si udovicu oženio?
David: Kako reče?
Pisarčić: Zar si udovicu oženio, pitam te?
David: Tako ti mladosti, dijete, ne upleći se u razgovor kad ništa ne znaš. "Zar si udovicu oženio?…"
Sudac: Vas se dvojica ne razumijete. Mene ćeš ti bolje razumjeti. Je li te ta tvoja žena, naime sadašnja, oženila kao udovica ili kao djevojka? Valjda sad razumiješ?
David (začuđeno): Ama, gospodine, nemoj ti barem biti budala! kako će mene moja rođena žena oženiti?!
Pisarčić (napreže se ozbiljno da razjasni Davidu): Je li ta tvoja žena, naime koju sad imaš, je li, pitamo te, bila prije oženita?
David: Žena oženita! (Krsti se začuđeno i hoda po sobi.) Žena oženita! Ama, zar se u vašoj zemlji žene žene?
Sudac (dugo razmišlja): Koliko je stara ta tvoja žena?
David: Pa ima jedno trideset godina s jedne strane, a…
Pisarčić: No, mlada je još.
David: Dabogme da je mlada. Još joj prednji zubi nijesu padali.
Pisarčić: Pa dobro, kad je tako mlada, onda si je morâ djevojkom oženiti.
David (uprepastio se od čuda): Ama, šta je tebi?! Kako ću ja ženu djevojkom oženiti? Šta bi to onda bilo? Bogami, dijete, ja bi reko da ti nijesi sastavio oko lijeske… Što ću ja ženi djevojku dovoditi!
Sudac (trže se): A, sad znam! Jesi li je doveo kao udovicu ili kao curu?
David: E, sad i ja znam! Dovô sam je ko udovicu. Tri puta se udavala. Ja sam je čak iz treće ruke dobio. (Svi se smiju, sudac nešto bilježi.)…

Nije mi pravo da bilo ko ispravlja ono što kažem i potkrepim odgovarajućom literaturom, pri tom ne navodeći nikakav argument u korist svoje tvrdnje. Štaviše, nakon skretanja pažnje na to s moje strane, tvrdite da jednostavno "znate" da je tako, ali da, eto, nemate načina da me ubedite. Iz toga mogu da zaključim da ili mislite da lažem i da citate koje navodim u stvari izmišljam, ili verujete da je Vaše ubeđenje merodavnije od literature koja to zapravo propisuje. U prvom slučaju ne bih imao šta da dodam, osim toga da, ukoliko ste u mogućnosti, nabavite i sami reference koje navodim i uverite se. U drugom slučaju opet ne bih imao šta da dodam, jer je zaista besmisleno da nipodaštavate normativne priručnike i da prihvatate svoje mišljenje kao jedini referentan, neprikosnoveni izvor. Imao sam prilike da srećem i takve ljude ali, sudeći po Vašim porukama sa ovog foruma, stekao sam utisak da takvi niste — a ako sam pogrešio, neka ide na moju dušu.

Vi, g. Basicu imate neki problem, i tasj problem nije gramatika srpskog jezika. Ni u jednom momentu nisam ni rekla niti pomislila da LAZETE ili IZMISLJATE, i ovom izjavom me duboko vredjate, samo da znate, ako vam je to uopste bitno.
Lepo sam objasnila zasto ne mogu da potkepim ono sto tvrdim. Jednostavno nemam knjige, a na Internetu jos uvek informacija o srpskoj gramatici NE POSTOJI kao sto postoji za druge jezike, a verujte mi, ono malo knjiga sto imam ovde na srpskom, nisu bas neki primer kako bih dokazala da sam u pravu. Smatram da su narodne umotvorine pre svega gramaticki tacne, i ne vidim razlog da "pise pismo Kraljevicu marko" bude GRAMATICKI netacno, moze samo da bude forma koja se vise koristi u poeziji nego u svakodnevnom govoru. Mislim da je nepotrebno da za svaku tvrdnju koju neko kaze, odmah obezbedi tonu i po dokaza i citata. Dovoljno je da se malo cita sta ko pise, moze se dosta zakljuciti o obrazovanosti osobe.

Ono sto mi zaista smeta kod vas je ocigledna prepotentnost koja zraci iz svakog vaseg posta od kako ste se pojavili na ovom forumu. Ako treba da nekome date gorki lek, pokusajte da to ublazite s malo meda, tj, malo prijateljskiji ton ne bi bio na odmet, a i ovi smajliji iznad ove kockice u kojoj pisete vase poruke, sluze necemu, nisu tu radi ukrasa.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 21.12 ч. 15.07.2006.
Pošto se negde razilazimo, a ne možemo da ustanovimo tačno gde, predlažem da krenemo od samog početka. Dakle, mene zanima šta Vi podrazumevate pod pojmom pravilno u oblasti lingvistike.

Koliko ja znam, pravilno je ono što je napisano u važećem Pravopisu, gramatikama, rečnicima i sličnoj literaturi.

Bio sam toliko slobodan da pretpostavim da se sa ovim slažete jer bi to trebalo da je jasno. U tom slučaju nisam video drugačija objašnjenja za Vaš postupak, izuzimajući dva koja sam naveo. Tako Vam se i izvinjavam ako ste se osetili uvređenom, ali nisam našao treći razlog Vašeg ponašanja. Zaista, da rezimiramo šta se dogodilo: citirao sam referencu u vezi sa određenim pitanjem, a Vi ste rekli da to nije tačno zato što, jednostavno, Vi tvrdite drugačije. Bez ikakve želje da budem drzak, unapred se izvinjavam zbog ovog što ću reći, ali, jednostavno, Vaše mišljenje još uvek nije merodavnije od zvanične literature.

Ukoliko ste ponovo uvređeni, sada zbog ove poruke, primite moja izvinjenja još jednom, ali bi bilo pošteno da mi ujedno i odgovorite šta ste tačno želeli (ili još uvek želite) da postignete svojim stavom.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 21.59 ч. 15.07.2006.
Pošto se negde razilazimo, a ne možemo da ustanovimo tačno gde, predlažem da krenemo od samog početka. Dakle, mene zanima šta Vi podrazumevate pod pojmom pravilno u oblasti lingvistike.

Koliko ja znam, pravilno je ono što je napisano u važećem Pravopisu, gramatikama, rečnicima i sličnoj literaturi.

Bio sam toliko slobodan da pretpostavim da se sa ovim slažete jer bi to trebalo da je jasno. U tom slučaju nisam video drugačija objašnjenja za Vaš postupak, izuzimajući dva koja sam naveo. Tako Vam se i izvinjavam ako ste se osetili uvređenom, ali nisam našao treći razlog Vašeg ponašanja. Zaista, da rezimiramo šta se dogodilo: citirao sam referencu u vezi sa određenim pitanjem, a Vi ste rekli da to nije tačno zato što, jednostavno, Vi tvrdite drugačije. Bez ikakve želje da budem drzak, unapred se izvinjavam zbog ovog što ću reći, ali, jednostavno, Vaše mišljenje još uvek nije merodavnije od zvanične literature.

Ukoliko ste ponovo uvređeni, sada zbog ove poruke, primite moja izvinjenja još jednom, ali bi bilo pošteno da mi ujedno i odgovorite šta ste tačno želeli (ili još uvek želite) da postignete svojim stavom.

Opet pretpostavljate previse. Molila bih vas lepo, da citirate gde ja to kazem da ono sto vi kazete nije tacno.

Ja nisam rekla da ono sto vi kazete nije tacno, iz onoga sto pisete vidi se veoma jasno da znate o cemu govorite.  Tacne su obe tvrdnje - i vasa i moja.

Muskarac se zeni devojkom.
Muskarac zeni devojku.

Sad ako to ne pise u nekoj gramatici, Pravopisu itd. to je druga stvar. Ja smatram da kao referencu mogu da navedem narodnu pesmu (da ne bude zabune, narodnu, ne novokomponovanu narodnjacku!). Vi ne. OK.
Ponavljam, vas stav koji zauzimate pisuci svoje postove je ono sto me izvodi iz takta, ne ono sto pisete. Ali, to se moze vrlo lako resiti, jednostavno vise necu da vas citam.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 22.18 ч. 15.07.2006.
Opet pretpostavljate previse. Molila bih vas lepo, da citirate gde ja to kazem da ono sto vi kazete nije tacno.

Svakako da hoću.

Vi:

...
Muskarci zene devojke.

Svi ovi slucajevi su sasvim prirodni i gramaticki pravilni

Ja:

Pogrešno:

Oženio je devojku.

Dakle, ono za šta ja kažem da je pogrešno, Vi proglašavate za pravilno (i još uvek se držite svog stava). Da li sam u zabludi ako kažem da time tvrdite da to što sam rekao nije tačno?

Sad ako to ne pise u nekoj gramatici, Pravopisu itd. to je druga stvar. Ja smatram da kao referencu mogu da navedem narodnu pesmu (da ne bude zabune, narodnu, ne novokomponovanu narodnjacku!). Vi ne. OK.

Poštovana gospođo (ili gospođice), Vi svakako možete da kao referencu navedete narodnu pesmu. Ono gde se ne slažemo je sledeće: to što piše u narodnoj pesmi možete nazivati raznim imenima (npr. "narodni govor"), ali nikako ne možete nazivati pravilnim. Pravilno je nеšto drugo, jasno određeno. Ne da to što tvrdite ne piše u odgovarajućoj literaturi, već jasno piše da je tako pogrešno. Ako se ovde složimo onda je kraj diskusije.

Ponavljam, vas stav koji zauzimate pisuci svoje postove je ono sto me izvodi iz takta, ne ono sto pisete. Ali, to se moze vrlo lako resiti, jednostavno vise necu da vas citam.

Svakako možete da birate čije poruke želite da čitate a koje ne. Sa svoje strane zaista ne bih želeo da se zameram ni Vama ni bilo kome drugom na ovom forumu, tako da smatram da bi bilo lepše da kao civilizovani ljudi razrešimo nedoumice koje imamo, i da se onda posvetimo nekoj drugoj temi, ali ako ste odabrali drugačije — izbor je Vaš.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 22.43 ч. 15.07.2006.

Цитат
Dakle, ono za šta ja kažem da je pogrešno, Vi proglašavate za pravilno (i još uvek se držite svog stava). Da li sam u zabludi ako kažem da time tvrdite da to što sam rekao nije tačno?

Ovde vec teramo mak na konac. Svoj stav sam vec objasnila. Nema potrebe da zalazimo u duboko filozofiranje.

Цитат
Poštovana gospođo (ili gospođice), Vi svakako možete da kao referencu navedete narodnu pesmu. Ono gde se ne slažemo je sledeće: to što piše u narodnoj pesmi možete nazivati raznim imenima (npr. "narodni govor"), ali nikako ne možete nazivati pravilnim. Pravilno je nеšto drugo, jasno određeno. Ako se ovde složimo onda je kraj diskusije.

Odakle, g. Basicu, ovaj nas lepi srpski jezik? Da li je pao s neba, ili ga je neko stvorio? Narod, g.Basicu, narod ga je stvorio, narod ga menja. Uostalom, ko stvara pravila? Ljudi. Ko ih menja? Ljudi. Znachi, pravila su pravila, ali nisu opste istine. Sunce ce uvek izlaziti na istoku i zalaziti na zapadu, i tu niko nista ne moze da uradi, koliko god nam se to svidjalo ili ne. To je jedna opsta istina. Gramaticka pravila su relativna istina. Stvorili su ih ljudi, ne priroda, samim tim mogu da se menjaju.
Mislim da je dobro sto se drzite gramatike i pravila, vidi se da je imate u malom prstu. To ne osporavam. Ali mislim da treba malo da se opustite. Gramaticari pisu gramatike i stvaraju noa pravila osluskujuci narod. Ne same sebe. Kad bi to radili, mi bismo jos uvek govorili staroslovenskim.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 02.14 ч. 16.07.2006.
Naravno da narod stvara jezik, ali postoje određene institucije koje su zaduženi da taj narodni govor filtriraju, da nešto od toga prihvate s razlogom, a nešto ne (opet s razlogom). Od početka ove diskusije sam želeo da se složimo samo oko jedne stvari: da važeća norma ne priznaje oblik "oženiti devojku". Ni jednog momenta nisam sporio da neko zaista tako i govori, što ste i sami pokazali primerom iz narodne pesme. Pođimo do Niša, Leskovca, Pirota, Vranja i sličnih mesta, narod tamo govori znatno drugačijim jezikom (preciznije: narečjem), i verovatno većina njih i ne zna da tako ne treba, pa opet ne možemo reći da je to pravilno, zar ne?

Dakle, predložio bih jedan rezime cele ove priče.

Važeća pravila izričito zabranjuju oblik "oženiti devojku" i dopuštaju isključivo "oženiti se devojkom". Svakako, prvi oblik se često sreće u narodu, tako da će možda čak i biti jednom priznat — no, to se ipak još nije dogodilo.

Nadam se da se sad razumemo i da ćete potvrditi da se slažete s ovim pasusom. Ukoliko je tako, pozdravljam Vas i nadam se da nesuglasice koje su postojale neće biti dugo pamćene.

Naravno, možemo i nastaviti priču razgovarajući o tome da li bi bilo razumno priznati i sporni oblik ili ne. U tom slučaju bih rekao da se ne slažem sa priznavanjem tog oblika, jer ukoliko momak oženi devojku time automatski devojka postaje oženjena — smešno, ali tako bi bilo, isto kao što ako ja ubedim Vas u nešto time Vi postajete ubeđeni. Možda imate neki argument koji bi opravdao priznavanje spornog oblika, pa možete da ga napišete i da nastavimo priču u tom smeru. Do sada nisam pričao o tome već isključivo o postojećoj normi, pa su verovatno odatle potekle nesuglasice.

Ovde vec teramo mak na konac. Svoj stav sam vec objasnila. Nema potrebe da zalazimo u duboko filozofiranje.

Nisam želeo da teramo mak na konac, već da ispunim Vašu molbu i citiram deo koji ste tražili.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 02.40 ч. 16.07.2006.
Nije portebno ici toliko juznom prugom da bismo culi "ozeniti devojku". Dovoljno je da izadjete malo iz Beograda, na primer da odete u Valjevo i okolinu, i tamo isto kazu "Pera je ozenio onu Savinu malu". A neki kazu da se u valjevskom kraju prica najpravilniji srpski jezik. Koliko je to tacno, ne znam, ali jedno znam - moji prijatelji Valjevci, bez obzira sta studirali, govore jedan veoma pravilan srpski jezik.

Ja ne znam koja pravila danas vaze, jer opet ponavljam, nemam knjige koje bi mi potvrdile da li sam u pravu ili ne, znaci da moram da verujem vama na rec. Ali opet ponavljam, ne vidim zaista zasto bi to bilo nepravilno, cak i da takvo pravilo postoji, potpuno je besmisleno, jer je taj izraz prilicno i veoma, veoma dugo ukorenjen u narodu.


I na kraju jedna mala opaska. Mislim da vama ne bi trebalo ovo da se desava:

Цитат
Naravno da narod stvara jezik, ali postoje određene institucije koje su zaduženi zaduzene da taj narodni govor filtriraju..

Ili cete i sada da mi nadjete neko novo pravilo da je institucija muskog roda?




Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Pedja на 12.48 ч. 16.07.2006.
Natasa, u pravu je Bojan. Postoji jezicki standard koji utvrdjuju strucnjaci za jezik a koji se zasniva na naucnim znanjima i pravilima.

To sto je nesto u narodu ucestalo ne znaci da je i pravilno. Tada bi se moglo tvrditi i da je pravilno "bijo, nomad, jel sam reko, vuda, kindapovan, kazo, trines" i slicno...

Kada je poezija u pitanju, njoj su dozvoljene "pesnicke slobode", koje izmedju ostalog iskljucuju i strogo postovanje pravila jezika. Poezija je poslednje mesto gde treba traziti ispravne jezicke forme.

U mom kraju, jedino gde moze da se cuje izraz "ozenio devojku" to je retka knjizevnost. U svakodnevnom jeziku tako nesto ne postoji kao pojava. Momci SE zene a devojke SE udaju, ne ide drugacije.

"Knjigu pise Kraljevicu Marko" postoji samo u narodnim pesmama i to samo iz razloga da bi se dobio jedan slog koji nedostaje za deseterac.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 13.45 ч. 16.07.2006.
Za "institucije" se izvinjavam, u pitanju је greška u kucanju. Najpre sam napisao "određeni ljudi koji su zaduženi", pa sam onda shvatio da je bolje upotrebiti imenicu "institucije" zaboravljajući da ispravim rod. U svakom slučaju prihvatam kritiku.

Ali opet ponavljam, ne vidim zaista zasto bi to bilo nepravilno, cak i da takvo pravilo postoji, potpuno je besmisleno, jer je taj izraz prilicno i veoma, veoma dugo ukorenjen u narodu.

Pravilo postoji (naravno, ako verujete meni na reč, a ne vidim zašto bi bilo u mom interesu da ne govorim istinu). U prošloj poruci sam Vas pozvao da navedete neki argument zašto bi bilo bolje da je priznat i taj sporni oblik. Možda je ukorenjen u narodu, ali meni u ovom slučaju to nije dovoljno za priznavanje. Zašto? Zato što sumnjam da bi veliki procenat tog naroda za Savinu malu rekao da je oženjena. Verovatno Vi prvi ne biste tako rekli, ali opet, to nesporno sledi iz činjenice da je Pera nju oženio. Ako se radnja vrši na objektu, onda od predikata možemo izvesti glagolski pridev trpni koji odgovara tom objektu. Znači:

1) Pera je uključio televizor.
2) Televizor je uključen.
3) Pera je oženio Simku.
4) Simka je oženjena.

Kao što 1) možemo preformulisati da dobijemo 2), tako, ukoliko prihvatimo 3), neizostavno moramo prihvatiti i 4). Koliko ljudi koji govore 3) bi rekli i 4)? Verovatno vrlo mali procenat, zar ne? Pre svega, da li bi Vama lično to bilo logično?

Ako se u valjevskom kraju i priča najpravilniji srpski jezik, to i dalje ne znači da svi Valjevci govore do detalja pravilno, drugim rečima: ne možemo ono što čujemo u Valjevu uzeti zdravo za gotovo, kao ni u jednom drugom mestu. Ne postoji mesto u kom svaki žitelj govori savršen srpski ili bilo koji drugi jezik.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 14.41 ч. 16.07.2006.
Цитат
Za "institucije" se izvinjavam, u pitanju је greška u kucanju. Najpre sam napisao "određeni ljudi koji su zaduženi", pa sam onda shvatio da je bolje upotrebiti imenicu "institucije" zaboravljajući da ispravim rod. U svakom slučaju prihvatam kritiku.

Tako nesto sam i pretpostavila, ali nisam mogla da izdrzim...  ;D

Цитат
Pravilo postoji (naravno, ako verujete meni na reč, a ne vidim zašto bi bilo u mom interesu da ne govorim istinu).


Da se razumemo, g. Basicu, ja prihvatam ono sto vi kazete. Ni u jednom momentu, kao sto sam vec rekla vise puta, nisam ni pomislila da ono sto govorite nije tacno, od prvog Vaseg posta se vidi da znate sta govorite. Ne kazem da sam nepogresiva, i opet ponavljam, nije mi toliko zasmetalo sto ste me ispravili ili sto ste rekli da nesto sto ja kazem nije tacno, koliko nacin na koji to radite.

Цитат
Možda je ukorenjen u narodu, ali meni u ovom slučaju to nije dovoljno za priznavanje. Zašto? Zato što sumnjam da bi veliki procenat tog naroda za Savinu malu rekao da je oženjena. Verovatno Vi prvi ne biste tako rekli, ali opet, to nesporno sledi iz činjenice da je Pera nju oženio. Ako se radnja vrši na objektu, onda od predikata možemo izvesti glagolski pridev trpni koji odgovara tom objektu. Znači:

1) Pera je uključio televizor.
2) Televizor je uključen.
3) Pera je oženio Simku.
4) Simka je oženjena.

Kao što 1) možemo preformulisati da dobijemo 2), tako, ukoliko prihvatimo 3), neizostavno moramo prihvatiti i 4). Koliko ljudi koji govore 3) bi rekli i 4)? Verovatno vrlo mali procenat, zar ne? Pre svega, da li bi Vama lično to bilo logično?

Kad ovako lepo sve objasnite, ne mogu nista drugo da kazem osim da vidim da ste u pravu. Medjutim, zasto meni taj izraz zvuci tako prirodno? Obicno ono sto odstupa od standarda srpskog jezika, a makar i bilo gramaticki tacno, mi zvuci u najmanju ruku cudno ako ne i pogresno...

Цитат
Ako se u valjevskom kraju i priča najpravilniji srpski jezik, to i dalje ne znači da svi Valjevci govore do detalja pravilno, drugim rečima: ne možemo ono što čujemo u Valjevu uzeti zdravo za gotovo, kao ni u jednom drugom mestu. Ne postoji mesto u kom svaki žitelj govori savršen srpski ili bilo koji drugi jezik.

Ni u kom slucaju nisam tvrdila da valjevski kraj poseduje APSOLUTNO sto postotni pravilni srpski jezik. Medjutim, ako uzmete prosecnog coveka iz valjevskog kraja i iz, na primer, niskog kraja, sta mislite, ko ce pravilnije da govori? U tom smislu sam pomenula Valjevo i valjevski kraj.

Jos jednom vam ponavljam, problem nije reci nekome, ne pogresio si, to nije tacno. Problem je u tome kako nesto kazes. Ne zaboravite da moj jedini kontakt s Vama je ono sto procitam, ne mogu da Vam vidim izraz na licu, ne mogu da cujem intonaciju vase recenice, a sve te stvari takodje cine deo komunikacije, i cesto su bitnije od same reci koja se izgovara. Sve to sto nam na Internetu kao mediju komunikacije nedostaje, moramo da nadoknadimo na neki nacin, a jedini nacin je da vodimo vise racuna nego obicno koje reci biramo, i da ponekad upotrebimo i ove smajlije, jer ponekad zaista ne postoji drugi nacin da izrazimo ono sto hocemo da kazemo i kako hocemo da kazemo, gde nam u razgovoru "oci u oci" prilicno pomazu mimika, intonacija, pauze u govoru itd...

Ipak je na kraju bilo ugodno razmeniti rec sa Vama.
Pozdrav.
N.

PS: Pedja, znam ja to...:) Znam.  ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 15.17 ч. 16.07.2006.
Izraz Vam verovatno zvuči prirodno zato što je baš u toj formulaciji odomaćen i više se i ne razmišlja o njegovoj opravdanosti. Ipak, kao što sam ilustrovao, čim malo preformulišemo istu stvar vidimo koliko je zapravo nelogičan. Slična je stvar sa odomaćenim (pogrešnim) izrazom u vezi nečeg, mnogi će reći da su išli na razgovor u vezi posla (pravilno: u vezi s poslom), ali niko neće za zaljubljeni par Marka i Milicu reći da je Marko u vezi Milice, već samo da je Marko u vezi s Milicom.

Želim na kraju samo da konstatujem da mi je jako drago što smo se na kraju ipak složili i što su nesporazumi izglađeni.

Pozdrav,
Bojan Bašić


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.46 ч. 16.07.2006.
   Мислим да полемику око сироте девојке која се жени треба прекинути. Почела је да добија други карактер и тон.
   Многи проблеми у језику настају због тога што се људи међу собом разумеју, иако говоре граматички неправилно. (Разумеју се и људи који су неписмени.) Тако се неке конструкције полако увлаче у свакодневни говор и постају општеприхваћене. Јуче сам писао о фрази ''контактирати некога''. Сви знају шта то значи и не размишљају о граматици. Ипак, нека правила морају да постоје, тако је у свим језицима. 
   Ни други народи се не могу похвалити великом писменошћу. У једној књизи сам нашао податак да је сваки шести Американац неписмен. Начисто.
             Имам утисак, то ће Наташа и Људмила боље знати, да је у свету у току осиромашавање језика. Они се богате само новим изразима, онима који прате развој науке и технике, а упрошћавају се у изражавању, стилу. То олакшава учење страних језика, поједностављује комуникацију и олакшава посао преводиоцима. Не кажем да је то добро, нити да није, само констатујем чињеницу. Можда тако мора да буде.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 16.46 ч. 16.07.2006.
Zorene, mozda nisi procitao sve postove, ali Bojan i ja smo zavrsili nasu raspravo u vezi sa devojkom koja se zeni. Ljudi mogu da se ne slazu, ali sve dok izmedju njih postoji osnovno postovanje (koje, mislim da se nije videlo ugrozeno u Bojanovom i mom razgovoru) mogu da raspravljaju i suceljavaju svoja misljenja. Spanci kazu: Hablando se entiende la gente - Razgovarajuci, ljudi se razumeju. Ako ne razgovaramo, kako cemo onda da se razumemo?

S druge strane, uopste se ne slazem sa vama da u svetu vlada jedno opste osiromasenje jezika. Jezici SE MENJAJU, i postaju samo bogatiji, ne siromasniji. Ja mogu da govorim za dva jezika koja znam, medjutim mislim da nije mnogo velika razlika i u ostalim svetskim jezicima. Engleski jezik je posebno fleksibilan i to je ono sto mi se svidja kod njega. Mnoga gramaticka pravila koja su nekad bila "Sveto pismo" sad vise nisu na snazi, izmedju ostalih razlikovanje "shall" i "will", koje uzgred budi receno , u  SAD se uopste ne koristi (shall, hocu da kazem:)). Spanski jezik je posebna prica, toliko je bogat, da mislim da koliko god ga ucila, nikad necu znati SVE sto postoji, sto uostalom i nije tako strasno, s obzirom da postoje 24 varijante spanskog - svaka hispanofona zemlja ima samo svoje, za nju tipicne karakteristike. Ne, Zorane, mislim da nisi u pravu...:)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 18.02 ч. 16.07.2006.
Вероватно се нисмо разумели. Слажем се да се језици богате,  али пре свега речима које се односе на нове појмове из науке и технике. Мислим да се стил поједностављује и шаблонизује. На компјутеру имате већ готове шаблоне за писма и остало.
Када се за неког писца каже да има богат речник обично се наводи и број речи које користи у својим делима. Неки користе по две-три хиљаде, а неки само неколико стотина.
Као инжењер често читам стручне текстове на енглеском и немачком. Они су, по правилу, врло једноставни. Ту се користи сто-двеста речи, уз мноштво стручних израза које не рачунам.
Можда нисам у праву, језик ми није струка, зато се и дружимо на овом форуму и помажемо једни другима.





            


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Dacko на 02.19 ч. 17.07.2006.
 Pošto je ovo jedini forum gde se ljudi ne ljute kad ih ispravljaju, iskoristiću priliku da se malo pravim pametna. ;)
 Nataša, nažalost i stopostotno piše se zajedno, osim kad navodiš čija je žalost u pitanju (na žalost mnogih, na moju žalost).
 Bojane, pročitali ste skoro sve relevatne knjige o jeziku i pravopisu, a opet vam se omaklo da 'ni' napišete neposredno ispred negacije.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 03.04 ч. 17.07.2006.
Pre nego što pošaljem konačnu verziju poruke mnoge stvari izmenim, nešto dodam a nešto obrišem, tako da se ponekad, kad sam u žurbi, dogodi da konačnu verziju i ne pročitam i samim tim neke stvari previdim. Kritika je na mestu, a grešku sam ispravio.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 11.24 ч. 17.07.2006.
Pre nego što pošaljem konačnu verziju poruke mnoge stvari izmenim, nešto dodam a nešto obrišem, tako da se ponekad, kad sam u žurbi, dogodi da konačnu verziju i ne pročitam i samim tim neke stvari previdim. Kritika je na mestu, a grešku sam ispravio.

Iako mozda i nije neko opravdanje, jedino sto mogu da kazem je da se slozim sa Bojanom. Isto mi se desava. Greske su u kucanju, ne u gramatici. To se lepo vidi ako necije poruke pratis duze vreme - odmah se moze reci da li je greska napravljena zahvaljujuci neznanju ili se prosto omakla i prosla neprimecena (pa samim tim i neispravljena) u kucanju.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Dacko на 11.37 ч. 17.07.2006.
 Čisto da ne bude nesporazuma, nisam vas ispravila kako bi ispalo da nešto ne znate, već zbog ljudi koji čitaju ove rasprave i u vašim postovima traže rešenja svojih nedoumica. Ako niko ne reaguje na grešku, ljudi koji nisu filolozi a voleli bi da bolje ovladaju srpskim jezikom uz pomoć foruma, pomisliće da je ispravno nešto što nije zato što su to videli u Natašinom ili Bojanovom postu.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 11.39 ч. 17.07.2006.
Veoma mudro, Dacko. To mi nije palo na pamet. Zaista.

Hvala na budnom orlovskom oku koje imas.
 ;D




Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Pedja на 13.33 ч. 17.07.2006.
Исправљање грешака у порукама се иначе на форумима сматра неисправним. Стоји да је овај форум ојезику и да је овде у реду исправљати друге, али ипак гледајте да тога има мање или бар то радите на згоднији начин.

Овако, скрећете тему са једне ствари на другу и радите оно што свакако није добро за форум: скрећете дискусију на другу тему.

Направљена је посебна тема "Честе грешке (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=184.0)" где можете да скренете пажњу на неправилности, или ако ствар захтева дискусију, просто покрените нову тему за такву дискусију.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 19.38 ч. 17.07.2006.
Pedja, mislim da nisi bas u pravu. Da je ovo forum o bilo cemu drugom, ispravljanje pravopisnih gresaka bi bilo van mesta i kako ti kazes, neispravno.

Ali, ovo je jezicki forum, i bas ovde bi trebalo da se ukazuje na greske, kako bi ljudi mogli da uce na njima. Sad, s druge strane, sigurno si u pravyu da nije u redu napraviti citavu diskusiju oko neke reci, da se ne bi sretalo sa teme. Kad bi vec bio takav slucaj, i kad bi se vec videlo da neka bezazlena ispravka vodi ka vecoj raspravi, onda bi moderator foruma mogao da izdvoji u novu temu doticnu raspravu sa odgovarajucim naslovom. Upravo ono sto si ti uradio sa mojim pitanjem Bojanu u vezi sa oblicima slucaji, slucajevi.

Vidis, ja sam u poslednjih nekoliko dana saznala da su mnoge stvari koje sam ja smatrala nepravilnim, pravilne, i obrnuto. Da mi ljudi na to nisu ukazali u momentu, nikad ne bih saznala. A cisto sumnjam da ce bilo ko svojevoljno da s vremena na vreme chekira tu posebnu temu Ceste greske....





Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Pedja на 22.48 ч. 17.07.2006.
Nisi me razumela. Nema nista protiv da se ispravljaju greske, ali nemojte to raditi u tekucim diskusijama nego sa strane, a posebno ne vidim zasto bi bilo neohodno potencirati cija je greska u pitanju, greska je greska i ako je cilj da ispravka posluzi svima da nesto nauce, nije bitno ko je napravio gresku.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 22.55 ч. 16.09.2006.
Najpre moram da izrazim oduševljenje što sam konačno nabasala na ovakav sajt.  Odavno mi je bilo potrebno mesto gde mogu da pitam stručnjake o stvarima koje ne nalazim u literaturi. ;D


Što se tiče teme, samo da primetim da Živojin Stanojčić u Gramatici srpskoga jezika za srednje škole iz 1992, u odeljku Tvorba reči, str. 132-133, navodi kao legitimne sufikse -ica i -kinja. Za muški rod zanimanja na -log navodi se ženski ekvivalent na -škinja, naveden je upravo primer stomatološkinja. S druge strane, čak i po školskim udžbenicima u delu gde se navode saradnici primetila sam oblike pedagogica i psihologica. :o
Inače, čini mi se da sam kod Hrvata primetila oblik sutkinja.

Meni lično sve to zvuči više nego očajno, i najlakše bi bilo ostaviti muški rod svuda, pa se snaći ostavljajući ime i prezime između imenice i glagola, kao što je neko gore lepo naveo. Međutim, danas to nije više samo pitanje gramatike. U sve se umešao pokret za ženska prava, ili kako danas vole da kažu, za rodnu ravnopravnost (još jedan užasan kalk; zar nije bolje reći "ravnopravnost polova"? Kad sam prvi put čula ovaj izraz trebalo mi je prilično vremena da povežem o čemu se zapravo radi; nego da se vratim na temu). Pod pritiskom političke korektnosti mediji sve češće pokušavaju da pronađu neki ženski oblik za pomenuta zanimanja, a koliko vidim najčešće su varijante tipa "psihološkinja" i "stomatološkinja". Pretpostavljam da ćemo morati da se naviknemo ako ovakva upotreba postane baš učestala, ali meni i dalje to zvuči grozno. :'(

Danas sam se suočila sa problemom prebacivanja reči "preduzimač" u ženski rod. Jedino što meni pada na um je "preduzimačica", što mi zvuči smešno, a ne uklapa se ni "gospođa preduzimač". ??? Ima li neki sinonim...?

Inače, ovi problemi su još daleko veći kad nisu u pitanju zanimanja. Šta da radimo kad nam treba reč za ženskog patuljka, ili gnoma, a tek da ne pominjem životinje... :'(


P.S. OGROMAN pozdrav za Dacko!


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 23.15 ч. 16.09.2006.
Pa po toj gramatici koju citiras, bilo bi patuljchica ili patuljkinja, i gnomica ili gnomkinja. Moram da priznam da mi ne zvuchi tako strashno, kao stomatoloshkinja, psiholoshkinja ili kako ono reche...sutkinja???? Napomena: ja chuh Hrvate da kazu sudica, al sutkinja zvuci van pameti...

Zivotinje obichno imaju svoj par suprotnog pola, iako se ponekad radi o potpuno drugachijoj reci.

pas - kuchka (ne pasica)
Konj - kobila (ne konjica)
Krava - bik (ne kravac)
Kokoshka - petao (ne kokoshac)
itd...
S druge strane takodje postoje zivotinje koje imaju veoma slican naziv u mushkom i zenskom rodu:
lisac - lisica
machak - machka
prasac - prasica
krmak - krmacha
itd.
Naravno, sad mi pade na pamet komarac.... komarkinja? komarica? Naaaaa...
zenka komarca. Medjutim, to ne bi trebalo da nas brine. Englezi nemaju ni toliko. Psa moraju da zovu she-dog ili he-dog.... ::)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.20 ч. 16.09.2006.
U toj gramatici koju citiram piše i da je stanovnica Beča Bečkinja, i tako dalje... ::)
Šta misliš, je li bolje patuljčica ili patuljica? A gnomica mi zvuči definitivno bolje nego gnomkinja... pobogu...

Što se životinja tiče, imala sam problema kad mi je trebao ženski hrčak i muška veverica... :-[


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 23.27 ч. 16.09.2006.
U toj gramatici koju citiram piše i da je stanovnica Beča Bečkinja, i tako dalje... ::)
Šta misliš, je li bolje patuljčica ili patuljica? A gnomica mi zvuči definitivno bolje nego gnomkinja... pobogu...

Što se životinja tiče, imala sam problema kad mi je trebao ženski hrčak i muška veverica... :-[

Ja sam oduvek mislila da se kaze Bechlijka.... Bechlija i Bechlijka... Ne znam, u poslednje vreme i na ovom forumu otkrivam neka nova pravila koja me cesto ostave zblanutu i bez rechi...

hahaha.... Da, moram da priznam ne bih volela da sam u tvojoj kozi...
Hrchica? Hrchkinja? Veverac? uf... Kako si na kraju to prevela?
Gnomica, nije loshe... Naravno, kako govorimo o rechima koje u sushtini, ne postoje, stvar je prevashodno, lichnog ukusa (i sluha)...



Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.40 ч. 16.09.2006.
Pa i kaže se Bečlija, mada nisam sigurna da li je Bečlijka sa ili bez "j"... kaže se i Sarajlija, ali je ženski rod valjda Sarajka, a ne Sarajlijka, što znači da se ne možemo oslanjati ni na analogije. :'(
Mislim da sam viđala i verziju Bečanin i Bečanka, ali Bečkinju sigurno nisam. ::)
Što se tiče hrčka i veverice, knjigu u kojoj je veverac (haha) zaljubljen u hrčkinju (hahaha) još nisam završila, pa se nadam da ću nešto smisliti do kraja... a za prvu u kojoj imam samo hrčkinju nisam smislila ništa pa sam ostavila kao hrčak, s tim što sam pokušavala da rečenicu nekako ispremeštam da glagol može da ide u ženskom rodu, posle njenog imena... prilično sam se namučila, ali valjda nije previše grozno ispalo. Tako će nekako verovatno morati i sa vevericom/vevercem.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 23.48 ч. 16.09.2006.
Vrlo zanimljivo.

A šta misliš o zameni uloga? Da se hrčak zaljubi u vevericu? Mada, opet možda i nije najsrećnije rešenje, ukoliko veverac skače srećno po granama drveća zato što ga je hrčkica poljubila... Veverica može da da poljubac, al nekako ne vidim hrčka da skakuće po drveću.... :-\

A da ih nazoveš gospodin Veverica i gospođa Hrčak?

Bečlijka je sa J. Sigurno. Ne, narvno da ne možemo uvek da se oslanjamo na analogije. Al' ponekad pomaže...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.52 ч. 16.09.2006.

A da ih nazoveš gospodin Veverica i gospođa Hrčak?
Zamena uloga ne ide, baš zbog ovakvog konteksta koji si i ti pomenula, a i zbog opisa detalja koje je nemoguće zaobići... a gospodin i gospođa isto ne ide jer svako ima svoje ime, ali eto, pomoću tih imena se nekako i izvlačim... trenutno mi je najveći problem ipak da se odlučim između patulj(č)ice i gnomice. :D

Nego, nisi mi rekla, imaš li neku ideju o preduzimačici?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 23.59 ч. 16.09.2006.
Pa ako imaju lichna imena, to je odlichno. Onda ih zoveš po imenima i gotovo.
A ako baš moraš...
Margarita je bila mnog lep hrčak. Bila je najlepši hrčak u celoj šumi. a Pepito je bio naočita veverica. Kako je on skakao s drveta na drvo... Ma, niko mu nije bio ravan... Nije bilo veverice koja bi ga nadmašila u skupljanju oraha i žirova...

A ko je preduzimač? Nije valjda da Margarita, osim što je hrčak, da je i preduzimač?


Ja glasam za patuljčicu.
Kao Palčica....


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 00.05 ч. 17.09.2006.
Puno ti hvala za sugestije, a posebno za živopisne primere, baš su me oraspoložili. :)
A ko je preduzimač? Nije valjda da Margarita, osim što je hrčak, da je i preduzimač?
Aaahahahahhahaha, samo bi još to trebalo! ;D ;D ;D
Ne, ne, ovo je nešto sasvim drugo, i hvala bogu nema veze ni sa hrčcima ni sa vevericama.  :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 00.10 ч. 17.09.2006.
Puno ti hvala za sugestije, a posebno za živopisne primere, baš su me oraspoložili. :)
A ko je preduzimač? Nije valjda da Margarita, osim što je hrčak, da je i preduzimač?
Aaahahahahhahaha, samo bi još to trebalo! ;D ;D ;D
Ne, ne, ovo je nešto sasvim drugo, i hvala bogu nema veze ni sa hrčcima ni sa vevericama.  :D

Nema na čemu.:) Prevod je moja velika ljubav... :)

Ja lično bih ostavila preduzimač, ako je nemoguće izbeći taj naziv i umetnuti na neki način sintagmu preduzimački posao, preduzimački biznis... Ili već nešto slično...
Gđa Perić je bila velika preduzimačica... Neeeeeeeee
Gđa Perić je bila vlasnica velike preduzimačke firme....
Nešto tako, otprilike... Preduzimačica mi mnogo liči na spremačicu sa inicijativom.... :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 00.16 ч. 17.09.2006.
Haha, pa ni meni se preduzimačica ne dopada, mada mi nije pala na pamet tvoja ilustracija... :D
Mislim da će vlasnica firme, ili agencije za nekretnine, još i najbolje ići, mada nije sasvim precizno, ali šta se može... što kaže Ivan Klajn, moramo se pomiriti s tim da u jeziku ima rupa, i to ti je.

Hvala. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 00.17 ч. 17.09.2006.
   

Жирафа, зебра, крокодил, носорог, веверица, хрчак... су називи животињских врста и немају никакве везе са њиховим полом. Када кажемо:''Видео сам веверицу како скаче са гране на грану'', то не значи да смо видели баш женку.
У женском рукометном тиму имамо голмана, бекове, крила... Као малопре веверица ни голман не подразумева да је у питању мушкарац.
Ово што се сад ради са феминизирањем ''мушких'' назива је, најблаже речено, обична будалаштина. Инсистира се на нечему што нема никаквог смисла, нити доприноси некој већој равноправности жена.



Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 00.22 ч. 17.09.2006.
Ово што се сад ради са феминизирањем ''мушких'' назива је, најблаже речено, обична будалаштина. Инсистира се на нечему што нема никаквог смисла, нити доприноси некој већој равноправности жена.
Tako je, ali se ipak i dalje insistira na tome. Nije ni prvi ni poslednji put da se jezička pitanja uvlače u nešto što s lingvistikom nema veze. :'(


Što se tiče naziva životinjskih vrsta, rekla bih da se to samo po sebi razume. Problem nastaje kad se te životinje u marginalnim slučajevima personifikuju, odnosno pridaju im se ljudske osobine, pa ih više ne tretiramo prosto kao ženku/mužjaka te i te vrste, već kao ličnosti. Ja sam, eto, imala "sreću" da mi zapadne jedan od tih marginalnih slučajeva. ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 01.15 ч. 17.09.2006.
Za stanovnicu Beča Pravopisni rečnik iz 1960. propisuje tri oblika: Bečanka, Bečlijka, Bečkinja.

Ne znam zašto preduzimačica zvuči smešno. Naravno da se sličnim konstrukcijama mogu dobiti oblici koji zvuče izuzetno smešno i nakaradno, ali mislim da ovo nije jedan od njih — ne zvuči mi ništa smešnije i neprirodnije od, recimo, doktorica ili učiteljica. Slično i sa patuljčica. Obe ove reči registruje Pravopisni rečnik iz 1960.

Slučaj sa gnomicom je već nešto teži. Ipak, ono glavno čime bih se vodio ovde je namena literature u kojoj se to pojavljuje. Ukoliko je reč o bajci za decu, gde je poenta da se (najmlađi) čitaoci poistovete sa junakinjom koja pere, kuva, pegla, čisti — mislim da nije pogrešno pustiti mašti na volju i napisati gnomica, u ženskom rodu. Na kraju krajeva, cela bajka je napisana puštanjem mašti na volju. Oblik veverac takođe sam sretao ponekad i ne para mi mnogo uši, tako da bih ga iz istog razloga dopustio. Mislim da je to bolja varijanta nego kada bi veverica išla da cepa drva. Najteže je videti šta sa hrčkom. Ipak usudio bih se da kažem da čak i tu treba upotrebiti ženski rod, recimo hrčica. Od svih imenica dosad, samo ova mi para uši. Ipak, ne radi se o bilo kojoj životinji ženskog roda već, baš kao što je alcesta rekla, o životinji koja ima ljudske osobine, pretpostavljam da kao i pomenuta gnomica pere, kuva, pegla, čisti, i, svakako — udaje se za našeg veverca. Jednostavno, tu se mora zažmuriti na jedno oko i skovati ženski (odnosno muški) rod, zarad očuvanja efekta.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Dacko на 02.31 ч. 17.09.2006.
Eh, Alcesta, sve će se svesti na tvoj lični ukus. Od ponuđenih predloga meni se sviđaju patuljčica, gnomica, hrčkica (ne hrčica, podseća me na osobu koja hrče pre nego na živuljku), ali bih umesto veverac radije upotrebila veverko, bez ikakvog gramatičkog opravdanja - samo zato što mi je simpatičnija reč.
Preduzimačicu si, čini mi se, prerano odbacila. Sasvim je pogodna reč. Da li bi ti smetalo ako neko za tebe kaže da si prevoditeljka ili lektorka ili, daj bože :), direktorka? Meni su te reči lepe i prirodne, ali znam mnogo žena koje insistiraju da se njihova zanimanja pišu u muškom rodu, valjda im ženske verijante neozbiljno zvuče. Sigurno je nekad i doktorka zvučalo čudno, a reč učiteljica je pre pedesetak godina označavala učiteljevu ženu. Bilo bi mi lako da se naviknem i na reči premijerka, ministarka, baš kao što smo usvojili predsednica ili hemičarka. Potcenjivački prizvuk može biti samo u glavi slušaoca ili čitaoca, nema ga u samim rečima.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 10.27 ч. 17.09.2006.
E, pa, moram nešto da kažem...
Od tolikog ponavljanja, više mi ni jedna od ovih reči ne zvuči bezveze.
Veverko je odlično rešenje.

I ja glasam za hrčkica, ne hrčica, iz istog razloga. Da ne bude na kraju da se veverko odljubi jer mu draga mnogo hrče.... ;D

Što se preduzimačice tiče... Sad govorim o ličnom ukusu, nešto što je sasvim subjektivno - ima nekih zanimanja čiji ženski oblik zvuči potpuno prirodno, al i ima nekih koji mi se ne svidjaju iz dva razloga - ili sama reč para uho ili reč kao reč i ne zvuči loše, ali nekako mi ne deluje ozbiljno u istoj meri kao u muškom rodu. Preduzimačica je jedna od ovih poslednjih.
E sad, zavisi kakav je tekst, da li je nešto zvasnično ili je opet neka priča...
Ne znam, mislim da je ipak poslednja odluka na Alcesti...:)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 21.31 ч. 17.09.2006.
A, pa ako je patuljčica zvanično priznata u Pravopisu, onda nema problema. :D Ja imam samo školsku verziju. :(

Što se tiče preduzimačice, nisam je još potpuno odbacila, ali srećom ta knjiga mi je tek druga ili treća po redu, tako da imam vremena da se smislim. :)
Dacko, nije da mi reč zvuči potcenjivački, nego naprosto smešno, baš zato što se ne čuje često, u stvari ja nisam čula uopšte. (Btw, direktorka nije daj bože nego ne daj bože, ali svakako nema nikakve opasnosti ;D ). Nije u pitanju gramatička pravilnost, prosto pitanje (ne)navike.
Na veverca stvarno nigde nisam naišla, i zvuči mi strašno; veverko mi se mngo više dopada, moraću dobro da razmislim kad budem iščitavala radnu verziju. E da, u pitanju je neuzvraćena ljubav. ;)

Hvala puno svima na korisnim sugestijama.  :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.37 ч. 17.09.2006.
   А шта би било да су уместо хрчка и веверице у питању коњ и крава? Морала би да им даш имена која нису изведена од имена врсте, нити личе на њих. Мени се допада Наташин предлог — Маргарита и Пепито.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 21.39 ч. 17.09.2006.
   А шта би било да су уместо хрчка и веверице у питању коњ и крава? Морала би да им даш имена која нису изведена од имена врсте, нити личе на њих. Мени се допада Наташин предлог — Маргарита и Пепито.

Stvar je u tome što hrčkica i veverko imaju imena, ali Alcesta nam ih nije rekla. A da su konj i krava u pitanju, ne bi bilo nikakvog problema. Jednostavno bismo uzeli imena suprotnog pola iste vrste i gotovo - (kobila i bik). ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 21.41 ч. 17.09.2006.
Već imaju imena u knjizi, kao što rekoh. Hrčak se zove Alberta, a veverica (veverko) Kranč (Crunch). Mada sad kad gledam, nekako mi se Margarita i Pepito mnogo više sviđaju. ;D ;D ;D Šta se može, to stvarno ne mogu da menjam.  ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 21.48 ч. 17.09.2006.
Već imaju imena u knjizi, kao što rekoh. Hrčak se zove Alberta, a veverica (veverko) Kranč (Crunch). Mada sad kad gledam, nekako mi se Margarita i Pepito mnogo više sviđaju. ;D ;D ;D Šta se može, to stvarno ne mogu da menjam.  ;D

A što da ne?
Koliko ja znam, Patak Dača, Paja Patak, Šilja, Duško Dugouško, Tik i Tak, Raja Gaja i Vlaja, i mnogi drugi dečji likovi u originalu imaju potpuno druga imena. Ako je priča za decu, mislim da nije ništa strašno ako se imena promene, a sve u cilju da se priča i likovi što više približe publici kojoj su namenjeni...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 01.58 ч. 18.09.2006.
Ne znam koliko je opravdano izostajanje palatalizacije u reči hrčkica (hrčkicahrččicahrčica). Svakako da ne pokušavam da kažem da je palatalizacija pravilo bez izuzetka (taman posla), ali i izuzeci su uvek šematizovani. U ovom slučaju ne vidim na osnovu čega bismo mogli reč hrčkica proglasiti izuzetkom. Asocijacija na hrkanje ne bi trebalo da nas mnogo uzbuđuje — pošto se ista asocijacija pojavljuje i u reči hrčak, niti je nelogično da se pojavljuje u izvedenici, niti je treba odatle progoniti.

Veverko više liči na hipokoristik, ali dobro, ipak se tu ne mogu staviti neke veće primedbe.

Koliko ja znam, Patak Dača, Paja Patak, Šilja, Duško Dugouško, Tik i Tak, Raja Gaja i Vlaja, i mnogi drugi dečji likovi u originalu imaju potpuno druga imena.

Imaju, ali ja nisam bio ni rođen kada su oni dobili imena na našem jeziku, tj. kada se tako puštalo mašti na volju. :) Mislim da je današnja praksa daleko uštogljenija (lično mi se svakako više sviđa „stara škola“). Ne bi me mnogo začudilo ukoliko bi legendarna fraza Duška Dugouška, „Šefe, koji ti je vrag?“, u današnjem prevodu glasila „Šta je gore, doktore?“, kao prevod engleskog izraza „What’s up, doc?“

Uzgred, mislim da bi Crunch bez problema mogao da bude Krcko.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Dacko на 02.37 ч. 18.09.2006.
 Krcko! Baš lepo!
 A hrčkica i te kako može, kad mogu mačkica i patkica. Znam da su ovo deminutivi i da se ne grade isto, ali hrčica je ruuužno, radije bih zamislila da je ženski rod od hrčak - hrčka, ali pošto su sve hrčke slatke i male, zovemo ih hrčkice. Kakvo naučno objašnjenje! :) :) :) Kad mi niste uvažili ono s hrkanjem... ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 02.55 ч. 18.09.2006.
Baš u deminutivu je problem. Izuzecima od palatalizacije kod deminutiva posvećena je cela tačka 85d Pravopisa (više od jedne stranice), dok se ne pominje niti jedan izuzetak prilikom građenja ženskog roda. Ako imamo hrčkicu, ne vidim šta nas sprečava da imamo i patuljkicu — obrazac kod ove dve imenice identičan je u svakom pogledu.

Mada, uz onakvo naučno objašnjenje svako bi se zamislio. ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Dacko на 03.12 ч. 18.09.2006.
Ne pominje se nijedan izuzetak prilikom građenja imenica ženskog roda, ali da li se uopšte pominje bilo koja imenica ž. r. koja je pukim dodavanjem nastavka -ica nastala od imenice m. r. čiji je završetak -čak? Nije identičan obrazac kod patuljka i hrčka upravo zbog različitih suglasnika - kod patuljčice se k menja, ali se broj suglasnika ne smanjuje. Uostalom, zašto su dopušteni izuzeci kod deminutiva ako ne da se ne bi izgubila veza s osnovnom rečju? I da, ono hrčka bi još bilo pravilno ako bismo pažljivo primenili postojeće obrasce pa načinili novu reč po analogiji sa mačak - mačka, pošto su najsličnije, ali to zvuči  ???, pa je bolje da Alcesta iskoristi simpatični deminutiv hrčkica za svoju Albertu. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Pedja на 09.13 ч. 18.09.2006.
Мени прилично смешно звуче сви покушаји да се свакој речи која има мушки род, направи пандан у женском роду. Има доста речи које имају само женски род, па би сад ваљда требало радити и обрнуто? Како год, то све испадне на силу.

Гледалац је глеалац, без обзира ког је пола.

Могли би смо да покренемо тему у којој ћемо да набрајамо "женске" појмове и да их преводимо у мушки облик. Баш ме занима како ће да звучи на пример варалица у мушком роду.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 09.16 ч. 18.09.2006.
Varalica - prevarant

Medjutim, mislim da se rod reči VARALICA odredjuje u zavisnosti od pola osobe koju nazivamo tim imenom.

Ako sam ja varala, onda sam ta varalica.
Ako si ti varao, onda si taj varalica.



Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 11.22 ч. 18.09.2006.
Ne pominje se nijedan izuzetak prilikom građenja imenica ženskog roda, ali da li se uopšte pominje bilo koja imenica ž. r. koja je pukim dodavanjem nastavka -ica nastala od imenice m. r. čiji je završetak -čak?

Ne mogu da se setim nijedne više takve imenice. Možda i ne postoji. Ako se neko seti bilo bi odlično, ako ne — moramo da sudimo na osnovu ovog što imamo.

Nije identičan obrazac kod patuljka i hrčka upravo zbog različitih suglasnika - kod patuljčice se k menja, ali se broj suglasnika ne smanjuje.

Obrazac promene jeste identičan: obe imenice su imenice muškog roda sa završetkom -ak koje prelaze u ženski rod dodavanjem nastavka -ica, pri čemu se gubi nepostojano a i dolazi do palatalizacije. Tek posle svega ovoga pojavljuje se razlika: kod hrččice neophodno je još i gubljenje suglasničkih grupa. Ipak, ovo nema veze sa obrascem, jer je dosad sve bilo prema šemi a ovde samo imamo jedan korak više.

Uostalom, zašto su dopušteni izuzeci kod deminutiva ako ne da se ne bi izgubila veza s osnovnom rečju?

Tačno, ali opet ne smemo zaboraviti da je reč o deminutivu, ne o bilo kom obliku. Posmatrajmo navedene primere mačkica i patkica. Očigledno, one se u deminutivu odupiru promeni suglasnika k. Međutim, nom. mn. od patak je paci a od mačak je mačci (svakako, može i patkovi i mačkovi, ali ovo nema veze s primerom). Drugim rečima, uprkos tome što se u jednom obliku (deminutivu) odstupa od promene suglasnika k, u drugom obliku se taj suglasnik ipak menja (čini mi se da je nebitno to što je u jednom slučaju palatalizacija a u drugom sibilarizacija), i to tako da u jednom primeru dodatno dolazi i do gubljenja suglasnika a u drugom ne. Štaviše, možemo zapaziti i koliko je množina paci daleko od osnove. Ovo me prilično asocira na primer koji imamo.

Ukratko: ako je nešto zaista izuzetak, onda treba naći i osnov po kom to može da bude izuzetak. Ako taj osnov nigde nije registrovan — izuzetka nema (bez obzira na to što se neke „slične“ i „analogne“ stvari ipak podvode pod izuzetke).

I da, ono hrčka bi još bilo pravilno ako bismo pažljivo primenili postojeće obrasce pa načinili novu reč po analogiji sa mačak - mačka, pošto su najsličnije, ali to zvuči  ???, pa je bolje da Alcesta iskoristi simpatični deminutiv hrčkica za svoju Albertu. :)

Jedino ovo liči na gramatičko opravdanje. Pošto ženski rod od imenice hrčak ne postoji, a treba nam (gore je objašnjeno zašto je to ovde neophodno, čini mi se da se većina slaže s tim), moramo ga skovati nekim od nastavaka za tu potrebu. Jedan od nastavaka je -ica, drugi je -a: mač(a)k + a = mačka, svakako ih ima još. Pitanje je šta zvuči najlepše (ili, da se bolje izrazim, najmanje loše). Ako posmatramo hrčkica kao deminutiv, onda je neosporno da usput priznajemo i oblik hrčka. Meni taj oblik posebno para uši, tako da se ne bih usudio da pomoću njega nešto gradim. Ako nekome ovo zvuči lepo, onda može da koristi i deminutiv hrčkica (mada bi se opet moglo postaviti pitanje zašto bi se za odraslu živuljku koristio deminutiv, ali nalazim da je to ipak bajka za decu tako da možemo većinu stvari okarakterisati kao „male, slatke, deminutivne“).

Гледалац је глеалац, без обзира ког је пола.

Osim kada je u pitanju gledateljka. :)

Ne moraš da se ispraviš i tražiš imenice koje nemaju pandam u suprotnom polu, evo ja ću navesti jednu takvu: hrčak. Ipak, objašnjeno je (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=143.msg1455#msg1455) zašto se u nekim slučajima mora skovati ženski (odnosno muški) rod čak i kada realno ne postoji, tako da nije ono o čemu ovde raspravljamo postoji li ženski rod od hrčak (čini mi se da se svi slažu da ne postoji), nego kako bi glasio ako moramo da ga imamo pošto-poto, a da zvuči što bezbolnije.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 12.24 ч. 09.10.2006.
Znam, znam, sve je već rečeno, ali jače je od mene!

Цитат
natasha2000:
Ok. Hocete li da kazete, g. Bojane, da je narodna pesma gramaticki nepravilno napisana?

Moram ja da se ubacim – zbog čega narodna pesma ne bi bila gramatički nepravilno napisana? Gde je to u narodu vazda upotrebljavan pravilan govor? Zar upravo ovde ne pokazujemo koliko je grešaka u svakodnevnom govoru? Čak i da zanemarimo pesničke slobode, čak kada bismo rekli da je narodna pesma BILA napisana gramatički ispravno i po pravopisu, zbog čega bi to MORALO da važi i danas? Naš jezik je živ (za sada i još uvek) i pravila se menjaju, pa samim tim nisu nam reperi ispravnog govora i pisanja narodne pesme.

I za kraj mali citat, koji će verovatno objasniti zašto neki gramatički pogrešni izrazi zvuče toliko logično:
„Kada se jedna laž često ponavlja, čovek počinje da veruje“



Da se vratimo na početnu tezu o feminiziranju zanimanja. Postoji par zanimanja koja bi zaista teško pretrpela promenu pola, ali ne vidim nijedan razlog zbog kog bismo trebali preskočiti, kako vi to nazvaste, feminiziranje onih ostalih. Slažem se da je bek i krilo nemoguće prebaciti u ženski rod, ali od kada je to pa krilo muškog roda? Bek nije naša reč, baš kao ni golman i vrlo je teško prilagoditi ih, te je u tom slučaju opravdano izostaviti promenu (da ne ispadne golwoman).
Akademik? Nabrojte mi koliko ima žena koje su članovi SANU! To donekle objašnjava nepostojanje parnjaka, mada ko zna, možda jednog dana budemo prihvatili kao sasvim normalno akademkinja.
U čemu je problem sa –škinja nastavkom? Ne smeta vam čuti sluškinja, ali filološkinja bode uši?

Alcesta,
Patuljak – patuljčica? Korišćeno je već, ne znam koliko je tačno, no simpatično sigurno jeste
Gnom – gnomica, gnomčica?
U ovom slučaju mi nastavak –čica deluje kao deminutiv, simpatičnije je, ali to je valjda zato što nemam unapred usađenu sliku (kao kod patuljaka) malih bića, nego su mi gnomi nekako neodređeni dok se nešto o njima pobliže ne napiše. Tako bi gnomica bila gnom ženskog roda, a gnomčica mala gnomica :lol:


Ne razumem zbog čega postoji toliki otpor (ako mogu bezobrazno da primetim), uglavnom kod osoba muškog pola prema uvođenju „rodovskih“ zanimanja. Zorane, možda to tebi zvuči kao budalaština, ali zaista ne vidim potrebu da mene uporno oslovljavaju u muškom rodu, kad već nemam pišu :P

Meni potpuno logično zvuči i preduzimačica (mada je pitanje koliko je zapravo preduzimač zanimanje i čime se isti bavi :lol: ) i doktorica/ka i učiteljica/ka i bombašica i inženjerka i bolničarka (koje se uveliko i koristi)...
Prosto, nekima je malo neobično čuti ženski rod onih zanimanja koja do tzv. ravnopravnosti polova u izboru zanimanja za žene jednostavno nisu postojala. Nije bio ženskih sudija, rudara, bravara, zlatara, koljača... danas ima.

Neću više nikad ovako dugačke poruke slati, evo, svečano obećavam: danas, kada postajem... ček, to jeste bila svečana zakletva, ali verovatno nije primerena ovom mestu. Moraćete da mi verujete na reč ;)



Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 13.17 ч. 09.10.2006.
Znam, znam, sve je već rečeno, ali jače je od mene!
Trebalo bi da barem pokusas da se obuzdas, kad vec znas da radis ono sto ne bi trebalo da radis.

Цитат
„Kada se jedna laž često ponavlja, čovek počinje da veruje“
Ne vidim zasto ovde citirati Gebelsa... O kakvim lazima smo mi ovde govorili, pa da citiranje Hitlerove desne ruke ovde ima mesta? Potpuno sam ostala u cudu... Sta si htela da kazes ovim citatom?


Цитат
Da se vratimo na početnu tezu o feminiziranju zanimanja. Postoji par zanimanja koja bi zaista teško pretrpela promenu pola, ali ne vidim nijedan razlog zbog kog bismo trebali preskočiti, kako vi to nazvaste, feminiziranje onih ostalih.

Nemam nista protiv "feminiziranja" kako ti to nazivas, onih zanimanja gde se to moze uraditi. Sudijica? Ma daj....

Цитат
Akademik? Nabrojte mi koliko ima žena koje su članovi SANU! To donekle objašnjava nepostojanje parnjaka, mada ko zna, možda jednog dana budemo prihvatili kao sasvim normalno akademkinja.

Jedini komentar koji mogu da dam na ovo je da je ZALOSNO to sto nema zena u SANU. Sta mi vredi da emancipuju naziv za zenu akademika, kada zena u Akademiji NEMA. Ja sam za onu staru, zovi me i loncem, al me nemoj razbiti. Emancipacija ce biti stvarna kada budem videla zene u SANU, a ne kad mi ti isti muskarci prihvate neki izmisljeni zenski naziv za zanimanje koje ne postoji, samo da bi se zadovoljila forma tzv. zenske emancipacije. Ha! Nije nego!


Цитат
U čemu je problem sa –škinja nastavkom? Ne smeta vam čuti sluškinja, ali filološkinja bode uši?
Tvoj ton mi se ovde uopste ne svidja. Molim te, nadji gde sam ja to rekla da mi se svidha sluskinja a filoloskinja ne? Malo vise postovanja ne bi bilo na odmet.



Цитат
..... kad već nemam pišu :P
Mislim da si ovo mirne duse mogla da zadrzis za sebe. To sto ti imas ili nemas, ovde ama bas nikog ne zanima. Ovo samo dokazuje los ukus koji imas.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Данијела на 14.09 ч. 09.10.2006.
Браво Наташа.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 15.06 ч. 09.10.2006.
Natasha2000
ne vidim zašto si se osetila direktno pozvanom da sudiš o celom postu. Poštovanje ukazujem onima koji ga zaslužuju, niko ga nije dobio tek tako. Spusti loptu i mani se napadačkog stava, jer nikoga ničim nisam uvredila, niti mi je to bila namera. Nema potrebe da izigravaš sutkinju (hah), ne mislim da sam ikoga pozvala na to, niti da za tim ima potrebe.

Vidim da si bukvalista, pa ću ti evo objasniti šta sam htela da postignem citatom. Kada se u narodu neki izraz dovoljno dugo upotreblajva, ljudi ga bez razmišljanja prihvataju kao ispravan, mada to uopšte ne mora biti.

Feminiziranje nije izraz koji sam ja upotrebila, na ovoj temi je već pominjan, pa grešiš prozivajući mene zbog toga.

Akademik je primer koji sam i kasnije iskoristila - primer da nekada nije bilo žena u određenim oblastima, što nikako nije pozitivno, niti sam igde to rekla. Samo sam rekla da je razumljivo što negde nema parnjaka u ženskom rodu za određena zanimanja. Žalosno jeste, ali to nije razlog da se ne uvede naziv i u ženskom rodu.

Ne obraćam se jedino tebi, jer forumi su otvorena mesta za diskusiju, pa u svakoj diskusiji ima više od dva učesnika, te je sasvim normalno da jednim postom obuhvatim odgovor na sve izrečeno, a autori izrečenog su mnogi. Da si imalo obratila pažnju na smisao poruke, a ne nazadovoljavanje svog ega izvlačenjem pojedinih delova iz konteksta, primetila bi da sam naglasila da su većinom protiv "feminiziranja" zanimanja upravo osobe muškog pola. Ili grešim ili ti ne spadaš u tu grupu. Možda grešim. Čini mi se da sam se čak direktno obratila Zoranu. No, možda se osećaš pozvana da staneš u njegovu odbranu, možda misliš da sam ne može da argumentuje svoje stavove, pa zbog toga to ti činiš?

Sufiks -škinja, tj. njegovu upotrebu u primeru sluškinja/filološkinja sam upotrebila kao običan primer i ne shvatam zašto bi to pokazalo nepoštovanje prema bilo kome.
Pri tome, moj ton je sasvim pristojan i nije napadački, a možeš da primetiš i da se ne derem, ne vređam, ne prozivam bez razloga... koristila bih velika slova da ima povoda za galamu, ali do sada u mom forumskom iskustvu nisam nikada imala potrebe za tim.

Edit: tek sad primetih sa čim ti poistovećuješ citat, čudni su tokovi misli zaista.
Citat pripada Danilu Kišu, u pitanju je Enciklopedija mrtvih, knjiga prva - SIMON ČUDOTVORAC


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 19.54 ч. 09.10.2006.
Meni se čini da kontra nije mislila ništa loše. ;) Poželela bih joj dobrodošlicu na forum, ali ni ja nisam predugo na njemu. :-[

Tačno je da je sve stvar navike, ali prosto mi neke reči deluju nezgrapno, kao i drugima. Ne verujem da je u pitanju muška većina, prosto, niko nije navikao na to. Ne bih nikad sebe nazvala filološkinjom ( :D ). Sluškinja mi je dovoljno kratka reč da bi bila izgovorljiva. Što se tiče preduzimačice, u redu je sve to, ali većini to i dalje zvuči čudno, trebaće vremena dok se ljudi naviknu na te ženske rodove, a sad mi je predugo da ovde zalazim u detalje zašto ne želim da "oneobičavam" teskt u prevodu... ionako je ovo opšta tema. Inače, odlučila sam se za patuljčicu, nekako mi je lepše.  :)

Pošto sam zaboravila ostalo što sam htela da napišem, samo da dodam da nam naziv za ženu akademika treba (ili ne treba, zavisno od gledišta) bez obzira ima li ih kod nas. Bitno je da ih ima negde, i da o njima možemo govoriti. Kako npr. da kažemo za Margerit Jursenar?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.05 ч. 09.10.2006.


Претерујете са инсистирањем на феминизирању занимања и титула. Академик је титула, не подразумева да иза ње стоји мушкарац. Судија, адвокат, филолог, само су називи занимања. Њима могу да се баве и мушкарци и жене. И добро је што је тако. То што је у већини случајева реч о именицама мушког рода, друга је ствар.
Не знам зашто се жена боље осећа када за њу кажу да је, рецимо, суткиња. Зар није довољан доказ њених интелектуалних способности  то што су је изабрали за судију? Зар је равноправнија ако је суткиња?
Волео бих да видим систематизацију радних места у неком суду. Кладим се да тамо нема суткиња. Као што у школама нема психолошкиња.
Излажемо се опасности да направимо, само зато да би били женски еквиваленти, неке речи које се неће ''примити'', које људи неће прихватити. Знате и сами како то иде у језику. 


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 22.28 ч. 09.10.2006.


Претерујете са инсистирањем на феминизирању занимања и титула. Академик је титула, не подразумева да иза ње стоји мушкарац. Судија, адвокат, филолог, само су називи занимања. Њима могу да се баве и мушкарци и жене. И добро је што је тако. То што је у већини случајева реч о именицама мушког рода, друга је ствар.
Не знам зашто се жена боље осећа када за њу кажу да је, рецимо, суткиња. Зар није довољан доказ њених интелектуалних способности  то што су је изабрали за судију? Зар је равноправнија ако је суткиња?
Волео бих да видим систематизацију радних места у неком суду. Кладим се да тамо нема суткиња. Као што у школама нема психолошкиња.
Излажемо се опасности да направимо, само зато да би били женски еквиваленти, неке речи које се неће ''примити'', које људи неће прихватити. Знате и сами како то иде у језику. 
Potpuno se slazem sa Zoranom. Akademik je titula, ne naziv za osobu, pa da moramo da razlikujemo musko i zensko. Steta sto nemamo clanove, clanovima bi se mnoge takve besmislice vrlo lako resile. U spanskom postoje reci koje su iste i u muskom i u zenskom rodu, jedino sto ih razlikuje je clan - el estudiante - student; la estudiante - studentkinja.

el/la arquitecta
itd.

Hoce li ta zena akademik, sudija, arhitekta da bude vrednija i postovanija ili mozda cak strucnija samo zato sto joj se izmislila titula zenskog roda? Nara vno da nece. Ali sta cete, to je proklestvo celog ljudskog roda, da se zamajava stvarima koje nisu toliko bitne (imena) i da zaboravlja one bitne koje vape za nekim resenjem (zenska prava, nasilje nad zenom, itd.)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 09.27 ч. 10.10.2006.
Ako se ne varam, ova tema je upravo o žensko/muškim nazivima, ne vidim zašto se diskusija o njoj ne bi vodila bez mnogo galame.
Mogu da shvatim da imamo različita mišljenja i to je sasvim prihvatljivo.
Ono što tvrdim je da nazivi i zanimanja NISU titule, negu su upravo nazivi i zanimanja, a navikli smo na njih u muškom rodu zbog toga što ranije nije postojala potreba za ženski rod - žene su ranije imale manje prava, pa samim tim manje poslova. Sluškinja je primer koji dadoh zato što oduvek u tom obliku postoji, baš kao i domaćica. Za "prava" zanimanja ne postoje, jer nije bilo potrebe za njima.
Možda rektor jeste rektor, ali na NS univerzitetu već dva mandata imaju ženski rektori, pa vi kako hoćete, ali one se uopšte ne bune kada im se obraćate sa "rektorka", a i meni zvuči nekako primerenije.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Наташа Калезић на 16.20 ч. 10.10.2006.
Može li neko da mi objasni da li se i kako se sada kaže za ženu koja je po zanimanju bilo šta što se završava sa "log": biolog, psiholog, stomatolog... i da li je sada usvojeno pravilo da se to zanimanje piše u ženskom rodu ako ga obavlja žena?
I šta je sa onim starim nastavcima "ka", "ca", "š-k-i-nja"? Ekonomistica, ekonomistkinja, inženjerica, inženjerka, doktorica, doktorka...? Ima li tu nekog novog usvojenog pravila?   
Koliko je meni poznato zasada nema usvojenog pravila koje kaže da se ta zanimanja(psiholog, stomatolog, filolog itd.) pišu sa nastavkom -ka, -ca, -nja, vec postoje resenja kao:
žena filolog, žena psiholog , žena biolog itd.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.46 ч. 12.10.2006.
Да ли се за жену која је докторирала на физици каже да је докторка физике?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 13.07 ч. 13.10.2006.
a što da ne?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.07 ч. 15.10.2006.
За моју комшиницу кажу да је ''мајстор за колаче''. Шта је ту лоше? Како бисте Ви то рекли? Зар овде ''мајстор'' није титула?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 07.34 ч. 16.10.2006.
За моју комшиницу кажу да је ''мајстор за колаче''. Шта је ту лоше? Како бисте Ви то рекли? Зар овде ''мајстор'' није титула?
Ovako možemo do sutra. Ima (uvek je bilo, uvek će biti) reči koje zvuče čudno, nisu odomaćene i ne leže nam. Rekoh već - u ženskom rodu zanimanja (ne titule, titula imamo tek par) nema, jer ni sama zanimanja svojevremeno nisu postojala za osobe ženskog pola, prosto žene nisu radile, tek neki poslovi su bili prihvaćeni kao "ženski".
Jednostavno, mislim da to što neke reči ranije nisu korišćene ne znači da nisu potrebne i da jezik ne treba proširiti.
Nešto se muškarci nisu bunili kada je uveden termin medicinski tehničar ili negde čak i medicinski brat, a itekako im je smetalo da ih neko doziva sa "sestro". Tvojom logikom i sestra je titula, a nije.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.56 ч. 16.10.2006.
Занимања су столар, бравар, кројач, лекар, мед. сестра...
Ипак, да се не бисмо ''ћерали'' до сутра, боље да ово прекинемо.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Наташа Калезић на 21.58 ч. 16.10.2006.
Mislim da cela diskusija postaje pomalo zamorna.
Devojka je lepo pitala, znamo li za neko pisano pravilo kada odredjene nazive u muskom rodu, mozemo prebaciti i u ženski rod.
Ja sam odgovorila da koliko znam takvo pisano pravilo ne postoji( ogradjujem se odmah jer naravno uvek postoje izuzeci, kako pojedinih naziva, tako i mog znanja ili eventualne neinformisanosti)
Sto se tiče " majstora za kolače", može se čuti i "majstor za kuvanje", "majstor za šivenje", "majstor za čišćenje", a svi nazivi se mogu odnositi na ženski rod ,a i ne moraju.
Mislim da bi ovde trebalo da ispratimo i konotaciju ili ti kontekst upotrebljene reči.
Negde forma(pisana, a i pravilo) još uvek nalaže da se kaže:
stomatolog Vida Jeftić, ili filolog Katarina Savić ili psiholog Jelena Mićić itd.
Kad norma bude rekla drugačije, super aplaudiraćemo...dotada to nam je što nam je.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Мирна на 12.12 ч. 18.10.2006.
Тек да кажем да мени лично не смета што ми у дипломи пише "преводилац" а не, рецимо, "преводилица" или "преводитељка". Не осећам се нимало лоше због тога. И сама се представљам као "преводилац".

Али пре неколико недеља имали смо прилике да прочитамо у Политиконом додатку "Култура, уметност, наука" веооома једак, феминистички чланак Смиље Аврамовић у коме врло озбиљно брани феминизацију мушких имена занимања и титула. И не само њих: сећам се да је упорно користила реч "боркиња".


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Maduixa на 15.33 ч. 20.10.2006.
Slazem se sa mojom imenjakinjom.

Borkinja je blago receno, budalastina.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: woland на 08.22 ч. 06.11.2006.
   Šta ako je neka cura najbolja šahistkinja u školi? Ili najbolja matematičarka? To bi značilo da je najbolja u ženskoj konkurenciji, a kao šahista bi bila bez premca u obje konkurencije. Ili bi, možda, trebalo reći ona je najbola šahistkinja i šahista, ako bi dijelili zvanja i titule po muškom i ženskom rodu. Ili, recimo, kad neka žena dobije funkciju premijera, je li ona premijerka? Je li njen zamjenik, muškarac, onda vicepremijerka ili vicepremijer? Kako može biti vicepremijer ako nema premijera? I tako u nedogled...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Мирна на 11.21 ч. 06.11.2006.
Ово сасвим сигурно није једноставно питање. Зато сам и поменула Смиљу Аврамов. У том чланку она наводи неке прилично јаке аргументе у прилог своје тезе. Жао ми је што не могу да скенирам чланак па да га ставим овде.

Биће још речи о овоме. Претпостављам да ће се на крају увести женски облици речи свуда тамо где је уопште могуће. Језик ће морати да прати промене на друштвеном нивоу, а жене, полако али сугурно, постају заиста равноправне с мушкарцима. Рецимо, већ деценијама је код нас савим нормално да жена буде шеф, и морала је да буде измишљена реч "шефица" или "шефовица" да би се описало реално стање ствари.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 20.55 ч. 22.01.2007.
Ако смем да додам, имамо и један (додуше врло нечастан) пример обратне ситуације - да имамо само женски род без мушког, а то је код речи "проститутка". "Мушка проститутка" ми одувек делује без везе, па стога кажем "проституисан(и) мушкарац". Требало би питати језикословце да ли би облик "проститут" био прихватљив.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Дарко Новаковић на 21.01 ч. 22.01.2007.
Чему када има један леп израз: жиголо.  ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 21.13 ч. 22.01.2007.
Постоји, али зар он не имплицира мало "виши" облик најстаријег заната? :) Хомосексуалца који се проституише на каквој железничкој станици ипак не бих назвао жиголом, нпр.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Дарко Новаковић на 21.18 ч. 22.01.2007.
Немој тако.
Феминисткиње могу да се буне јер ће у том случају за исто занимање постојати два израза за мушкарце, а само један за жене.  ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 21.22 ч. 22.01.2007.
Само један?! Ох, немој да сад овде цитирам студију "Опсцене речи у српском језику" Данка Шипке ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Pedja на 21.44 ч. 22.01.2007.
Postoji gomila imenica koje imaju samo zenski rod.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Дарко Новаковић на 21.56 ч. 22.01.2007.
Да, баш сам претражио Лаловићев речник синонима. Како живописних речи има. Нпр. рашчепуља, роспија и слично. Нисам знао да роспија има ово значење.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 22.11 ч. 22.01.2007.
Пеђа, гомила именица за ЗАНИМАЊА? Нешто нисам сигуран... Мада можда и грешим. Хајде наведи неку.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 22.16 ч. 22.01.2007.
Цитат
Feministkinje mogu da se bune jer će u tom slučaju za isto zanimanje postojati dva izraza za muškarce, a samo jedan za žene

Feministkinje će se uvek buniti, ma koliko bilo kakvih izraza postojalo o bilo čemu   ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 22.30 ч. 22.01.2007.
Много су ми накарадне оне феминистичке творбе "психолошкиња, музиколошкиња, педагошкиња" и сл. Ако се већ род мора мењати, далеко ми боље делују варијанте "психологиња, музикологиња, педагогиња", усвојене у Хрватској. А неколиким феминисткињама сам рекао: "Свака част вашем феминизму кад желите да се римујете са 'слушкиња' а не са 'богиња'." ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 22.52 ч. 22.01.2007.

Ne vidim ni zašto se ne bi moglo reći psiholog ili muzikolog, gospođa ili gospođica ta i ta. Zaista mrzim da se reči tvore „na silu“, iz bilo kojih razloga. Ako se već zna o kome se radi, ne vidim zašto bi bilo kojoj ženi smetalo da je nazivaju „pedagogom“, a ne „pedagoškinjom“. Naravno, reči koje zvuče sasvim normalno i normalno se upotrebljavaju (profesorka, doktorka, glumica itd.) treba koristiti, ali ne moramo valjda na silu boga tvoriti reč samo da bi ona izražavala (navodno :) ) prirodni rod onoga ko je imenovan. TO je, po meni, seksizam.
A što se tiče feministkinja i rimovanja, nisam sigurna da se radi samo o "željama". Mislim da mešate uzrok i posledicu ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 08.06 ч. 23.01.2007.
Ja sam već rekla kakav je moj stav po ovom pitanju. Ne znam zašto kod nas svi uvek moraju da iskopaju nešto negativno u svakom pokušaju. Stvarno smo opterećen narod. Zbog čega je problem uvesti ženske parnjake? Nazivati takav pokušaj seksizmom je, blago rečeno, neodgovarajuće. Čudo kako neke stvari olako prihvatamo i nimalo ne cenimo, a do njih je trebalo doći nekada i krvavim raspravama.
Farenhajte, potpuno se slažem sa sufiksima. Pravo da ti kažem, prvi put sam baš ovde čula to
-Škinja.
Do sada sam mislila da taj sufiks stavljamo na imenice muškog roda koje završavaju sa ga, a da -kinja ide na imenice koje završavaju slovom g.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 10.02 ч. 23.01.2007.
Контра, шта значи "Фаренхајте, потпуно се слажем са суфиксима" - да ли "Фаренхајте, слажем се с избором суфикса" или "Фаренхајте, слажем се с твојим мишљењем о избору суфикса"? :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.28 ч. 23.01.2007.
Много су ми накарадне оне феминистичке творбе "психолошкиња, музиколошкиња, педагошкиња" и сл. Ако се већ род мора мењати, далеко ми боље делују варијанте "психологиња, музикологиња, педагогиња", усвојене у Хрватској. А неколиким феминисткињама сам рекао: "Свака част вашем феминизму кад желите да се римујете са 'слушкиња' а не са 'богиња'." ;)
Можда је боље и психологичарка, музикологичарка, педагогичарка.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 15.36 ч. 23.01.2007.
Писали су језикословци о том облику, Ђорђе. Сматрају да га треба оставити у ђачком жаргону, где суфикс "-ичарка" означава наставницу одговарајућег предмета (очито сковано по аналогији са "математичарка, хемичарка, физичарка, музичарка, историчарка" итд.).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 15.37 ч. 23.01.2007.
To već ne može, pošto bi muški rod onda glasio psihologičar, muzikologičar, pedagogičar.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 15.56 ч. 23.01.2007.
Akademik? Nabrojte mi koliko ima žena koje su članovi SANU! To donekle objašnjava nepostojanje parnjaka, mada ko zna, možda jednog dana budemo prihvatili kao sasvim normalno akademkinja.

Ако извучемо паралелу с именицом "католик", где је "католкиња" разговорно а "католИкиња" књижевно, држим да би било боље "академИкиња".

Ево и мале анкете: шта вам делује прихватљивије - "Инспектор Петровићева је изјавила..." или "Инспекторка Петровић је изјавила..." (пошто "Инспектор Петровић је изјавила..." никако не може - у српском именице имају природни род и ту збора нема.)

И као королар претходне анкете: како интервенисати у случајевима "незгодних" презимена, рецимо: "Гувернер Удовички је изјавила..." Творба "Удовичкијева" граматички не долази у обзир.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 17.15 ч. 23.01.2007.
Volela bih da mi neko kaže (jer zaista ne znam, a ne mogu ni da zamislim) da li i u drugim jezicima postoje slična upinjanja da se stvore reči koje bi označavale ženu pilota, hirurga, itd, ili je i to naš, srpski specijalitet :)
Moram da konstatujem da je zaista šteta što još nijedna žena nije dospela u SANU, ali svakako, to nije zbog toga što im to brani nekakav zakon ili nečiji seksizam. A što se recimo pilota (pilotkinja? pilotica?) tiče, u nekim razvijenijim afričkim zemljama postoji znatan broj žena pilota, što kod nas nije slučaj. Završile žene školu, položile ispite i pilotiraju. Naše žene valjda čekaju da im se prvo smisli odgovarajuća titula. Možda je isti slučaj i sa SANU :)   


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 17.50 ч. 23.01.2007.
Доспела је недавно Исидора Жебељан у САНУ, као прва жена академик.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Pedja на 22.49 ч. 23.01.2007.
Samo cekam kada ce recimo neko traziti da se uvedu zenski oblici za dvojinu, posto neko rece u drugoj temi da dvojina ima posebne oblike samo u muskom rodu. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 01.36 ч. 24.01.2007.
Da, naravno, inače ništa od ravnopravnosti  ;)

Što se tiče prirodnog i gramatičkog roda imenica, u srpskom je gramatički rod imenica veoma zastupljen, dok, naprotiv, u engleskom skoro i ne postoji. Kao što većina diskutanata sigurno zna, u engleskom su skoro sve imenice koje označavaju neživa bića - za razliku od srpskog, gde takve imenice po pravilu imaju gramatički muški ili ženski ili pak srednji rod - imenice srednjeg roda. U engleskom, dakle, imenice imaju prvenstveno prirodni, a ne gramatički rod. Pa ipak se Englezi ne upinju da stvore ženski rod imenica „inspektor“, „sudija“ „psiholog“, niti bilo koje druge, i mislim da im to ne pada ni na kraj pameti. Kada je u pitanju žena, kaže se jednostavno, umesto Mr - Mrs, Miss ili, u krajnjem slučaju Ms - i to je kraj priče :)

Inače, „prirodno emancipovanim“ mogao bi se nazvati recimo grčki jezik, jer se u njemu istom rečju (kyria) označava „gospođa“ i „gospođica“, što je inače vrlo retka pojava  :)
 


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 02.39 ч. 24.01.2007.
Доспела је недавно Исидора Жебељан у САНУ, као прва жена академик.

Ja ovde (http://sr.wikipedia .org/wiki/Списак чланова САНУ) vidim još neka ženska imena.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 02.51 ч. 24.01.2007.
Mea culpa (očito sam pobrkao to što je najmlađi akademik s time da li je muškarac ili žena). Svakako je prva muzičarka u SANU.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 09.31 ч. 24.01.2007.
Контра, шта значи "Фаренхајте, потпуно се слажем са суфиксима" - да ли "Фаренхајте, слажем се с избором суфикса" или "Фаренхајте, слажем се с твојим мишљењем о избору суфикса"? :)
:P
pomislih da je očigledno :D Slažem se sa tobom oko onog -ginja, umesto -škinja


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Данијела на 13.12 ч. 24.01.2007.
Презимена на -ски, -чки, кад се односе на жену иду у женски род, па имамо Удовичка, а не Удовички или Удовичкијева.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 13.42 ч. 24.01.2007.
Кори Удовички, као ни њена сестра Ленка Удовички, никад се нису представиле као "Удовичка" (баш као што ни чувена Ленка Дунђерски није била Ленка Дунђерска), а сем тога, мислим да нисмо ни Чеси ни Македонци ни Руси који имају такву праксу.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Данијела на 14.15 ч. 24.01.2007.
Гријешиш, Ленка је управо била Дунђерска.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 14.23 ч. 24.01.2007.
ОК, онда данас више није Дунђерска. Било како било, у српском језику презимена на -ски и -ов не прилагођавају се полу носиоца.

И даље нема одговора - шта је прихватљивије од две понуђене варијанте с инспектор(к)ом?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 17.23 ч. 24.01.2007.
ОК, онда данас више није Дунђерска. Било како било, у српском језику презимена на -ски и -ов не прилагођавају се полу носиоца.

И даље нема одговора - шта је прихватљивије од две понуђене варијанте с инспектор(к)ом?
Мени боље звучи "инспекторка Петровић". Зар не би могло "гувернерка Удовички", исто тако?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 17.48 ч. 24.01.2007.
Анкета служи да бисмо бар мало сагледали шта је језички ефикасније - изводити облике занимања женског рода или додавати деклинабилни суфикс на презиме.

Негде сам чуо да је војска својевремено решила да код њих неће бити извођења женских облика - мајор је мајор, ког год пола да је.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 18.55 ч. 24.01.2007.
Znači, vreme je da se aktiviram  ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 08.09 ч. 25.01.2007.
a šta je sa prezimenima na -ški? Isto kao i kod -ski?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 10.25 ч. 25.01.2007.
Naravno - kao i na -čki i -ćki, a i -ev i -in kao -ov.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 21.53 ч. 25.01.2007.
Ако извучемо паралелу с именицом "католик", где је "католкиња" разговорно а "католИкиња" књижевно, држим да би било боље "академИкиња".

U pravu si, ali pitanje je hoćemo li se opredeliti za taj nastavak ili neki drugi. Lično mi najlepše zvuči akademka. Svestan sam da nema mnogo (ako ima uopšte) imenica gde se oblik za muški rod završava na -ik, a za ženski na -ka, ali nema ni pravila koji nastavak za ženski rod se koristi s kojim „muškim“ parnjakom, o tome odlučuje samo praksa; prema tome, ako je nastavak -inja redak parnjak nastavku -ik (a jeste, jer se najčešće sreće -ik/-ica — osim katolik/katolikinja ne mogu se setiti nijednog više takvog para), ne vidim zašto ne bismo za ženski rod imenice akademik odabrali neki treći nastavak — akademka.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 22.44 ч. 25.01.2007.
Po mom sudu, "akademka" je ženski rod od "akademac" (= "akademski građanin") a ne od "akademik". Sem toga, valja napraviti razliku između stranog i domaćeg sufiksa -ik.

Domaće -ik (tačka 1.58 u Tvorbi 2) praktično se automatski uparuje s -ica ako označava ljudsko biće: bednik/bednica, jadnik/jadnica, razvratnik/razvratnica, privatnik/privatnica, dvojnik/dvojnica, učenik/učenica, pomoćnik/pomoćnica, maloletnik/maloletnica itd. itd.

Strano pak -ik (tačka 2.26 u Tvorbi 2) nema tu osobinu: "histerik" ne postaje "histerica", "melanholik" ne postaje "melanholica", "jeretik" ne postaje "jeretica", "katolik" ne postaje "katolica" itd. Takođe, ni -ka ne bi bilo dobro: oblici "histerka", "melanholka", "jeretka", "egocentarka", "neurotka", "katolka" i sl. zaista ne bi mogli doći u obzir.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 08.05 ч. 26.01.2007.
Moje prezime završava na -ški i do sada ga u govoru jednostavno nismo menjali, ni mi, a ni oni koji su nam se obraćali.
Retki izuzeci su bili stariji (mnogo) ljudi, koji su u npr. lokativu koristili -ška, ali to mi je nekako zvučalo starinski i simpatično, no nikada nije zaživelo.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 09.34 ч. 27.01.2007.
Пренебрегнули смо још једну могућност код именица на -лог, а то је -логица. Ако имамо парове "професор/професорица", "доктор/докторица", "секретар/секретарица", "другар/другарица", "асистент/асистентица", "возач/возачица", "певач/певачица", "списатељ/списатељица" и сл. (где се творбено тај суфикс додаје на неокрњен облик мушког рода), не видим препреке за облике "педагогица, психологица, музикологица" и сл. Клајн ми је, међутим, својевремено одвратио да ти облици звуче потпуно хрватски. С тиме се нисам сложио, пошто су Хрвати ту "заузели" суфикс -иња, те ако изричито инсистирамо на модерној (и популарној?) пракси типа "чек да видимо како ће они, па ћемо ми онда скроз супротно", суфикс -ица "остаје" слободан.

(Изгледа да њему не звучи хрватски код домаћих речи - певачица, играчица, возачица - а звучи му хрватски код страних - докторица, професорица, асистентица. Биће да га то мучи :) Но, живо ме занима да ли би се усудио Новосађанима/Војвођанима забранити да полажу испит код професорице и лече се код докторице... :))


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 16.46 ч. 27.01.2007.
U CG svi kažu profesorica, niko profesorka. Za doktoricu mislim da je stanje otprilike pola-pola u odnosu na doktorku, ali kaže se samo asistentkinja i ne i asistentica. Zašto da tražimo da jezik bude u svemu dosledan?
Inače, pedagogica i psihologica meni lično uši para, ali sam videla da se koristi u zvaničnim dokumentima, pa čak i u školskim udžbenicima (tamo gde piše recenzent i slično).

Opet, meni lično ništa ne smeta kod guvernerke. Ali recimo ovih dana, kako gledam klizanje, baš su česti ženski treneri. Šta ćemo s njima? Iz očiglednih razloga, trenerka ne ide... ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 20.28 ч. 27.01.2007.
Ту ће свакако морати да се усвоји "тренерица" :)

Постоји још један проблем - реч "секретар" у значењу "помоћник" и у значењу "одговорно лице службеног тела". Дакле, како је женски род од "генерални секретар УН" и како је мушки род од "секретарица"? :) (За прво је вероватно најбоље "секретарка", као "министарка", али за друго не видим решење - "секретарац" је много наказно :))


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 20.36 ч. 27.01.2007.
Mislim da se i tu uglavnom koristi sekretar, pa se iz konteksta zaključuje koja je vrsta sekretara. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.16 ч. 27.01.2007.
Хрвати кажу тајник и тајница, што је прилично практичније. Понекад су нека хрватска решења далеко боља од наших. Или чак и старије речи, нпр. мени је увек много лепше и нашкије звучало наслоњача него фотеља. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 21.37 ч. 27.01.2007.
Za naslonjaču se slažem. Ali što se tiče tajnika, koliko se sećam i Hrvati tu imaju isti problem, odnosno koriste istu reč i za državnog sekretara i za direktorovog sekretara.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.42 ч. 27.01.2007.
Да то, него мислио сам да је практичније што се тиче творбе женског облика - тајник и тајница, а не "тајнкиња", "тајнковица" или шта год... :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 21.47 ч. 27.01.2007.
Исто је то и код нас, Ђорђе :) Мало горе, тј. овде (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=143.msg6423#msg6423), стоји да се домаће -ик практично аутоматски упарује с -ица и код нас. Једино што ми нисмо сатворили реч од основе "тајна" и суфикса "-ик", док Хрвати јесу.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.53 ч. 27.01.2007.
Па знам, то вам све време причам. Они су лепо превели страну реч и кажу тајник, где нема лупања главом за грађење женског облика - тајница, док смо ми прихватили страни облик и кажемо секретар, па сад треба да разликујемо секретарку и секретарицу (а ти помену и "секретарца"), што није баш практично. Него, нема везе. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 22.16 ч. 27.01.2007.
Аааа, нисмо се били искапирали :) сасвим си у праву :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 21.28 ч. 01.02.2007.
Možda je ovo već pominjano, ali me stvarno mrzi da čitam sad ponovo sve strane...

Imala sam skoro raspravu na nekom forumu oko ženskog roda pisca. Meni je savršeno normalna i čak mi vrlo lepo zvuči reč spisateljica, ali sagovornik je SIGURAN (!!!) da to nije srpska reč. Evo prekopah i nađoh je u školskom izdanju Pravopisa pa sam sad sigurna da jeste srpska (pretpostavljam da je on hteo da kaže da je hrvatska, čekam još odgovor). Ali me zanima kako vama ta reč zvuči, i da li je izbegavate? Meni se baš dopada i redovno je koristim. Lalević pominje samo spisateljku (uz spisatelja), ali nikog nisam čula da tako kaže. Ako ne koristimo ovu reč, šta bismo stavili kao pandan piscu? (Ako uzmemo u obzir da za književnicu postoji književnik).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 21.42 ч. 01.02.2007.
Не избегавам је, и алтернативно користим оба облика. Додуше, МОРАМ рећи да ми "списатељица/-ка" спрам "књижевница" значењски носи одређену дозу лежернијег приступа чину писања или слабијег квалитета завршног продукта. (Рецимо, Десанка Максимовић ми је књижевница, док су неке тренутно тиражне жене с два презимена списатељице.)

Од "писац" немамо женски род, али имамо реч "књижевница". Генерално су двосложне речи на -ац проблематичне: писац, борац, талац, купац итд. Код вишесложних често добро иде варијанта на -ка: Мостарка, илегалка, индустријалка... мада не увек: код гледа-, слуша-, чита- + -лац мора се променити суфикс да би се добило -тељка.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 21.57 ч. 01.02.2007.
Da li bi onda i na muški rod primenio takvu razliku u shvatanju kvaliteta? Mislim da li bi tretirao dublet pisac/književnik isto kao spisateljica/književnica?

Meni spisateljica nije toliko kvalitativno različita, koliko je šire shvatam (mada, kad razmislim, to i jeste u suštini to). Naime, književnik/književnica nekako mi se podrazumeva da će pisati umetničku književnost, dok za pisca/spisateljicu i ne mora da znači. Ali po mom nekom shvatanju pisac/spisateljica dođu kao širi pojam koji obuhvata uži, književnika/kniževnice.
Naravno ovo je moje subjektivno gledište.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 22.13 ч. 01.02.2007.
Dublet mi nije pisac/književnik nego spisatelj/književnik. I da, tretiram to isto kao i u ženskom rodu. Što se pisca tiče, čini mi se da ga u smislu kvaliteta izravnavam s književnikom.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.28 ч. 01.02.2007.
Ни ја не бих никада за Десанку Максимовић рекао да је списатељица. Чини ми се да је суштина управо у квалитативној разлици.


Цитат
Dublet mi nije pisac/književnik nego spisatelj/književnik. I da, tretiram to isto kao i u ženskom rodu.

Претече ме Фаренхајт за десет минута. Хтео сам исто ово да кажем.
За мене су типични списатељи, да не помињем наше, Роберт Ладлам и Џон Гришам.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.35 ч. 01.02.2007.
Нешто друго.
Шта ћемо са женама које су завршиле машински факултет? Мушкарци су машинци, а жене нису ни машинке ни машинице.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 22.44 ч. 01.02.2007.
Mašinci su samo u razgovoru, a inače su mašinski inženjeri ili inženjeri mašinstva. (A u razgovoru će onda i biti jasno da se pod "mašinkom" razume "(diplomirana) studentkinja mašinstva".)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.58 ч. 01.02.2007.
Цитат
a inače su mašinski inženjeri ili inženjeri mašinstva.

Онда су жене машинске инжењерке???

Радим већ 33 године у металопрерађивачкој фабрици и нисам чуо да је неко за жену рекао да је машинка. Увек и само машинац.
Друго су правници и правнице, али машинци, економисти, преводиоци... никада се нису феминизирали.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 23.28 ч. 01.02.2007.
Ekonomistkinja, prevoditeljka... Biće da se u vašoj sredini nisu feminizirali. Ili da vi to pak niste propratili.

Naravno da su žene mašinske inženjerke ili inženjerke mašinstva. Kao što su neke druge žene elektroinženjerke, inženjerke tehnologije, građevinske inženjerke itd.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 23.35 ч. 01.02.2007.
Pa, nisam sigurna da se razlika između termina „književnica“ i „spisateljica“ može definisati na osnovu kvaliteta njihovog književnog dela, bez obzira da li su u pitanju Dame S Dva Prezimena, ili S Jednim :), mada priznajem da se zaista u praksi često oseća baš takav prizvuk. Nekako nisam sigurna da je to korektno ;)
A za Desanku Maksimović bih zaista pre svega rekla da je pesnikinja. Ili prosto pesnik :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 23.43 ч. 01.02.2007.
Dobro, onda Isidora Sekulić, ili Svetlana Velmar-Janković (dakle, prozaistkinje). Ne znam, za Mir-Jam nikako ne bih mogao reći da je književnica... to je prosto jače od mene :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 15.35 ч. 13.02.2007.
Evo jednog zanimanja u kojem ima mnogo žena, a nisam čula lep „ženski“ naziv za njega: (turistički) vodič.
Šta mislite o tome?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: bukuroshe на 19.00 ч. 13.02.2007.
Vodilja?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 19.12 ч. 13.02.2007.
Reč vodilja je baš lepa, ali me jednostavno nekako suviše asocira na zvezdu vodilju :)
Turistička vodilja. Meni to vrlo neobično zvuči. No, može biti da se jednostavno treba navići na takve izraze, i onda oni počnu da zvuče normalno. Verovatno je tako. Međutim, žena u toj struci ima možda čak i više nego muškaraca, pa opet nisam čula nijedan „ženski“ termin za turističkog vodiča.
Ima li još neko neku ideju? 
 


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 19.24 ч. 13.02.2007.
Zanimljivo je kako su se od istog glagola diferencirale tri raznoznačne imenice s različitim sufiksima: vođa, vodič, voditelj.

Pošto i ja, kao i Lolita, vezujem "vodilju" uz "vođu", onda od "poslovođa/računovođa/knjigovođa" kažem "poslovodilja/računovodilja/knjigovodilja", a od "vodič" pojma nemam šta bih uradio... zasad ništa :)

U muzici postoji izraz "vođica", ali ne označava ljudsko biće nego određeni stupanj muzičke lestvice. Principijelno, međutim, ne bi bilo prepreke da mu se značenje proširi.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 19.31 ч. 13.02.2007.
Ponekad se čuje vodičica, za šta cenim da bi bilo najsvrsishodnije.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 19.35 ч. 13.02.2007.
Sećam se da je u jednom od najgorih prevoda na koje sam u životu naišla stajalo doslovce turist-voditeljica.
Slažem se sa Lolitom sasvim kad je reč o vodilji, ali ipak mi to još i najbolje zvuči, verovatno zbog kratkoće.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 19.42 ч. 13.02.2007.
Molim, ne zaboravimo ni feminističku varijantu vodičkinja ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 19.47 ч. 13.02.2007.
Čini mi se da se „vodičica“ tu i tamo već ponekad i čuje... mada meni i to čudno zvuči - nekako mi liči na deminutiv od „vodica“, mada bi tu naglasak bio drugačiji (ZNAM da je VODICA deminutiv od VODA... ili se bar nadam da jeste... :) No, kako već rekoh, verujem da je u pitanju samo navika: skoro svaki termin može „ući u uvo“, samo ako se dovoljno često čuje.
Kako god bilo, imamo već nekoliko mogućih naziva :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ludwig Van на 20.02 ч. 13.02.2007.
Да ли су на теми поменути и они одвратни изрази који су се својевремено могли чути од стране председавајућег српског парламента, попут "посланица" и "говорница", за посланика и говорника женског пола?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 20.16 ч. 13.02.2007.
Pretpostavljam da se ti izrazi doživljavaju odvratnima zbog toga što već postoje s drugim značenjem, ali ne vidim razlog toga. To nisu ni prve ni poslednje reči koje imaju više značenja. Za žensku osobu govornika mogli bismo još da kažemo govorkinja, ali to se može shvatiti i kao brbljivica (kako je jedino zabeleženo u Matičinom rečniku). Za žensku osobu poslanika, štaviše, i ne vidim drugi izraz. I kao šlag na torti, u Matičinom rečniku jedno od značenja za imenicu govornica upravo je ovo o kom raspravljamo — istina, s oznakama „zastarelo“ i „pokrajinski“, ali ne vidim prepreku da se (opet) upotrebljava, pa i izađe iz pokrajinskih okova (ukoliko već nije).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 20.20 ч. 13.02.2007.
Ludviže, možda si malo pobrkao teze - nisu odvratni izrazi sami po sebi, nego je odvratno to što muški rod označava SAMO čoveka, a ženski rod SAMO stvar.

Inače ne vidim ama baš ničeg pogrešnog u tome da zastupnica u skupštini bude poslanica (daleko su mi bitnije žene u političkom procesu nego tamo neka pisanija oberseksiste svetog Pavla i razni praznični sastavi kojekakvih patrijarha), a žena koja govori bude govornica. Ili bi možda, kao, trebalo "poslanikovica" i "govornikovica"? Ili možebiti "poslanikinja" i "govornikinja"? Ili s feminističkom palatalizacijom "poslaničkinja, govorničkinja"?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ludwig Van на 22.30 ч. 13.02.2007.
Цитирано: Бојан Башић
Pretpostavljam da se ti izrazi doživljavaju odvratnima zbog toga što već postoje s drugim značenjem

Да, делују неприродно, као када би и особу женског пола која врши функцију заменика, називали "заменицом" (ко зна, можда се то већ и ради). Или особу женског пола која фрши функцију председника, "председницом", која би реч, по логици ствари, требало да означава седницу. (Сва срећа, па жене песнике не називамо песницама).

Слажем се да постоје термини који се традиционално односе искључиво за жене, или занимања за која, опет традиционално, постоје називи и у мушком и у женском роду. Али стварати по сваку цену термине женског рода како би њима биле обухваћене искључиво особе женског пола, мислим да је непотребно. Ако је особа изабрана да буде народни посланик, нема потребе да се гради посланицом, или ако у току свог живота стекне звање магистра, доктора или универзитетског професора, да та звања мења, усклађујући граматички род са биолошким полом. А нарочито ружно то изгледа ако се ради на силу и без осећаја за језик.

Јесте, говорница је место одакле се говори, као што је певница место одакле се пева, или судница место где се суди. За посланицу се такође зна шта је. Жена је говорник, саговорник, сабеседник, посланик, представник, заменик исто као и мушкарац, нема ту потребе за сексизмом. Сексизам једино извире из новинских чланака и политичких саопштења где се судије називају "судиницама" (а зашто не и "судницама"?), дипломирани психолози "психолошкињама" итд.

За то нема потребе. Или, ако има, да кренемо да кујемо нове рогобатне термине који би описали званице, странке или муштерије мушког пола? Због чега би неки Петар био "наша стара муштерија", или неки Зоран "странка која чека пријем", кад могу бити названи "муштером" или "странцем"? Делује смешно? И јесте.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 22.46 ч. 13.02.2007.
Или особу женског пола која фрши функцију председника, "председницом", која би реч, по логици ствари, требало да означава седницу.
Ovaj deo uopšte ne razumem. Šta nije u redu sa predsednicom i kakve veze ima to sa sednicom? Meni sasvim OK zvuči.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ludwig Van на 23.10 ч. 13.02.2007.
Ovaj deo uopšte ne razumem. Šta nije u redu sa predsednicom i kakve veze ima to sa sednicom? Meni sasvim OK zvuči.

Такве што се према некој (главној) седници односи као претпремијера према премијери. Реч не постоји, наравно, али по логици ствари, то би било њено значење: седница мање важности која се одвија пре главне седнице, а служи као њен увод или припрема за њу.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.15 ч. 13.02.2007.
Mislim da je to već preterano. Ako reč ne postoji, zašto ne bismo koristili ovaj oblik za ženski rod predsednika? Ne vidim tu ništa sporno, moram se složiti sa Bojanom. Ako su prethodno navedene reči, iako napravljene po svim propisima i u duhu jezika, nezgodne jer već imaju značenje, predsednica drugo značenje nema i po meni je sasvim u redu. Bar je ja lično nikad ne bih povezala sa nekom ranijom sednicom ili bilo čim sličnim.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 01.35 ч. 14.02.2007.
I ja mislim slično kao i Alcesta. Meni zaista strašno smetaju na silu izmišljene i nametnute reči i mislim da su potpuno nepotrebne, jer ne vidim zašto bi nekoj ženi koja je doktor psihijatrije, na primer, smetalo da je zovu psihijatar (a i ne znam kako bi je drugačije zvali :)), ali predsednica i zamenica se, koliko ja znam, već odavno i uveliko koriste i te reči su se sasvim odomaćile.
Ja lično smatram da je upravo relativno spontan nastanak neke reči i njeno postepeno uvođenje u terminologiju presudno za njeno prihvatanje. Bezbrojni su primeri pokazali da se jezik ne može stvarati na silu. Niti silom :)



Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Фаренхајт на 03.15 ч. 14.02.2007.
Proces stvaranja novih značenja za već postojeće reči nezaustavljiv je, i treba samo malo napraviti presek stanja jezika u raznim decenijama prošlog veka pa začas ustanoviti koliko se novih značenja od onda razvilo. A protivnika tog procesa bilo je i biće. Stoga, ako govornici srpskog jezika ustanove da im treba "poslanica" I kao zastupnica u skupštini, "zamenica" I kao zamenik ženskog pola, "govornica" I kao govornik ženskog pola, te reči će to i početi da znače, pre ili kasnije. I slabo tu ima svrhe ičije pojedinačno mišljenje.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 08.19 ч. 14.02.2007.
Ama, te reči su već u upotrebi i tvrdoglavo okretanje glave na drugu stranu i jeste dovelo do oblika poput pegagoŠKInja. Da je neko na vreme odreagovao bilo bi prihvatljivije -ginja, mada ni to ne zvuči lepo, ali bi se ustalilo. Ovako su pola zanimanja već počeli da upotrebljavaju u ženskom obliku sklepano od prideva, umesto od imenice.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ludwig Van на 12.27 ч. 14.02.2007.
Цитат
Ama, te reči su već u upotrebi i tvrdoglavo okretanje glave na drugu stranu i jeste dovelo do oblika poput pegagoŠKInja.

Uzgred, koja je priroda potrebe za rečima te vrste? Postoji li zaista potreba za postojanjem reči koje bi opisale pedagoga, agronoma, tehničara ili otorinolaringologa ženskog pola, ili se tu više radi o nekom sujetnom teranju maka na konac, zato što je većina profesija u muškom (gramatičkom) rodu? Reč stručnjak, takođe. Tradicionalno, funkciju školskog psihologa, na primer, obavljaju žene, ili je to tako barem u većini škola, i, koliko se sećam, muški rod te titule nije predstavljao nikakav problem svih tih godina. Odakle odjednom potreba za "psihologinjama", "psihologicama" i "psihološkinjama", i da li diplomirani psiholozi zaista žele da ih neko ovako tituliše?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lolita на 13.36 ч. 14.02.2007.
Ja se potpuno slažem s Kontrom da ne vredi „okretati glavu na drugu stranu“, kad nešto već postoji i upotrebljava se. Ali, mada ja lično nikad ne bih „zahtevala“ da neko uvede ovakvu ili onakvu reč, i kao i neki ostali diskutanti smatram da su te reči sasvim nepotrebne (mnogo je važnije da žena ima mogućnost da postane hirurg ida to zaista postane, nego da kao takva dobije odgovarajuću „prigodnu“ titulu, po svaku cenu različitu od muškarca, što dosta govori) smatram da se na usvajanje ili neusvajanje ne samo ovih, nego bilo kojih termina, može vrlo slabo uticati bilo kakvim putem ili načinom „odozgo“. Proces nastajanja jezika je, kako sam već više puta rekla, po mom mišljenju, a koliko ja znam i po mišljenju većine kompetentnih filologa, pre svega spontan proces, a mnogo je svrsishodnije prihvatiti nastalu i preovlađujuću pojavu, uz njeno eventualno opisivanje i objašnjavanje, nego uzaludno pokušavati da se ispravi nešto što već svi govore. Pri tom nikako nisam protiv standardizacije ili normativizacije, već samo smatram da se njima teško nešto može nametnuti - osim eventualno u smislu pravopisa. U leksičkom ili morfološkom, teško.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.33 ч. 12.03.2007.
Пре неко вече чујем у ''Милионеру'' на ХРТ-у: Ко је овде уљезница?
Они доследно феминизирају све.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.29 ч. 06.05.2007.
   Ево зашто се опет јављам у вези са овом темом.
   У вечерашњим вестима чујем: ''Сутрашњој седници председаваће најстарија посланица, Борка Вучић''. Као да се скупштина састоји само од жена, или да, по нечему, најстарија од жена међу члановима парламента треба да председава.
   И даље не разумем зашто жене инсистирају на томе да буду дописнице, боркиње и слично.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.06 ч. 06.05.2007.
Да си женско вероватно би разумео. ;)

Посланица значи нешто друго, па макар то било и архаично. Не могу да схватим жену која би себе назвала посланицом. ::)

Иако је језик жива твар која се стално мења, ипак је ружно измишљати разне боркиње и педагогиње, јер српски језик је једноставно такав. (Уосталом, никад не кажемо ни: "Ако видиш некога тамо, реци јој да дође.") Мајсторице и генералице су код нас увек биле жене мајстора и генерала.

Али опет, када је тај процес већ кренуо, касно је сад га зауставити. Зар се не уклапа савршено у ухо песникиња и учитељица? Горе је да за нека занимања имамо мушке и женске облике, а да за нека друга форсирамо само мушке...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.18 ч. 06.05.2007.
Цитат
Али опет, када је тај процес већ кренуо, касно је сад га зауставити.

Питање је зашто је кренуо. И гангрена је процес који је тешко зауставити. :-[


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 21.30 ч. 06.05.2007.
Izgleda da bi se ovde najtoplije pozdravilo kad bi se srpski jezik (dekretom?) vratio u stanje iz Vukovog doba...

Da, u Nušićevo vreme je i ministarka bila ministrova supruga, ali DOKLE će (bre) ta Nušićeva komedija da diktira jezička pravila? Hoće li se nekad za neku jezičku pojavu reći da je PREVAZIĐENA, da je ANAHRONA, da životna realnost NADILAZI tu takozvanu "tradiciju"? Ili će nam u svim jezičkim pitanjima Belić i njegovi savremenici zauvek ostati totalna avangarda?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 21.33 ч. 06.05.2007.
Bilo bi, po mom mišljenju, čudno da taj proces nije krenuo. Ranije žene nisu mogle da rade baš bilo gde, pa shodno tome nismo imali žensku verziju imena za takva radna mesta. Srpski jezik je, za razliku od nekih drugih s kojima neki povlače paralelu, jezik u kom se muški i ženski nazivi za isti posao tradicionalno razlikuju (zaista su retka zanimanja kojima se i žene bave od pamtiveka a da imaju samo muški naziv). Stoga ne vidim prepreku da se i „novopoženstvenjenim“ poslovima daju odgovarajući nazivi, sve dok je to u skladu s gramatičkim pravilima (a nažalost, ovo često izostaje: *sociološkinja i sl.). Koliko god da sada para uši, za nekoliko desetina godina biće sasvim normalno, baš kao što su i sad normalni ženski nazivi nekih drugih zanimanja, oni koji su već duže u našem jeziku.

Ovo ne znači da mi je posebno stalo do ženskih naziva; lično mi je sasvim svejedno, ali čini mi se da je pomenuti proces posledica čiste logike.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.08 ч. 06.05.2007.
Слажем се, али вест коју сам вечерас чуо, онако како је изречена, звучи због тога потпуно несувисло.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.51 ч. 06.05.2007.
Da, u konkretnom slučaju smeta kontekst, jer ovako može da ispadne da je ona najstarija među ženama u parlamentu, ne računajući muškarce. Inače nemam ama baš nikakvih problema s rečju poslanica, otkad je to zabranjeno da jedna reč ima više značenja? Mnogo mi više para uši pedagoginja ili sociološkinja. Ali to je opet samo moj utisak. Takođe mislim da je sasvim normalno da reči koje su nekada označavale samo ženu vršioca zanimanja sad dobiju značenje žene u toj profesiji, to je daleko normalnije jer se ni na ženu više ne gleda po zanimanju muža, ili se bar nadam da je tako. :D Ne bi trebalo da bude zabune oko toga, a ako je još uvek ima uskoro je neće više biti. Da ne pominjem što opet, meni lično, lepše zvuče konstrukcija poslanica od poslanik i guvernerka od guverner, nego sad da se izmišljaju neki novi sufiksi na silu boga. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 15.43 ч. 07.05.2007.
A zašto je rogobatno da se kaže "najstarija poslanica" čak i ako se misli na celokupnu skupštinu, a ne samo na predstavnice u njoj? Nije li to indirektna posledica toga je "normalno" reći za Borku Vučić da je poslanik, ali "nezamislivo" reći za Dragoljuba Mićunovića da je poslanica? Dokle god se seksizam u srpskom bude smatrao prirodnim, neizbežnim i "tradicionalnim" stanjem stvari, i dokle god se suprotna rešenja budu smatrala "nesuvislim" i "gangrenoznim", dotle će nam jezik ostati nemoćan i anahron (i pri tome ćemo se verovatno vrlo rado rugati Hrvatima koji, s manje ili više uspeha, imaju jezičku politiku).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 16.05 ч. 07.05.2007.
Mislim da preteruješ. Prosto, poslanici nisu poslanice, kao što si i sam lepo rekao, a dok god budemo imali (i ne samo mi) šovinističku gramatiku u kojoj je muški rod nemarkiran a ženski markiran, ne može se mnogo učiniti. To seže mnogo dublje od leksike pa je zato i teže promeniti.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 16.23 ч. 07.05.2007.
Stoji to što kažeš u vezi s (ne)markiranošću, ali takođe stoji da postoje i (ne tako retke) situacije u kojima se (ne)markiranost može prevazići ili prosto zanemariti, a ovo je jedna od takvih. Problem je samo taj što se insistira na tome da je m. r. UVEK nemarkiran a ž. r. UVEK markiran.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 18.09 ч. 07.05.2007.
Čini mi se da Zoran i alcesta skreću pažnju na nespretnu izjavu; jednako bi bilo kad bismo rekli da će nešto raditi najstarija učiteljica, pri tom ne misleći na najstariju žensku osobu koja se bavi učiteljskim poslom, već najstariju bez obzira na pol.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 18.59 ч. 07.05.2007.
Ali ja tu ne vidim nespretnost. Daleko nespretnije bi bilo "najstariji učitelj Milka Perić". Ako se želi izdvojiti podskup žena, reći će se "najstarija od učiteljica" ili "najstarija među učiteljicama", a ovako kako je rečeno (po mom sudu) može se shvatiti samo kao "najstarija osoba u čitavom nastavnom kadru, koja je sticajem okolnosti žena".


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.27 ч. 07.05.2007.
Испадох мушки шовиниста, а немам ни намеру да то будем.

Егон Фекете је једном лепо рекао - нешто ће се од тога ''примити'', а нешто, оно што се утерује на силу супротно језичкој логици и звучности, једноставно неће. Видећемо.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 22.36 ч. 07.05.2007.
Испадох мушки шовиниста, а немам ни намеру да то будем.
Ne birinite, Zorane, evo ja se slažem s vama za konkretan primer (odnosno ne mislim da se može shvatiti samo na jedan način), pa valjda neću ispasti muški šovinista, bar se nadam. :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Pedja на 10.09 ч. 08.05.2007.
Укуцајте у Гугл реч poslanica па ће бити јасно зашто то не одговара као назив за посланика женског рода. Реч већ има дебелу мотивацију за потпуно другачије значење.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Данијела на 12.57 ч. 08.05.2007.
Недавно сам чула овакво представљање: "Ово је економистица, професорица српског језика, магистрица родно-полних разлика."


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 14.26 ч. 08.05.2007.
Укуцајте у Гугл реч poslanica па ће бити јасно зашто то не одговара као назив за посланика женског рода. Реч већ има дебелу мотивацију за потпуно другачије значење.

Značenja reči se menjaju i dopunjavaju, kako nekad tako i danas. U Vukovo vreme "izgledati" je značilo "gledati s prozora ili vrata da li neko nailazi", a danas ima isključivo značenje kao kalk spram nemačkog Aussehen. A pošto će žene u skupštini sigurno biti bitniji segment života od biblijskih knjiga i patrijarhovih čestitki, prodor značenja "žena poslanik" teško će se sprečiti.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.29 ч. 08.05.2007.
Код посланице неће бити много збуњивања, она значи писмо двапут годишње, за Божић и Ускрс, али са дописницом ће већ бити проблема.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 17.20 ч. 08.05.2007.
Ko zna, možda i neće - poštanska karta ne pojavljuje se u medijima, ne govori, ne odaziva se na ime i ne piše tekstove. A i kao takva je praktično već odavno zastarela - prvo zbog razglednica i slikovnih čestitki, a potom i zbog elektronskih sredstava komunikacije.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 19.54 ч. 08.05.2007.
Jao, ne pamtim kad sam videla ili dobila dopisnicu. :D
Za poslanicu se slažem s Neskaficom. :)

Ali kad Danijela pomenu rodno-polne razlike, strašno me nervira kalk "rodna ravnopravnost". Šta je falilo "ravnopravnosti polova"? Kad sam ga prvi put čula trebalo mi je dosta vremena da ukopčam o čemu se radi.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.45 ч. 09.05.2007.
Можда сте ви млађи у праву. Јуче сам обишао све киоске покушавајући да купим дописницу и нисам је нашао нигде. Можда и зато што су се оне штампале већ са марком, а већ одавно ни марака нема,  некад чак ни у пошти.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 00.14 ч. 10.05.2007.
Zaista ne znam šta smeta reči dopisnica u značenju „žena dopisnik“. Uvrštena je pod tim značenjem i u Rečnik Matice srpske (a on, ruku na srce, baš ne prati novi trend da sva zanimanja dobiju ženski oblik).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 01.36 ч. 10.05.2007.
Stoji da RMS pokriva značenje "žena dopisnik", samo još treba utvrditi na koje su značenje reči "dopisnik" tu mislili (mada u suštini to nema ni veze) - verovatno pre na "osoba s kojom se dopisujemo pismima" nego na "redovni medijski izveštač s određene lokacije".


Наслов: Re: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miloš Stanić на 20.37 ч. 18.06.2007.
Evo fantastičnog novog primera kako to može ružno i neprirodno da zvuči:

http://blog.b92.net/text/242/Borkinje%20za%20ljudska%20prava/

Borkinje za ljudska prava :)



Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 11.09 ч. 19.06.2007.
malo ti bajat taj nov primer, to postoji već par godina :D


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: Вученовић на 12.47 ч. 19.09.2007.
А "професорица", "директорица" и сл. слушам од малих ногу, и у свим својим школама. А професорка сам први пут чуо када је у разред дошла ученица из Зајечара. До душе па мало, мало па неко зове професорице! А зар није мало незгодно звати професорку? :)  Мени лично професорка "боде уши" и очи у овом случају. :) директорка још више, али када неко каже докторка тада се најежим. :)

Мислим да су професорица и докторица потпуно правилни облици, као и професорка и докторка. Ја сам тек скоро сазнао да постоје крајеви у Србији где се те варијанте са -ица користе. Код мене, у Београду, се ти облици не могу чути. Што се тиче "директорице", не знам да ли сам то икада чуо, баш чудно звучи.


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: џафир на 14.50 ч. 19.09.2007.
Ја сам тек скоро сазнао да постоје крајеви у Србији где се те варијанте са -ица користе.

Е па сад знаш да постоје :)

Што се тиче "директорице", не знам да ли сам то икада чуо, баш чудно звучи.

Мени чудно звучи директорка, скроз чудно, у мојој школи сви и професори говоре и професорица и докторица и директорица, али када сам писао чланак за новине био сам натеран да напишем директорка од разредне која сама говори директорица, јер је тзв. лектор био из Деспотовца и то је узео као грешку. И била је жестока свађа у редакцији око тога :) Наравно да нисам исправио.


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: Вученовић на 15.26 ч. 19.09.2007.
:) Наравно да нисам исправио.

Па наравно. :)


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.29 ч. 19.09.2007.
Тек сад примећујем да ми је ''професорица'' увек звучало хрватски, а ''апотекарица'' не. Нити сам икада рекао ''апотекарка''.


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: џафир на 21.54 ч. 19.09.2007.
Е сад апотекарица... Ја увек кажем апотекарка. :)


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: alcesta на 22.54 ч. 19.09.2007.
U konkretnom slučaju meni se čini da je to više pitanje regionalne upotrebe, nije pogrešno ni jedno ni drugo. Ali bolje o ovome da nastavimo na temi o ženskom rodu zanimanja, kad je već imamo. ;)


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: Madiuxa на 12.11 ч. 06.10.2007.
Мени само некако све те женске титуле које се завршавају на -ица звуче хрватски или босански (то, наравно, не значи да имам нешто против тих језика и употребе њихових речи код нас - кад треба).

Џафир је највероватније из Босне, па зато и каже професорица а не професорка, и зато му је и звучало необично кад је дошла професорИЦА из Србије и себе назвала професорКОМ. Ја сад стварно не знам да ли након ове вештачке поделе једног на три, четири језика реч "професорица" јесте или  није дозвољена у српском, видим да у школском Правопису стоји само реч професорка, али из сасвим других разлога (због датива - ки) и не због наставка за женски род.

Хммм... Ево сад гледам Правопис из '60. и стоје оба облика. Пише, професор, професорица, професоричин, професорка, професорки, професоркин....

Нажалост, немам велики Правопис из 1993. године, тако да не знам да ли је ово професорица избачено или није. Ко има и тај из 1993, не било му заповеђено, нека погледа...


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: Дарко Новаковић на 19.12 ч. 06.10.2007.
У правопису из 2002 (1993) не постоји реч професорица, има само професорка.
Међутим, нисам сигуран да је изостанак ове речи у правописном речнику знак њеног избацивања из српског језика. Тачка 86б правописа се бави односима -ки, -ги и -хи према -ци, -зи и -си у једнини именица на -а, па у примеру (7) наводи да датив именице професорка гласи професорки.
Ако претпоставимо да је реч професорица задржана у српском језику, она нема ових проблема у дативу, па то може бити разлог зашто ту није ни наведена.


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: Madiuxa на 19.20 ч. 06.10.2007.
У правопису из 2002 (1993) не постоји реч професорица, има само професорка.
Међутим, нисам сигуран да је изостанак ове речи у правописном речнику знак њеног избацивања из српског језика. Тачка 86б правописа се бави односима -ки, -ги и -хи према -ци, -зи и -си у једнини именица на -а, па у примеру (7) наводи да датив именице професорка гласи професорки.
Ако претпоставимо да је реч професорица задржана у српском језику, она нема ових проблема у дативу, па то може бити разлог зашто ту није ни наведена.

Dakle, kao i u školskom pravopisu. U rečniku se takođe se navodi ta tačka 86b, zato sam i rekla da se nalazi u rečniku iz drugih razloga (zbog dativa a ne ženskih oblika određenih zanimanja).

Meni je ipak sumnjivo to što je izbačena iz rečnika (ja sam navodila odrednice iz rečnika).


Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :)
Порука од: Нескафица на 20.11 ч. 06.10.2007.
Teško da bi se mogla izbaciti iz jezika: praktično cela Vojvodina (ako se ograničimo samo na geografske granice Srbije, ne zalazeći u "prekomorske zemlje :)) kaže "profesorica" i "doktorica" daleko češće nego "profesorka" i "doktorka", te je na osnovu čiste masovnosti upotrebe ta reč sasvim legitimna.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 16.47 ч. 07.10.2007.
I cela Crna Gora, koja još uvek govori srpski, bar dok se drukčije ne odluči Ustavom. :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 19.51 ч. 07.10.2007.
Znam za Crnu Goru, al rekoh, da se ograničimo samo na administrativne granice Srbije (zađemo li preko, na bilo koju stranu, čekaju nas kontroverze koje slabo imaju veze sa samim jezikom :) - a tog tipa kontroverzi je u poslednje vreme počelo da biva i previše na ovom forumu)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alessandra на 09.03 ч. 08.10.2007.
kako se naziva pisac zenskog roda ?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 09.44 ч. 08.10.2007.
Ne postoji ženski rod imenice pisac. Za ženu koja se bavi tim poslom najčešće se koristi naziv spisateljica (što bi bio ženski rod od spisatelj, ali tako se snalazimo).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вученовић на 15.19 ч. 08.10.2007.
Meni se čini da je vrlo roše rešenje upotreba reči spisateljica, kad želimo da kažemo da je žena pisac, a ne spisatelj. Trebalo bi reći da je žena pisac, ukoliko to želimo da kažemo. Snaći se možemo zavisno od konteksta. Ako ne drugačije, mislim da je bolje da upotrebimo žena-pisac nego spisateljica, što je nešto drugo.
Najbolje i jedino pravo rešenje je uvođenje nove reči u jezik. Takva reč za sada ne postoji, ne znam... Prilično rogobatno mi zvuče varijante pisica, piska, piskinja... Nije lako naći reč.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 15.22 ч. 08.10.2007.
Ako ne drugačije, mislim da je bolje da upotrebimo žena-pisac nego spisateljica, što je nešto drugo.

Шта? Одувек сам мислила да је списатељ и писац једно те исто. У чему се разликују?


ПС:БТВ, ја ипак преферирам само писац, јер то жена писац је мнооого рогобатно и пара уво...

Биљана Србљановић је српски(а) жена-писац....

Хм... Ипак не..

Биљана Србљановић је српска списатељица....
Биљана Србљановић је српски писац....

Мала исправка саме себе и ново питање за све вас: Биљана Србљановић је пре свега српски драматург, према томе, како ћемо то да "поженскимо"? Драматургиња?  ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вученовић на 15.51 ч. 08.10.2007.
Шта? Одувек сам мислила да је списатељ и писац једно те исто. У чему се разликују?

Мени списатељ звучи много неозбиљније. Списатељица ћу рећи за жену која је писац неких петпарачких љубавних романа.


ПС:БТВ, ја ипак преферирам само писац, јер то жена писац је мнооого рогобатно и пара уво...

Биљана Србљановић је српски(а) жена-писац....

Хм... Ипак не..

Биљана Србљановић је српска списатељица....
Биљана Србљановић је српски писац....

Да, жена-писац је заиста рогобатно. И мени пара уво. Више ми, међутим, пара уво списатељица у смислу писац.
Ја ћу увек рећи "Биљана Србљановић је писац." У тој употреби нема никакве потребе за убацивањем речи жена. Ја сам рекао да треба да се снађемо зависно од контекста.

У сваком случају, реченица "Она је писац." је сасвим јасна и за такву употребу не морамо уопште да тражимо нову реч, реч у мушком роду нам савршено одрађује посао. Такође кад кажемо "Писац Биљана Србљановић је учинила то и то." немамо проблем. Проблем настаје кад кажемо "Писац је учинио то и то.", а хоћемо да нагласимо и да је тај писац жена. Не можемо рећи "Писац је учинила...", нешто више о томе можеш да прочиташ у овој теми. (http://у овој теми.) Е тада су решења "Списатељица је учинила..." или "Жена-писац је учинила...". Чини ми се да су обадва та решења лоша, а да се ти и ја можда само нећемо сложити око тога које је од та два лошије.

Једино право решење за то је наћи женски облик од писац.

Мала исправка саме себе и ново питање за све вас: Биљана Србљановић је пре свега српски драматург, према томе, како ћемо то да "поженскимо"? Драматургиња?  ;D

Можда драматургиња, не знам... Можда пре драматургица?
Опет је, по мени лепше рећи "Она је драматург.", мада је сасвим океј рећи и "Она је драматургица*.". А кад кажемо "Та драматургица* пише нову драму.", онда заиста треба употребити женски облик, јер ако уместо тога употребимо "Тај драматург пише нову драму.", не стављамо до знања да је драматург женско, а вероватно желимо и то да кажемо.
Код драматурга се сналазимо, ту немамо проблем који је специфичан за писца да се друга реч користи уместо оне коју заправо желимо, зато ми баш за писца посебно смета што нисмо нашли реч.

* Ако је то правилан женски облик од драматург


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 16.02 ч. 08.10.2007.
Вученовићу, углавном се ви и ја слажемо ;).

С друге стране, не верујем да је "драматургица" а ни "драматургиња" правилно и ја бих ипак оставила драматург.

Знам да "Писац је рекла..." није правилно, али иако није правилно (и знам и зашто!), мени ипак, и поред свега тога, звучи много елегантније и природније од свих других понуђених решења (жена-писац/драматург или насилно стварање женских родова). Међутим, ко мене пита...:)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 19.04 ч. 08.10.2007.
Може се рећи и књижевница (што је женски род од књижевник).

Реч списатељица сама по себи не носи никакве негативне конотације. То што је она, очигледно, етимолошки повезана с речју списи, а што онда асоцира на гомилу разлетелих папирића око једне жене која се препознаје по таквом модном детаљу као што је вечити шешир на глави, само је лични утисак који могу имати неки људи (и жене, наравно, а неке књижевнице поготову :)). Онда они радије избегавају ту реч, али то није обавеза нити какво језичко правило. Мени лично, на пример, та реч нимало не смета, али то је опет само мој дојам.

"Писац је рекла" врло је рогобатно, а сем тога и граматички неправилно...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 19.08 ч. 08.10.2007.
Tacno, Đorđe. Kako smo na tu lepu reč zaboravili. Književnica je sasvim ok reč.

"Писац је рекла" врло је рогобатно, а сем тога и граматички неправилно...

Kako za koga ;) (ZNAM da je gramatički nepravilno!)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.24 ч. 08.10.2007.
Ja sam tek ovde saznala da dosta ljudi reč "spisateljica" uzimaju s nekakvom ako ne negativnom ono "neozbiljnom" konotacijom. Tačno je da i meni književnica deluje ozbiljnije nego spisateljica, ali to je zato što mi i književnik zvuči "uzvišenije" nego "samo" pisac. ;D Beleži li neki rečnik tu razliku u nijansama? Razume se, ako velika većina ljudi danas jadnu spisateljicu tako shvata,:D vreme bi bilo to negde da se unese... :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 23.53 ч. 08.10.2007.
Spisatelj znači potpuno isto što i pisac, s tim što je potonji termin potisnuo prethodni, koji se zbog toga smatra zastarelim. S druge strane, pošto nije zgodno napraviti ženski rod od imenice pisac, to upražnjeno mesto fino je popunio ženski rod od zastarelog sinonima.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вученовић на 11.21 ч. 09.10.2007.
Ja sam se odmah setio reči književnica. To nisam pomenuo jer nije isto što i pisac. Pisci su i spisatelji i književnici i dramaturzi... Pisac je širi pojam, nije isto.

I da, Đorđe, pretpostavljam da si u pravu da spisatelj nema negativnu konotaciju, tj. da nije zabeležena u nekom rečniku. Stoga ju je možda strogo gledajući sasvim korektno upotrebiti uvek umesto reči pisac.

Međutim, budući da je, kako si lepo primetio, etimologija te reči u "spisi", što asocira na nešto ne baš ozbiljno, može zvučati kao da ima nešto negativne konotacije u sebi. To što "može zvučati", dovoljno je za postojanje stilske razlike. Dakle, stilska razlika postoji među rečima spisatelj i pisac. A to opet znači da spisateljica nije odgovarajuća reč za ženu pisca.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вученовић на 11.27 ч. 09.10.2007.
Spisatelj znači potpuno isto što i pisac, s tim što je potonji termin potisnuo prethodni, koji se zbog toga smatra zastarelim. S druge strane, pošto nije zgodno napraviti ženski rod od imenice pisac, to upražnjeno mesto fino je popunio ženski rod od zastarelog sinonima.

Razlika u značenju, kako rekoh, možda nije zabeležena, ali sigurno postoji. Uveren sam da veliki broj ljudi danas shvata spisatelja nešto niže u odnosu na pisca. Književnik je još jedan stepenik više.

Beleži li neki rečnik tu razliku u nijansama? Razume se, ako velika većina ljudi danas jadnu spisateljicu tako shvata,:D vreme bi bilo to negde da se unese... :)

Sigurno bi bilo vreme.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 11.31 ч. 09.10.2007.
Prvi put čujem da postoji razlika u tumačenju pisac - spisatelj. Uvek sam mislila da je spisatelj stariji, pomalo staromodan izraz, ali nikako da ima drugačije, čak manje bitno značenje.
Nekada je bavljenje spisima drugačije shvatano no danas; prilično sam ubeđena da moja baba i njena generacija i dalje gaji strahopoštovanje prema onima koji se spisima na bilo koji način bave :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вученовић на 11.41 ч. 09.10.2007.
Prvi put čujem da postoji razlika u tumačenju pisac - spisatelj. Uvek sam mislila da je spisatelj stariji, pomalo staromodan izraz, ali nikako da ima drugačije, čak manje bitno značenje.
Nekada je bavljenje spisima drugačije shvatano no danas; prilično sam ubeđena da moja baba i njena generacija i dalje gaji strahopoštovanje prema onima koji se spisima na bilo koji način bave :D

Vrlo moguće da naše babe tako osećaju. Meni se, međutim, čini da danas spisatelj definitivno zvuči manje ozbiljno nego pisac.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 11.45 ч. 09.10.2007.
Možda, no ne u mojoj okolini. Bar zasad.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 11.48 ч. 09.10.2007.
Možda, no ne u mojoj okolini. Bar zasad.

Ni u mojoj.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вученовић на 11.51 ч. 09.10.2007.
Hmm... izgleda da sam ja usamljen u takvom tumačenju, da zapravo samo meni tako zvuči... Da, biće onda ipak da ja grešim.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: kontra на 11.57 ч. 09.10.2007.
ili je prosto sve stvar geografskog položaja :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 16.57 ч. 25.11.2007.
   Малопре су ми родитељи послали поруку, коју вам у целини преносим:
   „Нисмо имали појма да си БИОЛОШКИЊА!!! То управо рекоше и НАПИСАШЕ на Б92.“
   Не могу да се сетим да ли се конкретно о овоме већ расправљало, и да ли сте/смо дошли до неког употребљивог закључка, али не свиђа ми се да будем биолошкиња >:(. А не знам како се каже женски биолог  :-[.

   Кад већ упадох поново у ову тему (мало сам је прелистала, па видела да се овде - на првој страни - причало о нечему што већ извесно време намеравам да пријавим): у Великом речнику, под Пигмалион пише: 1. митол. кипарски краљ који је исклесао од слонове кости идеалну жену, потом се заљубио у њу и оженио је, када је богиња Афродита оживела кип. (...)
   Наишла сам, сасвим случајно, на још нешто за шта сам убеђена (учили смо нешто што се разликује од онога што пише у Речнику) да је грешка, али ипак морам да проверим на факултету. Да ли су аутори Речника оставили могућност давања коментара и примедби и да ли неко од вас зна како се са њима успоставља контакт?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 17.00 ч. 25.11.2007.
Kakav je to Veliki rečnik?
Ja sam gledala istu emisiju. Možeš da budeš i biologica, ako ti se više sviđa od biološkinje. ;D
Na pojedinim televizijama baš insistiraju na politički korektnim ženskim oblicima zanimanja.
Inače, ono što je meni u toj emisiji zasmetalo još sa jezičke strane, nije za ovu temu, bolje da nastavim na drugoj...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 17.06 ч. 25.11.2007.
   Овај нови, Велики речник страних речи и израза, Ивана Клајна и Милана Шипке.

   Не свиђа ми се ни биологица. Ни биологичарка. И нервира ме претеривање са политичком коректношћу (као и било које друго јавно претеривање).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 17.09 ч. 25.11.2007.
I mene. Mada, mislim da je biologičarka pre za profesorku biologije u školi. :)
Ne mogu da verujem da se njima dvojici potkrala takva greška, za ovo sa ženidbom. :o


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 17.13 ч. 25.11.2007.
Da, "biologičarka" je kolokvijalno jer ne postoji "biologičar" od koga bi se izvelo. Zanimanja na -log prave veliku zavrzlamu kada treba izvesti ženske oblike. U opticaju su "biološkinja", "biologinja" i "biologica". Ovo prvo kod nas je izgleda najčešće, ovo drugo propisano je kod Hrvata, a ovo treće meni lično deluje jako smešno. :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 17.17 ч. 25.11.2007.
I mene. Mada, mislim da je biologičarka pre za profesorku biologije u školi. :)
Ne mogu da verujem da se njima dvojici potkrala takva greška, za ovo sa ženidbom. :o

Аха, и ми смо нашу професорку тако звали.

А што не мо’ш да верујеш - нисам могла ни ја. Баш је запарало вид и слух.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 23.57 ч. 25.11.2007.
U opticaju su "biološkinja", "biologinja" i "biologica".

*Biološkinja neće valjati, jer se G ne palatalizuje dodavanjem nastavka -kinja. Jedina dva takva primera su sluškinja i Požeškinja (ovo drugo pored Požežanka), i oni se navode kao izuzeci.

Ostale dve varijante koje si naveo sa stanovišta tvorbe reči su u redu, a možda bi im se mogla pridružiti još neka (bioložica?). Treba ostaviti praksi da presudi između ovih, gramatički pravilnih oblika.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вученовић на 12.12 ч. 26.11.2007.
Не свиђа ми се ни биологица. Ни биологичарка. И нервира ме претеривање са политичком коректношћу (као и било које друго јавно претеривање).

Просто не могу да верујем да је ствар у некаквој политичкој коректности. Уопште не капирам какве везе то има с политиком.

С друге стране, често нам фале речи за називе занимања у женском роду. Ја не спорим да ти јеси биолог, без обзира на то ког си пола. Понекад, међутим имамо потребу да, поред тога што кажемо за некога да је по занимању то и то, истовремено ставимо до знања и ког пола је та особа (нпр. у оваквом случају (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1148.msg9262#msg9262)). Стога нам заиста треба назив занимања у женском роду. Од понуђеног, некако бих се најпре определио за биологицу. Наравно, нисам ја меродаван, други ће да одлуче, а само бих да кажем да је биолошкиња заиста ружно, те ми је драго што Бојан рече да то неће доћи у обзир.

Ја стварно овде не причам о некаквој морално-политичкој подобности, уопште не мислим да то има везе с некаквим моралом или политиком у било ком смислу. Не видим ни да је ту реч о некаквим женским правима. Реч је о проблему који имамо сви, жене и мушкараци једнако - недостаје нам реч у језику, а треба нам.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 12.16 ч. 26.11.2007.
Не свиђа ми се ни биологица. Ни биологичарка. И нервира ме претеривање са политичком коректношћу (као и било које друго јавно претеривање).

Просто не могу да верујем да је ствар у некаквој политичкој коректности. Уопште не капирам какве везе то има с политиком.

С друге стране, често нам фале речи за називе занимања у женском роду. Ја не спорим да ти јеси биолог, без обзира на то ког си пола. Понекад, међутим имамо потребу да, поред тога што кажемо за некога да је по занимању то и то, истовремено ставимо до знања и ког пола је та особа (нпр. у оваквом случају (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1148.msg9262#msg9262)). Стога нам заиста треба назив занимања у женском роду. Од понуђеног, некако бих се најпре определио за биологицу. Наравно, нисам ја меродаван, други ће да одлуче, а само бих да кажем да је биолошкиња заиста ружно, те ми је драго што Бојан рече да то неће доћи у обзир.

Ја стварно овде не причам о некаквој морално-политичкој подобности, уопште не мислим да то има везе с некаквим моралом или политиком у било ком смислу. Не видим ни да је ту реч о некаквим женским правима. Реч је о проблему који имамо сви, жене и мушкараци једнако - недостаје нам реч у језику, а треба нам.

Pa meni licno se vise dopada resenje da se moze reci "Biolog je rekla", ili "Sudija je rekla", ali cini mi se da to nije dozvoljeno.  Misljenja sam da kad bi se to dozvolilo, problem bi se resio na mnogo bezbolniji i manje smesan nacin...
I ja obijam da budem prevodilica, prevoditeljka ili sta vec... Niti volim da me zovu filoloskinja, filologica ili filologinja... :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 12.51 ч. 26.11.2007.
а само бих да кажем да је биолошкиња заиста ружно, те ми је драго што Бојан рече да то неће доћи у обзир.

Bojan reče da to nije u redu s lingvističke strane, ali nekako mu se čini da ovi koji insistiraju na sličnim oblicima ne haju mnogo za lingvistiku. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 14.03 ч. 26.11.2007.
U opticaju su "biološkinja", "biologinja" i "biologica".

*Biološkinja neće valjati, jer se G ne palatalizuje dodavanjem nastavka -kinja. Jedina dva takva primera su sluškinja i Požeškinja (ovo drugo pored Požežanka), i oni se navode kao izuzeci.
U školskom izdanju Gramatike srpskog jezika Stanojčić-Popović naveden je sufiks -kinja za građenje ženskog roda od imenica muškog roda na -log, sa primerom stomatolog-stomatološkinja. Na strani 133 piše: U dodiru g iz završetka -log i sufiksa -kinja, suglasnik G se zamenjuje suglasnikom Š.
Doduše ovo je staro izdanje, ne znam da li novi Pravopis izričito zabranjuje ovakve nastavke ali vidim da ih ima svuda i da se tako učilo u školi, bar u moje vreme... što ne znači da mi se sviđaju, naprotiv. :(


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 15.38 ч. 26.11.2007.
@Вученовић:
Просто не могу да верујем да је ствар у некаквој политичкој коректности. Уопште не капирам какве везе то има с политиком.
Нисам измис’ила, мајке ми (не оптерећујем се тиме, само уме да ми засмета кад понегде инсистирају), то је Алцеста поменула мало раније: „Ja sam gledala istu emisiju. Možeš da budeš i biologica, ako ti se više sviđa od biološkinje.
Na pojedinim televizijama baš insistiraju na politički korektnim ženskim oblicima zanimanja.“


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 15.47 ч. 26.11.2007.
A veza je objašnjena i na temi koju je Vučenović otvorio o tome, pa mislim da nema potrebe ovde da se više udaljavamo od teme. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 01.12 ч. 27.11.2007.
   Данас сам чула „кустоси и кустоскиње“.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 14.49 ч. 27.11.2007.
U školskom izdanju Gramatike srpskog jezika Stanojčić-Popović naveden je sufiks -kinja za građenje ženskog roda od imenica muškog roda na -log, sa primerom stomatolog-stomatološkinja. Na strani 133 piše: U dodiru g iz završetka -log i sufiksa -kinja, suglasnik G se zamenjuje suglasnikom Š.

To znači da oni formulišu pravilo na osnovu kolokvijalnih primera, a tako nešto je u suprotnosti sa svakom lingvističkom logikom (i, naravno, literaturom).

Pored dveju imenica koje sam naveo u prošloj poruci (sluškinja i Požeškinja), imamo samo još jedan primer u opštem slučaju palatalizacije pred nastavkom -kinja: Tadžičkinja (feminimum od Tadžik). Štaviše, sluškinja možda nije nastalo od sluga već od služiti, pa bi i taj primer mogao da otpadne; umesto Požeškinja češće je Požežanka, a Tadžičkinja ne deluje kao nešto što se čuje svaki dan.

U aprilu prošle godine Odboru za standardizaciju upućen je dopis upravo o ženskim oblicima zanimanja, i konstatovano je samo da o tome treba još raspravljati, a u kratkom (nezvaničnom) stavu pomenute su i imenice na -log, i za pomenute kolokvijalne oblike psihološkinja i sl. nije čak ni razmotrena mogućnost da su izvedene od maskulinuma, već od prideva (psihološki), a to opet ne valja.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 19.41 ч. 27.11.2007.
Meni nije jasno kako onda to može da piše u jednom školskom udžbeniku (koji se uzgred koristi i na Filološkom fakultetu na nematičnim katedrama za predmet Srpski jezik). Da nema neko možda novije izdanje? Baš me zanima stoji li to i dalje...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.31 ч. 27.11.2007.
Baš me zanima stoji li to i dalje...
Sumnjam da se tekstovi naših udžbenika menjaju i po deset i više godina. :) Moje izdanje je iz 2004. U njemu takođe stoji da se g iz sufiksa -log menja u ž na str. 141.

Očigledno, do palatalizacije ne dolazi u primerima Engleskinja (bilo bi "Engleškinja"), Poljakinja (bilo bi "Poljačinja") itd., nego samo kod g iz sufiksa -log (stomatološkinja, psihološkinja; u govornoj praksi). Možda bi se pravilo dalo tako formulisati; da palatalizacija bude dozvoljena makar kod sufiksa -log, jer takav običaj već postoji i dosta je ukorenjen u govornoj praksi, a norma se još uvek jasno ne izjašnjava o građenju ženskih obika od imena zanimanja sa završetkom -log.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вученовић на 11.28 ч. 28.11.2007.
Možda bi se pravilo dalo tako formulisati; da palatalizacija bude dozvoljena makar kod sufiksa -log, jer takav običaj već postoji i dosta je ukorenjen u govornoj praksi, a norma se još uvek jasno ne izjašnjava o građenju ženskih obika od imena zanimanja sa završetkom -log.

Taj običaj je ukorenjen u govornoj praksi? Ja stvarno ne znam gde ja živim... Nikad nikog nisam čuo da je rekao biološkinja ili nešto slično, stvarno.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 12.13 ч. 28.11.2007.
Taj običaj je ukorenjen u govornoj praksi?
Očigledno, ženski oblici zanimanja na -log se retko navode (mahom se kaže: "ona je biolog"), i na to možda misliš kad kažeš da retko čuješ "biološkinja". Ali onda kad se nekome ipak ćefne da navede ženski oblik zanimanja na -log, mnogi se uglavnom laćaju raznih "-škinja". Biologinje i biologice su znatno ređe (kod nas). I Gramatika koju je alcesta pomenula navodi "stomatološkinju".


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.29 ч. 28.11.2007.
Ако је Ђорђе староседелац, шта је онда Брунхилда?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 15.42 ч. 28.11.2007.
Meni nije jasno kako onda to može da piše u jednom školskom udžbeniku (koji se uzgred koristi i na Filološkom fakultetu na nematičnim katedrama za predmet Srpski jezik).

Nije ni meni jasno. Ipak, oni pomenuti izuzeci su (to sam propustio da napomenem) iz Tvorbe reči u srpskom jeziku, drugi tom, a dvotomno delo koje se bavi isključivo tvorbom reči nesumnjivo ima veću težinu od jednog pasusa iz srednjoškolske gramatike (i pri tom je novije od nje). Pride imamo i mišljenje Odbora za standardizaciju.

O pomenutoj gramatici nemam lepo mišljenje u vezi s organizacijom sadržaja (za srednjoškolce je suviše konfuzna — a autori to nisu uzeli u obzir kad su je pisali po ugledu na veliku Stevanovićevu gramatiku), ali što se tiče iznetih činjenica, nisam imao zamerki. Neće ni ovaj jedan primer drastično promeniti moje mišljenje, ali ipak sam se malo iznenadio.

Možda bi se pravilo dalo tako formulisati; da palatalizacija bude dozvoljena makar kod sufiksa -log, jer takav običaj već postoji i dosta je ukorenjen u govornoj praksi, a norma se još uvek jasno ne izjašnjava o građenju ženskih obika od imena zanimanja sa završetkom -log.

Možda bi se moglo tako formulisati, ali to bi zahtevalo uvođenje sasvim novog mehanizma. Drugi način bi bio priznavanje sufiksa -ičarka (takav sufiks zasad ne postoji: postoji sufiks -ičar za muški rod, i sufiks -ka, koji se može dodati na ovaj prethodni, pa otud nije dobro *biologičarka — ne postoji *biologičar). Za početak ne vidim po čemu je prva ideja bolja od druge (uzimajući u obzir i govornu praksu), a onda treba postaviti pitanje je li opravdano uvoditi išta od ovoga, ili ćemo pak insistirati na nekom od oblika koji su u skladu sa dosadašnjom normom. Kako god bilo, to bi zahtevalo raspravu na znatno višem nivou, nikako nije opravdano ovako proizvoljno prihvatanje jednog stava i unošenje dotičnog u školske udžbenike.

Ако је Ђорђе староседелац, шта је онда Брунхилда?

Ona bi bila starosedeteljka. Za maskulinum sa završetkom -lac široko je prihvaćen feminimum sa završetkom -teljka.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 16.16 ч. 28.11.2007.
Ако је Ђорђе староседелац, шта је онда Брунхилда?

Ona bi bila starosedeteljka. Za maskulinum sa završetkom -lac široko je prihvaćen feminimum sa završetkom -teljka.

Odbijam da budem tamo neka -sedeljka! ;D

Vise mi se svidja -LAC.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Tamara Letić на 17.03 ч. 28.11.2007.
Slažem se s Brunhildom i dodajem:

starosedelac, ubrzani tečaj (popularno i kao tzv. intezivni kurs)!  ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.28 ч. 28.11.2007.
   Пре две-три године, у јеку расправа око посланка и посланица, ''Политика'' је (на трећој-четвртој страни) објавила један занимљив чланак. Аутор, који се одмах изјаснио да није стручњак за језик, навео је низ примера код којих је феминизирање или немогуће, или рогобатно па се неће прихватити, и предложио нешто необично. Да се неке именице једноставно прогласе да су и мушког и женског рода. Жао ми је што нисам сачувао тај чланак, да вам напишем нешто више из њега, али то је суштина. Мени то не изгледа блесаво. А вама?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 21.03 ч. 28.11.2007.
   Пре две-три године, у јеку расправа око посланка и посланица, ''Политика'' је (на трећој-четвртој страни) објавила један занимљив чланак. Аутор, који се одмах изјаснио да није стручњак за језик, навео је низ примера код којих је феминизирање или немогуће, или рогобатно па се неће прихватити, и предложио нешто необично. Да се неке именице једноставно прогласе да су и мушког и женског рода. Жао ми је што нисам сачувао тај чланак, да вам напишем нешто више из њега, али то је суштина. Мени то не изгледа блесаво. А вама?

Pa to i ja kažem. Zašto ne mogu da kažem "Sudija je rekla..." Zvuči mnogo prirodnije nego "Sutkinja/Sudijica (ili kako već) je rekla...". Znam da postoji solomonsko rešenije "Gđa sudija je rekla... ", ali šta ako ja prosto NEĆU dotičnu da nazovem gospojom? :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 21.10 ч. 28.11.2007.
Šta znam... počelo bi od toga, a onda bi se proširilo na sve, kao što je već sad vrlo popularno kod prezimenâ: "Janković je odigrala meč drugog kola", "Barać se obratila novinarima", itd. Po principu prsta i ruke, odobriš li to za neke slučajeve, uskoro će sve postati takvo. A to ne bi bilo dobro.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 21.46 ч. 28.11.2007.
Postoji li neki prihvaćeni oblik za ženu dekana? Kod nas govore dekanica, ali samo neformalno...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 21.47 ч. 28.11.2007.
A to ne bi bilo dobro.

 A što?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 23.14 ч. 28.11.2007.
   @ alcesta: Postoji li neki prihvaćeni oblik za ženu dekana? Kod nas govore dekanica, ali samo neformalno...

   За госпођу деканову супругу или за жену која је на функцији декана? ;)

   Видиш, то смо се и ми запитали, пошто је код нас, од пре извесног времена, на том положају, је ли, жена. И било је ту разних идеја: деканка, деканеса, и оних мање финих - декануља, декануша... И, наравно, ништа нисмо смислили. И поменем ти ја то „оном мом“ и чо’ек к’о из топа каже: „Па БАКАНА, шта се тол’ко мучите?“. Ваљда је некад на њиховом факултету на месту декана такође била жена, па су још одавно смислили. Мени се много свиђа. Зар није једино логично?  ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.39 ч. 28.11.2007.
Nije baš zgodno ako dotična nije već u godinama, a i ako jeste, verovatno bi se još pre uvredila... :D
Inače, ne znam koga još zanima šta je nekoj gospođi muž po profesiji, valjda je odavno prošlo vreme kad je to bilo važno, tako da se podrazumeva da nije dekanova supruga. ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 00.21 ч. 29.11.2007.
   ’Ел да је симпатично? :)

   Како није битно то са професијама мужова? ’Ел видиш да је у последње време најбоље занимање супруга председника државе или тако нечега. Боле те уво. Не мораш да радиш - бар не да идеш на некаки пос’о, плата ти стиже за ништа, твоје је само да изгледаш (и да се понашаш) и да се појављиваш ди ти кажу. Вероватно и то уме да буде напорно, али... И иначе боље звучи кад кажеш да си супруга члана академије наука (ово вероватно више звучи него што од истог има неке нарочите вајде) или неког бизмисмена, него кад се испостави да ти је сирома’ муж поштен човек и радник.

   P. S.
   Наравно да се оно подразумева, али мог мозга су вежбали да уочава они други смис’о, макар га било и само у траговима :).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Tamara Letić на 00.49 ч. 29.11.2007.
Soške, povuče me za jezik ...
... kad već pričamo o "zanimanjima" tipa predsednikova žena. Pročitala sam  i ja taj članak, zamislila se, preračunala 20% od plate preCednika i rekla - ne, hvala.
Bolje je neko drugo zanimanje (npr. frizer premijera) :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Дарко Новаковић на 00.59 ч. 29.11.2007.
Како није битно то са професијама мужова? ’Ел видиш да је у последње време најбоље занимање супруга председника државе или тако нечега. Боле те уво. Не мораш да радиш - бар не да идеш на некаки пос’о, плата ти стиже за ништа, твоје је само да изгледаш (и да се понашаш) и да се појављиваш ди ти кажу.
С тим у вези, приметите, рецимо, ту истанчану разлику између шефице и шефовице. :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 05.42 ч. 29.11.2007.
preračunala 20% od plate preCednika i rekla - ne, hvala.
Bolje je neko drugo zanimanje (npr. frizer premijera) :D

   Јел? Е, па, онда се извињавам. Ја мис’ила то нешто много (нисам имала шта да прерачунам, па је звучало тако некако...). Пих. То значи да је такво нешто у ствари јеадн од напорнијих позива?
   
   ...приметите, рецимо, ту истанчану разлику између шефице и шефовице.
   Овај приступ би, уз осврт на нека давнашња запажања, могао (једини) да објасни понашање оне министарке просвете од пре пар година. С тим шефовицама и осталима могли бисмо да се измотавамо још поприлично, али ја сад стварно морам да престанем да се играм  :'(.
     
    Него, Тамара, сад тек приметих: рекла си „не, хвала“. То значи да ти се била понудила прилика? ;D ;D ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 23.04 ч. 21.04.2008.
   Danas sam čula (u najavi za neki mudar film ili nešto tome slično) da je neki tamo uzeo neku tamo za taokinju. I ič mi se nije svidelo.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 04.32 ч. 25.06.2008.
Mislim da je ovo ipak vrhunac teme:

Цитат
- Da li se time što će prva čovečica parlamenta biti psihijatar, nama ispod žita daje do znanja da smo mi ludi?

Večernje novosti (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=123487&datum=2008-06-25)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Соња на 04.41 ч. 25.06.2008.
  Желим да мислим да се госпођа која је то изјавила ипак само шалила  :(.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 15.15 ч. 25.06.2008.
Hm, ja bih primetila da dotična gospođa kaže "čovečica" i "psihijatar" za jednu te istu osobu, tako da ne znam kako da shvatim ovo... Ako je već želela da "čovečicom" istakne svoju podršku izmišljanju imenica ženskog roda, pa trebalo je da kaže i "psihijatrica", zar ne? ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 19.25 ч. 25.06.2008.
...pa trebalo je da kaže i "psihijatrica", zar ne? ;D

Могла је да бира између неколико синонима: психијатрица, психијатркиња, психијатрка... :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Психо-Делија на 20.00 ч. 25.06.2008.
А може ли психијатарка? ;D

Успут, Хрвати за жену психолога кажу психологиња, а имао сам прилике чути и варијанту психологица. Па ко воли  . . .


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 20.19 ч. 25.06.2008.
Озбиљно питам сада: може ли психолошкиња?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 20.21 ч. 25.06.2008.
Озбиљно питам сада: може ли психолошкиња?
Мени се чини да сам негде читала (можда баш на овом форуму) да може и да је то и једини исправан облик женског рода од психолог...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 20.49 ч. 25.06.2008.
Ne znam gde si to čitala, ali na ovom forumu piše (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=143.msg13837#msg13837) drugačije. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 20.51 ч. 25.06.2008.
Ne znam gde si to čitala, ali na ovom forumu piše (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=143.msg13837#msg13837) drugačije. :)

Хе, хе... Знам да сам негде читала и да се помињало то -шкиња, али видиш, нисам све запамтила. Теби, Бојане, свака част на меморији... ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.21 ч. 25.06.2008.
   Расправа о овоме води се на много места и на свим нивоима. Не би је ни било да неке жене, у име не знам ни ја чега, уз свесрдну помоћ појединих медија, нису почеле да инсистирају на томе. Помињу равноправност. Да ли је нека жена која је завршила медицину и специјализирала хирургију неравноправна са мушкарцима зато што је постала хирург? Па сад треба да се измишља назив за жену хирурга (жену која је хирург, да не буде забуне). И да се добију неке несувисле кованице.
   Времена су се променила и „министарка“ није више жена неког министра, него је и сама министар. То је прихваћено и о томе се више не расправља. И „посланица“ такође, пошто се изворно значење те речи, писмо, помиње само за Божић и Ускрс. Али „биолошкиња“ и слично изводе се на силу, без икакве потребе.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 23.27 ч. 25.06.2008.
Jedino mi neće biti jasno šta smeta sufiksu -ica, koji se automatski može lepiti na sve nazive zanimanja, a pride je upravo u tom domenu već ionako vrlo raširen - radnica, sekretarica, učenica, nastavnica, učiteljica, zemljoradnica, upravnica, nadzornica itd. itd.

(Reč "sekretar" i "učitelj" ne završavaju se na "-ik" - čisto da sad ne usledi argument o paralelizmu "-ik/-ica", koji [paralelizam] možda i nije obavezan.)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 23.43 ч. 25.06.2008.
filologica, psihologica, rektorica, stomatologica, prevodilica, slikarica, vajarica (pored slikarka i vajarka), psihijatrica, kardiologica, nutricionistica, inzenjerica, dekanica...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 23.47 ч. 25.06.2008.
У праву си, Зоране. Потпуно се слажем.

Не знам колико је израз грађевинац књижевни (некако ми не делује; можда се и варам), а шта добијемо овим путем? Грађевиница? Грађевинисткиња? Грађевика? У најмању руку звуче смешно ови изрази. Или елекртичар? Електричаркиња? Елекртистица? Електристкиња?

Да не буде забуне, могу се изградити облици тамо где је потребно (или је неком баш стало) и ту се слажем са Нескафицом, мада не баш да се свуда користи наставак -ица ако је то мислио, али сматрам да је ту посреди лажна равноправност, мало „америчке“ једнакости (црнац добије посао зато што је црнац, а не зато што је квалификованији од неког белца, али то је политички коректно, па тако и ово).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 23.50 ч. 25.06.2008.
Хе, хе... Бруни, да ли си ти преводилица или преводиљкиња или преводитељка, преводачица, преводиља, или како год, са енглеског? ;D ;D ;D ;D ;D

Или си, једноставно, (жена) преводилац са енглеског?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 00.01 ч. 26.06.2008.
Ti spojevi "žena + nešto" prilično su nezgodni.

U nominativu su oni skroz krasni, ali šta ćemo s kosim padežima?

Evo žene prevodioca.

Je li to došla žena koja prevodi ili prevodiočeva supruga?

Pravopis tu onda dopušta korišćenje povlake:

Evo žene — prevodioca.

ali takve varijante pak preterano naglašavaju pol, dok zanimanje ostaje em na drugom mestu, em odvojeno jakim grafičkim znakom.

Dakle, nije bez veze što se teži izvedenicama na tu temu, jer su, ako ništa drugo, ekonomičnije:

Evo prevoditeljke.

(Nije problem lokalizovan na ovaj slučaj. Šta znači "Ljudi žabe jedu na svim krajevima sveta"? Da li "Ronioci se hrane širom planete" ili "Žabe su rasprostranjen prehrambeni artikal"? Šta znači "Od majke heroja sam čuo da..."? Da li "Od junakove majke sam čuo da..." ili "Žena čijim se roditeljskim postignućima valja diviti rekla mi je da..."? I tako dalje.)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 00.11 ч. 26.06.2008.
Ма, ја бих била (да јесам) преводилац ;). Кад се чује моје име, сви ће знати којег сам рода. Уосталом, Енглези то уопште немају па не видим да нешто много пате...

Грађевинац — грађевинарка, рекла бих ја, најприродније ми звучи...

С друге стране, мислим да иако нам многима сада грозоморно звуче неки женски облици, а многе жене (међу којима сам и ја) свакако НЕ БИ волеле да им занимање феминизирају, ипак мислим ако се довољно дуго инсистира на томе, да ће нам полако постајати све мање и мање необично...

Тиме би се уклонила и још једна неповољност — сад стално морамо да се довијамо како бисмо сложили именицу и глагол у роду.

Судија је рекла — не може. Него...
Гђа судија је рекла...

Преводилац је дошла... — не може. Него...

Жена — преводилац је дошла...

Ово би било избегнуто кад бисмо имали женске облике:

Суткиња (јер тако неко рече? И ово сам негде читала али сад више не знам да ли је ово тачно или нешто друго...) је рекла...
Преводитељка је дошла...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 00.21 ч. 26.06.2008.
Ма, ја бих била (да јесам) преводилац ;). Кад се чује моје име, сви ће знати којег сам рода. Уосталом, Енглези то уопште немају па не видим да нешто много пате...

Englezi to nemaju praktično UOPŠTE, te stoga problem i ne postoji.

Ali u jeziku u kome imaš široko razrađen sistem rodova i sistem slaganja rodova, ne možeš doneti dekret "e, ove reči će i dalje imati svoj prirodan rod, a ove druge mogu i jedan i drugi i treći, kako im se zalomi". Prosto, to tako ne ide.

Nemački ima sličnu situaciju sa rodovima, i tu imaš prilično razvijeno "Doktor - Doktorin, Student - Studentin, Professor - Professorin" itd.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 00.34 ч. 26.06.2008.
Ма, ја бих била (да јесам) преводилац ;). Кад се чује моје име, сви ће знати којег сам рода. Уосталом, Енглези то уопште немају па не видим да нешто много пате...

Englezi to nemaju praktično UOPŠTE, te stoga problem i ne postoji.
Ovaj... Pa zar ja nisam isto to rekla? ???

Ali u jeziku u kome imaš široko razrađen sistem rodova i sistem slaganja rodova, ne možeš doneti dekret "e, ove reči će i dalje imati svoj prirodan rod, a ove druge mogu i jedan i drugi i treći, kako im se zalomi". Prosto, to tako ne ide.

Nemački ima sličnu situaciju sa rodovima, i tu imaš prilično razvijeno "Doktor - Doktorin, Student - Studentin, Professor - Professorin" itd.

Lako je onim jezicima koji imaju cvrsta pravila pravljenja zenskog roda od muskog, pa im onda zenski rod ne zvuci kao "pao s Marsa". U nemackom je nastavak -in, u spanskom je nastavak -a u najvecem broju slucajeva, ali ima i -esa i -iz, ali opet postoje cvrsta pravila na koje se imenice dodaju koji nastavci, tako da zenski oblici zvuce sasvim prirodno. U srpskom, nazalost, koliko sam shvatila (ispravite ako gresim) nema nekih cvrstih pravila tako da onda i imamo ovu papazjaniju koju imamo i cesto se nadjemo u cudu s velikim pitanjem "KAKO?" - filologica, filoloskinja, ili nesto trece?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 00.58 ч. 26.06.2008.
Да ли је предност или мана, тек — ми имамо ту могућност да различитим наставцима означавамо веће или мање разлике међу појмовима истог корена. Негде рецимо придеви на -ки и на -ан/ни значе исто, а негде сасвим јасно одређују разилку (логички и логичан — никако није исто). Као што имамо свршене и несвршене глаголе, итд. Држимо се теме: неко помену тужиљу и тужитељку — небо и земља, иако је употребљен наставак исте категорије. Имамо и урођен осећај за језик, па уз много наставака који могу АЛИ не морају да значе исто, и уз, што рече Нес, чврст систем родова, не можемо тек тако градити именице. У немачком има именица које без одређеног члана нема сврхе посматрати (der Band, мн. die Bände — свезак, том; das Band, мн. die Bänder — трака, врпца; die Band, мн. die Bands — музички састав, бенд), као и чврсто дефинисане наставке и крај. Код нас је ипак мало другачије.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 00.58 ч. 26.06.2008.
Ovaj... Pa zar ja nisam isto to rekla? ???

Neskafica ističe da ne možeš porediti jezik u kom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu (engleski) s našom papazjanijom („ovde hoćemo, ovde nećemo“). Istina, nije sasvim tačno ni da u enleskom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu, ali su takvi primeri svakako marginalni.

Суткиња (јер тако неко рече? И ово сам негде читала али сад више не знам да ли је ово тачно или нешто друго...) је рекла...

Čitaj (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1148.msg9262#msg9262) i uživaj. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Нескафица на 03.00 ч. 26.06.2008.
Istina, nije sasvim tačno ni da u enleskom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu, ali su takvi primeri svakako marginalni.

U suštini, nije baš marginalno, pošto postoji dosta parova rodno diferenciranih reči, ali su rodovi ograničeni na živa bića po sebi (man - woman, son - daughter, bull - cow itd.), a predmeti i apstraktumi (u kakve spada i naziv zanimanja) ne poznaju rod (osim nekolikih slučajeva sa sufiksom -ess [actor - actress, master - mistress] i uvreženih "metaforičkih" situacija, recimo kada kapetan ili mornar za svoj brod koristi zamenicu "she") - te se može reći da je pojava marginalna sa stanovišta trenutne rasprave. Takođe, engleski nam nije od pomoći i zato što većina rodno diferenciranih parova iskazuje morfološku dihotomiju, bez ikakve sufiksacije (a sufiksacija je centar naše priče). Jedini iole produktivan sufiks u tom smislu jeste -ess, a primeri s njim su zbilja malobrojni.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Оли на 08.49 ч. 26.06.2008.
Чек, чек, нешто нисам баш сигурна да не може Судија је рекла. Немам сад времена да тражим, али код појмова код којих се завршетак именице не подудара увек с родом (у шта спадају и пијаница, скитница...) постоје две врсте конгруенције: слагање по смислу (када се завршетак именице не подудара с родом) и слагање по роду и броју (када се ово претходно подудара). Верујем, Бојане, да си негде прочитао тврдњу да не може Судија је рекла, будући да ми је јасно како ти све што тврдиш можеш поткрепити литературом, па бих волела да прочитам тај цитат. Мислим да може Судија је рекла. Пијаница је дошла. Скитница је села на праг. Такође може и Судија је дошао, Пијаница је рекао, Скитница је сео на праг. У тестовима за пријемни испит, задатак 156. гласи овако:

Одреди какво је слагање предиката са субјектом природног мушког рода (по облику или значењу) у следећим реченицама:

а) ИЗНЕНАДА СЕ СКИТНИЦА ПОЈАВИО НА ВРАТИМА.
б) ТА ПРИЧАЛИЦА СЕ ПОНОВО ЈАВИЛА
в) МУШТЕРИЈА ЈЕ ЗАХТЕВАЛА РАЧУН (Уоћи сличност са речју судија)
г) ПИЈАНИЦА ЈЕ И ДАЉЕ ВИКАО.
Д) ТВРДИЦА ЈЕ БИЛА УПОРНА.

Ни у једном примеру нема испред дотичне речи неке одреднице која упућује да ли се ради о мушкарцу или жени. Мислим да ће одређене говорне околности учинити да упутимо на ту чињеницу речима госпођа, господин или сличнима или не, али не мислим да је то обавеза да би реченица језички, стилски или правопсино добро изгледала.

Што се тиче женских назива у занимањима, ја као припадник дотичног пола желим да дам глас против насилне реформе речника. Мени сметају чак и посланица и министарка, у новим значењима, али време ће учинити своје 8).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 09.50 ч. 26.06.2008.
Ovaj... Pa zar ja nisam isto to rekla? ???

Neskafica ističe da ne možeš porediti jezik u kom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu (engleski) s našom papazjanijom („ovde hoćemo, ovde nećemo“). Istina, nije sasvim tačno ni da u enleskom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu, ali su takvi primeri svakako marginalni.

Nisam ja nista poredila, al ajde, nema veze, mrzi me da se razjasnjavam. Najvise mrzim kad se neko uhvati za jednu moju rec, pa je pogresno protumaci, pa onda me jos plus kritikuje zbog toga.

Цитат
Чек, чек, нешто нисам баш сигурна да не може Судија је рекла.
Ja bih licno volela da ovo bude istina, jer meni zvuci mnogo prirodnije od Gdja sudija je rekla (sto ovde jos i ide), ali dosla je gdja prevodilac, ne znam... Nije da prevodilice nisu gdje, nego mi nekako izvestaceno... :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Оли на 10.01 ч. 26.06.2008.
Ja bih licno volela da ovo bude istina, jer meni zvuci mnogo prirodnije od Gdja sudija je rekla (sto ovde jos i ide), ali dosla je gdja prevodilac, ne znam... Nije da prevodilice nisu gdje, nego mi nekako izvestaceno... :)

Пази, говорила сам о речима које су углавном граматичког женског рода. За ове друге нисам сигурна. Мада бих свакако у оба случаја додала неку ознаку за препознавање пола у одређеним језичким околностима за које бих проценила да то захтевају, али код ових првих речи свакако не као обавезу.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 10.08 ч. 26.06.2008.
Hm, znaci, sudija je rekla moze, ali prevodilac je rekla ne moze... Steta... :(


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 10.27 ч. 26.06.2008.
Ево једног лепог примера: од глагола водити имамо: водич, водитељ, вођа, као и водиља. Тачно се зна шта која од ових речи значи, а све су добијене наставцима који, у принципу, имају исту или сличну намену. Само у прилог противљењу тој, као што рече Оли, а ја се слажем, насилној реформи речника.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Бојан Башић на 12.13 ч. 26.06.2008.
Чек, чек, нешто нисам баш сигурна да не може Судија је рекла. Немам сад времена да тражим, али код појмова код којих се завршетак именице не подудара увек с родом (у шта спадају и пијаница, скитница...) постоје две врсте конгруенције: слагање по смислу (када се завршетак именице не подудара с родом) и слагање по роду и броју (када се ово претходно подудара).

Grešiš u tome što imenicu sudija svrstavaš u dvorodne (kakve jesu pijanica, skitnica, ali ipak nije sudija). Kako nisam trenutno u svom stanu, nije mi pri ruci Matičin rečnik, ali verujem da ćeš i u njemu naći potvrdu za prethodno tvrđenje. Do tada, evo šta kaže Klajn u NIN-u od. 19. 4. 2006:

Цитат
Naša čitateljka Zoranka iz Novog Sada poslala mi je tada isečak iz “Građanskog lista” sa ovakvim naslovom: “Sudija se razbolela pred završne reči”. Eto još jednog primera za nepopravljivi “mačizam” srpskog jezika. Iako se sudija menja kao imenice ženskog roda, i mada imamo i žensku imenicu sudija, u značenju “sudska vlast” (kao u čuvenim stihovima iz narodne pesme: “Po Srbiji zemlji da prevrne / I da druga nastane sudija”), sudija je ipak muškog roda, kao i delija, komšija, račundžija, knjigovođa, drvoseča i mnoge druge imenice na -a.

в) МУШТЕРИЈА ЈЕ ЗАХТЕВАЛА РАЧУН (Уоћи сличност са речју судија)

Zar i ti da posegneš za analogijom samo zato što dve reči imaju isti završetak? :) Evo ti gore primera: delija, komšija, račundžija (a svakako možeš i sama da smisliš još koliko hoćeš), i svi su „slični“ s rečju mušterija. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Оли на 17.10 ч. 26.06.2008.
Grešiš u tome što imenicu sudija svrstavaš u dvorodne (kakve jesu pijanica, skitnica, ali ipak nije sudija). Kako nisam trenutno u svom stanu, nije mi pri ruci Matičin rečnik, ali verujem da ćeš i u njemu naći potvrdu za prethodno tvrđenje. Do tada, evo šta kaže Klajn u NIN-u od. 19. 4. 2006:

Ху, знала сам ја да је негде зачкуљица, чим си ти то написао. Ја сам та која пише по далеком сећању, ти богами јок! Обожавам овај форум. Да га нема, ја бих га измислила, шта сам све научила, иха!

Zar i ti da posegneš za analogijom samo zato što dve reči imaju isti završetak? :) Evo ti gore primera: delija, komšija, račundžija (a svakako možeš i sama da smisliš još koliko hoćeš), i svi su „slični“ s rečju mušterija. :)

Ћути, срећа (то ми је олакшавајућа околност :-[) да сам јуче негде управо и сама рекла (наравно, не знам где) да се на аналогију не треба ослањати, често превари, и ето, сама сам лепо насела, а што је још горе, требало је само да погледам у речник и да видим како је судија начисто мушко!


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Оли на 17.13 ч. 26.06.2008.
И шта ми дајеш те примере, само се нервирам како ми је све било на дохват руке 8).


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.34 ч. 26.06.2008.
Sećam se jednog Feketeovog članka gde kaže kako je sasvim normalno da imenice koje su u muškom rodu na -lac u ženskom zamenimo oblikom izvedenim od imenice na -telj, pa tako dobijemo prevoditeljku, gledateljku, čitateljku, itd. I meni prevoditeljka sasvim OK zvuči, ali znam neke koleginice koje se bore protiv toga rukama i nogama i hoće da ostanu prevodioci. Ali tu bar imamo neku mogućnost izbora, za razliku od dosta nabrojanih slučajeva.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 20.47 ч. 19.10.2008.
Evo jednog ličnog stava na ovu temu, malo podužeg, ali možda će nekog interesovati...
http://www.vijesti.cg.yu/index.php?id=284389


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 19.33 ч. 21.10.2008.
Danas sam prvi put naišla na oblik monarhinja. Priznajem da ima logike, a i rečnik je beleži, ali ne mogu reći da mi se zato više dopada. :(


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 19.40 ч. 21.10.2008.
Драги слушаоци и слушалице... :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 22.47 ч. 21.10.2008.
Драги слушаоци и слушалице... :)
:D E, baš si vickast... :D

Ja sam prvi put danas čula sekretarka, kao ženski oblik od sekretar, a da ne bude sekretarica...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ena на 00.23 ч. 22.10.2008.
Sekretarka je (kao) kad je važna ličnost - amer. državna sekretarka Kondoliza Rajs, a sekretarica kada je "obična". Ne znam kako se ovo ustalilo. Čudan kriterijum podele.

Kod Hrvata su valjda i jedne i druge tajnice, zar ne ?





Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Оли на 08.11 ч. 22.10.2008.
Да, секретарка и секретарица није исто, али ми смо до скора имали секретара и секретарицу да бисмо направили разлику између дотичних улога, а ево сад смо добили и секретарку. Но, језик је чудо. Недавно је министарка представљала само министрову жену, али данас већ многима сасвим обично звучи као жена министар. Многе су речи измениле значење или добиле ново или изгубиле старо или добиле још нека. Пракса ће показати шта ће се "примити".


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 12.46 ч. 22.10.2008.
Mislim da je Klajn preporučio ovo sekretarka, razlikovanja radi. Što ne znači da je prihvaćeno zato što je on preporučio, pošto ga retko ko sluša.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Оли на 14.18 ч. 22.10.2008.
Što ne znači da je prihvaćeno zato što je on preporučio, pošto ga retko ko sluša.
:)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: alcesta на 23.17 ч. 25.10.2008.
Evo i drugog dela članka za koji sam gore postavila link, ako nekog interesuje: http://www.vijesti.cg.yu/index.php?id=285061
Htela sam samo da ga dodam u istu poruku, ali izgleda da se ne mogu praviti izmene posle određenog vremena.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Lady_Cosmopolit на 20.07 ч. 08.12.2008.
Најбоље је доктор, професор, правник, као и са друге стране судија. 


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: mesecarka на 03.36 ч. 19.03.2009.
kriticar
kriticarka?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.19 ч. 19.03.2009.
Da, kritičarka.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: slobanic на 19.29 ч. 22.03.2009.
Цитирано: Marko Milošević link=topic=143. msg841#msg841 date=1149176156
Haha, mislim da Hrvati kažu "sudinica"  ;D Takođe mislim da je nasilno feminiziranje imenica koje označavaju zanimanje sasvim apsurdno.
Ma, ne znam ko se to buni zbog muških naziva zanimanja?! Pa ni muškarci se ne bune što imenice "bitanga", "baraba", "budala" i sl.  imaju isključivo ženski oblik, a najčešće se odnose na muškarce.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: aleksandra7 на 21.09 ч. 22.03.2009.

То "Судиница" ми се чини да кажу "Суткиња". Једино ако они оба не прихватају као исправна. И мени се свиђају називи у женском роду, па што да не. Довољно су жене биле дискриминисане у друштву, нек имају своје називе за разноразне професије.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 22.09 ч. 22.03.2009.
Довољно су жене биле дискриминисане у друштву, нек имају своје називе за разноразне професије.

Па како ће занимање Божић Бата да обавља жена? Шалу на страну, мислим да је негде стварно смешно изводити имена занимања, е да би се жене осећале мање дискриминисане: возачица/возитељка/возитељица/воскиња, риболовка или пецарошк(ињ)а, варилица/варитељка, ловкиња/ловачица/ловитељка, грађевиница/грађевинка итд. Па и званица може да буде мушка особа, иако није занимање посреди, па не траже мушкарци да буду званци. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 22.16 ч. 22.03.2009.
Pa neće ni da ga obavlja. A ako i obavlja, nek se zove Božić Seka. I Deda Mraz ima svoju Babu Mraz.

Šalu na stranu, jezik nam je vrlo, ali vrlo mačoistički. U španskom dodaš samo A i imenica zvuči sasvim normalno, dok u srpskom, uglavnom zvuče grozno bezveze (znam da se piše odvojeno, al' jednostavno ne mogu)...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вукотић на 22.22 ч. 22.03.2009.
Ako je ženski psiholog 'psihološkinja' (čini mi se da sam to negde na TV-u čuo), kako bismo mogli da nazovemo ženskog pedagoga - pedakokoškinja?  :D

Šalim se, naravno. Ipak, ponegde se čini da je nemoguće naći adekvatnu imenicu ženskog roda za određena zanimanja. Naime, moramo priznati da gore pomenuto 'psihološkinja' veoma loše zvuči, a ništa bolje nije ni ako bismo upotrebili naziv 'psihologica' (zvuči još rogobatnije). Ili ženski oficir - oficirka! A staklorezac - stakloreska! Žena koja vozi gradski autobus je šoferka (!), ili, još gore - vozačica! A tek ako upravlja avionom - pilotkinja ili pilotica! Vojnik i vojnikinja! Kako bismo nazvali ženu koja u vojsci ima čin vodnika, poručnika, generala? Drvodelja - drvodeljka (ovo zvuči dobro!) ::). Žena na brodu je mornarka ili, možda - mornarica! :-\ Ako ore njivu, onda je oračica!


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 22.24 ч. 22.03.2009.
И моје Швабе у последње време почеше да каче -ин на свако занимање да би се добило женско звање, и то код њих не звучи нимало чудно. А ми имамо толико наставака (-ица, -киња, -тељка, -тељица, -ка, ...), па опет негде нити један не звучи касветно кад се употреби.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.30 ч. 22.03.2009.
Nije to toliko neobično. Jezik se vremenom razvija kao i društvo u kome se govori. Poslove koji su nekada bili samo „muške profesije“ danas obavljaju i žene, pa dolazimo u situaciju da katkad trebamo iskazati i to koga je spola osoba koja obavlja neko zanimanje. Zato nam trebaju i „ženski nazivi zanimanja“, koji sada u jeziku nastaju, pa će za tridesetak godina biti sasvim obični i nimalo neprirodni uhu.

Možda nam sada deluje nezgrapno „psihološkinja“ ili „psihologinja“, ali deluje nam sasvim obično „sluškinja“ i „boginja“, koje je odavna dobijeno istim sufiksima na jednak način. Jezik nam jeste vrlo seksistički, ali na nekim drugim poljima, — a tvorba ženskih naziva zanimanja sasvim je produktivna, jedino treba pustiti da se nove reči vremenom ustale i uobičaje.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 22.35 ч. 22.03.2009.
Нек буде и тако, као што кажеш, Ђорђе (у праву си) — требаће ми времена да се привикнем на возачицу и ловачицу/ловкињу или како већ. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 22.45 ч. 22.03.2009.
Meni ne zvuči loše ni vozačica ni oračica, ali zato one na -inja zvuče katastrofalno....


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вукотић на 22.47 ч. 22.03.2009.
Moguće je da si u pravu; svet će se verovatno na to vremenom navići. Mada... to trenutno zvuči strašno blesavo. Zamisli 'inženjerku' ili 'inženjericu', isti je nastavak kao i kod 'kurirka', 'doktorka'; ili gore pomenute 'mornarku' ili 'šoferku', 'pilotkinju'... meni to liči na silovanje jezika.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 22.48 ч. 22.03.2009.
Мх, провукох неколико пута возачица кроз уши, и сад ми звучи сасвим обично. Питање је навике и времена.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вукотић на 22.52 ч. 22.03.2009.
Hej! Diplomirana inženjerka!  ???


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 22.53 ч. 22.03.2009.
Pa vala, ni ovo što je g. Vukotić naveo. Doktorka je odavno u upotrebi, inženjerka ne zvuči tako strašno, mada i dalje malo škripi, a ni kurirka nije loše.. A šoferka je u srpskom odavno... Pa setite se Katice, sine, koju su opalili u suturenu... :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.54 ч. 22.03.2009.
... meni to liči na silovanje jezika.

Znači, ovako izgleda kada jedan „muški jezik“ kakav je to srpski bude silovan. :D

Treba i toga s vremena na vreme takvim jezicima. U japanskom, koji je strahovito društveno raslojen, žena svomu suprugu sve i da hoće nikako ne može da se obrati sa „ti“ — jednostavno je njen sociolekat gramatički takav da ona prosto mora stalno da mu persira. Nema izbora, osim da ćuti.

Razmislite o tome. ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вукотић на 22.55 ч. 22.03.2009.
A ženski kovač je kovačica (ime sela u Banatu) ili kovačinja, kovačnica? :-\


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.56 ч. 22.03.2009.
Nema ženskog kovača, ne bave se žene time. (A, bogami, više gotovo ni muškarci.)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вукотић на 22.58 ч. 22.03.2009.
žena svomu suprugu

...svome suprugu?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.02 ч. 22.03.2009.
Ustanovili smo već da „svomu“ nije nepravilno, pored „svom“, „svome“, „svojem“ i „svojemu“; žuta gramatika, t. 226.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вукотић на 23.03 ч. 22.03.2009.
Nema ženskog kovača, ne bave se žene time. (A, bogami, više gotovo ni muškarci.)

Nije tačno. Žene rade u kovačnici... novca.  :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 23.56 ч. 22.03.2009.
Ценим да је уобичајеније „ковница (новца)“, мада може и „ковачница (новца)“.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вукотић на 00.25 ч. 23.03.2009.
Цитат
Ценим да је уобичајеније „ковница (новца)“, мада може и „ковачница (новца)“.

Da, u pravu si. "Kovnica novca" bi bilo prikladnije :-[


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: aleksandra7 на 00.26 ч. 23.03.2009.
Жив се човек на све навикне, тако кажу. Мени рецимо нека од тих имена уопште не изгледају необично јер их се наслушах у Хрватској од малих ногу. Ево нпр. докторка, педагогица, инжињерка,па имали смо и директорицу школе, па и те тајнице, техничарке, тјелесне одгојитељице, те професорице, кемичарке и све је то нама било уобичајено, као и многа друга имена тога типа.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: aleksandra7 на 00.27 ч. 23.03.2009.
Ценим да је уобичајеније „ковница (новца)“, мада може и „ковачница (новца)“.

Некако ми то више хрватски звучи та "ковница". Па код њих је кованица метални динар, ако се још добро сећам?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 08.10 ч. 23.03.2009.
Како сте имали директорицу школе? Ваљда сте имали равнатељицу? Не може „’ковница’ да звучи више хрватски“, пошто се управо на нашим кованицама (ковани новац, јелте) може прочитати да потичу из ковнице новца. Ово су све врло обични изрази и на српском.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Duja на 10.10 ч. 23.03.2009.
...грађевиница/грађевинка итд. ...

Moja supruga (inženjerka elektrotehnike, tj. banderašica) je dugo radila u sve-ženskoj projektanskoj firmi, tako da sam ja savršeno navikao da su joj koleginice iz susedne kancelarije bile građevinke. :)

Jedino su one druge ostale arhitekte... pošto su se vređale kad su ih zvali arhitetke... ne znam zašto...  ::)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 10.36 ч. 23.03.2009.
Аха, спретник муњарства, што би рекли Хрвати. ;D Тј., спретница муњарства. :)

Хаха, архитеткама сам ја звао своје колегинице са факса, нисам знао да је ово шире распрострањено!


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.57 ч. 23.03.2009.
Не бих се чудио ако ускоро чујем за хируршкињу.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: durdubak на 15.32 ч. 23.03.2009.
Juče je u Blicu pisalo da će u Evropskoj uniji biti zabranjeno razlikovanje gospođe i gospođice jer to nije politički korektno, tj. uvredljivo je razlikovati žene po bračnom statusu, pa vi sad vidite. Evo i link http://www.blic.rs/svet.php?id=84671


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 17.18 ч. 23.03.2009.
To je već stvarno zlo i naopako. Ne podseća li vas to neobično na Orvelov novogovor iz „1984.“?

Na isti način, sve su žene u socijalističkom jeziku postale „drugarice“; što je, kako piše Ljuba Simović, samo značilo to da će i žene u komunizmu, kao i kazani, biti zajedničke.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 17.45 ч. 23.03.2009.
Стварно будалаштина. Неко од тамошњих коментатора примети да ће и „мушко“ те „жеснко“ постати „политички неподобни изрази“, па ће се морати рећи „људско биће“. (Ако заусте и борци за права животиња, вероватно ће једини подобан израз у будућности бити „живи створ“ или „живо биће“.) Други неко примети да је и именица „жена“ на енглеском такође увредљива — woman, јер у себи садржи реч „мушкарац“ — man.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: aleksandra7 на 18.22 ч. 23.03.2009.

 У оно доба су се у Хр. неке речи могле рећи и на више начина, али да не будеш лоше протумачен. Заиста је била Директорица.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 18.32 ч. 23.03.2009.
A šta je sad pa vama strašno to što se u Jevropi više ne razlikuje gospođica od gospođe, kad u srpskome jeziku više nema Jovanovićeve i Jovanovićke, nego su i jedne i druge sad ovo drugo? Jednostavno, nekad su gospođice bile uglavnom mlade devojke, tako da je i taj deminutiv odgovarao takvoj osobi, danas ima dosta žena koje se nikad nisu udavale (i mnoge od njih ne zato što nisu imale prilike nego jednostavno nisu htele), ili jednostavno žive u vanbračnoj zajednici (neće žene da se venčavaju, šta će im to u životu) koje su u Jevropi prilično napredno regulisane i ne zaostaju u pravima za klasičnim brakovima, pa više ni ta podela na gospođice i gospođe nije baš najtačnija niti ima smisla. Jednom prilikom sam pričala sa jednom Španjolkom od nekih 45-50 godina o tome, i njen komentar je bio: Kakva bre senjorita, ja u 50 godina? Svi smo mi senjore, udate ili neudate, zvati nekog od 50 godina senjorita je pre svega glupo i mačoistički (to vi kažete seksistički). Uostalom, šta koga briga da li je neko udat ili nije? Možda se muškarci dele na gospodinčiće i gospodu? Naravno da ne. Zašto bi se onda to radilo sa ženama? Ako se svi muškarci, bilo oženjeni bili neoženjeni, oslovljavaju sa gospodine, zašto onda sve žene ne bi mogle biti gospođe?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 18.35 ч. 23.03.2009.
Juče je u Blicu pisalo da će u Evropskoj uniji biti zabranjeno razlikovanje gospođe i gospođice jer to nije politički korektno, tj. uvredljivo je razlikovati žene po bračnom statusu, pa vi sad vidite. Evo i link http://www.blic.rs/svet.php?id=84671

Због овога се више не говори Перићева и Перићка, него само Перићева.
"Политичка коректност" је ђавоља ствар. Свашта се ту може подметнути (и наметнути).
Слажем се са Ђорђем и Мирославом да је то будалаштина. Зашто је увредљиво бити удата или неудата?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 18.36 ч. 23.03.2009.
Juče je u Blicu pisalo da će u Evropskoj uniji biti zabranjeno razlikovanje gospođe i gospođice jer to nije politički korektno, tj. uvredljivo je razlikovati žene po bračnom statusu, pa vi sad vidite. Evo i link http://www.blic.rs/svet.php?id=84671

Због овога се више не говори Перићева и Перићка, него само Перићева.
"Политичка коректност" је ђавоља ствар. Свашта се ту може подметнути (и наметнути).
Слажем се са Ђорђем и Мирославом да је то будалаштина. Зашто је увредљиво бити удата или неудата?

Ne, Zorane, govori se Perićka. A zašto je bitno razlikovati udate i neudate žene?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: aleksandra7 на 18.39 ч. 23.03.2009.

 Јел' то сигурно Перићка? Чула сам од сестре која живи у Београду да је као исправно Перићева и да је сви исправљају кад каже Перићка. А она је иначе завршила Учитељски факултет у Загребу. Стварно ми сад ништа није јасно.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 18.44 ч. 23.03.2009.
Moja greška. Izvinjavam se. Obrnuto je, onako kako je Zoran rekao. Sad sam proverila kod Klajna. Samo -va. Perićeva, Tačerova, itd. No dobro, nije to poenta. Poenta je da se izgubila potreba za razlikovanjem udatih od neudatih žena. Eto, čak i u srpskom... :D Dakle, nije neka basmislena izmišljotina trulog Zapada... ;D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 18.45 ч. 23.03.2009.
Hoću da naglasim da se ne radi o političkoj korektnosti nego o svrsishodnosti. Danas to više nema nikakvog smisla.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 18.46 ч. 23.03.2009.
Проверићу, али мислим да је Перићка госпођа Перић, а Перићева је госпођица Перић. Знаће то још неко.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 18.47 ч. 23.03.2009.
Док ја куцам ти већ одговараш.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 18.49 ч. 23.03.2009.
Eto. Ja sam malo brzopleta, a trebalo je da proverim prvo kod Klajna. Perićeva se danas koristi. A i meni je drago. Lepše zvuči od Perićka. Čisto subjektivan utisak... :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: aleksandra7 на 18.51 ч. 23.03.2009.
Не знам како они то као мушкарци и разликују, али знам да ја као жена то не разликујем уопште у данашња времена. Јер данас се каже за неку жену да је удата ако је регуларно венчана у општини и цркви ил' само у општини, а исто и за жену која ето живи с неким се каже да је удата. Лично  мени није брак то што они у новије време сматрају.  Ал' нова времена су то.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 18.53 ч. 23.03.2009.
Прочитао сам и чланак, будалаштина.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 19.01 ч. 23.03.2009.
Šta je brak osim obično parče papira? Mnogo ti taj papir znači, ako u toj zajednici nema ljubavi i poštovanja. Danas u svetu narod sve više smatra tu instituciju zaastarelom, pogotovu što klasična porodica mama, tata i deca nije više jedina porodica koja danas postoji. Prvo, sve je veći broj jednoparentalnih porodica (sa jednim roditeljem), a zatim tu su i gej zajednice, koje, fakat, svidelo se to nekom ili ne, postaju u današnjem svetu sve normalnije. Ljudi ne žele sebi da kompplikuju život jer je u mnogim zemljama izuzetno skupo razvesti se, pa makar to bilo i sporazumno, a ako nije sporazumno, mnogima je nedostižno. S druge strane, zakonodavstva sve više uzimaju u obzir i vanbračne zajednice i regulišu ih, tako da supružnici u slučaju smrti, nasleđivanja, zajedničke kupovine i podizanja kredita i sl. imaju ista prava kao i da su venčani. U svetlu svega toga, malo je anahrono insistirati i dalje na starim "titulama", kad zajednica u kojoj te titule važe više nije jedina porodična zajednica ljudskih bića koja danas postoji. Svet napreduje, nekad je bilo nezamislivo da žena radi, danas je to sasvim normalno i svako muško koje bi pokušalo da zabrani ženi da radi, smatrao bi se seksistom i reakcionarom. Shodno tome, ne vidim zašto i sama institucija braka kao jedine porodične zajednice ne bi mogla da pretrpi promene...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 19.09 ч. 23.03.2009.
Прочитао сам и чланак, будалаштина.

Slažem se. Mislim, u nekim jezicima (kao što je srpski, npr.) jednostavno ne postoje neutralni nazivi, kao što je to slučaj s engleskim (police officer, flight attendant). Mislim, pratilja tokom leta je PO MENI mnogo veće degradiranje nego stjuardesa, pogotovu što imamo i muški oblik koji sasvim lepo zvuči - stjuart. Mislim, šta bi bio stjuart onda? pratilac tokom leta? Totalna budalaština. Nema toga ni u španskom. Baš me zanima kako će da oslovljavaju žene ako ne kao senore? Nema ništa treće, kao npr. u engleskom ono Ms. koje opet, u engleskom lepo čuči, ali u drugim jezicima NEMA toga, pa se ne može izmisliti. Neka kaže Miki, on bolje zna, ali ja bih rekla da nekog srednjeg rešenja izmešu frojlajn i frau nema ni u nemačkom. Ili je jedno ili je drugo. Treće nema.

Mislim da svaki jezik treba da uređuje određena institucija kojoj je to posao, a ne političari Evropske unije. Nek se oni i dalje bave veličinom banana... :D

Druga stvar, postoji mogućnost da onaj koji je pisao ovaj članak nije baš najsrećnije preveo neke reči. To je očigledno u primeru sa pratiljama... ;D Svašta...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Зоран Ђорђевић на 19.13 ч. 23.03.2009.
Цитат
Šta je brak osim obično parče papira? Mnogo ti taj papir znači

Ово може да важи и за дипломе.  :)
Ја не бих много о браку, далеко ће нас одвести.
 У Индији, многољудној земљи, преко 90% бракова се још увек уговара преко родитеља. Кад кажеш: a zatim tu su i gej zajednice, koje, fakat, svidelo se to nekom ili ne, postaju u današnjem svetu sve normalnije... имај на уму да је "данашњи свет" релативан појам.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 19.18 ч. 23.03.2009.
Цитат
Šta je brak osim obično parče papira? Mnogo ti taj papir znači

Ово може да важи и за дипломе.  :)
Ја не бих много о браку, далеко ће нас одвести.
 У Индији, многољудној земљи, преко 90% бракова се још увек уговара преко родитеља. Кад кажеш: a zatim tu su i gej zajednice, koje, fakat, svidelo se to nekom ili ne, postaju u današnjem svetu sve normalnije... имај на уму да је "данашњи свет" релативан појам.

Pod današnjim svetom smatram moderne, razvijene i demokratske zemlje čije društvo počiva na laičkom a ne na verskom zakonodavstvu. Indija svakako ne spada među takve zemlje, a Srbija se (koliko mi se čini) trudi da postane jedna od njih....

A što se tiče poređenja braka i diplome... Ne bih se složila s vama. No, u pravu ste. Bolje da ne širimo temu. Daleko ćemo otići.... A i otišli bismo daleko u off topic...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 19.21 ч. 23.03.2009.
Neka kaže Miki, on bolje zna, ali ja bih rekla da nekog srednjeg rešenja izmešu frojlajn i frau nema ni u nemačkom. Ili je jedno ili je drugo. Treće nema.

Могу рећи да Fräulein нисам заиста дуго чуо на немачком говорном подручју. И девојкама се каже Frau, и то је одавна тако овде. Не би ме чудило да је ова замисао о неразликовању потекла са немачке стране. И да одговорим на питање — нема прелазног решења између фројлајн и фрау. Ето, код нас има: госпа. ;) То је ваљда и оно енглеско Ms.

Pod današnjim svetom smatram moderne, razvijene i demokratske zemlje čije društvo počiva na laičkom a ne na verskom zakonodavstvu. Indija svakako ne spada među takve zemlje, a Srbija se (koliko mi se čini) trudi da postane jedna od njih....

Још мало па стижемо Индију, без бриге. :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 19.32 ч. 23.03.2009.
Мислим да је небулозно равнати друге језике са развијеним родовским системом према енглеском који то нема, или има у назнакама. Нисам приметио да су се женски говорници енглеског (или су можда говорнице? :)) бунили што се не каже policewoman већ female policeman, нпр.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 19.46 ч. 23.03.2009.
Мислим да је небулозно равнати друге језике са развијеним родовским системом према енглеском који то нема, или има у назнакама. Нисам приметио да су се женски говорници енглеског (или су можда говорнице? :)) бунили што се не каже policewoman већ female policeman, нпр.

Ma sve je od njih i počelo (a ne od Nemaca, kako si ti to pretpostavio). I ovde se sve ređe čuje senjorita. Zapravo, čuje se uglavnom od Latinoamerikanaca, što opet dosta govori. Ameri su to sve počeli, dojadiše svima sa tom političkom korektnošću (doduše, njima je bilo preko potrebno, jer su i te kako bili politički nekorektni, počev od rasizma pa na dalje). A engleski jezik je zgodan, jer nema drugog do prirodnog roda, pa samim tim mogu da se frljaju koliko hoće, kod njih to zvuči uvek ok. Flight attendant je svakako praktičnije a i zvuči zvaničnije nego stewardess and stewart. Međutim, pogledaj to na srpskom: pratilja ::) mis'iiiiiiim... U srpskom reč pratilja ima i te kako "posebno" značenje, tako da ja čisto sumnjam da je to neko zvanično zvanje, pre će biti da je to ovaj novinar nespretno preveo flight attendant...



Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 19.52 ч. 23.03.2009.
А како друкчије превести, све звучи дебилно: надзорник/пратилац/службеник/... током лета.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 19.55 ч. 23.03.2009.
Mene zapravo strahovito nervira kod EU ta sumanuta težnja za jednoobraznošću, standardizacijom i globalizacijom. Pokušavaju dva'es i kusur naroda da ukalupe u neke nove aršine, e da bi li bili isto kao i SAD, a to je gotovo nemoguće, iz više razloga: 1) SAD je od samog početka stvorena kao savez država 2) Evropske države imaju hiljadugodišnje (i više) kulture, svaka za sebe i ne možeš ti sad odjednom da poništiš i da im daš novi evropski identitet, koji plus još uvek nije izgrađen. Zapravo, postoji jedan drugi evropski identitet koji je nastajao naporedo sa Evropom od davnih vremena, ali taj im se sad ne dopadamožda upravo zato što taj identitet poštuje sve kulturološke razlike evropskih naroda i zapravo se sastoji od svih njih, i ne bi postojao da nema tih različitosti. Ovaj novi, naprotiv, pokušava da sve narode ukalupi u jednu novu, evropsku naciju, da ih globalizuje i da im oduzme dušu. Narod se bori protiv toga kako zna i ume (eto, u Barseloni razbiše studente od batina što su opet demonstrirali protiv one grozomorne Bolonje, čak su pendrekom dovatili i novinare, obične prolaznike i decu(!)), ali sve mi se čini je to mrka kapa...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 19.57 ч. 23.03.2009.
А како друкчије превести, све звучи дебилно: надзорник/пратилац/службеник/... током лета.

Pa nema šta da se prevodi: naša reč za to je stjuardesa/stjuart. Meni je to, da izvineš, silovanje jezika. Da budemo iskreni, stjuardesa je u stvari kelnerica, samo što radi na 3000 metara... ;) Leteća kelnerica, ako već mora da se izmišlja... :D


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 20.04 ч. 23.03.2009.
Кад рекох малочас да су Немци иницирали ово, мишљах у светлу тога да оберучке прихватају све што има сервира Америка, па као једна од најмоћнијих европских нација — ако не и најмоћнија — то и протурају даље. А ово превођење flight attendant-а сам мислио само у оквиру чланка, где се то некако морало превести ради појашњења или чега већ. А скидам капу за све што написа у последњих неколико порука: брак, политичка подобност, ЕУ и др. — мишљења нам се поклапају до танчина.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 20.07 ч. 23.03.2009.
Drago mi je Miki, da se slažemo. A što se slepog kopiranja Amera tiče, nisu jedini Nemci. Sve zemlje imaju istu boljku i bore se protiv toga manje ili više, i kako znaju i umeju...

Da sam ja pisala članak, ja bih to ostavila u originalu, kao što je uostalom i sam novinar ostavio reči policewoman i policeman.

A odakle ti to da su Nemci najmoćnija evropska nacija?


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 20.31 ч. 23.03.2009.
Опет (с)крећемо ван теме, али ајде: као оснивачи ЕЗ и као најмногољуднија чланица ЕЗ, поред Француза и Британаца, имају највише утицаја. После Ватикана, јелте.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 20.40 ч. 23.03.2009.
hehe... Tu si u pravu... Španci bi voleli da su i oni međ'  najvažnijima, ali nekako im nikako ne polazi za rukom. Prvo se onaj glupi Aznar trtio tamo sa Bušom i Blerom, dok ga zbog toga nisu skinuli s vlasti, a posle Zapatero.... Prosto je bilo žalosno gledati ga kako je okolo kumio i molio da ga pozovu na onaj sastanak oko ekonomske krize, dok mu na kraju Sarkozi nije ustupio jednu od svojih stolica (ima dve, pošto predsedava Savetom, ili šta već)...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 20.46 ч. 23.03.2009.
... oni međ' najvažnijima, ...

Међ. Без апострофа.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: durdubak на 00.54 ч. 24.03.2009.

Pa nema šta da se prevodi: naša reč za to je stjuardesa/stjuart.

Naša reč je stjuarD, te po njemu dolazi i stjuardesa.


Meni nije jasno zašto je između oblika Perićka i Perićeva izabran ovaj drugi. Perićeva je prisvojni pridev, ona koja pripada Periću, pa je to opet neka diskriminacija. Logičnije mi je da bude Perićka, tj. žena koja se preziva Perić, bilo supruga, majka, ćerka. Zašto je uzet oblik za gospođicu a ne za gospođu? Jedino što se meni čini logičnim jeste neka nategnuta analogija s ruskim ženskim prezimenima (koja se, uzgred budi rečeno, kod nas uglavnom pogrešno transkribuju).

Dalje, da li će sada Gospođa Bovari, po preporuci komesara, biti Ema Bovari  :)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Вукотић на 06.15 ч. 24.03.2009.
Meni nije jasno zašto je između oblika Perićka i Perićeva izabran ovaj drugi. Perićeva je prisvojni pridev, ona koja pripada Periću, pa je to opet neka diskriminacija. Logičnije mi je da bude Perićka, tj. žena koja se preziva Perić, bilo supruga, majka, ćerka. 

Mada, Perićka je, valjda, ona žena (supruga, ćerka) koja je od onih koji nose prezime Perić (možda od roda Perića; opet je "pripadanje nekome" u pitanju). Odnosno, Perićka "pripada" rodu Perića, dok je Perićeva ona žena (ćerka, supruga), koja se "vezuje" za jednog Perića (oca ili muža).

Bar mi se tako čini.  :-\


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 06.23 ч. 24.03.2009.
Meni nije jasno zašto je između oblika Perićka i Perićeva izabran ovaj drugi.

Zato što taj sufiks možemo da dodajemo i na strana ženska prezimena, a -ka ne možemo, pa da bi bila jednoobrazna i naša i strana ženska prezimena (Perićeva, Jovanovićeva, Bovarijeva, Dikinsonova) — naravno, bez obzira na bračni status.

(A prisvojni pridev je tu već više, hvala bogu, postao puka gramatička kategorija nego stvarno sociološka, tako da nam ni o kakvom pripadanju zapravo ne govori — bilo supružničkom, roditeljsko-potomačkom, rodno-plemenskom itd.)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: durdubak на 11.02 ч. 24.03.2009.

Zato što taj sufiks možemo da dodajemo i na strana ženska prezimena, a -ka ne možemo, pa da bi bila jednoobrazna i naša i strana ženska prezimena (Perićeva, Jovanovićeva, Bovarijeva, Dikinsonova) — naravno, bez obzira na bračni status.



Da, to je logično objašnjenje, s tim što i tu ima izuzetaka, npr. Tačerka.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 13.58 ч. 24.03.2009.
Da, to je ustaljen naziv, ali inače sufiks -ka ne možemo uvek (i, zapravo, često ne možemo) kalemiti na strana prezimena, pa čak ni na neka domaća, među onima koja se ne završavaju na -ić.

Recimo, nemoguće ga je dodati na prezimena Hejstings ili Lesing, dok bi na prezimenima Pačino, Reno, Mediči ili Klajn izgledao vrlo nategnuto i obično bismo morali pribeći i drugim nekim prilagodbama (*Pačinka, *Renoovka — sa složenim sufiksom, *Medičijka — sa ubačenim fonetskim -j-, ili *Klajnka), i svakako nepravilno.

Ali zato sufiks -ova/-eva možemo uvek upotrebljavati za navođenje ženskih oblika prezimena bez mnogo prilagodbe, i stoga smo njega uzeli kao bolji.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: durdubak на 14.47 ч. 24.03.2009.
E sad, postoji problem kod nekih naših prezimena koja nisu na -ić. Da probamo konkretno, da li žene prezimena tipa Galonja, Torbica, Toljaga itd. treba zvati Galonjina, Torbičina, Toljagina? Iskren da budem, meni ovo užasno izgleda. A, koliko sam primetio po novinama, i ostalima jer niko ne koristi ove oblike. Uglavnom se ostavlja nepromenjeno, tipa „rekla je Galonja”.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.25 ч. 24.03.2009.
Uvek se nađu izuzeci. :)

I nije nam cilj po svaku cenu da napravimo prisvojni pridev od prezimena (što bismo tu dobili sa sufiksom -ina), nego nam je cilj da prezimena dovedemo na ženski oblik (što, inače, radimo pomoću prisvojnog prideva) kako bi se slagala sa predikatom. („Jovanović je rekla“ ne ide jer se ne slaže u rodu, kao što se ne slaže ni „sudija je rekla“ — već „Jovanovićeva je rekla“ i „gospođa sudija“ ili „sudija Jovanovićeva rekla je“; jedino iz toga razloga imamo ove ženske oblike prezimena.)

Ovde bih ja ostavio Galonja, Torbica, Toljaga (svako bi tu izvođenje izgledalo užasno); ali pribegli bismo nekoj drugoj prečici kojom ćemo prezimenu obezbediti potrebnu „gramatičku ženstvenost“ — navešćemo i ime, ili ćemo reći „gospođa Galonja“, kako bi se predikat u ženskom rodu mogao na nešto u subjektu osloniti. („Rekla je Vesna Galonja“ ili „rekla je gđa Galonja“, da bi se predikat i subjekat slagali u rodu.)

Slaganje subjekta i predikata nam je cilj; zbog toga izvodimo oblike na -ova/-eva, ali to slaganje u rodu moramo sa ovakvim prezimenima nezgodnim za sufiksaciju nekako drugojačije postići — obično dodavanjem nove reči u sintagmu s prezimenom, a koja je ženskoga roda i koja će obezbediti slaganje s predikatom.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: durdubak на 15.50 ч. 24.03.2009.
Sve je jasno. Dakle, pravilo je da dodajemo -eva/-ova, osim kad ne možemo.  :) Kao, uostalom, uvek u jeziku, iza svakog pravila vreba more izuzetaka.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Miki на 16.59 ч. 24.03.2009.
Или, боље речено, изузеци потврђују правило. ;)


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 18.34 ч. 24.03.2009.

Zato što taj sufiks možemo da dodajemo i na strana ženska prezimena, a -ka ne možemo, pa da bi bila jednoobrazna i naša i strana ženska prezimena (Perićeva, Jovanovićeva, Bovarijeva, Dikinsonova) — naravno, bez obzira na bračni status.



Da, to je logično objašnjenje, s tim što i tu ima izuzetaka, npr. Tačerka.

Neće da može Tačerka. Klajn kaže Tačerova.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: aleksandra7 на 19.47 ч. 24.03.2009.

 И мени је био чудан тај изузетак, да се каже Тачерка а не Тачерова, али помислих мора да је тако. Реши ми се сада и ова недоумица.Тачерова исправно, да.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.06 ч. 25.03.2009.
Okej, ako kaže Klajn, mada je „Tačerka“ svojedobno bilo popularno. (Mislimo, naravno, samo na Margaret Tačer, ne na bilo koju damu s tim prezimenom.)

Uostalom, ako je Musolinijev zet mogao da postane izuzetak od pravila transkripcije sa italijanskog, ne vidim zašto i Tačerova ne bi imala podjednak elitistički tretman. :D I jedno i drugo su, naravno, ipak trivijalni i prolazni da bi se odrazili u pravopisu na duge staze, ali eto...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Madiuxa на 09.57 ч. 25.03.2009.
Ne znam ja da li je to izuzetak ili nije, Klajn navodi Tačerovu kao primer za strana imena i nakon rečenice koja manje više glasi (nemam sad knjigu, pišem po sećanju): nastvak -ova, -eva je odabran radi jednoobraznosti jer je s njim lakše praviti strana ženska prezimena nego sa -ka...


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: durdubak на 13.08 ч. 25.03.2009.
Moram priznati da nikad, ali bukvalno nikad u poslednjih dvadesetak godina nisam čuo Tačerova. Time, naravno, ne želim reći da Tačerova nije ispravan oblik, već da je ukorenjen pogrešan oblik (koji, eto, Klajn hoće da ispravi). Svaki dan se nešto novo nauči.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: Minotauro на 22.54 ч. 05.11.2014.
Nemam nikakv problem sa prihvatanjem ženskih oblika zanimanja, ali mi nekako paraju ušizanimanja  izvedena od prisvojnog prideva te se završavaju na ŠKINJA (psihološkinja, sociološkinja. . . ) Daleko bi mi lepše zvučalo i zaista bi ih i upotrebljavao da se završavaju na inja ili ica kao kod hrvata.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: s.z. на 02.34 ч. 11.11.2014.
Мешање језичког рода и људског пола ме заиста нервира. Није реч о исправљању неравноправности, јер би неравноправности било само када би постојеће речи биле неупотребљиве за особе женског пола - чиме би им се ускраћивало право на истицање своје припадности, струке и сличног -, а таквих случајева је врло мало и само они захтевају стварање нових облика. У преводу, покушаји стварања 'женских' облика за припаднике одређених професија представљају вид политизације језика од стране пристрасних особа које су незаинтересоване за опште добро.

Неки женски облици су већ устањени, па тиме и природни већини говорника, али други још нису и њих одбијам да прихватим. За мене је сваки доктор једнако доктор. Ме видим потребу за истицање пола особе кроз назив за њихово занимање, јер њихово занимање и знање не зависе од њиховог пола. Цела ова дебата је крајње примитивна и почива на застарелим идејама које ваља превазићи.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: MasaMalinovski на 18.51 ч. 11.11.2014.
a sta cemo sa krojacica i cistacica? i to su jednom-stvoreni zenski oblici

to sto ce se izvrsilac lekarskog posla zvati doktorica ne znaci da je ona manje jednako doktor. ovu primedbu cesto srecem, ali ne razumem odakle izvire.
da li onda kad cujes krojac i krojacica ne dozivljavas to kao da se oni bave potpuno identicnim poslom?
dakako da postoji odredjena nedoslednost ovde.

sta cemo sa cinjenicom da se odredjeni oblici sami od sebe stvaraju
sudinica, direktorka, nacelnica, upravnica, voditeljka itd. svi ovi oblici, pravilni ili ne su nastali nezavisno od tog famoznog "politickog trenda".

ali neki oblici nisu nastali. smatra se da je to prevashodno zato sto su to reci na koje je tesko nakaciti uobicajene nastavke pa je rezultat manje ili vise rogobatan. tu je posao lingvista da pruze odredjene smernice u kojem pravcu bi bilo najbolje da se formiraju takve reci, pa ko hoce da ih koristi neka ih koristi.

niko od mejnstrim lingvista se ne bavi pitanjem sta ce biti sa onima koji ce odbiti da koriste te oblike i da li ce to biti manifestacija nekakve rodne netrepeljivosi istatijaznam. to verovatno neko i misli ali uopste nije bitno za lingvisticku problematiku.

nazalost, konsenzus je takav nastao da se mora uzeti jedan nastavak i bezumno kaciti na sve i svja.

tako smo dobili ocajno 'psihološkinja' kad je 'psihologica' (kratkosilazni na trecem, kao uciteljica) neuporedivo lepse. hrvati to koriste, oni su bolji u kreaciji stvari, ispaksali se hahaha.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: s.z. на 21.02 ч. 11.11.2014.
Оно што већ постоји ја немам право сам мењати. То је саставни део језика који је нама предат и није на појединцима да то 'исправљају'. Оно чему се ја противим је организованој кампањи вештачког и насилних уношења новина данас и у будућности, као и политизацији нашег заједничког - а не само мог или вашег - језика од стране присталица идеологије која није базирана на чињеницама. Лаж је да је жена на било који начин дискриминисана родом речи која се користи за њено занимање, исто као што ни мушкарци нису на било који начин изложени тортури чињеницом да је реч 'особа' мушког рода - по логици заступника ове кампање, мушкарци би требали тражити облик 'особ' или 'особант'.

Што се тиче облика 'доктор' и 'докторица', нигде нисам тврдио да 'докторица' указује на инфериорност или промовише утисак да су доктори женског пола (који користе тај назив) инфериорни. Оно што сам рекао је да не видим потребу за организованом кампањом вештачког лепљења етикете пола на називе свих занимања, неретко дајући накарадне резултате. Да, неки од ових назива настају природно. Од 'медицинске сестре' смо добили 'медицински брат', што је разумно имајући у види неоспориву везаност термина 'сестра' за особе женског пола - ту није реч о роду. Али који је проблем са 'психолог'? Исто важи и за 'доктор' и за 'председник', мада је ту ствар већ поприлично завршена (изабрао сам конкретан пример доктора јер ми  та друго није пало на памет). Наравно, дебатабилно је колико су неки од наизглед спонтано насталих облика заиста 'природни', а колико последица индоктринације - ипак, то није тема за овај форум.

Не схватам опседнутост овом темом међу наводним борцима за равноправност полова. Жене имају безброј стварних проблема у друштву - као и многи остали -, а дотични се бакћу са овим непостојећим назови-проблемом.

Ствар је укуса. Мени 'психологица' звучи катастрофално, а ни 'психолошкиња' није пуно боље. 


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: MasaMalinovski на 10.29 ч. 12.11.2014.
zar ne mislis da je to nesto sto lingvisti po prirodi svog posla rade, kad negde zapne u jeziku malo da podmazu i nagaze kurblu.

mislim jasno je da u proslosti nije bilo potrebe za tim oblicima ali kako je vreme odmicalo i zene pocele da rade razne poslove tako su neki oblici nastajali a neki nisu mogli sami od sebe zbog zavrsetaka kao sto je -log. a u nasem jeziku kao sto znamo rod je ekstremno vazna kategorija tako da smo dobili em ruznu (nekonzistentnu) situaciju em kontra duha naseg jezika.

i tu ulecu lingvisti da rese stvar, pa moraju i oni od necega da zive.

uopste to nema sad toliko veze sa borbom za ravnopravnost, odnosno feminizmom. ponesto ima a ponesto i nema.


Наслов: Одг: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu
Порука од: s.z. на 13.31 ч. 12.11.2014.
Немам ништа против тога да лингвисти улећу да реше ствари, већ против тврдње да је ово неопходно ради успостављања равноправности, тврдње да одсуство 'женских' облика назива за занимања угрожава права жена - не угрожава, јер пол и род нису исто -, и давање неких себи за право да своју примитивну идеологију, базирану на погрешним схватањима, набацују свима осталима.