Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Именица медвед има значење „онај који зна где је мед“, или „онај који уме да нађе мед“.

ведать -  знати, умети
рус. медведь

Одлично!
 :)
И ми смо задржали ведање- поведање- приповедање као начин преношења знања..

negde sam našao da je to nastalo kao med + jed, u vidu noa reci....

Као "онај који једе мед"? Народно "међед" је извесно настало од мед + јед, само је питање да ли је ту народ применио своју логику или је из "медв(ј)еда" неким другим путем испало оно "в".

Zapravo je ova imenica nastala od medv- + jed-, gde je jed- postverbal od glagola jesti, a  medv- osnova imenice med po U-deklinaciji (kakvu je ova imenica imala u staroslovenskom).

U ekavskom obliku izgubilo se J.

Дакле, ипак нема везе с глаголом "ведати" него управо "онај који једе мед"?

Треће слово наше азбуке В.. изговарало се зависно од дијалекта веде,вједје, ведје..
Пошто је у "медвед" ипак остало В (медвјед) а не Ј (медјед).. ипак мислим да је Милош био потпуно у праву...лако је да поједе мед ако ЗНА где да га пронађе..
Осим тога вероватно је тешко јјести мед директно из кошнице, и то треба знати.. има тру много оних других пчелињих производа у којима је сакривена хранљива супстанца..

Успут, иако није тема, пчеле које праве мед..по старим нашим легендама прва су бића која су створена на свету..после планина и мора..

Neargumentovano, ali samouvereno: Miloš je u pravu!

Аргументовано и самоуверено: Милош није у праву! ;D

У Хрватском енциклопедијском рјечнику, на стр. 724-725, стоји:

medvjed ...  = v. med + v. jesti

А ово је са једног сајта http://www.billcasselman.com/letters/about_medved_june_2008untitled.htm (http://www.billcasselman.com/letters/about_medved_june_2008untitled.htm) на ком се објашњава етимологија презимена Медвед(ев):

8)

Медвед је медвед зато што је "медојед", што једе мед. Зна се да медвед није само "медојед". Кад нема меда, он је "свејед": биљојед, месојед, месождер. Па ипак, назван је медвед по меду, јер од све хране највише воли — мед. А у старој нашој постојбини, тамо у шумама иза Карпата, тамо где је медвед постао медвед, па се зато назива тако у свим словенским језицима — тамо је било много, много меда. Било је меда за све Словене. И за  чувено пиће медовину било је меда. Остало је доста меда и за медведе медоједе.

У нашем народу има више назива за медведа. Поред медвед, и медвјед (што је и правилно), говори се још и међед, медвид, и понегде (у Србији) и мéчак. Медведова женка је медведица, медветка, мечка или мéћа, а младунче: мече, медвече, медић или медведић. У неким крајевима медведа од миља зову мéјо, а ако је старији и крупнији — медоња. За малу децу медвед је меда, медо, медан, мецан, меца и мецо.

Није само медвед — медвед. И човека понекад назову медведом — ако је крупан, или ако је груб, неспретан, трапав, трунтав и незграпан.

Некада је у нашим горовитим пределима, у столетним шумама, било много медведа. Могли су се видети на планинским висовима, на пропланцима, на потоцима, теснацима и доловима. У потрази за храном, медведи су често залазили у насеља и убијали стоку. Били су страх и трепет за чобане и људи су их се бојали, па су настојали да их некако умилостиве. Стога су биљу, па и животињама и свему другом што је подсећало на медведа, давали "медведска" имена. Тако су настали називи: медведара (гљива), медведика (планински врес), медведовина (трава млечика), медвеђи длан медвеђа стопа, медвеђе ухо (разне биљке), медоњица (врста лептира), итд. Мушком детету, да би било снажно и здраво, надевали су име Медвед. Да би се удобровољили медведи, у неким крајевима Србије празновао се некад чак и Мечкин дан. Тада се кувао и делио кукуруз, а Цигани мечкари (медведари) богато су награђивани.

Само су се најхрабрији усуђивали да пођу у лов на медведе, само су они могли да буду медведоловци. У стара времена јунаци су, као знак снаге и храбрости, носили на себи "суру међедину" или "медведину" — огртач од медвеђег крзна.

Данас више нема ни тако великих шума ни толико медведа. Али остале су зато: гљиве медведаре, траве медведике и медведовине, остале су биљке медвеђи длан, медвеђа стопа и медвеђе ухо. Остали су у народној песми јунаци и њихова "сура међедина", а остала је у народу и прича о чудном човеку, медведовом сину — Међедовићу. У уџбеницима географије спомиње се планина Медведник (у западној Србији), и Медведница (данашња Загребачка гора). Испод Медведнице извире поток Медвешћак, а постоје и Медин врх, Медов долац, Медведско поље и многа места с именима Медвеђа, Медвјеђа или Међеђа. И једна се река у Србији зове Медвеђа, а поток Медвеђак.

Милан Шипка. Приче о речима. ИК Прометеј, Нови Сад, 2007. стр. 171-173

Милош је у праву 100%. Се веда, што би рекли Словенци :)

Колико се сећам из негде прочитаног, медвед значи мед јед или модојед.  Тако су некад казали стари ловци, кад су говорили о тој животињи, са намером да му не спомену право име (за које се не сећам да је било споменуто).  Било је избегавано да се спомене право име из бојазни, да то не придобије негативан призвук.  То би при неком сусрету врло разљутило медведа, јер би "осетио" да му се човек претходно ругао, говорио лоше о њему или га омаловажавао.
На данашњем немачком се медвед зове Вär, изговара се "бер" (са дугим е).  Реч је је раније значила "Браон" или "Који је браон боје".  Медвед се тако звао из истог разлога, да му се не изговори право име, које је тада гласило "Арктос".
Има једна афричка изрека: "Кад се говори о лаву, он то чује".  Овде у основи лежи слична представа.

Koliko sam mogao proveriti, u literaturi na engleskom i u Češkoj prevladava mišljenje da je medved (medvjed) nastalo od "medojed", dakle, od med+jesti.  Ipak, čuo sam da se ukrajinski medved kaže "vidmid", što bi bio anagram od reči nastale od med+znati.  Da li možda neko može ovo da proveri?

Usput, kako slovenski tako i germanski izraz (tj.  medved i bear/bär), a još i baltski (u kojima je ime za medveda izvedeno iz reči u značenju dlakav, čupav, kosmat) su tabu nazivi.  Pra-indoevropski izraz je *hrtkos, u značenju otprilike "razarač", "rušilac", a od njega su izvedene grčka reč za medveda "arktos", latinski "ursus" (od italičkog "orcsos"), kao i persijska, albanska, jermenska, keltske, indijske te maloazijske reči. 

Sve u svemu, jedino u germanskim, slovenskim i baltskim nije se taj izvorni koren održao.  U nauci prevladava mišljenje da je ta reč tabuizirana zbog straha od medveda koji bi to mogao čuti i razumeti, znači naslutiti da se govori o njemu.  I u našim i u drugim (ruskim, češkim itd. ) narodnim predajama medved se smatra gotovo čovekom (divljim čovekom), valjda zbog toga što zna hodati na dve noge, a i oči su mu postavljene nalik čoveku, a ne sa strane glave. 

Moguće da je upravo u krajevima gde su živeli preci Germana, Balta i Slovena bio je i medved više raširen. . .  Moje lično mišljenje je da to može imati veze i s time što su drevni Germani, Balti i Sloveni živeli severnije od ostalih Indoevropljana.  Naime, kod Germana i severnih Slovena je verovatno na čelu panteona bio Wotan odnosno Volos (što izvorno upravo znači "dlakav", "vunast"), bog zime, podzemlja i smrti, za kojeg su verovali da se pojavljuje u obliku medveda, umesto boga gromovnika kao što je to bio slučaj kod većine Indoevropljana.

На украјинском језику медвед се каже ведмiдь, што указује на то да је ипак у питању глагол "ведати", а не јести.
Збуњују ме пољски изрази за мед и медведа, где се мед каже miód, a медвед је niedźwiedź.  (niedź није баш слично са miód, али могуће да је дошло до вишеструких гласовних промена)

Hvala na odgovoru.  Navodno je izvorno i u poljskom stajalo "m": miedźwiedź.  Moguće da je glasovna promena u "n" posledica daljnje tabuizacije.  Uz to, izvorni praslovenski izraz je sadržavao "e", poljski oblik miód je noviji, izvorno je bilo mied.

Mogući primer slične tabuizacije: Česi za šišmiša kažu netopýr, Rusi нетопырь, Poljaci nietoperz.  Prvenstveno je umesto početnog "n" stajalo "l".  Pretpostavlja se da je reč nastala ili od glagola lepetati (oduda i leptir), ili, verovatnije, kao naziv za letajućeg vampira (izvorno upir, u-pir, ne-spaljen, otuda let-upir).  Letupir se dalje tabuiziralo u netupir, kod Čeha (stariji oblik netopejr) i Poljaka možda u pravcu koji je reč priblizio izrazu koji bi značio "bez perja".

Прелаз са mied на miód ми је јасан.  Збуњује ме ово m што је прешло у n, али, као што си (пишем у другом лицу једнине, надајући се да нисам много млађи) рекао, вероватно је последица даљње табуизације.
Врло је занимљив овај пример шишмиша - нетопира, поготово због тога што сам чуо да се реч нетопир користи и у нашем језику (такође, у хрватском, док је у словеначком то, мислим, једина реч која означава ту животињу).
hxxp: en. wiktionary. org/wiki/netopir

Filipe i Fingone, dobro nam dosli u drustvo!

I mene veoma zanima etimologija reci, pogotovo ako se na osnovu nje moze saznati i ponesta o proslosti: kako Filip kaze, ne(to)(u)pir bi znacilo "nespaljeni". Posto je to i srpsko ime za vampira, to bi znacilo da potice iz vremena kad su Sloveni spaljivali svoje mrtve. Okej, nije bas novost, ali iz ovoga mozemo zakljuciti i zasto su (verovatno) mrtve spaljivali - pa i zato da se ne povampire.

Jedan ruski pisac (nisam sigurna koji, možda baš Čehov) govori o Tolstojevoj medveđoj snazi, misleći pri tome naravno na njegovo pripovedanje, tj. na recimo Tolstojev urođeni dar za epsko (objektivno) pripovedanje (nekadašnje epove zamenio je roman kao književna vrsta koja mu je najbliža; zanimljivo je kako je i sam roman od tzv. nižeg žanra iz rimskog doba tokom vremena prerastao u ugledni književni oblik; i ne samo ovo, nego dugo se u Evropi smatralo - sve do prosvetiteljstva možda, da svaka ozbiljna književnost mora da ima svoj nacionalni ep, inače ne može da pretenduje na ozbiljnost). :D