Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Језик наш насушни => Тему започео: Pedja на 12.50 ч. 17.07.2006.



Наслов: Честе грешке
Порука од: Pedja на 12.50 ч. 17.07.2006.
У свакодневном говору срећемо са са многим грешкама. Некада су оне последица незнања, некада случајне омашке, а некада је грешка толико честа да многи мисле да тои није грешка.

Хајде да овде побројимо грешке са којима се свакодневно срећемо како бисмо на њих скренули пажњу.

Посебно је добро ако овде скрећемо пажњу на грешке на које наиђемо на овом форуму. Нема потребе наводити ко је погрешио али је добро направити исправку.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 19.48 ч. 17.07.2006.
glagol trebati

Mnogi prave gresku i menjaju ovaj glagol kroz sva lica:

Trebam, trebas, treba, trebamo itd.

Medjutim, ovaj glagol je bezlican, tj ima samo trece lice jednine.

treba da idem
treba da idemo
treba da ides
treba da idete
itd..

trebalo je da idu
trebalo je da idemo
trebalo je da ides
itd.

trebalo bi da idem
trebalo bi da ides
itd.

Vrlo cesta greska, cak i kod obrazovanih ljudi.

Toliko od mene,.
Chau!
N.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 21.58 ч. 17.07.2006.
Trebati (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=325.0):

Jasna mi je poenta gornje poruke, ali bih malo da ispravim način na koji je sročena. Nije potpuno tačno da je glagol bezličan, tj. da ima samo treće lice jednine. Pravilo glasi da se glagol trebati koristi u bezličnom obliku ukoliko je u spoju sa glagolom, kao u primeru "Treba da idem/ideš/ide/idemo/idete/idu". U drugim situacijama se menja kao i svaki drugi glagol: "Trebaju mi dve koverte (dva koverta, dve kuverte, dva kuverta, samo ne koferta, kuferta, koferat, kuferat)" a subjekat, naravno, može da bude i osoba — "Trebaš mi", "Trebali smo mu, nije mu bilo lako samom" i sl. Istina, puristi su nekada zaista zahtevali da se ovde koristi oblik biti potreban ("Potrebne su mi dve koverte"), ali to je odavno obesmišljeno.

Može se učiniti da sam loše sročio pravilo kada sam pominjao spoj sa glagolom, i čini se da primeri poput "Trebam ključeve" nisu uzeti u obzir. Zapravo, pravilo je vrlo precizno, tako da ovaj primer nije pogrešan (recimo, Klajn navodi "Trebaćemo vas", "Trebao sam novaca", "Trebate li nešto?"). Međutim, i u ovom slučaju je bolje upotrebiti oblik "Trebaju mi ključevi" i sl., a budući da sam i sam veliki protivnik prvog oblika u ovakvim primerima, najbolje je da svi zajedno zaboravimo šta sam ovde rekao. ;)

S obzirom:

Naveo bih još jednu grešku koja mi posebno para uši, a to je s obzirom da ili, još gore, obzirom da. Uglavnom se ovde ubacuje na to, tako da imamo npr. rečenicu "S obzirom na to da si došao, oprostiću ti". Gramatički gledano, ovo je potpuno besmislena rečenica (istog je tipa kao "To da si došao znači da ću ti oprostiti"), međutim uprkos tome oblik s obzirom na to da se ne proganja jer je previše ukorenjen, a nastao je verovatno po analogiji sa sličnim oblicima budući da i imajući u vidu da. Onaj pravi, najčistiji oblik, jedini kod kog nema nikakvih zamerki je s obzirom na to što.

Pomenuću i nekoliko stvari koje mnogi smatraju greškama iako to zapravo nisu.

Zadnji:

U značenju poslednji je korektno. Naš istaknuti gramatičar Mihailo Stevanović svojevremeno je "prelomio" svojim člankom u kom je objasnio kako je došlo do toga, pri čemu je pokazao da se oblik zadnji u značenju poslednji javlja kod naših mnogih, pa i najistaknutijih pisaca. Danas se prihvata da reč zadnji ima više značenja, od kojih je jedno antonim (=reč suprotnog značenja) reči prednji, a drugo sinonim za poslednji, i ova dva značenja ne treba mešati niti zbog jednog isključivati drugo. Tako je navedeno u skoro svim relevantnim rečnicima (Rečnik Matice srpske, Rečnik SANU...).

Po meni:

Izraz po meni je potpuno ispravan i ravnopravan sa po mom mišljenju i prema mom mišljenju.

U časopisu Jezik danas, broj 4/1997, u rubrici Jezičke nedoumice nakon primedaba jednog čitaoca redakcija odgovara:

Цитат
Ostale Vaše primedbe, međutim, nemaju mnogo oslonca u jezičkoj stvarnosti. Izrazi kao pustiti u prodaju, držati predavanje, igrati ulogu, voditi razgovore, gasiti u prenesenom smislu 'obustavljati, prekidati', po meni u značenju 'po mom mišljenju', nastup u značenju 'pojavljivanje pred publikom' — sve je to već odavno ušlo u srpski jezik i zabeleženo u rečnicima.

Ako neko želi da ukaže na dvosmislene rečenice poput "Po meni je padala kiša" (da li to znači da ja mislim da je negde padala kiša, ili da sam pokisnuo?), odmah ću odgovoriti da ni druge dve varijante ne isključuju dvosmislenost, npr. "Menjaš mišljenje prema mom mišljenju" (da li to znači da tvoje mišljenje postaje slično mom, ili da ja smatram da ti menjaš mišljenje?), a čak možemo sastaviti i trosmislenu rečenicu — "Čovek je mislio pa je po mišljenju doneo odluku" (da li to znači da je doneo odluku kad je završio mišljenje, ili da je odlučio na osnovu toga što je smislio, ili čak da neka treća lica samo misle da je on doneo odluku?). Uglavnom, zbog pokojih primera dvosmislenosti (koji se manje-više uvek mogu pronaći) ne treba zabranjivati celu konstrukciju, već je samo preformulisati u takvim slučajima.

Na telefonu (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=554.0):

Spoj je pravilan, uprkos tome što su neki neosnovano pokušavali da ga zabrane (Miodrag Lalević je svojevremeno bio posebno glasan). Predlog na nema samo prostorno značenje (na stolu) već i mnoga druga (ako je neko na televiziji, na radiju, na svetu, na vazduhu, na sastanku to ne znači da sedi na zgradi televizije, na radio-prijemniku, na Zemljinoj kugli, na vazdušnom jastuku). U spoju na telefonu ne misli se na telefonski aparat već na telefonski sistem. Ipak, ko želi neće pogrešiti ni ako kaže pored telefona ili kraj telefona, jer se on u tom momentu zaista tamo i nalazi (u ovom slučaju misli se na telefonski aparat). Takođe je u redu reći i "Miloš ovde", jer je Miloš zaista na mestu koje on u tom momentu naziva ovde. Sve u svemu, ovde imamo izbor između zaista mnogo varijanata, pa svako može da govori kako njemu najviše odgovara.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 22.09 ч. 17.07.2006.
Bojane, ja moram da kazem da se ZAISTA dosta toga promenilo od kako sam ja ucila skole....

Sta ja da radim kad, iako sada pravilno, "zadnji put" i "trebaju mi" mi i dalje grozno para usi...:(

Jedno je sigurno, moram da vam cestitam, pre svega na znanju a onda i na elokventnosti. Odavno nisam citala neki tekst na srpskom tako lepo srocen...
Jos kad biste po neki put dodali i neki smajli.... ::) Ma gde bi Vam bio kraj... ;D



Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 16.20 ч. 19.07.2006.
Drago mi je što Vam je moja poruka bila zanimljiva.

Neke stvari i meni paraju uši (zadnji put, celo vreme), međutim jednostavno moramo prihvatiti da je i to dozvoljeno, mi možemo da govorimo drugačije (drukčije, drugojačije) ali nemamo pravo da zameramo onima koji su se opredelili za tu varijantu.

Smatram da onaj ko posećuje ovaj forum poseduje bar osnovno znanje o našem jeziku (da zna da se rečca ne piše odvojeno od glagola a spojeno s pridevima i imenicama, da se glagol biti u potencijalu menja kao bih/bi/bi/bismo/biste/bi i to bez razmaka), a ako i nije tako takve stvari može da pročita svugde. Zbog toga sam se opredelio za gramatičke finese, stvari koje nisu opštepoznate a za koje bi svakako bilo dobro da znamo šta je pravilno a šta nije. U tom stilu i nastavljam.

Skraćeni oblik od kao:

Ukoliko umesto dva samoglasnika u skraćenom obliku imamo jedan od njih (drugim rečima, sažmu se), onda ne pišemo apostrof kao što je uobičajeno u slučajima kada izostavljamo slovo ili više njih. Umesto, pišemo ovaj znak [^], koji se naziva uglasti znak dužine ili cirkumfleks. Dakle, od reči kao, posao, misao dobijamo , posô, misâ...

Čak štaviše:

Ovo se često sreće, ali je pogrešno. Izraz je pleonazam, i dovoljno je reći samo čak ili samo štaviše (spojeno!).

Nazvati telefonom (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=412.0):

Još malo o telefonu. Ovaj sklop je nepravilan u značenju u kom ga većina koristi. Nazvati nekoga telefonom znači da neko ima nadimak telefon pa da se njemu obraćamo a to je, moram priznati, retkost. ;) Ispravno je reći pozvati telefonom. Uostalom, svi smo čuli za telefonski poziv, a sumnjam da mnogo nas pominje telefonski naziv.

Snajperista (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=464.0):

Oblik snajperista je suvišan. Oružje o kom je reč naziva se snajperska puška (ili, kraće i žargonski, snajperka), a čovek koji ga koristi snajper.

Pohvaljujem B92 koji jedini (ako se ne varam) od naših medija ovo poštuje.

Cifra:

Cifre su 0, 1, ..., 9. Stoga nije dobro upotrebljavati izraze poput "astronomska cifra", "zabeležili smo cifru od deset hiljada ljudi", "ne želim da govorim o ciframa, ali uveravam vas da je ovo veoma skup projekat" i sl.

Dalje, reč brojka je sinonim za cifra, i, naravno, ni nju ne treba upotrebljavati u pomenutom kontekstu, a nema govora ni o izrazima poput "dvocifrena brojka".

Zamena je mnogo, i u zavisnosti od konteksta možemo reći broj, svota, iznos, suma, količina...

Svo (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=328.0):

Ova reč ne postoji u srpskom jeziku. Sav u srednjem rodu glasi sve (sve sirće, sve vreme, sve selo). Iako je ova pridevska zamenica dobila poimeničen oblik koji je osamostaljen, ako bismo prihvatili oblik svo u jednom slučaju valjalo bi da to uradimo i u drugom. Pogledajmo do čega bi to dovelo:

"Na ovom forumu možete pitati svo što hoćete da znate."
"To je svo za danas, vidimo se sutra."

Celo vreme:

Opravdanost ovog izraza zavisi od našeg pojma vremena. Ukoliko bismo vreme posmatrali kao jednu celinu, onda je ovo svakako korektno. Međutim, ustaljeno je stanovište da vreme zapravo predstavlja gomilu parčića, i shodno tome treba reći sve vreme. Ipak, naglašavam da je ovaj izraz samo bolji od izraza celo vreme, koji posle svega rečenog ipak nije pogrešan. To potvrđuje i Ivan Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.50 ч. 19.07.2006.
   Код нас се чешће чује ''спашавање''него ''спасавање''. Строго гледано то није грешка у правом смислу, само ми се чини да је, како би Бојан рекао, ''спасавање'' боље, лепше.

   Честа грешка је ''извинути се'' уместо ''извинити се''.

   ''Поскупљење цене'' такође је грешка.

   Они плеоназми о којима сам више пута писао – ''око десетак'' (око око десет) већ су се укоренили.

   Запазио сам на Б92 једну правописну грешку. Недељом увече после вести  иде  коментар Љубомира Живкова.  Они напишу: LJ. Živkova. На овом форуму сам већ писао о грешкама које се праве када се латиницом пишу слова ''љ'' и ''њ''.




Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 21.55 ч. 19.07.2006.
Pa napisi opet, jer ono sto si napisao je veoma zanimljivo, a stoji negde izgubljeno u nekom od temi... Ova tema je odredjena za te stvari, i ako neko trazi sta je pravilno a sta ne, pogledace ovu temu, i pre ce naci to o slovima lj i nj ovde nego tamo gde si ti to pisao. Ja se secam sta si pisao, al kad bi sad rekao: "Nadji!"... Nemam pojma gde je a nema nacina da se nadje jer je u nekoj temi koja u pocetku nije govorila o slovima Lj i Nj.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.53 ч. 19.07.2006.
   Да не понављам све, писао сам о томе како се слово''ј'' у латиничним словима ''њ'' и ''љ'' третира као графички додатак, као онај полукружић на тим словима писаним ћирилицом. Нарочито је то уочљиво када се све пише великим словима. Као:

–   PEČENjARA, PEČENjARA, MENjAČNICA.
P
E
Č
E
Nj
E

Када пишу са размаком чиновници то чине овако:

–   R  E  Š  E  NЈ  E,    O  B  R  A  Z  L  O  Ž  E  NJ  E,   

Навео сам пример како би  изгледало  када би Немци презиме Месершмит писали као M  E  SS  E  R  SCH  M  I  DT. Усправно би било још смешније.




Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 23.04 ч. 19.07.2006.
Ma daj, napiši ponovo, molim te,  :D ovo što si napisao nema ni glavu ni rep.
Ne ponavljaš se, u ovoj temi jos nisi pisao o tome. A baš je zato ova tema i otvorena. Po ovome što si napisao ja sad ne znam da li se piše Nj ili NJ.

Da li se piše:

P
E
Č
E
NJ
A
R
A

ILI

P
E
Č
E
Nj
A
R
A

ILI

P
E
Č
E
N
J
A
R
A

Sa čisto estetske strane, ovo poslednje je blago rečeno, smešno.
Ajde, nemoj da se tu sad uspijaš k'o seoska mlada.  ;D
Ponovi se, niko ti neće zameriti, čak će ti biti zahvalni. Stvarno.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 23.27 ч. 19.07.2006.
Nadam se da mi Zoran neće zameriti što ću malo opširnije obrazložiti primere koje je naveo, a dodaću i još nekoliko primera nevezanih za njegovu poruku.

Spasti/spasiti:

Glagol spasti menja se na sledeći način:

Jednina:

1. spasem
2. spaseš
3. spase

Množina:

1. spasemo
2. spasete
3. spasu

Za one koji nisu sigurni, najlakše je ovu promenu upamtiti po analogiji sa glagolom pasti (travu) ili tresti (drvo). Glagolski pridev radni je spasao/spasla/spaslo/spasli/spasle/spasla, a glagoski pridev trpni spasen (sa dodatkom nastavka za rod i broj). Treba pomenuti i glagolsku imenicu spasenje, kao i nesvršeni glagol spasavati.

Pozabavimo se sad drugim oblikom, spasiti, kome namerno posvećujem nešto manje prostora. Menja se po obrascu spasim/spasiš/spasi/spasimo/spasite/spase, sa glagolskim pridevom radnim spasio/spasila/... i glagolskim pridevom trpnim spašen (uz odgovarajući nastavak). Glagolska imenica koja mu odgovara je spašenje, a nesvršeni glagol spašavati.

Zoran je zaista sasvim u pravu kad kaže da je prvi oblik bolji, ali da ni drugi nije pogrešan. Zapravo, prvi je tradicionalan srpski, a drugi tradicionalan hrvatski. Ipak, otišao bih malo u prošlost da istražimo istoriju ovog slučaja.

Prvo odlazimo do davne 1950. kada je Aleksandar Belić objavio Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika. U njemu je naveden isključivo prvi oblik, dok je drugi ocenjen kao nepravilan. Posle 10 godina izašao je (čuveni) Pravopis Matice srpske i Matice hrvatske, u kom su oba oblika bila dopuštena i jednako tretirana. Još jedno čuveno ligvističko delo koje se ne sme preskočiti je Stevanovićeva gramatika iz 1964. godine. U tački 110v glagolski pridev trpni spašen navodi kao grešku, izjednačavajući ga sa (pogrešnim) oblicima donešen, dovežen. Dalje, u tački 110đ upozorava da spašavati nije književan oblik, jer se od glagola spasti (koji on proglašava pravilnim) izvodi spasavati. Važeći Pravopis, kao što je konstatovano još na početku, daje oba oblika pri čemu naglašava da prvi ima prednost. Možda je zanimljivo pomenuti i Rječnik hrvatskog jezika Vladimira Anića iz 1998. godine. U njemu pored oblika spasti jasno stoji oznaka — srpski.

Politiku ne volim niti se razumem u dotičnu, ali svim onim kvazipatriotama koji misle da mogu da doprinesu nečemu ispisavanjem grafita od kojih je jedan Samo sloga Srbina spašava mogu da poručim da su, ukoliko misle da time čuvaju srpski identitet, u velikoj zabludi — bar sa lingvističke strane.

Izvinuti/izviniti:

Oba izraza su pravilna. Naravno, svaki u svom kontekstu. :) Izvinuti znači saviti, dok ako se nekom izvinjavamo onda je odgovarajući glagol izviniti (se). Menja se na sledeći način:

Jednina:

1. izvinim
2. izviniš
3. izvini

Množina:

1. izvinimo
2. izvinite
3. izvine

Dvojna slova (digrafi):

Zapazio sam ja mnogo grešaka na B92, prošli put sam ih pohvalio za gramatiku isključivo u vezi s onim jednim primerom. :)

Kada se digrafi nađu u pravopisnoj poziciji velikih slova samo prvi znak se piše kao veliko slovo — Ljubomir Živkov. Ipak, ovo se ne primenjuje kada govorimo o verzalnom slogu (za isticanje). tj. kada su sva slova velika — LJUBOMIR ŽIVKOV.

Par (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=460.0):

Upotreba u značenju nekoliko nije preporučljiva, ali se redovno sreće i kod dobrih pisaca. Lingvistima nije baš sasvim jasno šta da rade s tim oblikom, da li da ga konačno prihvate ili ne. Za sada ćemo (prilično neodređeno) reći da jeste greška, ali jedna od onih kojima jako malo nedostaje da to prestanu da budu.

Kući sam:

Upotreba u značenju mesta boravka ne smatra se za književnu. Pravilno je kod kuće sam. Kada biste otišli kod prijatelja Milana i neko vam pošalje SMS poruku sa pitanjem gde se nalazite, da li biste rekli da ste Milanu ili kod Milana?

Kada imenica kuća treba da predstavlja cilj kretanja onda je, naravno, dozvoljen (i potreban) dativ, i tada je ispravo reći "idem kući".

Sankcionisati (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=464.0):

Ovaj glagol nipošto ne znači zabraniti, već baš suprotno — odobriti! Tako je navedeno u svim našim normativnim rečnicima, a i u tom značenju se koristi i u svim jezicima u kojima se pojavljuje sličan oblik. Danas se, nažalost, ovaj oblik izuzetno retko sreće u svom značenju, tako da su se neki lingvisti već zapitali da li bi, možda, trebalo dopustiti i drugu varijantu. Ipak, budući da već imamo sličnu papazjaniju sa glagolom sumnjati (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=112.0), možda je stvarno najbolje sedeti skrštenih ruku i čekati da neko drugi nešto da uradi (ili ne uradi).

Stišnjena (šunka):

Dvoumio sam se da li da napišem ovaj primer budući da ne vidim preteranu korist od njega, ali možda nekom i zatreba.

Od slovenačka fabrike Kolinska svojevremeno smo uvozili proizvod stišnjena šunka. Tada se ukorenio i pridev stišnjena (sasvim regularan u slovenačkom jeziku), koji je u našem jeziku totalno besmislen, isto koliko i sledeća rečenica: "Okrenjen ka severu, zabrinjeno je posmatrao netaknjenu belinu smržnjenog predela". Šunka može biti stisnuta, ili je možda u ovom kontekstu još bolje reći presovana. Ipak, budući da smo svedoci ogromnog broja gramatičkih grešaka u svakodnevnom govoru, a da ne pominjem šta sve možemo da vidimo ukoliko uključimo televizor ili otvorimo novine, postavlja se pitanje koliko je zapravo smisleno ići do ovolikih detalja.

SMS poruke:

Da ne prekinem tradiciju, navodim i jedan izraz koji se često smatra greškom, ali je regularan. Uglavnom se povlači analogija sa frazom NATO-pakt, koja je zaista pleonastična jer u skraćenici NATO već imamo reč pakt (treaty) — North Atlantic Treaty Organization. Međutim, to ovde ne važi, jer iako SMSShort Message Service sadrži reč poruka (message), to je naziv servisa preko kog šaljemo poruke — dakle, ne naziv poruke (jedino u kom slučaju bismo mogli govoriti o pleonazmu). Grub prevod fraze SMS poruka bi bio poruka servisa za kratke poruke i to bi, iako nije baš najsrećnije sročen, trebalo da slikovito pokaže da nema govora o pleonazmu.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.38 ч. 19.07.2006.
Ma daj, napiši ponovo, molim te,  :D ovo što si napisao nema ni glavu ni rep.
Ne ponavljaš se, u ovoj temi jos nisi pisao o tome. A baš je zato ova tema i otvorena. Po ovome što si napisao ja sad ne znam da li se piše Nj ili NJ.

Da li se piše:

P
E
Č
E
NJ
A
R
A

ILI

P
E
Č
E
Nj
A
R
A

ILI

P
E
Č
E
N
J
A
R
A

Sa čisto estetske strane, ovo poslednje je blago rečeno, smešno.
Ajde, nemoj da se tu sad uspijaš k'o seoska mlada.  ;D
Ponovi se, niko ti neće zameriti, čak će ti biti zahvalni. Stvarno.
Зар не би било смешно
M
E
SS
E
R
SCH
M
I
DT :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 09.39 ч. 20.07.2006.

Зар не би било смешно
M
E
SS
E
R
SCH
M
I
DT :D

Bilo bi, ali razlika je u tome sto SCH, DT SS nisu slova u nemačkoj abecedi, a NJ i LJ jesu. To bi isto bilo kao kad bismo odvajali kvačicu sa nashih slova š, ž, ć, č... Dovoljan dokaz ti je da ćirilična slova za ove glasove (lj, nj) imaju samo jedan znak, ne dva.
Poredjenje ti i nije baš najsrećnije.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.50 ч. 20.07.2006.
Цитат
Kome je prvom palo na pamet da to tako upotrebi...

   Ова реченица подсетила ме је на једну честу грешку.
   Одавно се код нас употребљава, углавном у говору политичара и неких новинара, појам ''претпоставка'' у смислу појма ''предуслов''. Сигурно сте сви запазили конструкције: ''Стекле су се претпоставке за...''
             То је својевремено лансирао један важан политичар, полуписмен као већина тадашњих, а други су то здушно прихватили и терају до дана данашњег.
             Та два појма нити су  синоними, нити, колико ја знам, имају синониме.  Сваки има своје сасвим јасно и недвосмислено значење, различито од оног другог. Али – или нема ко да реагује, или неће.
             Невоља је у томе, већ сам то негде написао, што се зна шта је онај хтео да каже иако је лупио глупост.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.34 ч. 21.07.2006.
   У поподневним вестима, у прилогу о новоотвореном хотелу у Бечићима, репортер рече да тамо може да се добије, поред осталих услуга, и неколико врсти масаже. И не трепну.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 02.45 ч. 18.09.2006.
Malo ću da oživim temu dvema greškama koje mi prilično paraju uši.

DVD:

U najvećem broju slučajâ čujemo izgovor „di-vi-di“. Ovo je totalno nelogično, jer malo ko pored filmova na „di-vi-diju“ poseduje i kolekciju filmova na „si-diju“ i „vi-ejč-esu“. Naravno, razumljivo je da, kada već koristimo „ve-ha-es“ i „ce-de“, tome dodamo i „de-ve-de“.

Kultni (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=323.0):

Evo ga još jedan od mnogobrojnih prideva koji ko zna po kojoj šemi ulazi u uho tako da se ljudi prosto utrkuju ko će ga više puta upotrebiti. Rečnik Matice srpske definiše pridev kultni kao: „koji se odnosi na kult, koji je u vezi s vršenjem religioznih obreda“. Nama je sve kultno: kultni filmovi, kultne knjige, kultne emisije, kultne pesme... Film može biti kultni ako se uz njega pale sveće, ako se molimo za spasenje duše uz svaku scenu, ako nam dolazi društvo davno preminulih prijatelja i rođaka da svi zajedno pogledamo o čemu će tu biti reči. U ostalim slučajima govorimo o gledanom filmu, čitanoj knjizi, čuvenoj emisiji, slušanoj pesmi i slično. Ipak, poreklo ove greške prilično je jasno: dobijena je besmislenim prevodom engleske fraze cult movie.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 09.14 ч. 19.12.2006.
Ma daj, napiši ponovo, molim te,  :D ovo što si napisao nema ni glavu ni rep.
Ne ponavljaš se, u ovoj temi jos nisi pisao o tome.

"Ne ponavljaš se". Da li je to pravilno? Meni zvuči vrlo rogobatno. Da li možemo da ponavljamo ljude? Može li čovek da ponavlja samog sebe ili samo može da ponovi ono što je već rekao? Nije valjda pravilno "ponoviću Natašu"? Ja bih rekao "ponoviću ono što je Nataša rekla".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 11.28 ч. 19.12.2006.
Z.V.

Hvala no opasci, ali mislim da je nepotrebna, jer je izraz "ponavljati se" prilično žargonski izraz i post koji si citirao/la je bio napisan u šaljivom duhu pa samim tim sam sebi dozvolila slobodu da upotrebim žargonski izraz. Budi siguran/na da u bilo kakvom iole ozbiljnom razgovoru ili tekstu ne bih upotrebila ni taj ni bilo koji drugi žargonski izraz.

Traženje logike u žargonskim izrazima, po mom skromnom mišljenju, teranje maka na konac.

A to da je izraz rogobatan... Meni nije. Niti je u Beogradu, mojoj generaciji. Možda se više ne koristi, pa ti zato zvuči rogobatno? Ili jednostavno ti se ne sviđa žargon pa ga i ne koristiš?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 12.47 ч. 19.12.2006.
Z.V.

Hvala no opasci, ali mislim da je nepotrebna, jer je izraz "ponavljati se" prilično žargonski izraz i post koji si citirao/la je bio napisan u šaljivom duhu pa samim tim sam sebi dozvolila slobodu da upotrebim žargonski izraz. Budi siguran/na da u bilo kakvom iole ozbiljnom razgovoru ili tekstu ne bih upotrebila ni taj ni bilo koji drugi žargonski izraz.

Traženje logike u žargonskim izrazima, po mom skromnom mišljenju, teranje maka na konac.

A to da je izraz rogobatan... Meni nije. Niti je u Beogradu, mojoj generaciji. Možda se više ne koristi, pa ti zato zvuči rogobatno? Ili jednostavno ti se ne sviđa žargon pa ga i ne koristiš?

Океј, имаш право. Жаргон користим често, ако ми се допада. То "да се понављаш" мени некако звучи рогобатно, не свиђа ми се. Нема разлога, међутим, да намећем другима свој укус. Једноставно је довољно да ја не користим тај израз који ми није леп. Моја малопређашња замерка је, стога, сувишна и да знаш да стварно изгледа као чисто терање мака на конац.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: bukuroshe на 20.55 ч. 30.12.2006.
 Među česte greške (moguće da je to i najčešća) spada pisanje i upotreba upitnog oblika sa pomoćnim glagolom jesam i upitnom rječcom li - čuveno "jel". Veoma često piše se zajedno, a još češće pogrešno upotrebljava u govoru. Tv - voditeljima i voditeljkama (i ne samo njima) gotovo se nikad ne omakne da pravilno formulišu upitni oblik. Svakodnevno čujemo primjere u stilu "Je l' ćeš da nam kažeš?" ili Je l' ćeš moći?" i slično, a uzrok tome je vjerovatno u tome što mnogi doživljavaju "jel" kao upitnu rječcu pa je tako i upotrebljavaju jer sigurno niko ne bi rekao "je li ćeš da nam kažeš" ili "je li ćeš moći".

 


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.53 ч. 30.12.2006.
   Већ дуго се врти реклама за један дезодоранс у којој на крају кажу: ''...а сада доступан и за жене''. Зар ту не треба ... и женама? Или је у рекламама све дозвољено.
   Можда би требало да отворимо посебну тему у вези са рекцијом и честим грешкама?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 21.11 ч. 14.01.2007.
Neki dan je umro Karlo Ponti. U novinama sam u članku o njegovoj smrti pročitala kako je nekoliko dana ranije primljen u bolnicu "radi komplikacija na plućima". Ispada da je otišao u bolnicu da ga tamo dokrajče. :(


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 21.19 ч. 14.01.2007.
Neki dan je umro Karlo Ponti. U novinama sam u članku o njegovoj smrti pročitala kako je nekoliko dana ranije primljen u bolnicu "radi komplikacija na plućima". Ispada da je otišao u bolnicu da ga tamo dokrajče. :(
`

Mora da je novinar imao na umu ono čuveno  "zbog radi nečega", znao je da je tu nešto višak, ali nije baš znao šta konkretno... ;D ;D ;D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Фаренхајт на 21.34 ч. 14.01.2007.
Ili je možda prvobitno napisao "radi LEČENJA/SANIRANJA komplikacija na plućima", ali je tehničkom uredniku tekst bio predugačak, pa je samoinicijativno izbacio "višak" :) (Ne znam da li je posredi samo "flekica" ili duži tekst, u kom slučaju se tako nešto ipak nije desilo :))


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.47 ч. 14.01.2007.
У вечерашњим вестима рекоше: ''...уништено је 4 500 живине''. То је као оно са трупама, о чему сам већ писао.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Фаренхајт на 21.56 ч. 14.01.2007.
Zaista, koja bi se imenica stavila uz "živina" radi označavanja pojedinačne životinje? Kaže se "grlo stoke" ili samo "grlo", a za živinu? Četiri hiljade petsto komada živine?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 22.11 ч. 14.01.2007.
Ja bih rekla komada, ali mislim da bi mnogo srećnije rešenje bilo imenovanje konkretne živine - pilića, kokošaka, guski, patki itd.. (BTW, jesu li guski ili gusaka, patki ili pataka???)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Фаренхајт на 22.16 ч. 14.01.2007.
Ali šta ćeš ako imaš mešovitu živinu? Recimo, ako se, ne daj bože, neka ptičja boleština zapatila i među kokoškama i među guskama i među ćurkama, onda moraš da uništiš čitava jata, a ipak bi bilo glomazno reći "uništeno je 4500 kokošaka, gusaka i ćuraka" (a možda onaj od koga smo tu vest dobili i nije specificirao kakva je sve tačno živina uništena).

Od "patka" i "guska" samo na -aka, a od "ćurka" može i "ćuraka" i "ćurki".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 22.20 ч. 14.01.2007.
Ali šta ćeš ako imaš mešovitu živinu? Recimo, ako se, ne daj bože, neka ptičja boleština zapatila i među kokoškama i među guskama koje gajiš, onda moraš da uništiš čitava jata, a ipak bi bilo glomazno reći "uništeno je 4500 kokošaka i gusaka" (a možda onaj od koga smo tu vest dobili i nije specificirao kakva je sve tačno živina uništena).
Stvrno to misiliš? Meni ne zvuči. Međutim, s druge strane, bilo bi glomazno ako bi bilo u pitanju više od dve vrste... :-\
Цитат
Oba genitiva samo na -aka.
Ufff.. To je kao mačke, jelda?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Фаренхајт на 22.26 ч. 14.01.2007.
Malo sam dopisivao u prethodnu poruku dok si je ti citirala (ali ništa preterano značajno, sem možda onog dvojstva kod ćurke...). Jes', vala, od "mačka" samo "mačaka".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.35 ч. 14.01.2007.
Цитат
Četiri hiljade petsto komada živine?
Да. Као 4500 грла стоке. Не бисмо рекли 4500 стоке.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Фаренхајт на 22.43 ч. 14.01.2007.
Naravno da ne bismo :) Mada bi bilo slikovitije da se, poput metonimije "grlo", uvrežilo i "kljun" :) "Uništeno je 4500 kljunova" (a onda to "žestoki momci" shvate žargonski pa počnu da slave... :):))


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.50 ч. 14.01.2007.
Већ замишљам ''расне кљунове'', ''приплодне кљунове''... :)
Мало шале у ово доба ноћи није на одмет.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Maduixa на 22.57 ч. 14.01.2007.
Ja mislim da su "komadi" sasvim u redu... ;D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 19.14 ч. 10.05.2007.
Чини ми се да овде нисте поменули још једну врло ружну грешку, која је већ толико честа да је мало ко још и примећује: прелазак Л у О у неким речима у множини.
Једног дечкића, који је дошао да купи рачунар, који му је потребан за посао, другарица и ја питале смо чиме се он то бави, и мртав 'ладан је рек'о: ''Ја сам преводиоц''. Не знам како га нисам убила на месту! Што је најгоре, његова мајка (која је била присутна) је професор немачког језика (у пензији, ал' небитно).
Сваког дана, у свим ''писаним и електронским медијима'' можемо да чујемо/прочитамо (од разних новинара, политичара, научника...) о постојању и активностима разних руководиоца, руковаоца, владаоца, примаоца, ствараоца и других ''очева''. И даље мислим да је неопходно под хитно описменити и људе који се, на било који начин, обраћају ''широким народним масама''.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 23.12 ч. 14.05.2007.
Наишла сам на један, ни први ни последњи, покушај:
„... је било само 12.592 гледаоца“.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: sale на 13.21 ч. 16.05.2007.
Zdravo živo narode

Pošto vidim da ste svi jako kompetentni, želim da se najpre unapred izvinim za gramatičke greške koje ću možda napraviti. Ja, naime, već duže godina živim i radim u inostranstvu, a ni u školi nisam baš bio medju boljima, tako da sve češće uhvatim sam sebe kako pravim neke katastrofalne greške. U svakom slučaju mi je drago da sam naleteo na ovaj forum i nadam se da neću biti na smetnji (ipak sam bio član biblioteke, godinu dana jbt  ;) )

Elem:


Skraćeni oblik od kao:

Ukoliko umesto dva samoglasnika u skraćenom obliku imamo jedan od njih (drugim rečima, sažmu se), onda ne pišemo apostrof kao što je uobičajeno u slučajima kada izostavljamo slovo ili više njih. Umesto, pišemo ovaj znak [^] koji se naziva uglasti znak dužine ili cirkumfleks. Dakle, od reči kao, posao, misao dobijamo , posô, misâ...
Mislite misô?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 21.20 ч. 16.05.2007.
I misâ i misô su skraćeni oblici od misao, nastali sažimanjem samoglasnika (u prvom primeru od a i o dobija se samo a, u drugom samo o). Naveo sam samo prvi primer, ali (naravno) i drugi je u redu, kao i još mnogi treći.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.28 ч. 16.05.2007.
Наишла сам на један, ни први ни последњи, покушај:
„... је било само 12.592 гледаоца“.
Ово је у реду. Као год и "два гледаоца", тако и "12.592 гледаоца".

Ово ме подсети на једну другу честу грешку: "читавих сто две године", "тих пола сата", ових триста тридесет три дана"... а треба "читаве сто две године" (као "читаве две године"), "то пола сата", "ова триста тридесет три дана" (као "ова три дана")...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 09.33 ч. 17.05.2007.
Ђорђе, погледај почетак цитираног: „је било... 2 гледаоца“. Требало је да пише или „су била... 2 гледаоца“ или „је било дванаест хиљада петсто деведесет двоје гледалаца“. Можда претерујем, али... (уз ограду да и даље нисам начисто како се пишу ови велики, тј. многоцифрени бројеви: чини ми се да се пише, рецимо, тридесетдва динара, тридесетдвогодишњак и сл. али ове хиљаде ми нису најјасније.. Помоооћ!)  :-[


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 09.35 ч. 17.05.2007.
Што се тиче осталих примера које си навео, и то је врло масовна појава. Не прође дан а да не набасам на такво нешто по новинама и телевизији...  >:(


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 09.43 ч. 17.05.2007.
Подсети ме Нескафа на још једну грозоту: нико више не каже
„одмарам се“, „отишао сам да се прошетам“ и томе слично - свима је то
„одмарам“, „отишао сам да шетам“ - и то не кад мисле на ноге, главу, пса и сл. него на себе.
Да, још једна ствар: кад неко пише да је, нпр. неко позвао неку особу женског пола, углавном не напише „позвао ју је“ (кад пишу о мушкарцима, умеју да напишу „позвао га је“), него све чешће виђам „позвао је“ - што често доводи до повелике двосмислености.  :-\


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 09.45 ч. 17.05.2007.
Сад малко досађујем:
Шта мислите о „... бар про форме ради“? Изречено у емисији
„Око“ пре пар дана.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 14.28 ч. 17.05.2007.
'Ел неко некад чуо за конструкцију:
„zatim su članovi diskutovali ovaj predlog“?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.51 ч. 17.05.2007.
Ђорђе, погледај почетак цитираног: „је било... 2 гледаоца“. Требало је да пише или „су била... 2 гледаоца“ или „је било дванаест хиљада петсто деведесет двоје гледалаца“.
Ах, у томе је, дакле, ствар. Имаш право.

Можда претерујем, али... (уз ограду да и даље нисам начисто како се пишу ови велики, тј. многоцифрени бројеви: чини ми се да се пише, рецимо, тридесетдва динара, тридесетдвогодишњак и сл. али ове хиљаде ми нису најјасније.. Помоооћ!)  :-[
одвојено "тридесет два" или "тридесет и два", као и "тридесет други", али састављено "тридесетдвогодишњак" и "тридесетдвогодишњица" - тако и са већим бројевима


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 16.12 ч. 17.05.2007.
Хвала за бројеве.
За оне „гледалаце“ сам и ја трипут размислила: на први поглед ми је нешто запарало мозгић, па ми се онда учинило да је исправно написано, али, кад сам се мало удубила - би шта би (јој, што волим кад сам, за промену, у праву!  ;D).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 16.59 ч. 17.05.2007.
 :-X Тек малопре видех негде на форуму давнашње објашњење о писању бројева... Шта ћу, немам баш увек времена да пре постављања питања прелистам све теме.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: per на 14.00 ч. 16.06.2007.
Супротно Клајну, Зоране, ''предуслов'' ми личи на једну нелогичну ргобацију


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: NaNa на 15.28 ч. 18.07.2007.
Ђорђе, погледај почетак цитираног: „је било... 2 гледаоца“. Требало је да пише или „су била... 2 гледаоца“ или „је било дванаест хиљада петсто деведесет двоје гледалаца“.
Имам недоумицу. Тачно је да се каже нпр. "двоје гледалаца", али исто тако се каже "два гледаоца", зар не?

Дакле, гледалац је именица мушког рода, као нпр. именица медвед.
Зашто се у овом примеру полази од тога да се 12592 чита као дванаест хиљада петсто деведесет двоје , а не као дванаест хиљада петсто деведесет два ? Управо то двоје "повлачи" за собом гледалаца, док два "повлачи" гледаоца.

Да ли бисте исто тако рекли "..је било дванаест хиљада петсто деведесет двоје медведа" или "је било дванаест хиљада петсто деведесет два медведа"?

Ето, то ме буни :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.35 ч. 18.07.2007.
за мушкарце: двојица, тројица, петорица, сто двадесеторица..., обојица; или два, три, четири..., оба
за женска бића ("учитељица", "плетиља", али и "овца", "крава"): две, три, пет, сто двадесет..., обе
за групу у којој има припадника обају полова, или за млада бића (средњи род): двоје, троје, четворо, сто двадесеторо..., обоје или оба

Бројеви један, два (ж. р. две), три, четири и оба (ж. р. обе), као и збирни двоје (у множ. двоји, двоја), четворо, обоје променљиви су и мењају се овако:
један човек, једног, једном...; једни људи, једних, једним...
два човека, двају, двама...; две жене, двеју, двема... (ијек. двије, двију, двијема...)
три човека/жене, трију, трима...; четири човека/жене, четирију, четирма...
оба човека, обају, обама...; обе жене, обеју, обема... (ијек. обје, обију, обијема...)
двоје деце, двога, двома...; двоја врата, двојих, двојим...; четворо јагњади, четворга, четворма...; обоје људи, обају, обама

У савременом језику, међутим, ти бројеви теже да буду непроменљиви и каже се м. двојица људи - два човека, м. двоје ученика - два ученика и сл. па се кроз падеже само додају предлози: м. (од) двају ученика - од два ученика, м. с двама ученицима - са два ученика итд.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 00.55 ч. 19.07.2007.
NaNa, polazi se od toga da među gledaocima (zaista maltene uvek) imamo i muškarce i žene, pa se onda primenjuje zbirni broj za srednji rod odnosno polno mešovite grupe: desetoro ljudi, desetoro dece. Kod medvedâ je malo teže uočiti pol, pa se tu onda uzima gramatički rod same imenice (muški), kao što bi se i za grupu od deset lasica reklo "deset lasica" a ne "desetoro lasica", iako i tu polovi mogu biti pomešani uprkos tome što je sama imenica gramatički ženskog roda.

Dakle, zbirni brojevi (uz živa bića) koriste se samo za ljude. (EVENTUALNO se mogu koristiti za više majmune, čije je ponašanje vrlo blisko ljudskom i polovi su lakše odredivi, pa ne bi bilo pogrešno reći "desetoro šimpanza", "dvadesetoro gorila".)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.01 ч. 19.07.2007.
Dakle, zbirni brojevi (uz živa bića) koriste se samo za ljude.
Користе се и за младунчад: двоје јагњади, троје прасади, четворо деце и сл.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 01.25 ч. 19.07.2007.
Tačno, pardon :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: NaNa на 11.55 ч. 19.07.2007.
Хвала лепо на објашњењу :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.36 ч. 21.07.2007.
Не свиђа ми се конструкција коју сам чуо у једној репортажи:
- на том земљишту успевају кромпир, парадајз и лук.
Зар не треба само успева?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Lolita на 17.20 ч. 21.07.2007.
Mislim da može i jedno i drugo.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 11.30 ч. 22.07.2007.
Apsolutno može oboje. Kad je subjekat u eksplicitnoj ili implicitnoj množini, nipošto ne može biti pogrešno upotrebiti i predikat u istom tom broju. (Dapače, ako je množina eksplicitna, onda je predikat u jednini pogrešan - "Na tom zemljištu uspeva hlebna žita.")


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 18.23 ч. 23.07.2007.
ОК.
А - изгорело је сто хектара шума?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 18.55 ч. 23.07.2007.
Po logici, ne mora biti pogrešno ako se misli na neki širi areal - recimo, izgorelo 30 hektara u Vojvodini, 40 u Šumadiji i 30 u Sandžaku, pa onda u celoj Srbiji izgorelo 100 hektara (raznih) šuma. (Alternativno se može reći "100 hektara pod šumom" iako nije izgorelo tlo nego biljke, ali smisao je jasan.) Međutim, ako je požar zahvatio neku iole izolovanu oblast (kao sad na Staroj planini), logičnije je (ali to i dalje ne znači "isključivo pravilno") "100 hektara šume", pošto se šuma na planini doživljava kao celovita oblast.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.41 ч. 07.09.2007.
Ово сам нашао у данашњој ''Политици'':

Овде, вели Милан Стаматовић, долази и много „штићених лица”, важних личности за чију безбедност стално ваља обезбедити полицијску пратњу, чак и када одмарају.

Да ли њихови лектори имају толико малу плату, па не читају оно што им се да на лекторисање, или су и они легли на руду?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 13.09 ч. 08.09.2007.
     Све чешће ми се „учињава“ да у „Политици“ више и нема лектора! Данас сам наишла на следеће (иако прочитам само по мали део/број? текстова, сваког дана нађем по неколико мање-више ситних глупости, али повремено останем затечена...):
     „... Инђићу је изречена казна зато што је 3. априла 2004. године покушао да силује Љ. М. (38) из Ваљевске Лознице, за којег је утврђено да је пре тога дао дрогу свом брату сада покојном Боривоју.“
     Ако сте помислили да је, боже ме прости, било дошло до противприродног блуда између поменутог Инђића и неког тамо Љ. М. који је имао брата Боривоја, кога је дрогирао - у великој сте заблуди. Следећа реченица гласи: „Све се ово одиграло у кући другоосуђеног Томића у којој је жену, ипак, силовао Предраг Јосиповић (43) из Ваљева који је у бекству.“
     Дакле, сад знам да је силована особа женског пола. Само, у осталих неколико реченица више се нигде не помињу ни покојни Боривоје, ни Јосиповић, који је искрс'о бога питај одакле (на почетку пише: „... јуче су осуђене два особе због покушаја силовања и давања дроге. ... Бранко Инђић... Михајло Томић...“. Мада, кад мало боље погледам, њих двојица су, изгледа, ипак само покушала да силују Љ. М., а искрснути Јосиповић је у истоме и успео.
     Све ме срамота што се овако најстрашније спрдам, али... Мислим да сам вам још одавно послала део вести о убиству (опет црно да не може црње), у којој је испало да се Максим Горки удаљио носећи жуту кесу у рукама; а једном је, тако, изгледало да је возило хитне помоћи одвезло здравствене раднике... Не знам шта да мислим. Стварно имам утисак да створовима који пишу такве ствари никад не падне ни на крај памети да прочитају то што су написали, не би ли установили како су то написали... додуше, из неког чудног разлога понашам се као да мислим да би били у стању да примете да нешто није у реду.....


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 16.18 ч. 27.09.2007.
     у јучерашњој „Политици“, на 3. страни, стоји и наслов: „Суд дозволио похођење неонациста јеврејском гету“.
     Збунила сам се на први поглед. Ово не може овако да се пише! Може да се походи неко или нешто, а не некоме или нечему. Некоме или нечему се иде у поход(е). Овако пре изгледа као да је јеврејски гето походио неонацисте. У ствари, не изгледа никако.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: kontra на 10.20 ч. 28.09.2007.
Bilo je negde već nešto slično, pa se nismo iskobeljali s jedinstvenim mišljenjem, ako se dobro sećam. Pročeprkaću, pa ću naknadno dodati link.

edit: nije baš slično, ali biće ti interesantno; raspravljalo se o onemogućiti koga/kome... http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=350.0


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 00.33 ч. 15.10.2007.
   Јучерашња „Политика“, 3. страна:
   „Бивши амерички потпредседник Ал Гор није заслужио Нобелову награду за мир која му је јуче додељена јер је био један од кључних учесника бомбардовања Србије без мандата Савета безбедности...“
   Зар овако написано не значи да му је Нобелова награда додељена баш зато што је био један од кључних учесника бомбардовања?

   Дође ми да отворим нову тему о грешкама у „Политици“. И још једну о утицају присуства/одсуства запете (зареза?) и њеног положаја у реченици на смисао исте. Ово што уочавам углавном је из (под)наслова и разних уоквирених делова текста - врло мали број текстова прочитам целе (? нешто ми се не свиђа у овој реченици! Како ово да напишем исправно а да, ако је изводљиво, избегнем „у целини“. Што волим кад успем саму себе да збуним  :-\); ко зна шта бих тек тамо нашла...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Lolita на 00.37 ч. 15.10.2007.
Taj se problem mogao rešiti jednim prostim zarezom. Da su samo znali gde treba da ga metnu ;)

(... dodeljena, jer je... ;))


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 00.40 ч. 15.10.2007.
Ne mislim da je to prvi način na koji se rečenica shvata. Da se nastavlja sa "nego zato što je", onda bi takvo tumačenje stajalo, ali ja je vidim kao "ne zaslužuje, a razlog je taj i taj".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 00.42 ч. 15.10.2007.
  То ти кажем. Млого не волем кад једно то мало може скроз да изврне смис'о. Мис'им - занимљиво је, томе и служи, али требало би да воде рачуна како пишу.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 00.50 ч. 15.10.2007.
   Видиш, и ти си напис'о са зарезом (запетом? Хоће ли ме неко просветити по овом питању? Речено ми је да треба запета, али овде сви пишете зарез, па сам у збуну): "ne zaslužuje, a razlog je taj i taj". Тамо пише: „која му је јуче додељена јер је био...“. Знам ја шта су 'тели да кажу, али волела бих да то и напишу онако како треба. Има мнооого случајева кад није тако јасно где је грешка и који је прави смисао реченице.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 00.53 ч. 15.10.2007.
Veznik "a" je suprotni, a veznik "jer" je uzročni. Pravila o korišćenju zareza razlikuju se za različite tipove veznika.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 01.08 ч. 15.10.2007.
   Нека су правила о коришћењу зареза различита, али упорно тврдим да овде испада да је неко добио награду за мир зато што је на неки начин учествовао у рату. И то само зато што на оном месту не стоји зарез.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 02.18 ч. 15.10.2007.
A ja kažem da se rečenični akcenat na prvo čitanje neće staviti na reč "nije" i da je rečenica sasvim regularna. Da je stavljeno "ne zaslužuje", ne bi bilo nikakvih problema - stoga ih nema ni s perfektom.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 05.40 ч. 15.10.2007.
   у реду. Мени је баш на прво читање звучало наопако. На друго и остала ми се на оном месту укаже потреба за кратком станком, тј. за зарезом :).
   Претпостављам да би исто тако звучало сасвим јасно и правилно кад бих написала, рецимо:
   „Жао ми је што јуче нисмо ишли на Авалу јер је био врло леп дан“ (што мени може да звучи као да нисмо отишли баш зато што је било лепо време; логично и недвосмислено изгледа реченица „Нисмо отишли на Авалу јер је падала киша.“ Овде ми се испред узрочног везника „не тражи“ станка у следу мисли), а не
   „Жао ми је што јуче нисмо ишли на Авалу, јер је био врло леп дан“?
   Очигледно је да ми правила о писању зареза испред везника нису баш стално на памети, али ми се реченица коју сам преписала и даље онаква не свиђа. Одређен степен двосмислености постоји, колико год ја била свесна логике и претпостављала шта то што пише треба да значи.
   Баш бисмо и могли (ако до сада не постоји) да отворимо темицу која ће се бавити тим зарезима и правилној употреби истијех.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 06.19 ч. 15.10.2007.
U tvojim primerima, koji mogu da zvuče dvosmisleno, postoje DVA glagola (tačnije predikata) čiji je uzrok moguće objasniti posle "jer", a u primeru s Alom Gorom postoji samo jedan.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 07.29 ч. 15.10.2007.
   Добро... Мораћу да покушам да размислим о овоме (признајем да ми ово са узроцима глагола није баш јасно :); молим да ми се као олакшавајућа околност призна чињеница да још од основне школе нисам бивала приморавана да озбиљно размишљам о оваквим стварима ;)).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 07.33 ч. 15.10.2007.
Pa prosto je: dve moguće veze su "žao mi je... jer je bio lep dan" (a da je bio ružan, ne bi mi bilo žao) i "nismo išli... jer je bio lep dan" (pošto inače idemo samo po kijametu). Usled toga i dvosmislica.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 08.02 ч. 15.10.2007.
   Хвала! Сад ми је јасно то са замерком на мој пример :)
   
   Е, а у мом напаћеном препису из новина имамо:
   - није заслужио Нобелову награду за мир која му је јуче додељена (= добио ју је иако је не заслужује) и
   - није заслужио Нобелову награду за мир јер је био један од кључних учесника бомбардовања...,
   што све, овако раздвојено, јесте исто и недвосмислено, само ми фали оно што би ове две ствари раздвојило кад стоје једна за другом:
   - није заслужио Нобелову награду за мир која му је јуче додељена јер је био један од кључних учесника бомбардовања...
   Ето, прочитах опет, и поново ми слух тражи неку „четвртину паузе“ између „јуче додељена“ и „јер је био“...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 08.08 ч. 15.10.2007.
   Сад ћу мало да будем безобразна: „па“ је закључни везник (испред кога (којег?) се пише зарез) и не треба њиме (за)почињати (прву, „главну“) реченицу - што већина нас ради, бар у говору, иако знамо да не треба  ;)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 08.13 ч. 15.10.2007.
Meni tu može smetati samo to što umetnuta rečenica nije izdvojena - dakle, ako fale zarezi, fale DVA: ispred "koja" i iza "dodeljena".

I sada ću ti priznati da bez tih zareza rečenica (ali samo tako celovita, a ne onako skraćena!) JESTE dvosmislena, pošto opet imamo dva predikata - "nije zaslužio... jer je učestvovao" (dakle, moralno je korumpiran) i "juče dodeljena... jer je učestvovao" (pošto je juče bio Međunarodni dan dodele Nobelovih nagrada učesnicima bombardovanja Srbije).

"Pa" je sastavni veznik (pored "i", "te", "ni" i "niti"), te ako rečenica može početi sastavnim veznikom "i" - npr. "I ti si mu pored svega toga oprostila?" - nema prepreke da počne i veznikom "pa". Lektori su osetljivi kad se to "pa" koristi preterano, kao poštapalica. (A i generalno su osetljivi na sve i svašta, to im u opisu radnog mesta - da donose i ispravne i somnambulne zabrane :)). Kad se nađe na početku rečenice, on praktično prestaje da bude veznik i dobija funkciju uzvika, po značenju najbližeg uzviku "ma".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 08.24 ч. 15.10.2007.
  Упс (што би рекла данашња деца)! Ето, а мене учили да ПА не треба турати на почетак реченице, и да је закључни везник - нпр.: Изгледа да ће време и данас бити лепо, па (тако да/и онда...) ћемо можда ипак отићи на Авалу. Но, као што рекох, то кад су у званичним институцијама покушавали да ме науче матерњем језику било је врло одавно.
  ... Не да ми се, бре, д' испаднем паметна, па то ти је  :P


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 08.32 ч. 15.10.2007.
Primarna mu je funkcija da povezuje rečenice u vremenskom sledu: "Kupio sam hleb, pa sam svratio kod Maje, pa sam se od nje javio Draganu."

U nekim rečenicama "pa" nije dovoljno kao zaključni veznik: "Miša je dobio desetku, pa smo otišli na splav" - ova rečenica primarno se razume kao hronološka (dakle, obična sastavna složena rečenica), a da bi se razumela kao zaključna, fali jedno "zato" ili "stoga" ili šta već: "Miša je dobio desetku, pa smo zato otišli na splav." Alternativno, umesto "pa" se može upotrebiti "te", čija je zaključna funkcija "čistija".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 08.33 ч. 15.10.2007.
 ол рајт. фала


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Татјана на 13.40 ч. 01.11.2007.
Једна од грешака које ми стварно "боду очи", а може се сусрести и код академски образованих грађана је "сумЉа".
И никако не могу да схватим како људима уопште пада на памет да сумЉају у моју тврдњу да је сумЊа једино исправна.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 13.58 ч. 01.11.2007.
Једна од грешака које ми стварно "боду очи", а може се сусрести и код академски образованих грађана је "сумЉа".
И никако не могу да схватим како људима уопште пада на памет да сумЉају у моју тврдњу да је сумЊа једино исправна.

Па вероватно зато што и нису тако академски као што се то на први поглед чини. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 10.51 ч. 08.11.2007.
Ех, академски. Ма људи, стварно је небитно колике су школе завршили. Тако се говори у њиховој кући или чак у целом њиховом селу. Нико их није исправљао.

Мени сумља стварно звучи смешно, али признајмо да то није нека системска грешка, као нпр. "обзиром" без предлога "с", или "у вези тога" уместо "у вези с тим". Само једну реч изговарају погрешно. Ништа више. Мислим да нема мање грешке од тога што неко погрешно изговара неку реч.

То му дође нешто као ова прича о бициклима, бициклама и бицикловима (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1432.0). :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 11.49 ч. 08.11.2007.
U vezi toga je TOLIKO uobicajeno cuti/videti napisano, cak mislim da ces cuti "u vezi sa necim ili nekim" SAMO i iskljucivo iz usta ljudi kojima je jezik ili profesija ili jako bitna stvar u zivotu a takvi su u Srbiji, oduvek bili vrsta u izumiranju. Ima veze sa stepenom obrazovanosti, ali nije jedini i odlucujuci faktor. Ne bi me cudilo da se u nekom novom izdanju Pravopisa i to nadje kao odobreno.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 12.00 ч. 08.11.2007.
Па добро, можда си у праву. Биће да јеси.
У сваком случају и даље тврдим да јесте грешка, али најмања, нема мање, то кад неко просто погрешно изговара неку реч.

И да, океј, у вези тога је уобичајено, али ипак није тачно да је у вези са чим неуобичајено. Није тачно да се то чује само од људи који мисле о језику. Чује се, ја бих рекао, исто толико често колико и "у вези чега".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 12.03 ч. 08.11.2007.
Само једну реч изговарају погрешно. Ништа више. Мислим да нема мање грешке од тога што неко погрешно изговара неку реч.

Pa, da li je brkanje "č" i "ć", "dž" i "đ" veća greška od brkanja "lj" i "nj"? Ne vidim da jeste. "Doči ču kuči s đakom para" čista je katastrofa. Kao i "sumlja" umesto "sumnja".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 12.11 ч. 08.11.2007.
Или оно чувено: Ђаба сте крећили! :) :) :) :)

Мени је то са Љ пре свега будаласта грешка коју треба без милости исправљати. Уопште не могу да изнађем ни разлог одакле им то Љ, кад се каже сумњати, сумњам, сумњиво.... Одакле су избунарили то Љ? Јел зато што се ради о два слова са трбусима, па се зато мешају? Свашта. :) :) :) :)

Хоћу да кажем, могу да разумем (не и да оправдам, да се разумемо!) грешку типа "у вези тога" јер има и ствари које су исто тако нелогичне па су дозвољене (задњи у смислу предњи, нпр.), па чак и то мешање Ч и Ћ, али убацивање гласа Љ... Шта онда да кажемо за инфракт? Па и то је "само" мењање места двају слова....


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 15.09 ч. 08.11.2007.
јер има и ствари које су исто тако нелогичне па су дозвољене (задњи у смислу предњи, нпр.),

Е ту се никако не слажемо. Шта ту није логично? Стварно не капирам. Прво, у општем случају, не капирам зашто једна реч не би могла да има два значења. Друго, посебно управо у том конкретном случају, баш је логично да реч која је антоним од предњи буде истовремено и антоним од први. То стога што је врло често да се то своди на исто. Нпр. задњи ред у биоскопској сали - супротно од првог реда или супротно од предњег реда, свеједно, схвати како хоћеш.

Могу да разумем да, кад би било прописано другачије, кажемо да просто по Правопису те речи не значе исто. Али стварно не могу да прихватим тврђење да је то што реч задњи има обадва значења нелогично.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 15.16 ч. 08.11.2007.
Јел'те г. Вученовићу, јесте ли се ви то канда љутнули?  ;D

Цитат
баш је логично да реч која је антоним од предњи буде истовремено и антоним од први.

Мени управо ово није логично. Јесу ли први и предњи исто? Нису. Па како онда задњи и последњи могу да буду исто?

Вероватно сам превише добро запамтила објашњења која су нам неуморно понављали у школи: "Магарац има предње и задње ноге. Кад се ради о низу, може бити само први и последњи...." И мени је то тако логично изгледало. Сад... Касније сам се разочарала кад сам сазнала да су нас  погрешно учили, али ми је објашњење (макар оно било и неосновано) и даље прилично логично...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 15.17 ч. 08.11.2007.
И још нешто, сад кад сте вас двоје (Нескафица и Брунхилда) нашли систем у грешци која се појављује у речи сумља (мешање љ и њ), та грешка заиста делује озбиљније, као мешање ч и ћ. Ја нисам био приметио никакав систем у томе. Стога ћу се сложити с вама. Грешка је већа него бицикла или бицикло.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 15.18 ч. 08.11.2007.
Јел'те г. Вученовићу, јесте ли се ви то канда љутнули?  ;D

Стварно нисам... А зар је тако изгледало?
Хм... Можда би требало понекад да мало поведем рачуна о тону... Извини.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 15.26 ч. 08.11.2007.
Извини, Вученовићу, није да ти терам контру, мада може тако да изгледа (и свесна сам тога, и извињавам се унапред, јер није тако, мајке ми  ;D), али мени лично, бицикла или бицикло звучи много смешно. Рећи за бицикл бицикло или бицикла је исто што и рећи за исти предмет пацикло, пацикла како га у неким крајевима наше нам драге мајчице Сербије такође зову, а то је ИСТО што и мешање два трбушаста слова - погрешно изговарање неких речи које нема никакав оправдан разлог сем непажње. Као инфракт, како већ напоменух...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 15.52 ч. 08.11.2007.
Извини, Вученовићу, није да ти терам контру, мада може тако да изгледа (и свесна сам тога, и извињавам се унапред, јер није тако, мајке ми  ;D)

Намерно ти то радиш! ;D
Ма савршено је бре јасно да просто мислиш тако, не тераш никакву контру ради контре.

Мени су такође бицикло и бицикла одувек звучали смешно. Чини ми се, међутим, да је то само зато што се код мене на Чубури тако није говорило. Међутим, ако прочиташ ову тему (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1432.0) видећеш да људи немају тај став. Не зато што су неписмени, не зато што нису академски образовани, већ зато што се у њиховом граду или селу тако каже. Иначе, ако се мало потрудим и одбацим као критеријум то што сам ја реч бицикл само у мушком роду лично прихватио као своју, не видим никакву објективну предност над женским или средњим родом - бицикла, односно бицикло. Не знам, можда ћете опет Нескафица и ти да нађете неку системску грешку у томе, као у случају сумље.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 16.01 ч. 08.11.2007.
Мени је лично смешније бицикло него бицикла, али то је мој субјективни утисак.

Не знам. Мислим да ипак то нема везе са образовањем. Једноставно у твом крају се та реч изговара/ла правилно, па си тако и научио. У нечјем крају се изговарала неправилно, па су тако неки научили. Сад, што се то тако изговарало код некога у крају и што неком изгледа савршено нормално да каже бицикла, није оправдање да га не исправиш и да се он не исправи.

Знаш ли ти бре, :) колико је мене коштало да се навикнем да је задњи исправно :) и да престанем да исправљам људе кад кажу "Задњи пут сам га видео...."? Ал, све се може кад се хоће.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 16.28 ч. 08.11.2007.
Знаш ли ти бре, :) колико је мене коштало да се навикнем да је задњи исправно :) и да престанем да исправљам људе кад кажу "Задњи пут сам га видео...."? Ал, све се може кад се хоће.

Све се може кад се хоће, ал' ја сам изгледа био тврдоглавији од тебе... Знаш ли ти бре, колико је мене нервирало то што ме исправљају кад кажем задњи у смислу последњи. Хех, а годинама сам мислио да су у праву, само се ипак нисам дао, имам ја (доминантну) четвртину босанске крви у себи ;). Знаш ли ти бре колико сам тек био срећан кад сам тек скоро сазнао да је употреба тог придева у смислу последњи сасвим коректна.  :D

Али мислим да ме највише нервира кад ме исправљају што кажем да сам на телефону. Уз обавезну "духовиту" опаску "Јел јашеш на њему?".
Или само чујем тихи смех саговорника који ми не каже ништа, а тачно знам да ме замишља како седим на том апарату. Ипак, ту никад нисам имао дилему, знао сам увек да је израз "на телефону" сасвим исправан.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 16.41 ч. 08.11.2007.
Ma sve znam!  ;D Nisam se ni ja dala, sve sam išla i ispravljala, ma nisam davala ljudima da dišu, verovatno zbog one polovine bosanske krvi koju nosim u sebi... ;D Kako zinu, a ja: Magarac ima zadnje noge, a njega si  mogao da vidiš samo poslednji put!" Baš sam gadna bila, ih!  ;D

Ih bre, da smo kojim slučajem nabasali jedno na drugo pre nego što smo saznali istinu, ala bi to praštalo od ispravljanja i kontriranja..... Možda bismo se čak i potukli, šta znaš...

Ne, ozbiljno. Zaista ima nekih stvari koje jesu pravilne, ali nisu logične, međutim, alternative koje nam logika daje, zvuče još gluplje. Nego, sad pročitah objašnjenje koje je Bojan dao, i savršeno je logično reći da si na telefonu, isto kao što je logično reći da si na internetu a ne pokraj ili kraj interneta... Kad malo razmislim... A ako kažem da sam na kompjuteru, jel to isto ispravno, ili moram reći da sam kraj/pored kompjutera? Kompjuter nije nikakav sistem (kao telefonski ili internet sistem) da bismo mogli reći da smo na sistemu a ne na samom aparatu....  ???


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 16.49 ч. 08.11.2007.
Kad malo razmislim... A ako kažem da sam na kompjuteru, jel to isto ispravno, ili moram reći da sam kraj/pored kompjutera? Kompjuter nije nikakav sistem (kao telefonski ili internet sistem) da bismo mogli reći da smo na sistemu a ne na samom aparatu....  ???

Мени се чини да је ту право питање да ли твог саговорника заиста интересује твој физички положај у односу на тај компјутер или не; да ли хоћеш да му саопштиш да ли си испред или крај компјутера, што су две различите ствари, или, с друге стране, хоћеш да му кажеш чиме се тренутно бавиш. Компјутер јесте систем у неком смислу, може се тако схватити, он садржи некакве програме, апликације, нешто већ. А ти хоћеш да саопштиш да се тренутно бавиш тим стварима, а не да објашњаваш свој физички положај у односу на компјутер, зар не?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 16.54 ч. 08.11.2007.
Da, ali opet, zar ikad postoji potreba za objasnjavanjem mog polozaja u odnosu na kompjuter? Pa valjda se zna da ako radim na kompjuteru da sam pored kompjutera, jel da? :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 17.00 ч. 08.11.2007.
Da, ali opet, zar ikad postoji potreba za objasnjavanjem mog polozaja u odnosu na kompjuter? Pa valjda se zna da ako radim na kompjuteru da sam pored kompjutera, jel da? :)

Па да, то и ја кажем, ништа друго. Зато и кажем да сам на компјутеру, односно на телефону. А ако ти се некад стварно укаже потреба да објасниш некоме да ниси испред компјутера, него крај њега, само онда кажи тако.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 17.01 ч. 08.11.2007.
Pa valjda se zna da ako radim na kompjuteru da sam pored kompjutera, jel da? :)

А не, може бити да си испред њега. ;)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 17.03 ч. 08.11.2007.
"Predavanje", "čas", "matematika", "geografija", "ispit" još su manje materijalni objekti, ali se baš niko ne pita da li mi to, dok smo "na predavanju", "na času", "na matematici", "na geografiji", "na ispitu", sedimo nekakvom apstraktnom entitetu na ramenu/glavi.

Takođe, niko se ne pita da li pojam/pojava zvana Drugi dnevnik sedi pojmu/pojavi zvanoj Prvi program RTS-a na ramenu/glavi kad neko konstatuje da je Dnevnik upravo "na programu".

Nadalje, teško da bi iko mogao smestiti obe noge na pojam zvani "primer", pa da "na primeru toga i toga sagleda to i to". A opet se niko ne buni.

Prema tome, neka mirno spavaju svi koji su "na telefonu", "na kompjuteru", "na 'nintendu'" itd.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 17.07 ч. 08.11.2007.
"Predavanje", "čas", "matematika", "geografija", "ispit" još su manje materijalni objekti, ali se baš niko ne pita da li mi to, dok smo "na predavanju", "na času", "na matematici", "na geografiji", "na ispitu", sedimo nekakvom apstraktnom entitetu na ramenu/glavi.
......
Prema tome, neka mirno spavaju svi koji su "na telefonu", "na kompjuteru", "na 'nintendu'" itd.

Uvek sam najviše voleo da mirno spavam na času. :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.52 ч. 08.11.2007.
Уопште не могу да изнађем ни разлог одакле им то Љ, кад се каже сумњати, сумњам, сумњиво....
Мешчим да је "сумља", "сумљати", "сумљиво" у хрватском, јелда?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 22.24 ч. 08.11.2007.
Уопште не могу да изнађем ни разлог одакле им то Љ, кад се каже сумњати, сумњам, сумњиво....
Мешчим да је "сумља", "сумљати", "сумљиво" у хрватском, јелда?

хахахаха.... Ај Ђорђе, ал си вицкаст.... :) :) :)....


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Tamara Letić на 13.43 ч. 09.11.2007.
Уопште не могу да изнађем ни разлог одакле им то Љ, кад се каже сумњати, сумњам, сумњиво....
Мешчим да је "сумља", "сумљати", "сумљиво" у хрватском, јелда?

i u „bosanskom” RS - Bijeljina


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: sandra на 18.36 ч. 13.11.2007.
Šta vi mislite o isforsiranom (po meni) izbacivanju internacionalnih reči? Npr. sumanuto ispravljanje reči poput "avantura" i zamenjivanje sa "pustolovina", ima još, da ne nabrajam...
Mogla bih da nabrajam do sutra, ali nadam se da ste shvatili moju POANTU... :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 18.48 ч. 13.11.2007.
Šta vi mislite o isforsiranom (po meni) izbacivanju internacionalnih reči? Npr. sumanuto ispravljanje reči poput "avantura" i zamenjivanje sa "pustolovina", ima još, da ne nabrajam...
Mogla bih da nabrajam do sutra, ali nadam se da ste shvatili moju POANTU... :)
Ma jesmo, kako nismo.... :)

Mišljenja sam da ni jedna krajnost nije dobra, pa samim tim nema potrebe ispravljati avanturu u pustolovinu, ali da plezir u zadovoljstvo ili stejdž u pozornicu.... Naravno, sve takođe zavisi i od vrste teksta (stepena stručnosti/opštosti) i konteksta...

Lično ne volim kada neko preterano koristi reči stranog porekla koje se mirne duše mogu zameniti srpskim rečima, ali ne treba insistirati po svaku cenu na tome.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: sandra на 18.52 ч. 13.11.2007.
Apsolutno se slažem....
Ops, apsolutno je strana reč...
Htedoh da kažem "potpuno"... :)
Eh, da su lektori tako normalni, gde bi nam bio kraj (završetak :))


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 19.40 ч. 13.11.2007.
Pa u konkretnom slučaju, i meni je mnogo lepše pustolovina nego avantura i pustolov nego avanturista, ali to je čisto stilsko pitanje, nema veze s ispravnim i pogrešnim.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 19.42 ч. 13.11.2007.
A šta ćemo s avanturističkim filmovima — hoće li postati pustolovni filmovi? :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: sandra на 20.02 ч. 13.11.2007.
hahahahahhaha
Svaka čast Bojane!!!!!!!!!!!!
:)
Ulepšao si mi život


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 20.17 ч. 13.11.2007.
Ako mogu pustolovni romani, zašto ne bi mogli pustolovni filmovi? ;D Navika je čudo, to je jedino što nam smeta. :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Нескафица на 22.18 ч. 13.11.2007.
Navika je čudo, to je jedino što nam smeta. :D

Sušta istina!

Na šta sam navikao = ono što je ispravno; na šta nisam = sikter!



Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: masha на 20.25 ч. 25.11.2007.
mannnana


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: savetnica на 23.06 ч. 02.02.2008.
У духу недавно прошлих празника: Пуно среће и успеха (антоним: "празно" среће и успеха), или је МНОГО среће и успеха - чини ми се да је то честа грешка.
Лако је одредити, уколико употребимо реч супротног значења - одмах ће бити јасно шта је правилно, а шта не.

Обадва - плеоназам
веома много - плеоназам

Предвидела (грешку) у значењу: превидела (грешку)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 23.18 ч. 02.02.2008.
Puno može biti sinonim za mnogo, a ne za napunjeno, ne vidim zašto bi to bila greška. Drugo je ako potegnemo stilsko pitanje da li je bolje reći mnogo ili puno, ali to gramatički ne bi trebalo da smeta.

Obadva nije greška, to potvrđuje Pravopis.
Nisam sigurna da sam razumela ovo poslednje, hoćeš da kažeš da se greškom koristi glagol predvideti umesto prevideti?

Inače, dobro došla na forum. :)



Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: savetnica на 23.34 ч. 02.02.2008.
Хвала за добродошлицу :)

Нисам дала најјаснији пример за ово последње, дакле користи глагол предвидети уместо превидети.

а за ово "обадва" уз дужно поштовање према Правопису. . .  морам да признам да сам изненађена, истина, нисам проверавала, ако смем да изразим лични став - не допада ми се, и нећу користити.  Такође пуно, као синоним за много, стилски ми се "пуно" не допада :)
Но, то сам само ја, а Правопис је Правопис.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 18.02 ч. 03.02.2008.
Savetnice, dobrodošla na forum. Hehe, novi članovi često dolaze sa starim i odavno sažvakanim pitanjima. Što se tiče reči obadva, obavezno pročitaj ovu temu (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1353.0). Takođe, tema „česte greške“ u kojoj se trenutno nalazimo, još negde pri početku se bavila tim pitanjem.

Veoma česte greške predstavlja proterivanje sasvim pravilnih oblika poput „obadva“, „skoncentrisati“, „na telefonu“ ili besmisleno tvrđenje da pridev „zadnji“ ne može biti upotrebljen kao antonim od prvi, već samo kao antonim od „prednji“. Te greške su posebno opasne, jer se kao neka zaraza već decenijama šire među profesorima srpskog jezika, koji valjda žele da ispadnu „pametniji“, te uporno pogrešno uče decu po školama. Ako bismo sproveli neku anketu, siguran sam da bi bar pola reklo da su od svog nastavnika u školi čuli bar jednu od tih gluposti, te je zauvek usvojili kao pravilnu, jer pobogu, pa nastavnik je autoritet...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 18.27 ч. 03.02.2008.
Такође пуно, као синоним за много, стилски ми се "пуно" не допада :)
Но, то сам само ја, а Правопис је Правопис.

Slažemo se svakako u tome da lični stil treba uskladiti s ličnim ukusom. Hehe, a kažu da o ukusima ne treba raspravljati...

Generalno, moraš da se oslobodiš tog tvog navodnog kriterijuma da se, kako kažeš, šta je pravilno, a šta nije, može utvrditi tako što bacimo pogled na antonim. To zaista nema veze. U svakom slučaju, osim što su puno i prazno antonimi, antonimi su takođe i puno i malo. Stoga, odabirom odgovarajućeg antonima, umesto „Prazno sreće i uspeha“, došla bi na rečenicu „Malo sreće i uspeha“, što zaista i dovodi do suprotnog značenja. Slično kao što reč zadnji ima dva antonima — prvi i prednji, čime se potpuno obesmišljava ona budalaština da se reč zadnji ne sme upotrebiti u smislu poslednji.

To tvoje „pravilo“ će te definitivno često voditi na stranputicu, sve mi nešto liči na onu nesrećnu upotrebu analogije u jeziku kao „krunskog dokaza“ da je nešto pravilno, odnosno nepravilno.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: savetnica на 01.00 ч. 04.02.2008.
Хвала на добродошлици, још једном.
Не брини да ће ме моје правило одвести на странпутицу, спасиће ме стил ;)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 12.33 ч. 04.02.2008.
Хвала на добродошлици, још једном.
Не брини да ће ме моје правило одвести на странпутицу, спасиће ме стил ;)

Океј... Твој укус, твој стил... ;)

Ипак, претпостављам да тај критеријум нећеш више тек тако да потежеш као доказ (не)правилности, зар не?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Lady_Cosmopolit на 19.45 ч. 08.12.2008.
Цитирано: Maduixa link=topic=184.  msg1023#msg1023 date=1153158524
glagol trebati

Mnogi prave gresku i menjaju ovaj glagol kroz sva lica:

Trebam, trebas, treba, trebamo itd.  
Medjutim, ovaj glagol je bezlican, tj ima samo trece lice jednine. . . . 

Тачно тако, уколико се не ради о ситуацији где иза глагола требати стоји именица.  
Нпр.   Требам књигу.    
       Потребна ми је књига.  


 





Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Jovana_NS на 12.31 ч. 11.01.2009.
Цитирано: Maduixa link=topic=184. msg1023#msg1023 date=1153158524
glagol trebati

Mnogi prave gresku i menjaju ovaj glagol kroz sva lica:

Trebam, trebas, treba, trebamo itd.

Medjutim, ovaj glagol je bezlican, tj ima samo trece lice jednine.

treba da idem
treba da idemo
treba da ides
treba da idete
itd. .

trebalo je da idu
trebalo je da idemo
trebalo je da ides
itd.

trebalo bi da idem
trebalo bi da ides
itd.

Vrlo cesta greska, cak i kod obrazovanih ljudi.

Toliko od mene,.
Chau!
N.

ovuj grešku stalno pravi jedna nastavnica SRPSKOG u mojoj školi, hvala Bogu, meni ne predaje. . .


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Дарко Новаковић на 12.46 ч. 11.01.2009.
Погледај прву поруку испод ове коју си цитирала (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=184.msg1024#msg1024).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Jovana_NS на 12.52 ч. 11.01.2009.
Цитирано: Дарко Новаковић link=topic=184. msg28773#msg28773 date=1231674403
Погледај прву поруку испод ове коју си цитирала.

видим, али само констатујем да се та грешка јавља и код наставника српског језика. . .


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: slobanic на 19.45 ч. 08.02.2009.


Upotreba u značenju nekoliko nije preporučljiva, ali se redovno sreće i kod dobrih pisaca.   Lingvistima nije baš sasvim jasno šta da rade s tim oblikom, da li da ga konačno prihvate ili ne.   Za sada ćemo (prilično neodređeno) reći da jeste greška, ali jedna od onih kojima jako malo nedostaje da to prestanu da budu. 

quote Par[/:
Imam predlog za lingviste.   Nekada je u slovenskim jezicima, pored jednine i množine, postojala i DVOJINA.   Predlažem da se reč "par" upotrebljava u značenju 2- 4 (kao i dvojina), a reč "nekoliko" u značenju 5-9.   Kako sam došao do ovih brojeva? Pogledajte prste na rukama i setite se pitanja "Koliko ČOVEKA ima na svetu?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.04 ч. 08.02.2009.
Nije loše rezonovanje, verovatno je tako nekako reč „par“ i dobila značenje ne samo „dva, dvoje“, već i „dva-tri“ ili „tri-četiri“. ;)

Mada je slovenska dvojina kao gramatička kategorija uglavnom nestala iz srpskoga, kao logička i dalje se, prilikom deoba stvari na jednu, par, nekoliko i više, donekle drži u našem jezičkom poimanju.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 20.10 ч. 08.02.2009.
Pa zar se nije tako nekako i dosad koristilo? U smislu "dva ili ne mnogo više".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.20 ч. 08.02.2009.
Da u govornom jeziku, ali prema normi „par“ znači isključivo „dva“. Par koji ide ulicom — to su momak i devojka; ako je devojka pak trudna, više ih nema par. :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 20.23 ч. 08.02.2009.
E pa sad... :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.16 ч. 08.02.2009.
Прецизно речено пар је више од један , а мање од неколико. :) A couple of...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Психо-Делија на 21.33 ч. 08.02.2009.
А зар "пар дана" није дослован превод енглеске фразе "a couple of days"?

Додуше у 6ТРМС, под одредницом пар, уз остала значења, стоји и следеће:

Цитат
4. непром. мала количина чега, неколико

са цитатима из дела хрватских писаца (што је, мислим, мање битно), али је интересантно да се у тим цитатима помињу и "пар дана" и "пар речи":

Цитат
Остадосмо овдје пар дана, Наз.
Како да вам то кажем и изнесем у пар ријечи. Куш



Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 21.47 ч. 08.02.2009.
Stoji tako i u jednotomnom RMS (kao "nemnogo, nekoliko - par jabuka, par dana").


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Психо-Делија на 21.55 ч. 08.02.2009.
А Клајн у РЈН каже:

Цитат
пар. Употреба у значењу неколико (пар дана, видео сам га пар пута, у пар речи) није препоручљива, али се среће и код добрих писаца и не може се сматрати за тешку грешку  . . .


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.18 ч. 08.02.2009.
To nam je rekao i Bojan, kojega Slobanic ovde citira:

Цитат
Upotreba u značenju nekoliko nije preporučljiva, ali se redovno sreće i kod dobrih pisaca. Lingvistima nije baš sasvim jasno šta da rade s tim oblikom, da li da ga konačno prihvate ili ne. Za sada ćemo (prilično neodređeno) reći da jeste greška, ali jedna od onih kojima jako malo nedostaje da to prestanu da budu.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.28 ч. 08.02.2009.
Кад кажемо "пар гаћа" мислимо на једне гаће. Три пара нису шест комада.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 23.29 ч. 08.02.2009.
Гаће су плуралија тантум. Као и панталоне, маказе, наочаре...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Психо-Делија на 23.43 ч. 08.02.2009.
Завршетак цитата:

Цитат
Уместо два пара панталона, пет пари панталона и сл. боље је и јасније двоје панталона, пет панталона (петоре панталоне) итд.

Овај савет вероватно вреди и за гаће. ;D

Мала дигресија: у Далмацији су панталоне гаће, а гаће су муданте. ;D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 00.33 ч. 09.02.2009.
Завршетак цитата:

Цитат
Уместо два пара панталона, пет пари панталона и сл. боље је и јасније двоје панталона, пет панталона (петоре панталоне) итд.


Pročitao sam tvoju poruku i odmah poskočio do police s knjigama po RJN, da vidim je l’ moguće da tako piše, da l’ se Klajn zeznuo ili sam ja nešto umislio. Uglavnom, pogrešio si u crvenom slovu, kod Klajna piše kako treba: dvoje pantalone. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Психо-Делија на 00.36 ч. 09.02.2009.
Ма да, преписивао сам у неком полумраку и нисам проверавао написано. Две личне грешке за кратко време. Најважније је да ниједна није била намерна. ;D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 12.00 ч. 10.02.2009.
Гаће су плуралија тантум. Као и панталоне, маказе, наочаре...

Да ли је то одредница која дозвољава употребу речи пар за једне гаће?
Није, рекао бих — и кола и врата су такође у тој групи, а нећемо рећи пар кола за једна кола, нећемо рећи пар врата за једна врата.
Дакле, изгледа да не кажемо пар гаћа зато што једне гаће имају облик множине.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 12.02 ч. 10.02.2009.
Мала дигресија: у Далмацији су панталоне гаће, а гаће су муданте. ;D

Муданте!?? Хахаха! Јел и женске гаће тако зову? :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 20.11 ч. 10.02.2009.
Ahahaha, ovo nisam znala! Super! ;D Jasno je da je italijanizam od mutande, ali baš su ga kreativno permutovali. ;D
Да ли је то одредница која дозвољава употребу речи пар за једне гаће?
Није, рекао бих — и кола и врата су такође у тој групи, а нећемо рећи пар кола за једна кола, нећемо рећи пар врата за једна врата.
Дакле, изгледа да не кажемо пар гаћа зато што једне гаће имају облик множине.
Možda zbog nogavica? :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 20.17 ч. 10.02.2009.
Ahahaha, ovo nisam znala! Super! ;D Jasno je da je italijanizam od mutande, ali baš su ga kreativno permutovali. ;D
Да ли је то одредница која дозвољава употребу речи пар за једне гаће?
Није, рекао бих — и кола и врата су такође у тој групи, а нећемо рећи пар кола за једна кола, нећемо рећи пар врата за једна врата.
Дакле, изгледа да не кажемо пар гаћа зато што једне гаће имају облик множине.
Možda zbog nogavica? :)

Ja bih rekla da je tako. Pluralija tantum je obično imenica koja se sastoji iz dva nečega (da tako kažemo) - gaće, pantalone, naočare i sl... Valjda otud i taj par koji se stalno stavlja uz pluralije tantum...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 10.59 ч. 11.02.2009.
Ja bih rekla da je tako. Pluralija tantum je obično imenica koja se sastoji iz dva nečega (da tako kažemo) - gaće, pantalone, naočare i sl... Valjda otud i taj par koji se stalno stavlja uz pluralije tantum...

Ne, dakle, ne stavlja se stalno. Uz kola, vrata, usta, taljige, novine se ne stavlja. Ja mogu sad da se setim samo gaća i pantalona. Za naočare koje navodiš, takođe nisam čuo da neko kaže par.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 11.00 ч. 11.02.2009.
Ja bih rekla da je tako. Pluralija tantum je obično imenica koja se sastoji iz dva nečega (da tako kažemo) - gaće, pantalone, naočare i sl... Valjda otud i taj par koji se stalno stavlja uz pluralije tantum...

Ne, dakle, ne stavlja se stalno. Uz kola, vrata, usta, taljige, novine se ne stavlja. Ja mogu sad da se setim samo gaća i pantalona. Za naočare koje navodiš, takođe nisam čuo da neko kaže par.

Обрати пажњу на болд. ;)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 11.36 ч. 11.02.2009.
Ja bih rekla da je tako. Pluralija tantum je obično imenica koja se sastoji iz dva nečega (da tako kažemo) - gaće, pantalone, naočare i sl... Valjda otud i taj par koji se stalno stavlja uz pluralije tantum...

Ne, dakle, ne stavlja se stalno. Uz kola, vrata, usta, taljige, novine se ne stavlja. Ja mogu sad da se setim samo gaća i pantalona. Za naočare koje navodiš, takođe nisam čuo da neko kaže par.

Обрати пажњу на болд. ;)

Ма океј, само сад је болд мој. ;)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 19.14 ч. 11.02.2009.
Možda se gaće, osim što su pluralia tantum, shvataju i kao dvodelne, i zato se uz njih upotrebljava „par“ — ne možete navući pantalone odjednom na obe noge, nego jednu pa drugu nogavicu. Par gaća (= jedne gaće, pl. tant. iz dva dela) navlači sa na par nogu (= dve noge). Ili, imam par stakala (= dva sočiva) na paru naočari (= jednim naočarima, pl. tant. iz dva dela za oba oka).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: alcesta на 21.18 ч. 11.02.2009.
Pa da, to sam i htela da kažem. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 21.31 ч. 11.02.2009.
И ја. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Вученовић на 11.44 ч. 12.02.2009.
И ја.
Тј. да није ствар у томе што су плуралија тантум, већ је друго по среди.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: miljan.guberinic на 20.03 ч. 12.02.2009.
Ono što mi mnogo smeta, a često se sreće kako u TV emisijama, tako i u, na nesreću, naučnom štivu uopšte, jeste korišćenje enklitika iza interpunkcijskog znaka.  Tako se, naime, vrlo često sreće rečenica poput sledeće:

Milica, koja je išla napred, je pala i pocepala pantalone. 

ili, pak

Večeras (u Narodnom pozorištu) se održava. . .

ili

Metafora (gr.  prenošenje, prenos) je stilska figura. . .


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 20.18 ч. 12.02.2009.
Hm, ja vidim gresku samo u prvoj recenici... Ove druge dve su po meni, sasvim ok...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Дарко Новаковић на 20.27 ч. 12.02.2009.
Општи савет је да се енклитике је, су итд. не стављају после било којег знака интерпункције.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 20.42 ч. 12.02.2009.
Општи савет је да се енклитике је, су итд. не стављају после било којег знака интерпункције.

Znam to, ali.. Zar se i zagrade tu računaju? Mislim, ako su zagrade znakovi interpunkcije, kako onda da se iza zagrade može staviti zarez? To znači da idu dva znaka interpunkcije jedan za drugim...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Дарко Новаковић на 20.47 ч. 12.02.2009.
Важећи правопис обрађује и употребу заграда под интерпункцијом.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 20.52 ч. 12.02.2009.
Hm, meni to čudno... Hoću reći, da se ne može staviti enklitika nakon zagrade...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.00 ч. 12.02.2009.
Nije suština u interpunkciji, to je samo na papiru. Suština je u tome što enklitike budući nenaglašene reči ne mogu stajati iza ma kakve govorne pauze (a takvu pauzu imamo i posle zapete i posle umetnutih reči kakve u pisanju prikazujemo i zagradama i sl.), pa i ako ne napišemo zarez ili zagrade, opet imamo pauzu u govoru i opet ne možemo na to mesto staviti enklitiku.

Enklitike zauzimaju drugo mesto u akcenatskoj celini te slede naglašenu reč, zato je ispravno: Milica, koja je išla napred, pala je...; Večeras u Narodnom pozorištu održava se... (namerno ne pišem zagrade, ali svejedno imam završetak akcenatske celine posle „pozorištu“, pa iza toga ne može stajati enklitika — moglo se „u Narodnom pozorištu“ odvojiti i zarezima mesto zagradama); i Metafora (grč. prenošenje, prenos) stilska je figura... ili Metafora (prenošenje) jeste stilska figura... (enklitiku zamenjujem naglašenom rečju).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Дарко Новаковић на 21.01 ч. 12.02.2009.
Ако сам добро схватио, прекида се једна изговорна целина (било који интерпункцијски знак да се стави између енклитике и претходне речи) па је неприродно.

Ето, Ђорђе објасни.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.11 ч. 12.02.2009.
Tačno. Ako u rečenicu Milica je pala, u kojoj enklitika zauzima normalno drugo mesto u akcenatskoj celini (Milica je), ubacimo nekakav umetak (Milica, koja je išla napred), prekidamo akcenatsku celinu, tj. ubacujemo pauze koje u pisanju obično prikazujemo zarezima — ali možemo i zagradama i crtom, a neko može i ne napisati nikakav interpunkcijski znak, no svejedno imamo govornu pauzu — tada enklitika više ne može stajati tu jer to nije njeno prirodno drugo mesto u akcenatskoj celini (akcenatska celina je prekinuta), pa se ona pomera u neku drugu akcenatsku celinu, uz neku drugu reč uz koju bi mogla stajati (pala je); inače ne možemo prekinuti akcenatsku celinu i enklitiku ostaviti da „visi“.

To jest, ispravne su ovakve rečenice: „Milica je pala“ — „Milica je, kada je išla nizbrdo, pala“ — „Milica, kada je išla nizbrdo, pala je“. U rečenici „Milica, kada je išla nizbrdo, je pala“ nije ispravan raspored reči, tj. nije pravilno raspoređena enklitika.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 21.12 ч. 12.02.2009.
Nije suština u interpunkciji, to je samo na papiru. Suština je u tome što enklitike budući nenaglašene reči ne mogu stajati iza ma kakve govorne pauze (a takvu pauzu imamo i posle zapete i posle umetnutih reči kakve u pisanju prikazujemo i zagradama i sl.), pa i ako ne napišemo zarez ili zagrade, opet imamo pauzu u govoru i opet ne možemo na to mesto staviti enklitiku.

Enklitike zauzimaju drugo mesto u akcenatskoj celini te slede naglašenu reč, zato je ispravno: Milica, koja je išla napred, pala je...; Večeras u Narodnom pozorištu održava se... (namerno ne pišem zagrade, ali svejedno imam završetak akcenatske celine posle „pozorištu“, pa iza toga ne može stajati enklitika — moglo se „u Narodnom pozorištu“ odvojiti i zarezima mesto zagradama); i Metafora (grč. prenošenje, prenos) stilska je figura... ili Metafora (prenošenje) jeste stilska figura... (enklitiku zamenjujem naglašenom rečju).


OK, hvala Đorđe. Znala sam to za celine i pauze, ali nisam znala da tu spadaju i zagrade...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.15 ч. 12.02.2009.
Zarezi, zagrade, crte, i svi drugi interpunkcijski znaci — samo su grafički prikaz govora. Bilo zapetama bilo zagradama možemo prikazati umetnute reči, a samim tim imamo i pauzu u govoru jer drukčije su onda akcenatske celine, a to povlači za sobom i drugojačije raspoređivanje enklitika u rečenici.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.23 ч. 12.02.2009.
Doduše, drugi primer (ovaj sa Narodnim pozorištem) može biti ispravan i tako i ovako, slično ovom primeru ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3085.0).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 22.58 ч. 12.02.2009.
Ipak, treća rečenica je „na granici“. Naime, teško se može nešto zameriti rečenici „Džordž Vašington (engl. George Washington) je bio...“, budući da je informacija u zagradi samo tekstualna, tj. prilikom čitanja se preskače kao da ne postoji, pa samim tim nemamo problema ni s pauzama o kojima je pričao Đorđe. Pitanje je da li se treća rečenica svrstava u ovaj tip, ili je suština ipak ista kao kod prvih dveju.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 23.09 ч. 12.02.2009.
Znaci, IPAK sam ja u pravu... :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 23.22 ч. 12.02.2009.
Ne, primer s Narodnim pozorištem jeste pogrešan. Zamisli da si neka voditeljka i da čitaš te dve rečenice (o pozorištu i o Vašingtonu), imaš ih napisane. U prvom slučaju svakako ćeš pročitati i informaciju u zagradi, u drugom slučaju svakako nećeš.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 23.27 ч. 12.02.2009.
Ne, primer s Narodnim pozorištem jeste pogrešan. Zamisli da si neka voditeljka i da čitaš te dve rečenice (o pozorištu i o Vašingtonu), imaš ih napisane. U prvom slučaju svakako ćeš pročitati i informaciju u zagradi, u drugom slučaju svakako nećeš.

Ne razumem, na  šta misliš kad kažeš da je pogrešan? Da iza zagrade ne treba da ide enklitika? Ja, kad bih to čitala, uopšte ne bih pravila nikakvu pauzu iza Narodnog pozorišta,  upravo kako je Đorđe rekao (tj. uporedio sa onom drugom temom gde sam ja pitala da li ide prvo enklitika ili ne, i gde su mi rekli da je svejedno)...

Zapravo, da budem iskrena i kad bih pisala uopšte ne bih stavljala ni zagrade ni zareze. Mislim da je ta rečenica pre svega pogrešno napisana...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 23.28 ч. 12.02.2009.
Ne, primer s Narodnim pozorištem jeste pogrešan. Zamisli da si neka voditeljka i da čitaš te dve rečenice (o pozorištu i o Vašingtonu), imaš ih napisane. U prvom slučaju svakako ćeš pročitati i informaciju u zagradi, u drugom slučaju svakako nećeš.
Ne razumem, na  šta misliš kad kažeš da je pogrešan? Da iza zagrade ne treba da ide enklitika? Ja, kad bih to čitala, uopšte ne bih pravila nikakvu pauzu iza Narodnog pozorišta,  upravo kako je Đorđe rekao (tj. uporedio sa onom drugom temom gde sam ja pitala da li ide prvo enklitika ili ne, i gde su mi rekli da je svejedno)...

Zapravo, da budem iskrena, čak i kad bih pisala uopšte ne bih stavljala ni zagrade ni zareze. Mislim da je ta rečenica pre svega pogrešno napisana...

Večeras u Narodnom pozorištu se prikazuje....


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бојан Башић на 23.50 ч. 12.02.2009.
Zapravo, da budem iskrena, čak i kad bih pisala uopšte ne bih stavljala ni zagrade ni zareze.

E, ali to nisi ti pisala. Onaj ko je pisao smatra da je mesto održavanja usputna informacija, a na tebi je, kao voditeljki, da to tako i interpretiraš (pauzom na odgovarajućem mestu).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 11.46 ч. 13.02.2009.
Zapravo, da budem iskrena, čak i kad bih pisala uopšte ne bih stavljala ni zagrade ni zareze.

E, ali to nisi ti pisala. Onaj ko je pisao smatra da je mesto održavanja usputna informacija, a na tebi je, kao voditeljki, da to tako i interpretiraš (pauzom na odgovarajućem mestu).

Maaaaa.... Kad bih ja bila voditeljka... :D

Šalu na stranu, zanima me šta mislite: Da li je ta rečenica, ako ništa drugo, barem stilski grozomorna? Po meni jeste. Turanje zagrada na samom početku rečenice i pre bilo kog glagola, po meni je vrlo loš stil jer secka rečenicu bez potrebe, a pogotovu u ovom slučaju, kad zaista nije ni potrebno. Drugo je ono: Pera Perić (rođen tad i tad, umro tad i tad) je bio... Mada, NI TO  mi se previše ne dopada, ali ajde, ima svoju funkciju, ali ova rečenica sa Narodnim pozorištem je sto puta bolja bez zagrada...



Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.40 ч. 13.02.2009.
Pa ako ti piše „Pera Perić (rođen tad i tad, umro tad i tad) je bio“, a ti čitaš kako piše, sa vremenima rođenja i smrti, onda je rečenica pogrešna jer enklitici tu nije mesto (treba drukčiji red reči: bio je). Svejedno je da li su napisane zagrade ili ne, moglo se to odvojiti i zarezima. Jedino ako informaciju u zagradama zaista ne želiš čitati, recimo u nekom stručnom tekstu, ili poput didaskalija u dramskim tekstovima, ali to ne važi i za zagrade u nekom tekstu, primerice, književnoumetničkog stila.

Bruni, zagrade se (kao i zarezi najčešće) mogu staviti bilo gde je umetnut tekst, pa tako i u ovoj „pozorišnoj“ rečenici, kad ju je autor već tako zamislio. (Mogao je i drugačije: Večeras se, u Narodnom pozorištu, održava..., U Narodnom pozorišu, večeras se održava..., U Narodnom se pozorištu, večeras, održava..., Večeras, u Narodnom se pozorištu održava..., U Narodnom pozorištu, večeras, održava se..., Večeras se održava, u Narodnom pozorištu... itd. — gde „večeras“ ili „u Narodnom pozorištu“ uglavnom mogu biti sa zapetama, zagradama ili bez njih, što sve utiče, naravno, i na „tempo“ čitanja. ;))


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 22.51 ч. 13.02.2009.
A što uopšte stavljati zareze?

Večeras se u Narodnom pozorištu održava...

A Pera Perić (....) je bio i nije toliko pogrešna i to je Bojan objasnio ovde: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=184.msg31415#msg31415


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.17 ч. 13.02.2009.
A što uopšte stavljati zareze?

Pa, možeš i ne staviti zareze ni zagrade, možeš staviti jedne ili druge, možeš obrtati i okretati reči u rečenici kako god ti odgovara, već prema tome kako želiš da ona zvuči; samo enklitika ne može ostati da „visi“ iza pauze. Pa kako komu drago. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 23.22 ч. 13.02.2009.
A što uopšte stavljati zareze?

Pa, možeš i ne staviti zareze ni zagrade, možeš staviti jedne ili druge, možeš obrtati i okretati reči u rečenici kako god ti odgovara, već prema tome kako želiš da ona zvuči; samo enklitika ne može ostati da „visi“ iza pauze. Pa kako komu drago. :)


Pa ja postavih pitanje: stilski, zar vam se ne čini ta rečenica bez veze sa zarezima? Meni da.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.33 ч. 13.02.2009.
Pa ne, kako ćeš pravopis proglašavati lošim stilom? :D

Pravopis je samo način da se jezik prenese na papir, a da li je stil dobar ili loš zavisi od toga kakav je taj jezik (a ne kakav je pravopis).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 08.31 ч. 14.02.2009.
Pa Đole, pravopisno je pravilno reći i ono grozomorno "od strane", pa je stilski užasno, užasno, užasno...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: ara на 09.35 ч. 14.03.2009.
Razlika izmedju JEBI GA i JEBIGA,
                    DO DJAVOLA i DODJAVOLA,
                    DO VRAGA i DOVRAGA?

Sta je pravilno?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Владимир на 13.11 ч. 16.03.2009.
Грешке које СВИ праве, и просто почињу да ми цепају уши када чујем и на вестима и било где. . .

ДОНЕШЕН!!! (Ово је неправилно, правилно је ДОНЕСЕН)
ПОНЕШЕН - ПОНЕСЕН
ОДНЕШЕН - ОДНЕСЕН

итд.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Оли на 13.58 ч. 16.03.2009.
Грешке које СВИ праве, и просто почињу да ми цепају уши када чујем и на вестима и било где. . .

ДОНЕШЕН!!! (Ово је неправилно, правилно је ДОНЕСЕН)
ПОНЕШЕН - ПОНЕСЕН
ОДНЕШЕН - ОДНЕСЕН

итд.

О томе на Вокабулару имаш недоумице.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 14.19 ч. 16.03.2009.
Грешке које СВИ праве, и просто почињу да ми цепају уши када чујем и на вестима и било где. . .

ДОНЕШЕН!!! (Ово је неправилно, правилно је ДОНЕСЕН)
ПОНЕШЕН - ПОНЕСЕН
ОДНЕШЕН - ОДНЕСЕН

итд.

О томе на Вокабулару имаш недоумице.

Evo ovde (http://www.vokabular.org/nedoumice/doku.php?id=%D1%81#%D1%81
%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B
B%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%
B5).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.49 ч. 16.03.2009.
Кад смо већ код спашавања реците ми шта је лепше - он га је спасао, или спасио? Спасли или спасили?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.07 ч. 16.03.2009.
I jedno i drugo su ispravni, ali norma daje prednost obliku „spasti“ (spasem, spasao, spasli — trpni pridev je „spasen“, glag. imenica „spasavanje“), dok oblik „spasiti“ (spasim, spasio, spasili — trpni pridev „spašen“, gl. im. „spašavanje“) proglašava „zapadnijim“, tj. hrvatskosrpskim.

U skladu s tim, ja uglavnom pišem „spasti“ i „spasen“, ali mom su jeziku i jezičkom osećanju vazda bili bliži ovi drugi oblici.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Miki на 15.58 ч. 16.03.2009.
U skladu s tim, ja uglavnom pišem „spasti“ i „spasen“, ali mom su jeziku i jezičkom osećanju vazda bili bliži ovi drugi oblici.

Такође. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Владимир на 17.56 ч. 16.03.2009.
Цитирано: Оли link=topic=184.  msg34499#msg34499 date=1237208304
Цитирано: Владимир link=topic=184.  msg34496#msg34496 date=1237205481
Грешке које СВИ праве, и просто почињу да ми цепају уши када чујем и на вестима и било где.   .   .  

ДОНЕШЕН!!! (Ово је неправилно, правилно је ДОНЕСЕН)
ПОНЕШЕН - ПОНЕСЕН
ОДНЕШЕН - ОДНЕСЕН

итд.  

О томе на Вокабулару имаш недоумице. 
Недоумице, ма 100% је неправилно.   Баш смо прошле недеље радили ово за припреме, пошто се спремам за Филолошки факултет, па смо радили трпни глаголски придев.  .  .   Не може да дође до јотовања, јер само када се споји са неком речи која има Ј може да дође или када се нађу И и Е један поред другог.   Типа.  .  .   Види је презентска основа, а наставак за трпни глаголски привед је -ен, и онда види+ен=видјен (и прелази у Ј) и на крају се добије виђен.  .  . 

Док код понесен не може да дође.   Презентска основа је понесе + ен = НЕМА ЈОТОВАЊА, јер два е дају само једно е и на крају се добије ПОНЕСЕЕН > ПОНЕСЕН.  .  . 

А на овом ликну уопште не видим ништа за трпни глаголски придев. 
Ако си мислио на ово спасавање и спашавање, то су именице, нису трпни глаголски придеви.  Ја сам мислио на трпни глаголски придев, код именациа је друкчије.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 19.16 ч. 16.03.2009.
A, Vladimire, ako se spremaš za Filološki, malo mi je čudno da pišeš tri tačke sa belinom iza svake tačke posebno...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Miki на 21.07 ч. 16.03.2009.
A, Vladimire, ako se spremaš za Filološki, malo mi je čudno da pišeš tri tačke sa belinom iza svake tačke posebno...

Човек је написао реченични знак ’три тачке’, само му их је систем сâм раздвојио, јер Владимир није „напунио“ десет порука још. ;)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Владимир на 22.20 ч. 16.03.2009.
Цитирано: Brunichild link=topic=184.  msg34531#msg34531 date=1237227363
A, Vladimire, ako se spremaš za Filološki, malo mi je čudno da pišeš tri tačke sa belinom iza svake tačke posebno.  .  . 

Нисам ја крив, ја сам ставио само три тачке, али се нешто променило.   И схватио сам да не могу да пишем линкове према неким веб страницама.  .  .   Ево сад сам опет ставио само три тачке, без размака.   То никад не пишем. 

Едит: Али систем је опет разрвојио сам.  Нисам ја крив! Ево и Мирослав је рекао!


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 22.28 ч. 16.03.2009.
Цитирано: Brunichild link=topic=184.  msg34531#msg34531 date=1237227363
A, Vladimire, ako se spremaš za Filološki, malo mi je čudno da pišeš tri tačke sa belinom iza svake tačke posebno.  .  . 

Нисам ја крив, ја сам ставио само три тачке, али се нешто променило.   И схватио сам да не могу да пишем линкове према неким веб страницама.  .  .   Ево сад сам опет ставио само три тачке, без размака.   То никад не пишем. 

Едит: Али систем је опет разрвојио сам.  Нисам ја крив! Ево и Мирослав је рекао!

Јој, Владо, извини, молим те. :) Знам да систем новајлијама квари линкове док не напуне неких 10 постова, али ово за тачке нисам знала... Линкове квари из анти спам предострожности, али то за тачке ми заиста није јасно... :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Владимир на 22.35 ч. 16.03.2009.
Цитирано: Brunichild link=topic=184. msg34550#msg34550 date=1237238887
Цитирано: Владимир link=topic=184. msg34549#msg34549 date=1237238401
Цитирано: Brunichild link=topic=184.   msg34531#msg34531 date=1237227363
A, Vladimire, ako se spremaš za Filološki, malo mi je čudno da pišeš tri tačke sa belinom iza svake tačke posebno.   .   .  

Нисам ја крив, ја сам ставио само три тачке, али се нешто променило.    И схватио сам да не могу да пишем линкове према неким веб страницама.   .   .    Ево сад сам опет ставио само три тачке, без размака.    То никад не пишем.  

Едит: Али систем је опет разрвојио сам.   Нисам ја крив! Ево и Мирослав је рекао!

Јој, Владо, извини, молим те.  :) Знам да систем новајлијама квари линкове док не напуне неких 10 постова, али ово за тачке нисам знала. . .  Линкове квари из анти спам предострожности, али то за тачке ми заиста није јасно. . .  :)

Можда неки баг у том систему предострожности.  Ево још два поста и нећу имати проблема са тим :)
У неким постовима ми не стави ни смешкиће :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 22.36 ч. 16.03.2009.
Све ћеш то добити са десетим постом, ако се не варам... :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Владимир на 22.48 ч. 16.03.2009.
И ево га, десети пост! Ја се извињавам што идем мало у оф топик :D и што мало спамујем. . .

Ево да не буде спам!
Још неке најчешће грешке у српском језику.  Тиче се граматике.  Промена именице "читалац" кроз падеже. . .
Променићу је и означити шта је критично и где сви греше. . .
Закључак је да ова именица слово "Л" има само у номинативу јединине и генитиву множине.  У осталим облицима има "О". . .  Погледајте!

једнина
N.  читалац
G.  читаоца (овде Л прелази у О и постојаће кроз целу промену све до генитива множине ове именице)
D.  читаоцу
A.  читаоца
V.  читаоче
I.   читаоцем (и овде увек иде -ем, зато што испред имамо слово -о, и немогуће је ставити (с) читаоцом, због превоја О у Е, увек долази до дисимилације, као на пример у речи Беч... Инструментал је Бечом, а не Бечем. Иначе, правилно је рећи СПРЕЈОВИ, а не СПРЕЈЕВИ)
L.  (о) читаоцу

множина
N.  читаоци
G.  читалаца (овде се јавља Л уместо О)
D.  читаоцима
A.  читаоце
V.  читаоци
I.   читаоцима
L.  (о) читаоцима


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 22.52 ч. 16.03.2009.
Има, владо и то у Недоумицама, а има вероватно и у овој теми, негде на некој од ових 13 страница... А грешка се јавља и у номинативу, често се чује рониоц, читаоц, слушаоц, гледаоц.. итд.. :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Владимир на 22.56 ч. 16.03.2009.
Има, владо и то у Недоумицама, а има вероватно и у овој теми, негде на некој од ових 13 страница... А грешка се јавља и у номинативу, често се чује рониоц, читаоц, слушаоц, гледаоц.. итд.. :D

Ја се извињавам ако се понављам, али ево објаснио сам и "прелазак О у Е" што се не учи баш у основној, тако да није потпуно непотребан пост. :) Ово је исто једна од гласовних промена. И дешава се само у инструменталу и у грађењу множине...

Едит: И да, ево три тачке су нормалне и видим смајлије


Наслов: Одг: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 23.18 ч. 16.03.2009.
И да, ево три тачке су нормалне и видим смајлије

  Можда је ипак зечититис  ;D!


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Duja на 09.22 ч. 17.03.2009.
И да, ево три тачке су нормалне и видим смајлије

  Можда је ипак зечититис  ;D!

Joooo... Odakle ga izvuče sestro slatka...  :) Taj crtić nisu prikazivali barem 20 godina. Nisam čak siguran ni da je iz fundusa RTS; i Sarajevska televizija je onomad imala poveliku kolekciju Duška Dugouška, i to odlično prevedenu.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Оли на 09.31 ч. 17.03.2009.
Владимире, прегледај прво добро сва слова у недоумицама. Невероватно, али трпног придева заиста нема, а заклела бих се да сам га лично унела. Но, додаћемо. А ово са вршиоцима радње на -лац има у недоумицама. Прочитај добро, па напомени шта мислиш да би требало да додамо.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: mesecarka на 22.02 ч. 17.03.2009.
[Pa, da li je brkanje "č" i "ć", "dž" i "đ" veća greška od brkanja "lj" i "nj"? Ne vidim da jeste. "Doči ču kuči s đakom para" čista je katastrofa. Kao i "sumlja" umesto "sumnja".]

Ovo ne bi trebalo da se uzima svima za zlo. Neko nema dovoljno sluha da bi razlikovao ova slova. U govoru se nekako zamaskira, ali kada treba da se napise, nastaje problem.
   Moj otac uvek trazi pomoc za ovakve situacije (kada mu je potrebno za posao), ali zato na svojim 'papiricima' ispisuje svasta, kao na primer: "Tri djaka uglja''...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: kontra на 14.06 ч. 18.03.2009.
Pa možda čovek traži đake za pretovar uglja? :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: aleksandra7 на 15.34 ч. 18.03.2009.
Da, ali opet, zar ikad postoji potreba za objasnjavanjem mog polozaja u odnosu na kompjuter? Pa valjda se zna da ako radim na kompjuteru da sam pored kompjutera, jel da? :)

Па да, то и ја кажем, ништа друго. Зато и кажем да сам на компјутеру, односно на телефону. А ако ти се некад стварно укаже потреба да објасниш некоме да ниси испред компјутера, него крај њега, само онда кажи тако.

Да ли би било исправније рећи  "за компјутером" од "на компјутеру".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Владимир на 15.37 ч. 18.03.2009.
По мом мишљењу "за" јер си за компјутером (седиш) док не стојиш "на" компјутеру. Иако се предлог "на" користи у различитим ситуацијама, опет основно значење му је да неко/нешто стоји на нечему...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: aleksandra7 на 15.57 ч. 18.03.2009.
Драго ми што неко дели моје мишљење. Добро је и некада не схватати дословно некога што се тих ствари "на" тиче. Наше комшије из суседне државе често користе "крај телефона" .... са значењем "поред".


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.45 ч. 18.03.2009.
Драго ми да неко дели моје мишљење.
Није грешка, али је лепше драго ми је што...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: aleksandra7 на 17.28 ч. 18.03.2009.
Драго ми да неко дели моје мишљење.
Није грешка, али је лепше драго ми је што...
Да, стварно лепше звучи, обично тако говорим. Хвала.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 18.42 ч. 18.03.2009.
Ovo ne bi trebalo da se uzima svima za zlo. Neko nema dovoljno sluha da bi razlikovao ova slova.

Tačno je da ih ne mogu svi razlikovati, ali opet je veliko zlo. Ko nema sluha, on jednostavno mora nekako naučiti razliku jer naš jezik ni najmanje NE toleriše ovakvu vrstu pogreške. Džak nikada ne može biti isto što je đak.

По мом мишљењу "за" јер си за компјутером (седиш) док не стојиш "на" компјутеру. Иако се предлог "на" користи у различитим ситуацијама, опет основно значење му је да неко/нешто стоји на нечему...

Nema razloga zašto ne bismo dopustili obe mogućnosti. Kako može „za stolom“, tako može i „za kompjuterom“ (isti je položaj osobe), ali kako može „na telefonu“, „na televiziji“, „na vezi“, tako može i „na kompjuteru“ (i jedino tako ako ne govorimo o položaju osobe dok se koristi ovim uređajem, nego o dokumentima, filmovima, muzici i drugim stvarima koje se u računaru pohranjuju).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Милош Бркушанин на 11.54 ч. 07.09.2009.
Оно са чим сам се ја на свом факултету срео јесте реч ''практички'' :)
То није ни ''практично'', ни ''фактички'', него нешто између.  Иако мислим да је непотребна у реченици, ову реч је моја професорка изговорила више од 100 пута у току предавања које је трајало два сата! А имао сам прилику да је чујем и на другим местима и од других људи.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 18.19 ч. 07.09.2009.
Nije neobično; možemo katkad napraviti razliku između prideva od iste osnove na -čan/-čni i na -čki.

Vidi ovde: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2271.0 — tako može i „praktičan/praktički“.

Ja sam u jednome radu o usmenoj fantastičnoj književnosti tu književnost zvao „fantastičkom“, jer se odnosi na fantastiku, i jer sam hteo da izbegnem ona dodatna značenja koja pridev „fantastičan“ ima. Pa sam ponudio i objašnjenje zašto nam trebaju različiti pridevi — jerbo fantastička je književnost ona koja se kroz simbole i alegoriju ili niz alegorija služi fantastikom kao književnim postupkom kojim se ispreda priča i mistifikuje ideologija društva u kome ta priča nastaje itd., itd., itd., a fantastična su pak književnost pesme Rade Lazić, dakle nešto sasvim drugojačije. :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Милош Бркушанин на 18.34 ч. 07.09.2009.
Не ''практички'' у смислу ''урадити нешто у пракси, практично'', већ у следећем:''Практички, ми смо стављени пред свршен чин''. (наводим њену реченицу)
Или, на пример:''Та врста жабе је постојала још само у Африци, али је истребљена. Практички, човек ју је истребио''.
Осећам да је хтела да каже ''фактички'' или ''практично'', али је нашла неку средину. Грешим ли опет?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.41 ч. 07.09.2009.
Aha, ha, ha. :D Sviđa mi se to „praktički“, super je. Stvarno neka sredina između „faktički“ i „praktično“.

Pa znaš šta, ne znam šta sad da kažem — stavimo to na račun njene idiolekatske slobode i nekakvoga retorskog dodira iskazu, pa neka ga tako; ako ništa drugo, makar je efektno. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: (: Mark :) на 14.28 ч. 13.02.2010.
Много ме нервира када неко говори пуно хвала уместо много хвала јер супротно од пуно је празно а бесмислено је рећи празно хвала.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 14.47 ч. 13.02.2010.
Много ме нервира када неко говори пуно хвала уместо много хвала јер супротно од пуно је празно а бесмислено је рећи празно хвала.
Неће бити.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=814.0


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: (: Mark :) на 15.32 ч. 13.02.2010.
Цитирано: Бруни link=topic=184. msg50420#msg50420 date=1266068858
Цитирано: Marko Todorovic link=topic=184. msg50419#msg50419 date=1266067722
Много ме нервира када неко говори пуно хвала уместо много хвала јер супротно од пуно је празно а бесмислено је рећи празно хвала. 
Неће бити.
hxxp: www. vokabular. org/forum/index. php?topic=814. 0

Да,да,то сам већ знао него навео сам своје лично мишљење о овом врло нелогичном правилу.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 15.36 ч. 13.02.2010.
Цитирано: Бруни link=topic=184. msg50420#msg50420 date=1266068858
Цитирано: Marko Todorovic link=topic=184. msg50419#msg50419 date=1266067722
Много ме нервира када неко говори пуно хвала уместо много хвала јер супротно од пуно је празно а бесмислено је рећи празно хвала. 
Неће бити.
hxxp: www. vokabular. org/forum/index. php?topic=814. 0

Да,да,то сам већ знао него навео сам своје лично мишљење о овом врло нелогичном правилу.

Onda si pogrešio forum. Ako hoćeš da se buniš protiv nekog po tebi nelogičnog pravila, to se radi u forumu Antipravila.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?board=23.0


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: (: Mark :) на 15.48 ч. 13.02.2010.
Цитирано: Бруни link=topic=184. msg50426#msg50426 date=1266071816
Цитирано: Marko Todorovic link=topic=184. msg50424#msg50424 date=1266071529
Цитирано: Бруни link=topic=184.  msg50420#msg50420 date=1266068858
Цитирано: Marko Todorovic link=topic=184.  msg50419#msg50419 date=1266067722
Много ме нервира када неко говори пуно хвала уместо много хвала јер супротно од пуно је празно а бесмислено је рећи празно хвала.  
Неће бити. 
hxxp: www.  vokabular.  org/forum/index.  php?topic=814.  0

Да,да,то сам већ знао него навео сам своје лично мишљење о овом врло нелогичном правилу. 

Onda si pogrešio forum.  Ako hoćeš da se buniš protiv nekog po tebi nelogičnog pravila, to se radi u forumu Antipravila.
hxxp: www. vokabular. org/forum/index. php?board=23. 0

U redu,nisam do sada video taj forum.  Hvala!


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.05 ч. 17.02.2010.
У данашњој Политици, у чланку о трајним крштеницама http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Od-1-marta-izvodi-vaze-neogranicheno.sr.html, испод фотографије министра Марковића стоји: Цена издавања документа не би требало да поскупи. Мислим да је поскупљење цене једна од најчешћих грешака.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Соња на 23.10 ч. 17.02.2010.
Ма, нек греше (шалим се, наравно, нервира ме исто колико и тебе), само да нас не цимају више сваки час са тим доказивањем да смо рођени!


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 23.19 ч. 17.02.2010.
E, jos kad bi napravili tako da mozes da je sam skines sa interneta, gde bi nam bio kraj...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: majaristic на 22.48 ч. 22.04.2010.
Mislila sam da znam, a sada sam zbunjena.  Da li se kaže svakodnevica ili svakodnevNica?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.16 ч. 22.04.2010.
Mislila sam da znam, a sada sam zbunjena.  Da li se kaže svakodnevica ili svakodnevNica?

Клајн каже да је боље свакодневица. Што, преведено, значи да може и једно и друго.
Мени се иначе не свиђа та његова формулација "боље", пре би требало "лепше". О којој "доброти" се ту ради?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: J o e на 23.54 ч. 22.04.2010.
Зоране, нека реч може да буде добра и да не буде добра. То је друго значење придева добар у односу на оно примарно (добар : лош), од којег имамо доброта. И реченица Није добро после трчања пити хладну воду не говори ни о каквој доброти, зар не? (А при том значи нешто сасвим друго у односу на Није лепо пити хладну воду после трчања.)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.52 ч. 23.04.2010.
A kakvoj se "lepoti" radi? :) To je vrlo subjektivna kategorija. ;)

Značenje toga "bolje" je sasvim normalno u našem jeziku:

Kako si uradio test?
— Bolje nego prošli put.

Kakva mu je ova nova knjiga?
— Bolja je od prethodne, u međuvremenu se izveštio u pisanju.

Ko od vas najbolje zna matematiku?
— Niko, mi samo dobro pevamo.

Koji je nabolji automehaničar u vašem gradu?
— Žika je dobar, ali Paja je bolji.

Itd. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 08.43 ч. 23.04.2010.
A kakvoj se "lepoti" radi? :) To je vrlo subjektivna kategorija. ;)
— Niko, mi samo dobro pevamo.

Вероватно сте вас двојица у праву (као и Клајн), мени се само чини да код реченице, текста, пре иде "лепше је кад се овако напише".

Има ли битне разлике између лепо певати и добро певати?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: ArsLonga на 08.54 ч. 23.04.2010.
Није добро после трчања пити хладну воду[/i] не говори ни о каквој доброти, зар не?

Ako nešto nije dobro, to znači da je to isto loše. Dakle, dobro je da se ne pije hladna voda posle trčanja.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: ArsLonga на 09.06 ч. 23.04.2010.

Има ли битне разлике између лепо певати и добро певати?

Zanimljivo pitanje. Valjda bi trebalo da ima, pošto, čini mi se, lepo i dobro teško da mogu biti sinonimi (npr. lepa žena i dobra žena). Opet, ako neko lepo peva, valjda je logično da peva dobro... i obrnuto.  :-\


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: DM на 11.17 ч. 23.04.2010.
Kad neko lepo peva, onda ga je prijatno slušati, a ako dobro peva, znači da je muzikalan i da ne falšira. A možda i ja grešim.  ;D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 11.49 ч. 23.04.2010.
Kad neko lepo peva, onda ga je prijatno slušati, a ako dobro peva, znači da je muzikalan i da ne falšira. A možda i ja grešim.  ;D
Отприлике сам на то мислио када сам се питао каква је разлика између лепо написано и добро написано.
Кад већ неће да каже да је ово исправно, а оно није, него може и једно и друго, али...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: majaristic на 12.15 ч. 23.04.2010.
Цитирано: Зоран Ђорђевић link=topic=184. msg54350#msg54350 date=1271970974
Цитирано: majaristic link=topic=184. msg54348#msg54348 date=1271969318
Mislila sam da znam, a sada sam zbunjena.   Da li se kaže svakodnevica ili svakodnevNica?

Клајн каже да је боље свакодневица.  Што, преведено, значи да може и једно и друго.
Мени се иначе не свиђа та његова формулација "боље", пре би требало "лепше".  О којој "доброти" се ту ради?
Хвала Вам.  У последње време стално чујем „свакодневница“, а мој син, који студира језике, каже да је то правилно а „свакодневица“ неправилно.  Ипак смо ми нешто научили у школи.
Ретко ми је потребна помоћ, а овај сајт заиста пружа корисне информације.  Форум је одличан.
Хвала.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.19 ч. 23.04.2010.
Има ли битне разлике између лепо певати и добро певати?

Nema bitne razlike, ali ima izvesne razlike. Ako je pesma lepa, onda nije ružna, ima estet’ke. :) A ako je dobra, onda je valjano napisana, ima veštine, stila i sl. Ako dobro pevam, znači da vladam veštinom pevanja; a ako lepo pevam, onda me je, što kaže DM, prijatno slušati.

Dakle, nije nikakva bitna razlika, makar u ovom slučaju, ali je ima, jer sledi iz različitih značenja prideva odnosno priloga "lepo" i "dobro". U nekom drugom slučaju, uporedi: "On je dobar automehaničar" : "On je lep (?) automehaničar", "On dobro radi svoj posao" (ima znanja i veštine) : "On lepo radi svoj posao" (ima smisla za rad :D).

Отприлике сам на то мислио када сам се питао каква је разлика између лепо написано и добро написано.

Pa zato i ovo. Možemo pisati lepo, što znači da nas je milina čitati, da u tome što napišemo ima estetike, ima eufonije ili čega već, npr.: "Ova mlada pesnikinja izuzetno lepo piše". Ali to je izuzetan slučaj, jer inače pišemo dobro ili loše, što znači da pišemo onako kako valja, ili onako kako ne valja. Ako jedan pisac "dobro piše", znači da ima tehnike, veštine, stila...

Opet je tahnušna razlika, ali je ima. :) To kako mi pišemo, ako nismo književnici, ne mora uopšte da se ocenjuje estetskim kriterijima ("lepo : ružno"), ali može se ocenjivati prema valjanosti, veštini pisanja (a to pokrivaju pridevi odnosno prilozi "dobro : loše", a ne oni prvi — uporedi "On dobro/lepo piše" sa "On dobro/lepo radi svoj posao").


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.39 ч. 23.04.2010.
To kako mi pišemo, ako nismo književnici, ne mora uopšte da se ocenjuje estetskim kriterijima ("lepo : ružno"), ali može se ocenjivati prema valjanosti, veštini pisanja (a to pokrivaju pridevi odnosno prilozi "dobro : loše", a ne oni prvi — uporedi "On dobro/lepo piše" sa "On dobro/lepo radi svoj posao").

I pošto je ovde u pitanju standardni jezik, onda svakako način vladanja njime spada u tu drugu kategoriju — u valjanost, pravilnost, znanje, veštinu; a ne u tu prvu, estetsku. Isto tako i strani jezik koji učimo, možemo ga naučiti i ovladati njime bolje ili lošije; ne možemo lepše ili ružnije.

A jezik nekog pisca, naročito pesnika, spadao bi u tu estetsku kategoriju, i mogli bismo ga (i trebali bismo ;)) tako ocenjivati.

Dok jezik inače, jezik kao takav, sam po sebi — bilo koji jezik na planeti, bilo koji njegov dijalekat ili varijetet, bilo koji idiom — ne spada ni u jednu od tih dveju kategorija, jer jezik je prosto jezik, inventar nekih glasova i gramatičkih pravila, pa ne može biti ni dobar ni loš, ni lep ni ružan.

Samo je vladanje standardnim jezikom ili stranim jezikom dobro ili loše (jer su standardni i strani jezik veštine koje se uče, pa se mogu bolje ili lošije naučiti — a što nijedan prirodni jezik (koji nam je maternji) inače nije: on se stiče i usvaja, i može se slabije usvojiti jedino u slučaju nekih mentalnih ili fizičkih poremećaja, poput retardiranosti, afazije ili poput fizičke odsečenosti od zajednice koja govori tim jezikom). Inače svi imamo jednaku kompetenciju za maternji jezik, ma koliko pismeni bili, jer to nije veština koja se uči poput pismenosti, nego je prirodna, biološka sposobnost naše vrste koja se stiče genetski (tj. koju smo stekli evolucijom čoveka), a manifestuje usvajanjem kompetencije za jedan konkretan maternji jezik u detinjstvu društvenim putem — usvajanjem, a ne učenjem. ;)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 22.28 ч. 23.04.2010.
Pa lepo može biti i dobro, ali dobro ne može biti i lepo. Reči imaju vrlo često više značenja, a ponekad su ona sasvim suprotna i nemaju veze jedno s drugim, tako da ja ne bih pravila paralele tog tipa...


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.42 ч. 23.04.2010.
Pa lepo može biti i dobro, ali dobro ne može biti i lepo. Reči imaju vrlo često više značenja, a ponekad su ona sasvim suprotna i nemaju veze jedno s drugim, tako da ja ne bih pravila paralele tog tipa...

Имали смо конкретан случај.
Може и свакодневница и свакодневица, али је: 1. боље свакодневица (Клајн, Џо, Ђорђе); 2. лепше свакодневица (ја). Где си ти у тој причи? :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 22.49 ч. 23.04.2010.
Pa lepo može biti i dobro, ali dobro ne može biti i lepo. Reči imaju vrlo često više značenja, a ponekad su ona sasvim suprotna i nemaju veze jedno s drugim, tako da ja ne bih pravila paralele tog tipa...

Имали смо конкретан случај.
Може и свакодневница и свакодневица, али је: 1. боље свакодневица (Клајн, Џо, Ђорђе); 2. лепше свакодневица (ја). Где си ти у тој причи? :)

Hehe... :) Joe i Đorđe u istoj zagradi sa Klajnom... Treba da budete ponosni, momci... :D

Ovaj... Ne kapiram pitanje? ???


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.00 ч. 23.04.2010.
Stvar je u tome što "dobro" može imati i značenje "ispravno, pravilno" (koje nama i treba), a "lepo" ne može. Ipak, obično ova dva izraza i jesu zamenljiva,1 ali obično i imaju tanahnē razlikē. Setio sam se još jednog dobrog/lepog primera :) gde razlika može postojati:

On vrlo lepo govori! — ima lep izgovor, na primer;

On vrlo dobro govori! — vešt je govornik, može te ubediti u bilo što ;), ili pak vešto vlada pravilima standardnog jezika, a što po mom mišljenju može biti značenje i ove rečenice iznad samo kada nas stil motiviše da umesto običnoga "dobro/bolje" (sa značenjem "ispravno, valjano") kažemo "lepo/lepše"!

1Jer mi stvari najčešće i poimamo tako da nam je ono što je lepo ujedno i dobro, a ono što je ružno ujedno i loše ili zlo — obratite pažnju na neka narodna verovanja, recimo: "veštica je obično kakva ružna žena..." i sl. Međutim, ta zamenljivost nije i neutralna: zamena priloga "dobro" (u smislu "ispravno, vešto") ovim drugim obično je stilski motivisana!


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 23.23 ч. 23.04.2010.
Hm, pa ne znam, baš to za veštice... Ima i onih lepih veštica, a kad su lepe, onda su baš, baš lepe da ti pamet stane... ;)

Fora je u tome da je lepo isključivo subjektivna kategorija, dok dobro nije. Nešto može biti objektivno dobro (po zdravlje, lepotu, i sl.) ali ono što je tebi lepo, ne mora obavezno i meni da bude lepo i obrnuto.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.24 ч. 23.04.2010.
Fora je u tome da je lepo isključivo subjektivna kategorija, dok dobro nije. Nešto može biti objektivno dobro (po zdravlje, lepotu, i sl.) ali ono što je tebi lepo, ne mora obavezno i meni da bude lepo i obrnuto.

Naravno, slažem se. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Madiuxa на 23.26 ч. 23.04.2010.
Fora je u tome da je lepo isključivo subjektivna kategorija, dok dobro nije. Nešto može biti objektivno dobro (po zdravlje, lepotu, i sl.) ali ono što je tebi lepo, ne mora obavezno i meni da bude lepo i obrnuto.

Naravno, slažem se. :)


A za veštice ne? :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.31 ч. 23.04.2010.
Haha, da, i za veštice. :D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Зоран Ђорђевић на 08.35 ч. 24.04.2010.
Ovaj... Ne kapiram pitanje? ???

У којој си ти загради? :) Има ли икаквог смисла (макар мало) оно што ја мислим?

Мада би ово:
Fora je u tome da je lepo isključivo subjektivna kategorija, dok dobro nije. Nešto može biti objektivno dobro (po zdravlje, lepotu, i sl.) ali ono što je tebi lepo, ne mora obavezno i meni da bude lepo i obrnuto.
могао да буде одговор.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Обрен Старовић на 18.37 ч. 09.05.2010.
Пошто Клајн свакако није мислио на доброту, онда се овде реч боље може заменити речју исправније.  По мени није логично да је нешто исправније од нечег другог - или јесте или није исправно.  Мени много лепше звучи лепше.  :P ;D
Нешто може бити исправније једино ако има мање грешака, али се то не може рећи кад се ради само о једној ствари.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.02 ч. 09.05.2010.
Može i te kako biti u jeziku nešto ispravnije od nečega drugog — ako ni jedno ni drugo nije pogrešno, ali jedno se više uklapa u sistem, u većoj meri sledi neki šablon sa sličnim izrazima, i sl. U takvim slučajima, nije dakle neispravno upotrebiti ni jedno ni drugo, ali je jedno ipak bolje.

Retka su pravila u standardnom jeziku koja su tako crno-bela, da nešto ili jeste ili nije ispravno. Uglavnom imamo sistem, imamo okvir i glavne smernice, pa su ispravne sve one razne izražajne i obličke mogućnosti koje se u taj sistem uklapaju, s tim što neke mogu biti i ispravnije, sistemskije, temeljitije, ali svakako ni one druge nisu pogrešne jer od ključnih smernica sistema ne odudaraju.

Tako to funkcionira, jer je jezik takav — jezik nije logika nego svoj sistem sâm po sebi i sâm za sebe. ;)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Милош Бркушанин на 10.29 ч. 22.07.2010.
Hm, pa ne znam, baš to za veštice... Ima i onih lepih veštica, a kad su lepe, onda su baš, baš lepe da ti pamet stane... ;)

Пајпер, Пру, Фиби, Пејџ... Ето четири лепе вештице. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Skaramuš на 13.35 ч. 27.08.2010.
Evo još jedne česte greške koju niste pomenuli, a često se čuje u svakodnevnom govoru: Obično zaspem oko ponoći.  Umjesto: Obično zaspim oko ponoći.  Dva različita glagola.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: durdubak на 00.28 ч. 28.08.2010.
U Pravopisu piše: zaspati, zaspim-zaspiš (ne zaspem-zaspeš), zaspe, zaspu.
Klajn objašnjava da neki gramatičari dozvoljavaju oblik 3. l. mn. zaspu zbog rasprostranjenosti.
Dakle, ti si u pravu, rečenica 'Obično zaspem oko ponoći' nije pravilna, ali 'Obično zaspu oko ponoći' jeste (ili barem može da bude).
Čisto da se ne iznenadiš.  :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: ArsLonga на 12.17 ч. 28.08.2010.
Овде су у питању два различита глагола: заспати и засути. Дакле, човек, на пример, може да заспе кафу и потом заспи. У 3. л. мн., чини ми се, тешко се може казати заспу у смислу спавања. Узмимо следећи пример: прво ће да заспу земљом старо корито реке, а онда ће да заспе.
Замислимо: ...да заспу земљом, а потом да заспу.
Нешто не штима, зар не?

Правопис: [...засути,  заспем-заспеш, заспу,  тако и  насути, пресути, просути, усути;погрешно  је  "насипај  ми кафу" (треба наспи, насипати  је несврш. глагол)...]


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: durdubak на 12.36 ч. 28.08.2010.
Ne štima u tvom primeru, u drugim primerima štima. Ko voli da koristi zaspu (ne spadam u te), može da se pozove na Pravopis i rasprostranjenost ako baš neko uhvati da ga ispravlja. :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Skaramuš на 15.46 ч. 28.08.2010.
Ne bih se složio sa tobom! Oblik za treće lice množine je: oni zaspe ili zaspiju (ovo zaspiju analogno oni spiju), dok je u imperativu taj oblik jednak: Zaspi brzo! i Zaspi to zemljom oko ponoći!


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Skaramuš на 15.52 ч. 28.08.2010.
I Klajn se ne slaže sa tim, samo kaže da pojedini gramatičari dozvoljavaju, a on naglašava da nije pravilno: on zaspe, oni zaspu.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: durdubak на 18.12 ч. 28.08.2010.
Ne bih se složio sa tobom! Oblik za treće lice množine je: oni zaspe ili zaspiju (ovo zaspiju analogno oni spiju), dok je u imperativu taj oblik jednak: Zaspi brzo! i Zaspi to zemljom oko ponoći!
Ne znam tačno oko čega se ne slažemo. Glagoli VII vrste u 3. l. mn. prezenta imaju nastavak e, pa će biti zaspe (ne zaspiju). Klajn kaže da pojedini gramatičari dopuštaju i oblik zaspu. Pretpostavljam da misli na Stanojčića i Popovića pošto se to dopušta u njihovoj gramatici (u poglavlju Glagolski oblici nepravilnog građenja, strana 111). U Pravopisu je dat oblik zaspu, znači i tamo se dozvoljava.
Neko dozvoljava, neko ne dozvoljava. Odatle sam izveo zaključak da ko voli da koristi zaspu, može to da čini jer ima na koga da se pozove. Takvo je trenutno stanje, voleli mi to ili ne voleli.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: slobanic на 21.30 ч. 11.11.2010.
Цитирано: durdubak link=topic=184.  msg58966#msg58966 date=1282948124
U Pravopisu piše: zaspati, zaspim-zaspiš (ne zaspem-zaspeš), zaspe, zaspu. 
Klajn objašnjava da neki gramatičari dozvoljavaju oblik 3.   l.   mn.   zaspu zbog rasprostranjenosti.  
Dakle, ti si u pravu, rečenica 'Obično zaspem oko ponoći' nije pravilna, ali 'Obično zaspu oko ponoći' jeste (ili barem može da bude). 
Čisto da se ne iznenadiš.    :)
U mom kraju niko ne zaspi oko ponoći.   Obično zaspidu malo ranije.   Šta mislite da li bi oblik zaspidu bio pravilan da je Vuk Karadžić bio iz okoline Smederevske Palanke?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: durdubak на 22.00 ч. 11.11.2010.
Zaspidu i u Vojvodini.  :)
Nije Vuk samo na osnovu svog govora standardizovao jezik.  :)

To je kao kad bih vas pitao da li bi Goša igrala drugu ligu da je Perica Ognjenović rođen u Leskovcu?  ;D


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: slobanic на 22.13 ч. 11.11.2010.
Ma znam, samo sam se našalio.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Милан на 22.24 ч. 11.11.2010.
Је л' ме ви то зезате?
Колико вам ово звучи без везе? Ипак, морам да питам да ли је то можда исправно?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: slobanic на 07.18 ч. 12.11.2010.
Цитирано: Милан link=topic=184. msg60642#msg60642 date=1289510645
Је л' ме ви то зезате?
Колико вам ово звучи без везе? Ипак, морам да питам да ли је то можда исправно?
Nije mi namera da zezam bilo koga.  Činjenica je, međutim, da kad bi se usvojio oblik zaspidu kao ispravan, ne bismo imali krnju osnovu, sve bi bilo pravilno.  Isto važi i za druge glagole u 3.  licu množine.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Prekobrojna на 09.16 ч. 12.11.2010.
Цитирано: Милан link=topic=184. msg60642#msg60642 date=1289510645
Је л' ме ви то зезате?
Колико вам ово звучи без везе? Ипак, морам да питам да ли је то можда исправно?
Nije mi namera da zezam bilo koga.  Činjenica je, međutim, da kad bi se usvojio oblik zaspidu kao ispravan, ne bismo imali krnju osnovu, sve bi bilo pravilno.  Isto važi i za druge glagole u 3.  licu množine.
Čini mi se da se pitanje odnosilo na gramatičku ispravnost upitne rečenice.
Ako pitanje može da glasi (u neskraćenom obliku): Je li vi to mene z? (ne bih upotrebila ovu reč, smatram je psovkom  :-[), onda bi i pitanje bilo gramatički ispravno. Međutim, rekla bih da bi logičnije bilo: Da li vi to mene z?
Gornje pitanje bih zapisala kao:
Jel vi to mene z?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Бруно на 13.57 ч. 12.11.2010.
У питању је ЗЕЗАЊЕ а не З* (то што ти сматраш псовком).  Зезање није псовка :)


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Милан на 06.58 ч. 13.11.2010.
Цитирано: Милан link=topic=184. msg60642#msg60642 date=1289510645
Је л' ме ви то зезате?
Колико вам ово звучи без везе? Ипак, морам да питам да ли је то можда исправно?
Nije mi namera da zezam bilo koga.  Činjenica je, međutim, da kad bi se usvojio oblik zaspidu kao ispravan, ne bismo imali krnju osnovu, sve bi bilo pravilno.  Isto važi i za druge glagole u 3.  licu množine.
Čini mi se da se pitanje odnosilo na gramatičku ispravnost upitne rečenice.
Да, добро ти се чинило :) Хвала на твом одговору али ме још увек занима оно што сам ја написао да ли би у таквом облику било прихватљиво?


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: slobanic на 07.40 ч. 13.11.2010.
"Хвала на твом одговору али ме још увек занима оно што сам ја написао да ли би у таквом облику било прихватљиво?"

Potpuno je prihvatljivo. Doduše, naglasak je na zezate, ali to već spada u stilistiku. Gramatički je ispravno.


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: Ketika на 12.36 ч. 05.02.2011.
Је л' ме ви то зезате?
Po mom mišljenju ispravna rečenična konstrukcija (stilski i pravopisno).


Наслов: Одг: Честе грешке
Порука од: VPF на 00.41 ч. 20.02.2011.
Jel' i je l' pretresano više puta: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=650.45

Skraćena verzija:
Je l' je skraćeni oblik od je li (u značenju da li je) i ispravan je:
Je l' tako?
Je l' tu Milka?
Je l' došao Pera?
Je l' bio došao Pera?
Je l' pravovremeno obaveštena Milka o dnevnom redu sutrašnje plenarne sednice?
Ne znam je l' stvarno tako.
Pitali su me je l' došao Pera.

U razgovornom stilu se slog "jel" može čuti u značenju da li, i to smatramo neknjiževnim, a zapisujemo ga kao jel':
Jel' nije tako?
Jel' si tu?
Jel' ste bili tu?
Jel' ćemo biti tu?
Jel' dolazi Pera?
Jel' bi popio jednu?
Jel' da dolazim?
Ne znam jel' si u pravu.
Pitali su me jel' će doći Pera.

(I razgovorno jelte i jelda se pišu ovako, a postoji i ređa, jednako neispravna, upotreba neskraćenog je li u značenju da li: Je li o nama pričate?)

Stoga, isključivo u razgovornom stilu:
Jel' me vi to zezate?
Inače:
Da li me vi to zavitlavate?
Da l' me vi to zavitlavate?
Zavitlavate li me vi to?
Zavitlavate l' me vi to?





Edit: A što se tiče onih koji brkaju jer i jel', ne verujem da je igde propisano kako se to zapisuje :)
Tebra, jer ćeš doći na žurku?
Neću jel me libo vugla.