Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Правопис српског језика => Тему започео: Вученовић на 12.38 ч. 08.05.2008.



Наслов: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Вученовић на 12.38 ч. 08.05.2008.
Зна ли неко нешто о томе када су се појавиле четири облика сваког слова истог писма. Када су и зашто људи одвојили велика и мала слова и када су одвојили писано и штампано писање. Занимљиво је да исти принцип с четири варијанте за свако слово постоји и у латиници и у ћирилици (а ваљда и у грчком писму?) — велико штампано, мало штампано, велико писано и мало писано слово. Јел то потиче још из старе Грчке можда? Да ли је одатле пренето у модерна европска писма — у латиницу преко Рима, у ћирилицу директно из грчког писма?

Јасно је да би се све могло писати и само једним обликом сваког слова.


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Бојан Башић на 14.47 ч. 08.05.2008.
(а ваљда и у грчком писму?)

Jok. :) Grci imaju samo velika i mala.


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Miki на 15.12 ч. 08.05.2008.
(а ваљда и у грчком писму?)

Jok. :) Grci imaju samo velika i mala.

Ал' су они заосталиииии! ;D ;D ;D


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Вученовић на 15.25 ч. 08.05.2008.
Шта, Грци немају писана слова?
Ето, а значи разликовање великих и малих слова онда ипак потиче од њих?

Када су онда и како у ћирилицу и латиницу ушла писана слова? У латиницу од Рима? У ћирилицу од њеног настанка по угледу на латиницу?


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Madiuxa на 20.33 ч. 15.02.2009.
Врло занимљиво питање. Мени није падало на памет док нисам покушала да објасним Шпанцима да не пишу штампаним него писаним словима.... Тад сам схватила да они у ствари немају појма о чему причам. Највише што сам упела да извучем из њих је да оно што ја зовем писаним словима они назову калиграфијом, што ипак није исто...


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Вученовић на 13.32 ч. 17.02.2009.
Врло занимљиво питање. Мени није падало на памет док нисам покушала да објасним Шпанцима да не пишу штампаним него писаним словима.... Тад сам схватила да они у ствари немају појма о чему причам. Највише што сам упела да извучем из њих је да оно што ја зовем писаним словима они назову калиграфијом, што ипак није исто...

Стварно у шпанском нема писаних слова? Занимљиво, а пишу латиницом која, као што знамо, има писана слова.
Шта је то калиграфија?


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Bojan на 13.35 ч. 17.02.2009.
Kaligrafija bi trebalo da je Krasnopis...???


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Bojan на 13.40 ч. 17.02.2009.
калиграфија ж вештина читкога и
лепога писања, краснопис.


шестотомни РМС

био сам у праву... јухууууууууууу ;D


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Miki на 14.31 ч. 17.02.2009.
Вученовићу, некад се краснопис (калиграфија) изучавала као предмет у школи. Мислим да се предмет у ствари звао Лепо писање. Знам да ми је неко од старијих укућана чак показивао и свеске, боље речено вежбанке, где се учило како се краснописом исписују слова. Чуди ме да ниси знао.


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Вученовић на 14.42 ч. 17.02.2009.
Фала, Бојане и Мирославе.

Чуди ме да ниси знао.

Мирославе, тек би се ти чудио кад би знао шта још све ја не знам. ;)


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Madiuxa на 15.18 ч. 17.02.2009.
Стварно у шпанском нема писаних слова? Занимљиво, а пишу латиницом која, као што знамо, има писана слова.

Sad sam opet davila okolo i dobila konačno pravu informaciju: imaju pisana slova, ali ih zovu kaligrafija, i u školi uče SAMO ta slova. Ova druga, za nas štampana, uče sami i zovu ih tipografska slova. Zapravo, imena slova sam iskamčila od osobe koja je dizajner, pa je znala da mi "izmisli" ime za slova. Ostali, na pitanje kako se zovu ova slova nisu umeli da mi kažu. Ono što mi nazivamo kaligrafijom, to je za njih "la redonda" — pisanje perom, ili gotica — gotska slova (što verujem da liči na nemačku goticu, valjda im je to neki zaostatak od Vizigota)...

E, ima još razlike između njih i nas. Kod njih,  što si učeniji i obrazovaniji, to više pišeš štampanim slovima, dok kod nas je upravo obrnuto — što si učeniji i načitaniji, imaš ispisaniji rukopis i štampana slova koristiš malo ili nimalo (barem je to neko moje iskustvo)...


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Madiuxa на 15.21 ч. 17.02.2009.
Kaligrafija bi trebalo da je Krasnopis...???

Jel sad ovo nemački umešo prste u tvoj čip? ;D


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Bojan на 16.01 ч. 17.02.2009.
heheheh

da da, imenice samo velikim Slovom :D


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.27 ч. 17.02.2009.
Вученовићу, некад се краснопис (калиграфија) изучавала као предмет у школи. Мислим да се предмет у ствари звао Лепо писање. Знам да ми је неко од старијих укућана чак показивао и свеске, боље речено вежбанке, где се учило како се краснописом исписују слова. Чуди ме да ниси знао.

Кад сам ја пошао у школу (1954) то је био обавезан предмет. Свеске су биле формата као нотне свеске, писало се пером и мастилом. Коса танка, усправна дебела.
За службеника који има леп рукопис говорило се да пише као предратни учитељ.
Сад пише ко како хоће.


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Соња на 22.18 ч. 17.02.2009.
   Ако се потрудим, да ли ћу овде, беше, наћи неке од тих свезака  ;D?
   Сад више нико и не пише руком, тј. оловком...  :'(


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Bojan на 09.57 ч. 18.02.2009.
   Ако се потрудим, да ли ћу овде, беше, наћи неке од тих свезака  ;D?
   Сад више нико и не пише руком, тј. оловком...  :'(

Што имплицира да се више не може за неког рећи да има лијеп рукопис, него како има добар фонт... ;D ;D ;D


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Соња на 10.02 ч. 18.02.2009.
   Moglo bi se tako formulisati. :D


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Срећко Петровић на 13.16 ч. 02.03.2009.
Цитирано: Бојан Башић link=topic=2115.  msg19943#msg19943 date=1210250834
Цитирано: Вученовић link=topic=2115.  msg19932#msg19932 date=1210243135
(а ваљда и у грчком писму?)

Jok.   :) Grci imaju samo velika i mala. 
Чекајте, зар нису Грци имали унцијална и курзивна слова (ако се добро сећам - то је слично као мајускулна и минускулна слова  ??? )?

Нађох нешто укратко о развоју писма:

Цитат
Razvoj današnjih pisama
Početak današnje latinice leži u tzv.   zapadno grčkom pismu koje je nastalo u Italiji.   Etrurci su takođe prihvatili grčki uticaj.   To pismo je preneto krajem 8.   veka pre naše ere u južnu Italiju.   Latinska abeceda je dobila svoj naziv po prvim sliovima u redosledu i u prvo vreme je imala 21 verzalni znak.   Minuskulni oblik pisma nije postojao.   Ovakav oblik pisma služio je za brze poruke.   Rukopisno pismo se razvijalo u dva oblika:

- kvadratika
Код:
http://3.bp.blogspot.com/_bq5ZZ7sTDGc/RxiDufCjadI/AAAAAAAAAKo/eM32D4FSbUs/s200/kvadratika.jpg

- rustika
Код:
http://4.bp.blogspot.com/_bq5ZZ7sTDGc/RxiDzvCjaeI/AAAAAAAAAKw/9xprsK7SJy4/s200/rustika.jpg

Kao treće, i s posebnom namenom, razvijalo se kapitalno pismo.   Ono je služilo za ispisivanje monumentalnih slavoluka, spomenika, tabli, obeliska.  .  .   Kvadratna kapitala je dobila naziv po kvadratnom obliku svojih slova.   Rustika je verzalno pismo koje je korišćeno za ispisivanje knjiga.   Dobila je naziv po Vergilijevim tekstovima o životu na selu (rustica – seoski).   Po svom izgledu, ovo pismo je usko i po uzoru na scriptura actuaria.   Stariji i mlađi rimski kurziv nastaju pisanjem verzala po diptihu (dvolisni notes sa spoljne strane obložen metalom ili slonovačom a sa unutrašnje voskom po kome se pisalo), četkom po zidu, a i mnogi zapisi filozofa i pisaca napravljeni su njime na papirusu. 
Skoro u isto vreme razvijaju se i oblici uncijalnih pisama nastali iz kapitalnog pisma sa više slobode u pisanju.   Početkom VI veka uvodi se i poluncijalno pismo i ono je bilo prvo rimsko pismo koje sa dvolinijskog sistema pisanja prelazi na četvorolinijski.   U ranom srednjem veku se pojavljuju razni oblici nacionalnih pisama:
- irski i anglosaksonski poluuncijal
- široki i uski anglosaksonski minuskul
- merovinško minuskulno pismo
- karolinško
- vizigotsko
- langobardsko
- benventana, okrugla i uglasta
Krajem VIII veka karolina se pojavljuje u nekoliko manastira u Francuskoj.   Od kraja VIII pa sve do XII veka se koristilo po nalogu Karla Velikog i poslužilo je kao osnov za današnju minuskulu.   U XII veku karolinu romanskog perioda smenjuju brojna gotska pisma.   U Italiji, tokom humanizma i renesanse, stvorena su nova pisma po uzoru na klasična rimska i karolinsku minuskulu:
- humanistički minuskul
- renesansni kurziv

итд.   Извор:
Код:
http://kaligrafija.blogspot.com/2007_10_01_archive.html


Наслов: Одг: Велика и мала слова, штампана и писана
Порука од: Бојан Башић на 01.49 ч. 03.03.2009.
Od vremena kad sam napisao onu poruku, a koja je nastala na osnovu ličnih razgovora s rođenim Grcima, i sâm sam saznao da ipak i u grčkom postoje varijante koje bi se mogle nazvati pandamima našim štampanim i pisanim slovima. No, biće onda da u praksi baš i nisu podjednako zastupljene.