Наслов: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 22.43 ч. 16.11.2008. E, sad meni nije jasno... Ajmo iz pocetka. Vec smo utvrdili da Prcic kaze Kvebek, medjutim, Klajn kaze, pogodite kako? KvIbek!!! Kaze, Kvibek, kvibecki, bolje nego Kvebek, kvebecki. Sad, jeste da imamo ovde opet ono famozno "bolje nego" ali, zar nismo vec rekli da u takvom slucaju onda treba uvek birati ono sto je navodno, bolje? Koga sad ovde slusati? Prcica ili Klajna? Ja pretpostavljam da je bolje slusati Prcica, jer smo ustanovili da je on avtoritet za engleski, medjutim, ne cini li vam se to malo previse komplikovano za nekoga ko inace nije u toku sa onim sto se desava u jeziku danas? Meni licno, to deluje vrlo zbunjujuce... I na kraju, kako onda imenovati onaj nesrecni clanak na Vikipediji?
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Ђорђе Божовић на 23.10 ч. 16.11.2008. Kao naslov enciklopedijskog članka bolje Prćićevo Kvebek, jer on jeste autoritet za transkripciju sa engleskog i kaže kako je Kvebek ukorenjeno. Klajn je, verujem, pokušao ispraviti neke krive Drine, ali to je tek zadatak budućnosti kojim se lingvisti Klajnova renomea inače bave, ali se jedna enciklopedija time ne bavi.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 23.13 ч. 16.11.2008. Eh, to i ja mislim, al sam htela da vidim sta drugi misle... Medjutim, to je na Vikipediji izazvalo raspravu na stranici razgovora clanka sa mnogim neprimerenim i krajnje neukusnim sudovima o Klajnu, Prcicu, Matici srpskoj i uopste o autoritetima srpske lingvistike...
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Ђорђе Божовић на 23.33 ч. 16.11.2008. To je sramota pre svega za individuu tako da govori, a zatim i za čitav projekat koji ta individua predstavlja. Vikipedija na srpskom jeziku je zaista propala stvar.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 11.54 ч. 17.11.2008. Цитат Једно ме ипак буни: Овде, према ИПА транскрипцији, рекло би се да се заиста изговара КвИбек.... /kwɪˈbɛk, kɪ-/ По Прћићу, глас "ɪ" у ИПА-запису у српски се преноси према одговарајућем слову у оригиналу, па би правилна транскрипција наведених ИПА-записа била Квебек и Кебек. Мислим да је о овом правило Бојан нешто више писао у једној од ранијих дискусија о транскрипцији и да је напоменуо да је то правило изостављено (вароватно грешком) у предговору Транскрипционом речнику личних имена, али је та грешка исправљена у једној од Прћићевих наредних књига (само не знам у којој). 8) Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 12.06 ч. 17.11.2008. Hm, a zasto onda stoji uzvicnik pored sto je znak za ustaljeni oblik? Osim toga, Klajn takodje kaze Kvibek...
Ne znam da li je Recnik geografskih imena isao pre ili posle licnih imena, ali te ispravke nema u Recniku geografskih imena... Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Ђорђе Божовић на 12.06 ч. 17.11.2008. По Прћићу, глас "ɪ" у ИПА-запису у српски се преноси према одговарајућем слову у оригиналу Pa to onda znači kako Klajn ni najmanje nije u pravu kada veli „Kvibek“. Jer je, sledeći to pravilo, „Quebec“ jeste „Kvebek“ ili „Kebek“ u svakom slučaju, bilo da se oslanjamo na engleski bilo na francuski izgovor. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 12.16 ч. 17.11.2008. Pretpostavljam da tu imamo naglašeni samoglasnik /i/, kao u primjerima Bridges, Babbage, Etherege.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 12.23 ч. 17.11.2008. Стоундар, обрати пажњу да је у оригиналу нагласак на другом слогу, што значи да се не ради о наглашеном самогласнику /i/ , већ о ненаглашеном самогласнику /ɪ/.
Исти је случај са, на пример, речју Agnes где је нагласак на првом слогу (/ˈægnɪs/) и где опет имамо ненаглашено "ɪ" па транскрипција гласи Агнес, а не Агнис. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 12.25 ч. 17.11.2008. Pa i u mojim primjerima naglasak je na prvom slogu, a /i/ u drugom.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 12.30 ч. 17.11.2008. Не разумем, у којим твојим примерима? ???
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 12.34 ч. 17.11.2008. U gornjim primjerima, npr. /bridžiz/ i /eteridž/. Naglasak je na prvom slogu, ali u drugom slogu imamo naglašeni samoglasnik.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 12.49 ч. 17.11.2008. Али, то су све речи са једним нагласком и то на првом слогу (односно, првом самогласнику). Други самогласници (односно слогови) су ненаглашени. Пронађи ИПА-запис тих речи па ћеш видети да су сви самогласници (осим оних у почетном слогу сваке речи) ненаглашени, а ту спада и ово наше фамозно /ɪ/.
Сем тога, и сам си у својим примерима потцртао наглашене самогласнике (/bridžiz/ i /eteridž/). Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 12.52 ч. 17.11.2008. БТВ, ономад си у једној дискусији помињао он-лајн Лонгмана (чини ми се). Је л' то неки сајт са слободним приступом или се мора капнути која фунтица или јеврић да би се уживало у чарима тог речника? Ја имам само штампано издање из 2002. па ми је ово он-лајн издање млоого интересантно. ;D
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 12.53 ч. 17.11.2008. БТВ, ономад си у једној дискусији помињао он-лајн Лонгмана (чини ми се). Је л' то неки сајт са слободним приступом или се мора капнути која фунтица или јеврић да би се уживало у чарима тог речника? Ја имам само штампано издање из 2002. па ми је ово он-лајн издање млоого интересантно. ;D I meni, i meni.... :D Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 13.14 ч. 17.11.2008. Цитат Pa to onda znači kako Klajn ni najmanje nije u pravu kada veli „Kvibek“ Па сад се нешто мислим, ја сам сав свој живот (умал' не написах "цео свој живот" ;D па да ме Бруни разапне ;) говорио Квибек и чини ми се да се Клајн равнао по неком свом осећају да је то укорењена, односно уобичајена транскрипција међ' Србљем. С друге стране, Прћић сугерише Квебек у складу са оним његовим транскрипционим правилима тако да испада да је Квибек уобичајена, али неправилна транскрипција. Сем тога, у Правописном речнику лепо пише Квебек или Квибек, па свак' да бира по вољи. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Ђорђе Божовић на 13.17 ч. 17.11.2008. Slažem se. Ovo je jedan od slučaja „ukorenjenosti“, gde u jeziku sufiguriraju dva oblika — bilo Kvebek bilo Kvibek. Pa svakom po volji. :)
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 13.24 ч. 17.11.2008. С тим да се у енциклопедијама и сличним творевинама људског духа мора усвојити само једна од предложених варијанти и доследно се користити у свим текстовима у којима се јавља тај појам.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 13.31 ч. 17.11.2008. Али, то су све речи са једним нагласком и то на првом слогу (односно, првом самогласнику). Други самогласници (односно слогови) су ненаглашени. Пронађи ИПА-запис тих речи па ћеш видети да су сви самогласници (осим оних у почетном слогу сваке речи) ненаглашени, а ту спада и ово наше фамозно /ɪ/. Сем тога, и сам си у својим примерима потцртао наглашене самогласнике (/bridžiz/ i /eteridž/). Pogledaj pažljivo primjere na strani XXIV rječnika ličnih imena, na vrhu stranice pod /i/. To su sve naglašeni samoglasnici. Bridges ima e u izvornom pisanju, naglasak je na prvom slogu, ali je ipak Bridžiz. Etherege takođe ima e u izvornom pisanju, naglasak je na prvom slogu, ali je ipak Eteridž. Ne prenosi se prema slovu, kao kod nenaglašenih samoglasnika na strani XXVI, a oba su primjera sistemska. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 13.35 ч. 17.11.2008. (умал' не написах "цео свој живот" ;D па да ме Бруни разапне ;) Ма зајебајеш ти мало, Делијо! ;D Елем, ја ћу опет поновити: Ако је Квебек ПРАВИЛНА транскрипција, како онда да у Прћићевом речнику стоји узвичник уз ту реч, што значи да је то укорењен облик (али неправилан као... Вашингтон ;D — саад ће мене Мики да разапне)? Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 13.50 ч. 17.11.2008. Je li ukorijenjeni adaptirani izgovor /!kvebek/?
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 13.53 ч. 17.11.2008. Je li ukorijenjeni adaptirani izgovor /!kvebek/? Јесте, то. Тако пише у Прћићевом Речнику географских појмова који ја имам.Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 15.01 ч. 17.11.2008. Цитат Je li ukorijenjeni adaptirani izgovor /!kvebek/? Није, већ /!kvebek/! Овде је ствар у нагласку, односно укорењен је нагласак на првом слогу, док је у оригиналу на задњем слогу, тако да би правилно било /kvebek/! Стоундар, погледао сам ону страницу и међу наглашеним самогласницима нема овог нашег "спорног" самогласника који се иначе прилично често јавља у ИПА-записима. А то што је Прћић сврстао и примере које си ти навео у рубрику са наглашеним самогласницима ја једино могу објаснити оном већ фамозном грешком о којој је Бојан неколико пута писао на овом Форуму. Волео бих да се јави Бојан да разреши ову заврзламу. У сваком случају, сасвим је сигурно (а и Бојан ће то потрвдити) да се ненаглашени самогласник /ɪ/ преноси према оригиналном слову. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 15.05 ч. 17.11.2008. Nisam obratila paznju na to E, vec na uzvicnik ispred reci. Sad vidim da se Stoundar uopste nije obracao meni, vec Deliji... :(
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 15.11 ч. 17.11.2008. Напротив, ја мислим да је питање
Цитат Je li ukorijenjeni adaptirani izgovor /!kvebek/? било упућено управо теби, али да си код одговора превидела положај нагласка у адаптираној речи 8) па сам ја био слободан да те исправим. ;DНаслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 15.21 ч. 17.11.2008. Напротив, ја мислим да је питање Цитат Je li ukorijenjeni adaptirani izgovor /!kvebek/? било упућено управо теби, али да си код одговора превидела положај нагласка у адаптираној речи 8) па сам ја био слободан да те исправим. ;Ddobro, al ja nisam obratila paznju na naglasak, nego na uzvicnik, jer mene zanima to ukorenjeni/neukorenjeni oblik, ne naglasak reci (svakom je njegova muka najpreca ;)) Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 15.37 ч. 17.11.2008. Али, укорењени/неукорењени облик укључује у себе И нагласак, односно померање нагласка у адаптираним облицима са другог слога двосложних речи (најчешће) на почетни слог. 8)
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 15.44 ч. 17.11.2008. Али, укорењени/неукорењени облик укључује у себе И нагласак, односно померање нагласка у адаптираним облицима са другог слога двосложних речи (најчешће) на почетни слог. 8) Aaaa... Cek moram onda to malo bolje da proucim... :) Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 15.48 ч. 17.11.2008. Али, укорењени/неукорењени облик укључује у себе И нагласак, односно померање нагласка у адаптираним облицима са другог слога двосложних речи (најчешће) на почетни слог. 8) Хоћеш да кажеш да је померање нагласка неправилно, да је то што је укорењено аутоматски и неправилно, или шта? Колико ја знам, померање акцента у случајевима када је у оригиналу акцентован задњи слог, неопходно је. Дакле, јесам ли те погрешно разумела или нешто друго? Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 15.54 ч. 17.11.2008. Ja sam shvatila da se pod ukorenjenim podrazumeva oblik koji je nepravilan, ali ipak dozvoljen jer se mnogo koristi. Ne znam to za akcente. Jos se nisam udubila u taj deo problematike... :D
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 16.07 ч. 17.11.2008. Pitao sam Brunichild jer sam posumnjao i u taj akcenat, a sumnje su se potvrdile. To je već mnogo jasniji razlog za ukorijenjenost, što ne znači da je jedini.
Što se drugog tiče, to sasvim očigledno nije greška, već je ako se ne varam riječ o sekundarno naglašenim samoglasnicima o kojima Prćić govori u uvodu. Pogledaj u istoj tabeli takođe Wordsworth i Galsworthy — osnovni naglasak je na prvom slogu, pa ipak, podebljani su i samoglasnici na kasnijim slogovima. Vidi takođe primjer Marlowe — opet, osnovni naglasak je na prvom slogu, pa se ipak kombinacija ow svrstava među naglašene samoglasnike. Ipak, u Jonesovom rječniku još uvijek nisam našao način na koji bih razlikovao naglašeno /i/ od nenaglašenog /ɪ/ (Prćićeva notacija), budući da se u IPA koristi isti simbol i u Quebec i u Babbage i u Colin, pa zato nisam siguran da li je i ovo jedan od razloga za ukorijenjenost. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 16.22 ч. 17.11.2008. Ја знам за акценат, а схватила сам да си ти казала како у Прћићевом речнику укорењен значи неправилан и схватила сам да је Делија рекао како се то укорењен у примеру Квебека, односи на акценат. Елем, по датим премисама, испада да је конклузија како је неправилан тај акценат који је дат у речнику. Можда у Канади, али у српском је свакако неправилно акцентовати задњи слог (ако ми не верујеш, питај Милку Цанић ;D), чак и када речи потичу из језика у којима је то оригинални акценат (постоји понеки изузетак, али то овде не би требало да је случај). Зато питам, можда нисам добро разумела тај спој твог коментара и Делијиног.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 16.24 ч. 17.11.2008. Али, укорењени/неукорењени облик укључује у себе И нагласак, односно померање нагласка у адаптираним облицима са другог слога двосложних речи (најчешће) на почетни слог. 8) Хоћеш да кажеш да је померање нагласка неправилно, да је то што је укорењено аутоматски и неправилно, или шта? Колико ја знам, померање акцента у случајевима када је у оригиналу акцентован задњи слог, неопходно је. Дакле, јесам ли те погрешно разумела или нешто друго? Nije neophodno, pa je stoga jasan razlog za ukorijenjenost u ovom slučaju. Da citiram: Цитат Pošto u engleskom jeziku, a delimično i u srpskom, mesto naglaska u reči nije fiksno, pa stoga ni predvidljivo, trebalo bi nastojati da adaptirana imena zadrže mesto naglaska izvornog oblika. Međutim, radi veće saobraženosti našem akcenatskom obrascu, moglo bi se prihvatiti pomeranje naglaska s unutrašnjeg na početni slog, naročito kada kolebanja ima u samom engleskom jeziku, kao u imenima Burnett, Parnell, Maureen i Pauline. Ovu pojavu zaista možemo vidjeti kada provjerimo IPA za navedena imena, ali ne u Quebec. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 16.26 ч. 17.11.2008. OK, ali ja sam mislila da je ukorenjen pa samim tim i nepravilan jer je KvEbek a ne KvIbek... Sto, naravno sad ima veze sa onim I koje je naglaseno ili nenaglaseno pa od toga zavisi da li je akcenat ovde ili onde... Ovde se vec pomalo gubim ;D Cek da prvo prostudiram sta pise u prethodnim porukama...
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 16.28 ч. 17.11.2008. Nije neophodno, pa je stoga jasan razlog za ukorijenjenost u ovom slučaju. Da citiram: Аха.Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 16.29 ч. 17.11.2008. OK, ali ja sam mislila da je ukorenjen pa samim tim i nepravilan jer je KvEbek a ne KvIbek... Sto, naravno sad ima veze sa onim I koje je naglaseno ili nenaglaseno pa od toga zavisi da li je akcenat ovde ili onde... Ovde se vec pomalo gubim ;D Cek da prvo prostudiram sta pise u prethodnim porukama... To sam i ja mislio dok nisam saznao ovo o akcentu, ali može biti više razloga za ukorijenjenost. Dakle, sigurno je ukorijenjeno zbog akcenta, ali nisam siguran da je to jedini razlog. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 16.32 ч. 17.11.2008. Но, укорењен због акцента је оно о чему се ја питам пошто се у саму транскрипцију не пачам. Испада да правила транскрипције допуштају померање акцента, а српска акцентологија прописује померање акцента у оваквим случајевима. То ме мало збуњује.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Бојан Башић на 17.48 ч. 17.11.2008. Na ovo pitanje zbog kog me p(r)ozivate na celoj temi (transkripcija glasa /ɪ/) mogla je i Brunichild da vam odgovori, budući da je upravo ona ono što sam ja ranije pričao fino sročila na odgovarajućem mestu (http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php?id=%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5#%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0). :)
Delija, dakle, ipak donekle greši: ne prenosi se /ɪ/ prema slovu, već se prenosi kao /e/ kad je predstavljen slovom E, a u svim drugim situacijama kao /i/. Nažalost, primeri koje je Stoundar pronašao zaista se ne uklapaju u ovaj obrazac, i ne bih ni ja da nagađam zašto je tako. Uzgred, Klajn je spornu odrednicu napisao još 1987, pa njoj ne treba pridavati toliko važnosti. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 18.24 ч. 17.11.2008. Hehe.. Ej Delijo, koliko god ti bio gentleman, mislim da sam ipak ja krecana neopevana...
Stvarno, kod nenaglasenog glasa /i/ pise: Цитат Ненаглашено /ɪ/, кад је представљено словом E транскрибује као као /e/. Ово потврђује Прћић у књизи „Енглески у српском“, где на стр. 96 каже да се „фонема E /i/ у ненаглашеном положају, приказана графемом E ипак „према моделу преноси као графолошки условљено /e/“. Nego... Sad mi se osvezava pamcenje... Nisam to ja srocila nego sam odnekle tebe prekopirala, Bojane... Da me ubijes, nemam pojma odakle...Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 18.54 ч. 17.11.2008. Хмм, грешка. Мислим једно-пишем друго... Рекох ја: кречана поново ради.
Зато се Стоундар и ја нисмо могли разумети, иако је, брате, и Прћић добро замутио воду у оном уводу. Цитат Vidi takođe primjer Marlowe — opet, osnovni naglasak je na prvom slogu, pa se ipak kombinacija ow svrstava među naglašene samoglasnike Нисам сигуран, али мислим да Прћић болдовањем жели да истакне комбинацију слова која се транскрибује на одређени начин, а да наслов Наглашени самогласници означава самогласнике који се разговетно изговарају (да тако кажем), и који могу али не морају бити делови наглашеног слога у некој речи. Осим тога, колико је мени познато, реч Marlowe има само један нагласак и то на првом слогу (/ˈmɑrloʊ/) и сумњам да је Прћић баш толико погрешио и придао овој речи и секундарни нагласак. С друге стране, речи Wordsworth i Galsworthy стварно имају, уз примарни нагласак, и онај секундарни и то на болдованим комбинацијама слова, али мислим да и за те речи вреди ово горње објашњење. А као још један доказ, погледајмо табелу Ненаглашени самогласници у којој су такође болдована слова (или комбинације слова) које се транскрибују на одређени начин и које су у ИПА-запису ненаглашене (и то увек). Ако бисмо се руководили твојом логиком, Стоундаре, могли бисмо закључити да су болдована слова у свим примерима наглашени самогласници, иако се у ствари ради о ненаглашеним самогласницима, као што и сам наслов табеле сугерише. Цитат како у Прћићевом речнику укорењен значи неправилан Укорење може значити и неправилан, али укорењен, али може значити и укорењен у алтернативној и лошијој варијанти. То се односи, на пример, на речи које у себи садрже двоглас /æ/који се може транскрибовати и као "а" и као "е", али је укорењено "е", иако је, по Прћићу, боље "а". Па онда имамо примере Pam /!pem/ Pem, Dan /!den/ Den, док би по Прћићу било бое Пам, Дан итд. Мислим да је такав случај и са нагласком у речи Квебек будући да се анализом Прћићевих речника може утврдити да је он настојао да задржи оригиналну акцентуацију (односно место акцента), сем у случајевима кад и код изворних говорника енглеском постоје колебања, кад се одлучивао за померање нагласка на први слог. Дакле, у случају Квебека, Прћић сматра да би нагласак требао да буде на другом слогу (као и у оригиналном изговору), али се реч код нас укоренила са нагласком на првом слогу и зато је он ставио ознаку за укорењеност. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 19.42 ч. 17.11.2008. Хмм, грешка. Мислим једно-пишем друго... Рекох ја: кречана поново ради. Зато се Стоундар и ја нисмо могли разумети, иако је, брате, и Прћић добро замутио воду у оном уводу. Цитат Vidi takođe primjer Marlowe — opet, osnovni naglasak je na prvom slogu, pa se ipak kombinacija ow svrstava među naglašene samoglasnike Нисам сигуран, али мислим да Прћић болдовањем жели да истакне комбинацију слова која се транскрибује на одређени начин, а да наслов Наглашени самогласници означава самогласнике који се разговетно изговарају (да тако кажем), и који могу али не морају бити делови наглашеног слога у некој речи. Da citiram: „Nadalje, slog može biti naglašen, ako sadrži naglašen samoglasnik, ili nenaglašen, ako sadrži nenaglašen samoglasnik. U engleskom jeziku, mogu se razdvojiti primarno i sekundarno naglašeni samoglasnici od onih nenaglašenih.“ Dakle, nije tačno — slog postaje naglašen ako sadrži naglašen samoglasnik, ali ne mora imati primarni naglasak. Осим тога, колико је мени познато, реч Marlowe има само један нагласак и то на првом слогу (/ˈmɑrloʊ/) и сумњам да је Прћић баш толико погрешио и придао овој речи и секундарни нагласак. С друге стране, речи Wordsworth i Galsworthy стварно имају, уз примарни нагласак, и онај секундарни и то на болдованим комбинацијама слова, али мислим да и за те речи вреди ово горње објашњење. Ne znam imaš li štampanu verziju Jonesovog rječnika, ali u poglavlju Stress (2.5) stoji ovo: „Secondary stresses have only limited occurence after a primary stress: such a secondary stress is only marked in closed or hyphenated compound words where the second element is polysyllabic“ (kao primjer se onda daje fishmonger). Dakle, ne moraju biti zabilježeni u IPA u svakom slučaju. А као још један доказ, погледајмо табелу Ненаглашени самогласници у којој су такође болдована слова (или комбинације слова) које се транскрибују на одређени начин и које су у ИПА-запису ненаглашене (и то увек). Ако бисмо се руководили твојом логиком, Стоундаре, могли бисмо закључити да су болдована слова у свим примерима наглашени самогласници, иако се у ствари ради о ненаглашеним самогласницима, као што и сам наслов табеле сугерише. Ne znam na koju logiku misliš — boldovana slova u toj tabeli prosto predstavljaju nenaglašene samoglasnike. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: alcesta на 20.07 ч. 17.11.2008. Debelo ste me zbunili. Taman pomislim kako sam najzad nešto shvatila, naiđem na narednu poruku i opet sam na početku... :)
Мислим да је такав случај и са нагласком у речи Квебек будући да се анализом Прћићевих речника може утврдити да је он настојао да задржи оригиналну акцентуацију (односно место акцента), сем у случајевима кад и код изворних говорника енглеском постоје колебања, кад се одлучивао за померање нагласка на први слог. Дакле, у случају Квебека, Прћић сматра да би нагласак требао да буде на другом слогу (као и у оригиналном изговору), али се реч код нас укоренила са нагласком на првом слогу и зато је он ставио ознаку за укорењеност. Znači, kad imamo uzvičnik, ukorenjenom obliku nešto fali. Kako može Prćić da smatra da naglasak treba da bude na drugom slogu kad kod nas naglasak na poslednjem slogu prosto ne ide? Nekako uopšte nisam sigurna da je uzvičnik tu zbog naglaska, Oli je već gore lepo razložila u čemu je problem.Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 20.15 ч. 17.11.2008. Цитат Dakle, ne moraju biti zabilježeni u IPA u svakom slučaju. Значи ли то да ми можемо додељивати секундарни нагласак речима по неком свом осећању? Но добро, ја мислим да смо се удаљили од теме. Нека остане на томе да ти тврдиш да Прћић у својој табели болдује наглашене самогласнике у оним примерима, иако ја мислим да је то болдовање урађено да би се приказала слова, односно комбинација слова која се преноси словом назначеним у левом ступцу табеле. Вратимо се ми на Квебек. Бојан је разрешио дилему око преношења оног ненаглашеног самогласника (погледати ону Бруничајлдину табелу), који се често се јавља у ИПА-записима и преноси се као "е" када је у оригиналу представљен словом "е", а у свим осталим случајевима се преноси као слово "и". Да ли се слажеш да ИПА-запис речи Quebec у првом слогу садржи такав ненаглашени самогласник који би у транскрипцији требало преносити као "е" и да је, следствено томе, правилна транскрипција те речи /kvebek/ (или /kebek/, небитно), односно, укорењено /kvebek/, како и стоји код Прћића? Уколико се не слажеш с тим, ти наведи зашто се не слажеш, а ја одустајем од даљње дискусије будући да сам исцрпио све своје аргументе. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 20.26 ч. 17.11.2008. Цитат се анализом Прћићевих речника може утврдити да је он настојао да задржи оригиналну акцентуацију Цитат Kako može Prćić da smatra da naglasak treba da bude na drugom slogu kad kod nas naglasak na poslednjem slogu prosto ne ide Знам да ти немаш цео Прћићев речник, али уверавам те да има мноштво случајева у којима је нагласак и у адаптираној верзији остао на другом слогу (као и у оригиналном изговору): Насумце изабрани примери: /bakOl/ Bakol /badel/ Badel /barbEra/ Barbera /bardIn/ Bardin /bazel/ Bazel /berlin/ Berlin и тако даље. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: alcesta на 20.34 ч. 17.11.2008. Nije problem kad je drugi slog, nego kad je taj drugi i poslednji. Za lična imena još mi je i jasno, posebno kad su francuska, tu se ništa ne može pa se posle patimo sa padežima, ali geografski nazivi su ipak nešto drugo. Onda bi uz sve francuske i većinu mađarskih naziva trebalo da stoji taj uzvičnik, a druge jezike da ne pominjemo... :(
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 21.00 ч. 17.11.2008. Ево шта Прћић каже у предговору Речника личних имена:
МЕСТО НАГЛАСКА Цитат Пошто у енглеском језику, а делимично и у српском, место нагласка у речи није фиксно, па стога ни предвидљиво, требало би настојати да адаптирана имена задрже место нагласка изворног облика... . Тако нешто нисам нашао у предговору Речника географских имена, али увидом у садржај даде се закључити да је и у том речнику за одређивање места нагласка у речи коришћена иста методологија. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 21.14 ч. 17.11.2008. Па да, али то само за нагласке који се не косе са српским правилима о акцентуацији.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 21.19 ч. 17.11.2008. Ево цитата из Стевановићеве Књиге о акцентима књижевног језика (Пецу сам бацила :-\): "...мора се вршити акценатско прилагођавање речи туђег порекла у нашем језику. Сви се акценти, прво, с крајњег слога тих речи морају пренети за један слог према почетку, и на томе ће новом месту бити узлазне природе..."
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 00.25 ч. 18.11.2008. Цитат Па да, али то само за нагласке који се не косе са српским правилима о акцентуацији. Неће бити. Већ сам навео примере из Речника личних имена где се ради о двосложним речима које су задржале нагласак на другом, односно задњем слогу. А ово су примери из Речника географских имена: Aberdeen /aberdIn/ Aberdin Arnagh /armA/ Arma Athens /atens/ Atens Bayonne /bejOn/ Bejon Carlisle /karlAjl/ Karlajl итд. А ја бих се ипак уздржао од коментара у вези са Прћићевим непоштивање Стевановићеве препоруке. ;D Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 08.53 ч. 18.11.2008. Можда у Канади, али у српском је свакако неправилно акцентовати задњи слог (ако ми не верујеш, питај Милку Цанић ;D), чак и када речи потичу из језика у којима је то оригинални акценат (постоји понеки изузетак, али то овде не би требало да је случај). 8) С тим што нисам сигурна да ли би акцентолози прихватили све примере које си ти навео. Мислим, Прћић је човек који се бави транскрипцијом, али не знам колико је темељно упућен у акцентологију и да ли су му познати разлози због којих се акценат у одређеним случајевима премешта и нетолеранција акцентолога према масовном задржавању изворног акцента. Није то никаква Стевановићева препорука, то можеш наћи и у СЈП и у свим књигама из акцентологије српског језика, укључујући и књигу Асима Пеце некадашњег професора акцентологије и дијалектологије на Филолошком факултету у Београду, код Милорада Телебака... Ја сам цитирала Стевановића зато што само његову књигу имам. Он се још и понајмање бавио акцентом. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 09.43 ч. 18.11.2008. Delijo, odakle Prcicu u Athens naglasak na drugom, tj zadnjem slogu, kad je u izvornoj reci na prvom? Iznenadila sam se kad sam to procitala jer znam da se Athens izgovara sa jasnim naglaskom na prvom slogu Athens. Onda sam proverila u Marriam Websteru i zbilja je akcenat na prvom slogu. Evo ti pa vidi i sam. Ima i zvucni zapis.
http://www.merriam-webster.com/dictionary/athens Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 10.45 ч. 18.11.2008. Али, даме драге, па ви мени постављате питања на која вам не могу одговорити! Приметио сам да у последњих неколико дана и ко зна колико постова ЈА објашњавам шта је Прћић хтео постићи са неким решењима у својим речницима, а сада треба да објашњавам зашто је Athens транскрибован са нагласком на другом слогу или зашто Прћић каже да би при транскрипцији са енглеског требало задржати оригинално место нагласка. Ја сам вам само цитирао делове из његових књига без намере да објашњавам "шта је писац хтео да каже". 8)
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Madiuxa на 10.56 ч. 18.11.2008. Али, даме драге, па ви мени постављате питања на која вам не могу одговорити! Приметио сам да у последњих неколико дана и ко зна колико постова ЈА објашњавам шта је Прћић хтео постићи са неким решењима у својим речницима, а сада треба да објашњавам зашто је Athens транскрибован са нагласком на другом слогу или зашто Прћић каже да би при транскрипцији са енглеског требало задржати оригинално место нагласка. Ја сам вам само цитирао делове из његових књига без намере да објашњавам "шта је писац хтео да каже". 8) Daklem, nije ni Prcic nepogresiv :D. Athens NEMA naglasak na poslednjem slogu, tako da ne moze zadrzavati izvorni naglasak na poslednjem slogu jer je izvorni naglasak ove reci na prvom slogu. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 11.15 ч. 18.11.2008. Па, наравно да није непогрешив. Али, у осталим примерима нагласак је поуздано на задњем слогу што је сасвим довољно да се покаже како Прћић гледа на акцентуацију транскрибованих речи. 8) Е, сад, да ли је он погрешио што те нагласке није померио на први слог (као што би било правилно, барем по нашим еминентним акцентолозима) - не бих да коментаришем. Само ми се чини да се та препорука (односно правило) наших акцентолога о померању нагласка при транскрибовању врло ретко поштује, нарочито када су у питању, рецимо, француска лична имена и географски називи.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 17.56 ч. 18.11.2008. Али, даме драге Што множина, јесам ли и ја нешто питала? Нисам, макар у задњем посту. :) Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 18.16 ч. 18.11.2008. Ако бисмо радили по препорукама наших акцентолога, онда би се, на пример, презиме Malone транскрибовало као /malOn/ , а не као /malOn/ /како стоји код Прћића/?
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 18.35 ч. 18.11.2008. Кога питаш? ;D
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Психо-Делија на 18.52 ч. 18.11.2008. Никог. То је било реторичко питање. ;D
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 18.11 ч. 19.11.2008. Pročitao sam ponovo poglavlje iz Srpskog jezičkog priručnika o akcentiranju stranih imena, ali tamo nema jednostavnih i jasnih preporuka o tome kako treba; prosto se kaže da postoje neki obrasci koji su nastali sasvim spontano, pa se daje kao primjer naš izgovor za London, te da te obrasce treba poštovati, da treba naglašavati strana imena kao da su naša kako bi rečenica zvučala prirodno, a ne skrpljena. Na kraju se priznaje da nema rječnika stranih imena s obilježenim akcentima, te da bi stoga trebalo posebno pripaziti na izgovor na radiju i televiziji; u suštini, tu i tamo se daje pokoji obrazac, uključujući i pomjeranje akcenta kod francuskih imena, ali ništa više od toga.
Prćić sigurno poštuje ukorijenjene izgovore, i u tome se poklapa sa SJP, ali ne vidim da bi čitalac iz tog poglavlja mogao saznati kako treba naglašavati bilo koje englesko ime. Ipak, sigurno postoje razlike, jer Prćić smatra engleska imena trajnim gostima u jeziku koji treba da zadržavaju svoju izgovornu obojenost pored uspješnog prilagođavanja našem jeziku. Mislim da je suštinska razlika u tome što Prćić poštuje ukorijenjene izmjene u izgovoru koje su nastale u praksi, ali ih ne forsira kako bi se strano ime uklopilo u neki obrazac po svaku cijenu, koji bi narušio prepoznatljivost imena a možda i izazvao podsmijeh. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 18.19 ч. 19.11.2008. Pročitao sam ponovo poglavlje iz Srpskog jezičkog priručnika... treba naglašavati strana imena kao da su naša kako bi rečenica zvučala prirodno, a ne skrpljena. Na kraju se priznaje da nema rječnika stranih imena s obilježenim akcentima, te da bi stoga trebalo posebno pripaziti na izgovor na radiju i televiziji; u suštini, tu i tamo se daje pokoji obrazac, uključujući i pomjeranje akcenta kod francuskih imena, ali ništa više od toga. Prćić sigurno poštuje ukorijenjene izgovore, i u tome se poklapa sa SJP Како сад то? Шта је ту исто? ??? Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 18.28 ч. 19.11.2008. Isto je ovo: ako dokažemo da postoji neki ukorijenjeni izgovor koji je spontano nastao u praksi, taj se koristi. Nije isto to što je Prćićev sistemski naglasak engleski, osim kada postoje kolebanja u engleskom, dok je SJP jasno za to da se odmah primijene neki postojeći obrasci, koji nisu baš jasno definisani.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 20.47 ч. 19.11.2008. Па зато што је у СЈП само овлаш дотакнута акцентуација, и зато што то није књига о акцентима ни на који начин. Затим, правила о српској акцентуацији не ослањају се на укорењен изговор страних имена, већ на правила по којима се акценат који није у складу са правилима српске акцентуације, преноси на претходни слог и мења тоналитет.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 21.10 ч. 19.11.2008. Strana imena su strane riječi prema Prćiću, a akcentiranje stranih riječi nije tako gotova stvar, kao što bi se dalo zaključiti iz tvog citata Stevanovića. Evo da citiram Uvodne napomene iz Velikog rečnika stranih reči i izraza:
Цитирано: 5.2.2. Akcentuacija uopšte, a posebno akcentuacija stranih reči u srpskom standardnom jeziku, najproblematičnije je i najneobrađenije područje naše normativistike. Zbog toga je tu u izradi ovog rečnika bilo i najviše teškoća, posebno s obzirom na nesaglasnosti normativaca u vezi s primenom standardnih (novoštokavskih) naglasaka i postakcenatskih dužina u izgovoru reči stranog porekla, ali i različito akcentovanje mnogih odrednica u našim rečnicima stranih reči. Цитирано: 5.2.2.1. Iako autori nekih rečnika (kao npr. Anić i Goldštajn) uz standardne daju i izvorne (neprenesene) akcente, uobičajene u govornoj praksi, mi smo se odlučili za standardnu akcentuaciju. Ovo pre svega zato što ta materija još nije dovoljno istražena, a nema ni saglasnosti lingvista o slučajevima kada se može, i mora, odstupati od novoštokavske akcentuacije u izgovoru stranih, pa i nekih naših reči. Osim toga, s obzirom na raznolikosti u govornoj praksi, veoma je teško odrediti granice takvih odstupanja. Napokon, tu je i još jedan razlog što smo se opredelili da dajemo samo standardne akcente i dužine. Korisnici bi, naime, dodatne informacije o uobičajenim neprenesenim akcentima mogli shvatiti kao naše opredeljenje i normativni stav, a mi takav stav, bez čvršćeg uporišta u rezultatima ozbiljnijih istraživanja, nikako ne bismo mogli zauzimati. Цитирано: 5.2.2.2. Ipak smo, u nekim slučajevima, gde standardni akcenti u rečima stranog porekla zvuče nategnuto i neprirodno, jer ih baš niko tako ne izgovara, stavljali samo uobičajenu akcentuaciju. To smo činili i kada strane reči (npr. muzički termini, preuzeti iz italijanskog), zbog ograničenog područja upotrebe, nisu u dovoljnoj meri, ili uopšte nisu, adaptirane, pa, pored ostalog, zadržavaju i izvorni akcenat. Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Оли на 22.01 ч. 19.11.2008. Ух, немам сад снаге да копам. Ни Стевановић се није бавио посебно акцентима. Најцењеније су биле књиге Асима Пеце и по њима се учило на филолошком факултету. Ја више Пецу немам, али и код Стевановића има прилично. Сад заиста немам снаге. Прилично су јасна правила о прилагођавању акцента српском изговору.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 08.18 ч. 20.11.2008. Takođe treba obratiti pažnju na citat koji smo i Psiho-Delija i ja ovdje stavili, prema kom se čuva izvorni akcenat zato što njegovo mjesto u engleskom (i donekle na našem) nije fiksno i zbog toga ni predvidljivo. Zašto moramo znati ili biti u stanju predvidjeti gdje se nalazi u izvornom jeziku? Možda zato da bi se očuvao identitet imena u izgovoru, u smislu da se ne smiju različiti izvorni akcenti stopiti u jedan naš, pa da onda više ne znamo koje to strano ime čujemo. Ovo bi trebalo provjeriti.
Наслов: Одг: Kad se avtoriteti ne slazu... (Kvebek, 2. put) Порука од: Stoundar на 20.04 ч. 28.11.2008. Klajn o akcentima (http://www.nin.co.yu/2003-07/24/29978.html).
|