Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Језик наш насушни => Тему започео: Saša Kostić на 16.37 ч. 28.09.2006.



Наслов: Odakle potiche persiranje?
Порука од: Saša Kostić на 16.37 ч. 28.09.2006.
Sta zapravo to znachi, osim izraza poshtovanja? Zasto se kazhe Vi a ne ti?



Наслов: Одг: Odakle potiche persiranje?
Порука од: alcesta на 20.41 ч. 09.10.2006.
Toga nije uvek bilo, a i ne postoji u svim jezicima. To i jeste upravo izraz poštovanja, u početku svakako prema osobi višeg društvenog staleža. Istog je porekla i ono kraljevsko "mi". Nažalost nisam se tim posebno bavila, osim u italijanskom jeziku, gde je situacija posebno zanimljiva, jer je od renesanse "Vi" zamenjeno sa "ona", i dan danas Italijani jedni drugima persiraju u ženskom rodu jednine. Bez obzira da li je u pitanju muškarac ili žena. Ali detalji vas verovatno ne interesuju, pitanje je bilo opšte lingvističko.


Наслов: Одг: Odakle potiche persiranje?
Порука од: Мирна на 12.45 ч. 18.10.2006.
Има ту једна занимљива ситница:

Ми кажемо „ви“, дакле употребљавамо множину као знак поштовања, али „ви“ подразумева да онај ко говори гледа онога другога у очи.

Немци користе заменицу трећег лица множине – „Они“ (писано увек великим словом кад се односи на једног човека), што подразумева да онај ко говори, заправо, не види или не гледа у очи онога коме се обраћа. Можда гледа у земљу у знак скрушености, можда нема права да „надређену“ особу гледа у очи (као што је случај са самурајима).

Наравно, то је ситуација из времена кад су ти начини обраћања тек настајали, али ипак је занимљиво.


Наслов: Одг: Odakle potiche persiranje?
Порука од: Maduixa на 15.31 ч. 20.10.2006.
Ja ne znam koji to jos jezik osim engleskog, nema persiranje... Ako postoji, volela bih da znam koji je.

Spanski koristi treca lica jednine i mnozine, a zamenica je posebna. Usted/Ustedes

Ono sto je zanimljivo je da u Americi persiranje je mnogo vise zastupljeno nego u Spaniji. Cak i mladi ljudi izmedju sebe, ako se ne poznaju, persiraju jedno drugome. Na Kostariki se ide do ekstrema, i govori se Usted roditeljima, sestri, bratu itd. Nikad se ne koristi drugo lice jednine - tú (ti).

A kad smo vec kod engleskog, YOU je oblik mnozine - VI. Nekad se koristilo Thou za TI, pa se izgubilo. Znaci, na neki nacin, englezi su kao Kostarikanci. Samo persiraju, cak i maloj deci....


Наслов: Одг: Odakle potiche persiranje?
Порука од: Фаренхајт на 12.35 ч. 29.12.2006.
Biće da su kraljevsko "mi" i persiranje zbilja povezani. Počelo je od krunisanih glava - ako monarh za sebe kaže "mi", logično je da će mu se sagovornik obratiti sa "vi" - pa se s vremenom spustilo i na niže staleže.

@Alčesta: koliko se u italijanskom realno uopšte persira? U masi reklama po medijima (gde bi sasvim očekivano bilo persiranje potrošaču) viđam obraćanje u drugom licu jednine - tipa "per i tuoi capelli" i sl.

@svi koji se bave prevođenjem: kako s engleskog prevodite "Call me Susan"? - Da li doslovno, kao "Zovi me Suzan", ili logički, kao "Možemo na 'ti'" (pri čemu će iz okolnog teksta biti jasno da se dotična žena zove Suzan)? Mislim da mogu na prste da izbrojim instance u kojima sam video ovo drugo - mehaničko prevođenje nas je održalo, njemu hvala ;)


Наслов: Одг: Odakle potiche persiranje?
Порука од: alcesta на 16.17 ч. 29.12.2006.
Mislim da je tu jasan kontekst "a da pređemo na ti?".
U italijanskom se persira kao i kod nas otprilike, samo što se u reklamama uvek obraćaju direktno potrošaču, valjda da bi zvučali iskrenije, bliže, šta li... tada se stvarno retko persira.
Inače u množini se danas najčešće koristi drugo lice, voi, iako postoji treće lice za persiranje u množini (Loro), koje se međutim doživljava kao jako formalno i koristi se sve ređe, osim u nekim skroz protokolarnim situacijama. Inače i u Italiji je korišćenje trećeg a ne drugog lica za persiranje uvedeno upravo pod španskim uticajem. ;)
Nataša, mislim da arapski nema persiranje i možda još neki istočnjački jezici, ali tu već bolje da se javi neko ko se u to razume. ;) Ne znam kako stoje stvari u srednjoj Aziji. Znam da sam muke imala s jednim Burmancem koji je učio italijanski i persiranje nikako nije mogao da shvati, pošto je govorio još samo engleski, tako da sigurno ni u njegovom jeziku to ne postoji.