Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Језик наш насушни => Тему започео: Dajana Ulijanova на 22.16 ч. 30.11.2008.



Наслов: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 22.16 ч. 30.11.2008.
Da li neko može da mi da tačno i detaljno objašnjenje vezano za "jekavicu"?
Da li je jekavica isto što i ijekavica?
Da li je jekavica dio ijekavice?
Da li jednostavno neko pravi grešku nazivajući ijekavicu jekavicom????
Iskreno sve to previše zbunjuje  :) Moj suprug je rus koji počinje sa izučavanjem srpskog jezika i ima milion pitanja dnevno, ali ja nažalost nemam sve odgovore.  Pregledala sam sve forume koji su vezani za to, ali nisam uspjela da pronađem odgovor.  Molim vas da nam pomognete sa nekim objašnjenjem. . . . . 


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 22.29 ч. 30.11.2008.
Јекавица не постоји. Само ијекавица. И икавица и екавица. Ал јекавица не.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.42 ч. 30.11.2008.
Ne, jekavica je isto što i ijekavica. U pitanju su dve varijante imena za istu stvar, mada je ijekavica češći naziv.

Ponekad se zato u gramatikama i sreće napisano „(i)jekavica“.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 22.45 ч. 30.11.2008.
Стварно? Ја никад нисам чула ја јекавицу. Само ијекавицу...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.51 ч. 30.11.2008.
Pa, „ijekavica“ se zaista češće upotrebljava nego pomalo opskurni naziv „jekavica“. Mislim da je „jekavica“ danas već i gotovo sasvim napušteno. ;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Оли на 10.14 ч. 01.12.2008.
Зове се и на један и на други начин: (и)јекавица, просто зато што се јат некад преноси као је, а некад као ије: млијеко, а мјесто.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 15.59 ч. 02.12.2008.
Ok! Hvala puno na objasnjenju.
Zanima me jos nesto: da li postoji neko pravilo koje opredjeljuje rijeci koje se razlikuju na ekavici i ijekavici, a po kojem su neke rijeci iste i na ijekavici i na ekavici? Takodje jos ovo, citala sam pravilo po kome se opredjeljuje da li jat zamjenjuje e, je, ije.  Kako da neko ko ne poznaje jezik i ne zna da li je jat bio dugi, kratki i sl.  moze da odredi kako ce da zvuci rijec? Hvalaaa


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 16.20 ч. 02.12.2008.
Дајана, то је тешко и за оне којима је српски матерњи, а да се не разумеју у лингвистику (као ја, нпр.). Мени је српски матерњи језик, и заиста немам благу представу где је било то јат и како треба да се мења...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.46 ч. 02.12.2008.
Možda ovo (http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php?id=%D0%B8j%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B8_%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%87j%D0%B5) može pomoći.

Sve zavisi samo i jedino od intonacije i položaja u reči staroga jata — gde je jat bio pod dugouzlaznim naglaskom, u ijekavici je „ijè“ (po Vuk—Daničićevoj akcentuaciji) a u ekavici „é“ (grijèšiti : gréšiti); gde je bio pod dugosilaznim, u ijekavici je „ȉje“ a u ekavici „ȇ“ (grȉjeh : grȇh); gde je jat bio kratko naglašen, u ijekavici je zamena „je“ spram ekavskoga „e“ (promjena : promena); a gde kratkomu jatu prethode suglasnički sklopovi sa završnim „r“, zamena je „e“ : „e“ (pogreška, ek. i ijek.). S tim, naravno, što postoji i nekoliko izuzetaka od ovih opštih pravilnosti.

Gde glasovi „e“, „ije“, „je“ ne potiču od staroga jata, tu nema ni razlike između narečjâ: početi, prijesti se, oboljenje.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 21.50 ч. 02.12.2008.
А како уопште да неко зна да је негде било то јат? Откуд ја да знам да је у речи бреза постојало јат? Чак не знам ни како изгледа то слово/глас... Мислим, да би то знао, ваљда треба да знаш старословенски...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.20 ч. 02.12.2008.
Na osnovu upoređivanja ekavice, ijekavice i ikavice, upoređivanja srpskohrvatskog sa drugim slovenskim jezicima, kao i manje-više na osnovu zabeleženog staroslovenskog, lingvisti mogu rekonstruisati gde se u praslovenskom jeziku, odnosno u srednjovekovnim srpskohrvatskim dijalektima, nalazio jat. (Ali svakako ne mogu znati. ;))

Naše ijekavica i ekavica nisu nastale zbog nekog pravila o pretvaranju jedne u drugu, nego su jednostavno rezultat jezičkih razvitaka koji su se po stanovitim pravilima različito odigrali na različitim delovima jezičke teritorije. Kada se danas one sistemski upoređuju, to se čini radi objašnjavanja njihova međusobnog odnosa u okviru srpskohrvatskog jezičkog sistema — i tako se, recimo, može izvesti pravilo da dugom „e“ u ekavskom odgovara „ije“ u ijekavskom, osim kada to „e“ nije rezultat zamene jata; te tako prepoznajemo da je u reči „mleko“ : „mlijeko“ bio jat a u reči „početak“ nije.

Dakle, da bi znala ijekavicu moraš znati pravila zamene jata u ijekavskom narečju, a da bi znala pravila zamene jata moraš znati ijekavicu, i tu se krug zatvara. :D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 22.29 ч. 02.12.2008.
Uf, al si mi pomogo.... :D Mada, malo mi je lakse, jer sad vidim da to sto ja, kao rodjeni ekavac, ne umem da uturim to -je ili -ije nije nista strasno, tj da je gotovo nemoguce ukoliko se ne poseduju odredjena lingvisticka predznanja...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.39 ч. 02.12.2008.
Ja sam se malo šalio, nije da su ti potrebna lingvistička predznanja, ali kaniš li kao rođeni ekavac naučiti ijekavicu (važi i obrnuto), moraš makar boraviti u ijekavskoj sredini ili čitati ijekavske tekstove, ne bi li primila ijekavski „u sluhu“ kao kakav strani jezik. Ali ne možeš je prosto naučiti samo ako znaš pravila šta prema čemu stoji. Trebaju ti i pravila da bi znala jezik i sȃm jezik da bi znala pravila, baš zato što ne možeš znati gde se nalazio stari jat pa da samo „propustiš“ reči s jatom kroz pravila kao kroz filter. :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 22.45 ч. 02.12.2008.
Ма све је питање дужине нагласка. Мораш само мало "одвојити уво" и добро научити да препознајеш дужину акцента у речима са рефлексом јата. Као пример могу навести реч рјечник за коју неки барбарогенији тврде  да би морала гласити ријечник будући да реч ријеч (од које је настао рјечник) има дуг нагласак. При том пренебригавају чињеницу (што је, наравно, последица непознавања српског језика) да се у рјечнику нагласак скратио, а самим тим је ије из ријечи прешло у је у рјечнику.. Или, мљечни (уз такође правилно млијечни), где је такође дошло до скраћивања нагласка, при чему су бањолучки лингвисти (првенствено М. Телебак) много тврђег става по том питању, односно, они тврде да је мљечни једино правилно (дакле, мљечна чоколада, а не млијечна чоколада). 8)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 22.52 ч. 02.12.2008.
Ma sve je to ok, ali Delijo, zaboravljas opet jednu stvar: kako ja da znam koje reci imaju "refleks jata"? I sta je to uopste, jat? Kako npr. rjecnik ili mlijeko zvuci/izgleda sa tim jatom? TO je moj problem, a kad to budem otkrila, onda mogu preci na prepoznavanje naglasaka itd...

Djordje, pravo da ti kazem, meni ijekavica i izgleda kao neki drugi jezik, naravno, u smislu ucenja (nemam problem s razumevanjem, ofkors) i to si ti bas lepo opisao (sta ti je danas, bas si idu metafore od ruke ;))... Bas kao i strani jezik, kombinacijom sticanja "sluha" i ucenja pravila najbolje se nauci str. jezik, pa valjda i ijekavica...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.03 ч. 02.12.2008.
Jat je bio jedan stari slovenski samoglasnik prednjeg reda, sa glasovnom vrednošću između „e“ i „i“, kažu neki lingvisti, pa je kasnije u nekim srpskohrvatskim dijalektima prešao u „e“ (ekavski), u nekima drugim u „i“ (ikavski), a u trećima se diftongizovao, tj. prešao je u diftong „ie“ (ijekavski) koji se kasnije razložio u jednosložnu zamenu „je“ i dvosložnu „ije“.

Ljubomir Stojanović je čak pretpostavljao da je ulogu u sudbini jata imao i različit paleobalkanski supstrat u različitim krajevima teritorije koju su naselili Srbohrvati donevši jat u svom prvobitnom jeziku, pre zamene, ali neki kasniji lingvisti su to njegovo mišljenje osporavali.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 23.04 ч. 02.12.2008.
Цитат
Ma sve je to ok, ali Delijo, zaboravljas opet jednu stvar: kako ja da znam koje reci imaju "refleks jata"?

Ако сам те добро разумео, ти ниси сигурна у то које речи имају И екавски И ијекавски облик? Па добро, ти сигурно до сад ниси чула нити прочитали "ијекавску варијанту" "екавске речи дебло" (која би гласила, јел' те, дијебло или дјебло ;D), или, рецимо, да је ијекавска варијанта речи сребро - сријебро. Хоћу рећи, не мораш да познајеш историјат и етимологију настанка неке речи е да би знала да ли се у њој крије рефлекс јата или не. Претпостављам да си у животу прочитала мноштво књига и текстова и на ијекавици и на јекавици, наслушала се и ијекаваца и екаваца и верујем да ти никад није био проблем да разлучиш речи са јатом од оних без (сличан је и мој случај, само у обрнутом смеру: до 35 године живота говорио сам ијекавицом и никад ми није био проблем да препознам екавске облике речи са рефлексом јата).  8)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.07 ч. 02.12.2008.
O tome ja govorim Brunhildi — da bi se znao pravilno koristiti ijekavicom, moraš znati pravila zamene jata, ali da bi znao pravila zamene jata, moraš znati ijekavicu (moraš je slušati, čitati, prepoznavati). :) Jer ne možeš znati gde se nalazio jat ako nisi lingvista a hoćeš da naučiš onaj drugi izgovor, pa da samo primeniš pravila zamene jata na reči sa jatom.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 23.16 ч. 02.12.2008.
А ја чисто сумњам да је било ко од нас сав свој живот провео читајући, говорећи и слушајући тесктове на само једном  наречју. Хоћу рећи, већина говорника српско-хрватско - итд. језика има потенцијала и знања да препозна речи са рефлексом јата.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 23.17 ч. 02.12.2008.
Hvala, Djordje na objasnjenju...

Delijo, kako da ti objasnim... Znam da se ne kaze dijeblo nego deblo, i srebro a ne srijebro (i rebro a ne rijebro) , hahaha... ;DKad cujem, mogu da prepoznam dosta dobro sta "ide" a sta "ne ide", ali ako bih ja trebalo da sad opalim po ijekavici, ne verujem da bih uradila to bas najbolje... Drugo, nemam predstavu kad ide je a kad ije (konkretno, taj rjecnik vidis, meni potpuno ok zvuci i rijecnik, (kazem, zvuci, jer mi je jedino "sluh" od alatki za ijekavicu na raspolaganju, jer znanja o tome, nemam), a sluh vrlo cesto moze da prevari, to znamo i ti i ja... Trece, tvojim primerom sa mljecni otvorio si novu nedoumicu, a to je "otkud sad pa to lj i kad se stavlja?" Meni da ti pravo kazem, lepse i prirodnije zvuci mlijecni nego mljecni, al opet... Otkud ja znam koje je pravilno a koje nije, a kao jedinu liniju vodilju u tome mi dajes "sluh", a "sluh" kao sto rekoh, moze cesto da prevari, pa bih ja pored sluha, rado cula i neka konkrentna, sto je moguce odredjenija pravila...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 23.22 ч. 02.12.2008.
А ја чисто сумњам да је било ко од нас сав свој живот провео читајући, говорећи и слушајући тесктове на само једном  наречју. Хоћу рећи, већина говорника српско-хрватско - итд. језика има потенцијала и знања да препозна речи са рефлексом јата.
Slazem se, ali ne sto posto. Kao sto rekoh, mogu da prepoznam kad ije negde ne ide (i to ne uvek!), ali mi slabije ide kad ja moram sama da ga stavim...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 23.34 ч. 02.12.2008.
Па рекох ти, једина мудрост је у препознавању дужине нагласка. Први корак је да препознаш реч која у себи садржи рефлекс јата. Други корак је да поуздано знаш да ли је нагласак у тој речи кратак или дуг. И крајњи корак је да тамо где је у екавском облику дуг нагласак у ијекавској варијанти стављаш ије, а тамо где је у екавској варијанти речи кратак нагласак, у ијекавској варијанти умећеш је. Наравно, ово правило је оквирно и вероватно постоје дублети који се опиру његовој примени, али мислим да је број изузетака толико мален да их можда у животу никад нећеш ни срести. Такође, ово правило је такође савршено применљиво на рјечник/речник и мљечни/млечни, односно млијечни/млечни, где је у прва два пара нагласак кратак, а у трећем дуг. 8)
Наравно, сва ова правила се односе на ортографију, а не на ортоепију, односно, у говору ионако није битно да ли је ије или је, будући да човек инстинктивно тежи ка економичности у говору, што доводи до занимљиве ситуације да је у говору ијекаваца већина речи са рефлексом јата мало "редукована", па изговарамо сјено, цјена, вјек итд. С друге стране, када би ти, као рођени екавац, покушала да напишеш текст на ијекавици, морала би добро припазити да правилно пишеш речи са рефлексом јата, али ако се придржаваш оних једноставних правила не би требало да имаш већих потешкоћа.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 23.39 ч. 02.12.2008.
:D Ajmo opet: A kako da prepoznam reč s refleksom jata? U tom čuču grmi zec! :D ;D Lako ću ja sa dužinama, al mi je prvi korak nekako nepremostiv... Mislim, znam da deblo nema ije, ali sigurno postoji gomila drugih reči gde bih omanula...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.46 ч. 02.12.2008.
To što se čini kako u govoru ijekavaca dolazi do „redukcije“ posledica je diftongalnosti dugoga jata u zapadnijim ijekavskim dijalektima. Dugo jat u „sijeno“, „cijena“ ili „vijek“ je zapravo diftong s akcentom na „e“ kao u ekavskim dijalektima. U istočnijim ijekavskim dijalektima, kao i u književnom ijekavskom narečju, dugo jat je dvosložno, te nema diftongizacije — izgovara se „sȉjeno“, „cijèna“ i „vȉjek“, bez toga što naliči na „redukciju“.

To bi bilo prema Vuk—Daničićevoj književnoj akcentuaciji, ali retko ijekavci u Hrvatskoj i Bosni zaista tako govore, dok u Crnoj Gori to nije slučaj jer crnogorski dijalekti imaju takav dvosložni dugi jat. A u mom maternjem dijalektu, kurioziteta radi, refleks dugouzlaznog jata je ijé a dugosilaznog ȉjē, dakle Užičani bi govorili „sȉjēno“, „cijéna“ i „vȉjēk“. Ijekavski dijalekti su veoma šarenoliki po pitanju izgovora dugoga jata, njegovog akcenta i dužine, diftongalnosti ili dvosložnosti, i o tome postoji dosta dijalektološke literature.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Lady_Cosmopolit на 19.49 ч. 08.12.2008.
Екавица и ијекавица.  Не јекавица. 


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Оли на 20.37 ч. 08.12.2008.
Лејди, грешиш. На коју се литературу позиваш?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Lady_Cosmopolit на 21.05 ч. 08.12.2008.
Цитирано: Оли link=topic=2812. msg27259#msg27259 date=1228765034
Лејди, грешиш.  На коју се литературу позиваш?


На оно што сам учила на факултету. 
У реду је све то стсл.  јатом, али уобичајени и најисправнији облик је ијекавица. 
Ако се сећаш, раније је било штокавско, чакавско и кајкавско наречје, а екавски, ијекавски и икавски изговор. 


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 21.57 ч. 08.12.2008.
„Ijekavica“ jest češći naziv, ali i naziv „jekavica“ se takođe može upotrebiti. Katkad se stoga i piše ovako: „(i)jekavica“.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 10.45 ч. 12.12.2008.
Цитирано: Brunichild link=topic=2812. msg27101#msg27101 date=1228257543
:D Ajmo opet: A kako da prepoznam reč s refleksom jata? U tom čuču grmi zec! :D ;D Lako ću ja sa dužinama, al mi je prvi korak nekako nepremostiv. . .  Mislim, znam da deblo nema ije, ali sigurno postoji gomila drugih reči gde bih omanula. . .

Ја ти предлажем да се манеш граматика и лијепо дођеш код нас у Босну и има да заборавиш на екавицу за сва времена, љепота једна. . . . . .  :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 17.18 ч. 12.12.2008.
Е пошто си рекла да не знаш како изгледа глас ЈАТ(а ево сад ми пало на памет да би Југословенски Аеротранспорт могао да искористи тај знак за свој лого :) ) имаш овдје на овим сликама из Вуковог Буквара, Ћирилова или Словенска слова:

photos-h.  ak.  fbcdn.  net/photos-ak-snc1/v348/112/27/1015125387/n1015125387_182159_5333.   jpg
photos-a.  ak.  fbcdn.  net/photos-ak-snc1/v348/112/27/1015125387/n1015125387_182160_5589.   jpg
;)

само склони размаке у линку кад га прекопираш, и ето, пошто нешто није уреду са опцијом за постављање слика и линкова. . . .

;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 18.17 ч. 12.12.2008.
http://photos-h.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v348/112/27/1015125387/n1015125387_182159_5333.jpg
http://photos-a.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v348/112/27/1015125387/n1015125387_182160_5589.jpg

Nije da nije u redu, nego nemas dovoljan broj postova da bi mogao da saljes linkove. Mislim da je limit 10, tako da te deli samo 1 poruka od novog statusa - korisnik koji moze da salje slike  ;)... Evo ja ih ovde opet lepim  bez razmaka kako bi drugima ustedela uklanjanje belina...

Hvala na linkovima, u svakom slucaju.

PS: Pa lici na cirilicno Ћ....


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.45 ч. 13.12.2008.
Tako se pisalo u ćirilici, u latinici pak kao „e“ sa rogovima (ě), a to slovo označavalo je samoglasnik prednjeg reda koji se izgovarao u praslovenskim dijalektima kao glas između „e“ i „i“ (kako veli P. Ivić), ili međutim kao /æ/.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 10.44 ч. 13.12.2008.
A da li bi  mogao da mi napises neku rec koja sadrzi taj jat, pa onda modernu rec koja je iz nje proistekla u ijekavici?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 18.44 ч. 13.12.2008.
Mogu, s tim što ti dajem staroslovensko pisanje radi pojednostavljenja, iako staroslovenski jezik nije predak srpskohrvatskoga.

stsl. mlěko : ijek. mlijeko
stsl. brěgъ : ijek. brijeg
stsl. světьlo : ijek. svjetlo
stsl. město : ijek. mjesto


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 21.01 ч. 13.12.2008.
Fala Djordje. A sad meni nije jasno; Kako ti znas da kod město ide samo -JE-, pa dobijes moderno MJESTO, a kod mlěko od istog glasa, tog JATA, dobijes -IJE- sto u modernom daje MLIJEKO. Sto nije mljeko ili mijesto?



(ili rIjecnik, sto da ne? ;) )


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 21.39 ч. 13.12.2008.
bjeg/bijeg
bjeda/bijeda
bjedan/bijedan
bjezati/bijezati
bezbjedan/bezbijedan
bezvrjedan/bezvrijedan
bjekstvo/bijekstvo
bjelance/bijelance
bjelac/bijelac
bjesan/bijesan

sta je ispravno????? ja sam jako zbunjena :(


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 21.41 ч. 13.12.2008.
I ja, Dajana, i ja.... :D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.29 ч. 13.12.2008.
Pa to je cela priča koju vazdan ispričasmo. Ako je jat bio kratko naglašen, ima refleks „je“ (u „mesto“ je kratak naglasak), a ako je bio dug ima refleks „ije“ (u „mleko“ je dugouzlazni naglasak), i to je čitava mudrost. Dakle — „bijeg“, „bijeda“, „bijedan“, „bježati“, „bezbjedan“, „bezvrijedan“, „bjekstvo“, „bjelance“, „bijelac“, „bijesan“ (ako se sjećate Alana Forda, znate i priču o bijesnomu Orlandu :)).


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 22.35 ч. 13.12.2008.
heheh... A kako ja znam da je jat kratko naglasen? U obe reci je sasvim isto slovo...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.39 ч. 13.12.2008.
U samoj ijekavici naglasak varira, ali makar u svome ekavskom govoru imaš sasvim zgodan verodostojan odražaj izvornoga naglaska. U „pȅsma“ izgovaraš kratkosilazni, dakle i jat je bio kratak, dakle ijekavski oblik jeste „pjesma“; u „svȇt“ izgovaraš dugosilazni, dakle jat je bio dug, dakle ijekavski oblik jeste „svijet“. A kako ćeš znati da u „pesma“ i „svet“ postoji jat, a npr. u „čelo“ ne postoji? Po tome što ijekavski oblici glase „pjesma“, „svijet“ i „čelo“ a jok nekako drugačije.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 22.43 ч. 13.12.2008.
Skapirah i sama malopre da akcenat ekavske reci ima veze s akcentom tog jata... Ok. Jasno. Konacno. Ne verujem da bih ubacila je/ije tamo gde mu mesto nije (mada nista nije iskljuceno) ali cak i kad znam gde treba da ide, nisam znala koji od ova dva oblika. Sad mi je barem to jasno. Fala Djole, na objasnjenju, a pre svega na strpljenju... ;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.45 ч. 13.12.2008.
Nema na čemu. ;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 22.51 ч. 13.12.2008.
I od mene veliko hvala!!!
Znaci najbitnija stvar je ( koliko ja razumijem) pravilna akcentuacija rijeci. . . . .

E sada, opet se otvara pitanje pravilne akcentuacije s obzirom na to da se u nasem jeziku ista rijec izgovara na nekoliko raznih nacina, a u zavisnosti od geografskog podrucja u kom se ista govori.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.54 ч. 13.12.2008.
Pravilna akcentuacija za svaku reč postoji, ona je data u rečnicima, a sve ostalo što postoji po raznim geografskim područjima nije pravilno. ;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Cmok на 13.54 ч. 21.12.2008.
хе хе!!!
Нама који користимо ијекавски изговор су то правило "превођења" једноставно објаснили, па није било проблема са разумијевањем.   :)
Ријечи које садрже дуго "е" у ијекавском изговору добијају промјену тог "е" у "ије".  Ријечи које садрже кратко "е" у ијекавском добијају промјену самогласника "е" у "је".  Наравно, постоје ријеци које у ијекавици задржавају екавски облик.  Нпр.  "временски", ријеч изведена из именице "вријеме".  То задржавање екавског облика се чини ради лакшег изговора.  Такође, ријечи које у екавском садрже "ј", као ријеч "објаснити", не мијељају се.   


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Cmok на 14.02 ч. 21.12.2008.
Исправно је: бијег, биједа, биједан, бјежати, безбиједан, бјекство, бјеланце, бјелац, бијесан.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: alcesta на 14.18 ч. 21.12.2008.
Bezbjedan, ne bezbijedan. I bijelac. ;)
Uz to, vremenski jeste izvedeno iz vr(ij)eme, ali je tu E kratko za razliku od onog u imenici, tako da nije samo izuzetak radi lakšeg izgovora.
Dobro nam došla, Cmok. :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Cmok на 14.32 ч. 21.12.2008.
Уууупс! Најважније правило: Прочитај шта си написао прије него што то други виде.  Извињавам се.  :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 12.23 ч. 04.01.2009.
Molim vas jos samo jedno pitanje.  Ukoliko se npr.  "je" treba naci iza slova N ili L, na latinici se dobijaju slova NJ i LJ.  Sta raditi u tom slucaju? Recimo rijec PONETI, na ijekavici bi ona trebala da zvuci PONIJETI ili PONJETI? Hvala


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 12.33 ч. 04.01.2009.
Свакако ПОНИЈЕТИ, будући да се "убацује "ије", а не "је". А убацује се "ије", а не "је" зато што је у екавици то слог са дужином.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Дарко Новаковић на 12.36 ч. 04.01.2009.
Кратко јат иза л и н доводи до посебног ијекавског јотовања ових сугласника па тако имамо:
летољето, љепота, кољено, црњети, његовати, насљедник, сњеговит, итд.
Код речи понети ово није случај па се каже понијети.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 15.29 ч. 09.02.2009.
Postovani g-ne Djordje, mozete li da pokazete kako se pise rijece mlěko, brěgъ, město u cirilicnom pismu.
(pise dajanin muz iz rusije, tako da izvinite za moj srpski. . .  :) )


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 15.32 ч. 09.02.2009.
Postovani g-ne Djordje, mozete li da pokazete kako se pise rijece mlěko, brěgъ, město u cirilicnom pismu.
(pise dajanin muz iz rusije, tako da izvinite za moj srpski. . .  :) )


Ja ću, ja ću! ;D Da vidimo da li sam naučila :): mlijeko, brijeg, mjesto (prva dva imaju duge akcente na E, treći je kratak, zato ide -je a ne -ije).


Čekaj, Dajana, ipak da ti neko ovo moje potvrdi...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Дарко Новаковић на 15.34 ч. 09.02.2009.
Ali, čovek je tražio da mu napišemo te reči ćirilicom.  :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 15.35 ч. 09.02.2009.
Ali, čovek je tražio da mu napišemo te reči ćirilicom.  :)

Ех, сад... 'Оће и музичку жељу??? ;D

Добро де, ево: млијеко, бријег, мјесто.



Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 15.46 ч. 09.02.2009.
Hvala puno! Ali trazio sam da se napise cirilicom na st. slovenskom ))


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 16.34 ч. 09.02.2009.
Mene takodje interesuje kako se pisalo cirilicom rijec "nĕsmj"


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 16.38 ч. 09.02.2009.
E, ja to ne znam... :(


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Stoundar на 17.02 ч. 09.02.2009.
Postovani g-ne Djordje, mozete li da pokazete kako se pise rijece mlěko, brěgъ, město u cirilicnom pismu.
(pise dajanin muz iz rusije, tako da izvinite za moj srpski. . .  :) )


Ali tako nije ni latinicom, već mlijeko, brijeg, mjesto. U kojem se jeziku piše mlěko, brěgъ, město?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Оли на 17.51 ч. 09.02.2009.
Па у руском? Жена/девојка је лепо написала да је из Русије, зато јој је ваљда битна и ћирилица, зар не?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 18.01 ч. 09.02.2009.
To se javlja Dajanin muz sa njenog naloga, i covek je po svoj prilici Rus. Ja sam mu napisala i latinicom i cirilicom, ali njega izgleda zanimaju te reci na staroslovenskom, gde mu ja ne mogu pomoci, cak i da znam, jer ne znam kako bih pisala staroslovenska slova.

Ako neko moze i ume... Samo napred. :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Stoundar на 18.05 ч. 09.02.2009.
Aha, znači pitanje je zapravo kako se te staroslavenske riječi (koje su ovdje napisane nekom vrstom latinice) prevode na srpski, pa tek onda kako se one bilježe srpskom ćirilicom? Je li tako?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 18.12 ч. 09.02.2009.
Aha, znači pitanje je zapravo kako se te staroslavenske riječi (koje su ovdje napisane nekom vrstom latinice) prevode na srpski, pa tek onda kako se one bilježe srpskom ćirilicom? Je li tako?

Ja sam mislila isto da hoce na srpskom, pa sam napisala prvo latinicom, pa onda i cirilicom, ali izgleda da nije to ono sto trazi, nego trazi te reci napisane na staroslovenskom.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Вукотић на 20.27 ч. 09.02.2009.


млѣко, брѣгъ, мѣсто


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.33 ч. 09.02.2009.
Al’ ga zakomplikovaste. :) Evo Dušan je napisao.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 22.46 ч. 09.02.2009.
Hvala puno svima!!!! Mislim da je g.  Vukotic napisao to sto je trebalo!!!


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Dajana Ulijanova на 09.54 ч. 17.02.2009.
A kako se previlno pise na ijekavice rijeci: ponedeljak, nedelja, veroispovest?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 10.08 ч. 17.02.2009.
недјеља, понедјељак, вјероисповијест...

иако ја кажем недеља и понедељак, а и доста људи око мене... :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: delboj на 21.54 ч. 21.02.2009.
Занимљива тема.  Ја лично не вјерујем да ће иједан рођени екавац научити да пише и да говори на ијекавском као рођени ијекавци.  Није то докраја успјело ни Ђури Даничићу.

Што се тиче самог назива, најправилније би било јекавско-ијекавски изговор.  А некад може само једно, нпр.  јекавско јотовање (не може бити ијекавско).

Прво треба напоменути неколико ствари.  Често екавци гријеше кад покушају да пишу ијекавски поводећи се различитим облицима једне ријечи, рецимо донијети, па онда донијеси умјесто донеси.  Не може се то објаснити никаквим правилима.  Па ни сви рођени ијекавци не знају замјену јата.  А и у говору се јављају различити облици.  Онда, постоје неке ријечи које у говору имају екавски рефлекс јата (бар што се тиче српског језика), а рецимо у хрватској варијанти је -је или -ије, као нпр.  ведро-вједро (мислим на посуду), зановетати-зановијетати и још пар примјера.  У српском ни у говору ни у писању нисам ове двије ријечи видио у ијекавским облицима.  Био бих захвалан ако неко зна конкретне примјере.

Даље, има још примјера гдје у ијекавском имамо екавски рефлекс јата (а у оба нарјечја и икавски - прије свега у примјеру нисам), као мрежа, а рецимо по икавском мрижа (сви су слушали Оливера Драгојевића и Цесарицу ;) знамо да је ту било јат.  Има примјера гдје се ставља рефлекс -је или -ије гдје није било јата, као што раде Црногорци са свјештеником, и сријећемо се, иако није било јата у свет (као светац) и срећа (сретати се).  То су глупости, али нажалост има професора на Филозофском факултету у Никшићу који тако говоре (иако нису присталице тог новог језика).

Старословенски није нарочито тежак, то се брзо научи.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: alcesta на 22.02 ч. 21.02.2009.
U CG se kaže zanovijetati i srijetati, ali vjedro je i za nas previše. :D
Svještenik me strašno nervira, toga nije bilo doskora a sad ga mediji naveliko koriste, pa i pomenuti profesori. Sećam se da sam pisala drugarici koja je završila jezik i književnost da pitam može li to stvarno, pa sam dobila elaborat o razvoju staroslovenskog jata sa sve nacrtanim slovima u Paintu ;D i potvrdu od profesora beogradske katedre... tako da sam odonda sigurna da ne može, ali nažalost sigurna sam samo ja, ostali nisu.

Kad smo kod toga, važi li isto i za osv(j)eštati?

P. S. Sad se setih Ljube Nenadovića kad je hteo da bude ijekavac sa "vječerom" kod Njegoša. :D

P. P. S. Dobrodošao, delboje. :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: mama Helen на 22.16 ч. 21.02.2009.
Koga zanima crkvenoslovenski moze da skine i Bukvar i Gramatiku i Recnik sa ovog sajta: http://www.svetosavlje.org/slovenski/index.htm
Lep je jezik i lako se uci.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 22.39 ч. 21.02.2009.
Не може се то објаснити никаквим правилима.

On the contrary, zamjena staroga jata izvršena je u svima narječjima sistematski i pravilno, kao što se vrše i sve druge glasovne promjene.

Naravno, nekoliki izuzeci postoje, ali opreke tipa „donijeti : donio : donesem“ sasvim se mogu objasniti jasnim pravilima jezičke dijahronije. I refleksi tipa „mreža“ nisu ekavski, već je tu ijekavski refleks jata „e“, takođe prema pravilu.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: alcesta на 22.45 ч. 21.02.2009.
Čini mi se da je hteo da kaže da nikakva pravila neće ekavcu pomoći da nauči da govori ijekavski bez greške. Što se toga tiče, i sami ijekavci u pisanju jako često greše, stavljaju -ij- gde treba samo -j-, i obratno. A i u govoru ima mnogo primera poput htjeo, voljeo, vidjeo i slično, mada mi se iz ličnog iskustva čini da je to više karakteristično za Bosnu. Delboj će bolje znati.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: delboj на 23.03 ч. 21.02.2009.
Цитирано: alcesta link=topic=2812. msg32546#msg32546 date=1235250136
U CG se kaže zanovijetati i srijetati, ali vjedro je i za nas previše.  :D
Svještenik me strašno nervira, toga nije bilo doskora a sad ga mediji naveliko koriste, pa i pomenuti profesori.  Sećam se da sam pisala drugarici koja je završila jezik i književnost da pitam može li to stvarno, pa sam dobila elaborat o razvoju staroslovenskog jata sa sve nacrtanim slovima u Paintu ;D i potvrdu od profesora beogradske katedre. . .  tako da sam odonda sigurna da ne može, ali nažalost sigurna sam samo ja, ostali nisu.

Kad smo kod toga, važi li isto i za osv(j)eštati?

P.  S.  Sad se setih Ljube Nenadovića kad je hteo da bude ijekavac sa "vječerom" kod Njegoša.  :D

P.  P.  S.  Dobrodošao, delboje.  :)
За годину дана колико сам студирао у Никшићу сам свашта чуо, али не и да неко каже зановијетати.  Можда се негдје и каже, зато тражим примјере.

А иначе у Никшићу су јако чудни по неким питањима.  Сви јеловници имају најмање двије правописне грешке: хлеб и кисјела вода.  Не знам одакле ово хлеб, то чак има у говору Никшића, а кисјела вода је нека врста јекавског јотовања у народном говору, а у правопису је дозвољено само у примјеру кисјело млијеко, и стилски и као устаљени облик.

За освештати и освјештати погледај правопис, то двоје има различито значење.

И боље вас нашао.

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=2812. msg32550#msg32550 date=1235252361
Цитирано: delboj link=topic=2812. msg32544#msg32544 date=1235249665
Не може се то објаснити никаквим правилима.

On the contrary, zamjena staroga jata izvršena je u svima narječjima sistematski i pravilno, kao što se vrše i sve druge glasovne promjene.

Naravno, nekoliki izuzeci postoje, ali opreke tipa „donijeti : donio : donesem“ sasvim se mogu objasniti jasnim pravilima jezičke dijahronije.  I refleksi tipa „mreža“ nisu ekavski, već je tu ijekavski refleks jata „e“, takođe prema pravilu.

Па не кажем да се не могу језички објаснити, него то екавци не могу научити да примјењују у пракси.  Што се тиче мреже, па мало сам се погрешно изразио.  Правилно би било да је ту ијекавски рефлекс е, је ли тако.  Али у икавском је ту и, потврда да је некад било јат.

Цитат
Čini mi se da je hteo da kaže da nikakva pravila neće ekavcu pomoći da nauči da govori ijekavski bez greške.  Što se toga tiče, i sami ijekavci u pisanju jako često greše, stavljaju -ij- gde treba samo -j-, i obratno.  A i u govoru ima mnogo primera poput htjeo, voljeo, vidjeo i slično, mada mi se iz ličnog iskustva čini da je to više karakteristično za Bosnu.  Delboj će bolje znati.
Да, то сам хтио да кажем.  Ијекавци много гријеше, то је ствар осјећаја за језик који често бива урођен.  Ријетко ко то научи у школи, образовни систем нам је никакав.  Имам много колегиница на факултету у Бањалуци (имам само двојицу колега ;) које пишу човијек, мијесец, дјете итд.

А хтјео (још горе стјео у народу), вољео, видјео се каже у крајевима око Мостара, да ја знам у Босни баш и не.  У осталим крајевима (па и овдје у источној Херцеговини) ту је нормално да се у народном говору каже хтио, волио, видио, али у женском роду имамо волила, видила (али имамо ипак само хтјела, поред тога још и шћела, али нема то везе са овим), са икавским рефлексом (ако сам се сад добро изразио, јер то је ипак народни говор?).


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: alcesta на 23.12 ч. 21.02.2009.
Ja sam ovakve primere čula od ljudi iz Banjaluke, a za mene Bosna obuhvata i Hercegovinu, pa ne preciziram. :D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.35 ч. 21.02.2009.
Čini mi se da je hteo da kaže da nikakva pravila neće ekavcu pomoći da nauči da govori ijekavski bez greške.

A, o tome se radi. Pa ne znam, pravo da vam kažem, nisam nikada ni video ekavce kako se trude da nauče ijekavski pa da ih pitam kako im ide. ;)

A i u govoru ima mnogo primera poput htjeo, voljeo, vidjeo i slično, mada mi se iz ličnog iskustva čini da je to više karakteristično za Bosnu.

Tačno, i to je odlika onih dijalekata koji nemaju pravilo o refleksu „i“ ispred „o“ nastalog od „l“, već je u njima tu refleks kratko „je“.

Ijekavski su dijalekti veoma šarenoliki po pitanju zamene jata (no ipak svaki imaju svoja pravila kojih se drže), a književno ijekavsko narečje oslanja se mahom na govore istočne Hercegovine (danas zapadni krajevi Crne Gore i jugoistok Republike Srpske), tj. na Vukov jezik i delomice dubrovački dijalekat (pre svega zapadnije književne varijante); a kako se velik broj ijekavaca nalazi van toga pojasa, u ostatku ovoga šarenog mozaika, mnogi i greše jer se vode svojim osećajem.

А хтјео (још горе стјео у народу), вољео, видјео се каже у крајевима око Мостара, да ја знам у Босни баш и не.  У осталим крајевима (па и овдје у источној Херцеговини) ту је нормално да се у народном говору каже хтио, волио, видио, али у женском роду имамо волила, видила (али имамо ипак само хтјела, поред тога још и шћела, али нема то везе са овим), са икавским рефлексом (ако сам се сад добро изразио, јер то је ипак народни говор?).

Pa ne, ne radi se o ikavskom refleksu. (Terminologija samo ne valja.) Ikavski je refleks u ikavskim dijalektima — a kako su ovo ijekavski dijalekti, svi odrazi jata u njima (ma kakvu glasovnu vrednost imali — ije, je, ie, e, i) jesu ijekavski refleksi. :)

(Osim onih graničnih ijekavskih govora koji sistemski uvode iz susednih im ikavskih ili ekavskih dijalekata ikavski ili ekavski refleks u određenoj fonetskoj okolini; ti su govori ijekavsko-ikavski odnosno ijekavsko-ekavski.)

Oblici gl. VII vrste tipa „vidila“, „viditi“ i sl. nastali su analogijom i u mnogima bosanskim govorima oni su fakultativni pored „viđela“, „viđeti“ (tj. „vidjela“, „vidjeti“).

Nakraju, evo malo i razonode, u mom kraju glagol „šćȅti“ menja se ovako: u prezentu „òću“, „òćeš“, „òće“ itd., u perfektu „stȉō“, „šćȅla“, „šćȅlo“ itd., u aoristu „šćȅdok“, „šćȅde“ i „šćȅ“, „šćȅdosmo“ i sl., a u imperfektu „stȉjāg“, „stȉjāše“ ili „šćȃg“, „šćáše“ itd. ;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: alcesta на 23.44 ч. 21.02.2009.
Tako je i kod nas sa glagolom šćeti. Mada ga moja okolina uglavnom upotrebljava u rečenicama tipa: "šta mi/ti/nam/vam ovo šće?" :D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.59 ч. 21.02.2009.
Kod mene je retko šćȅ, javlja se u odričnom nè šće, ali inače je aorist uglavnom dužeg oblika sa -do- (šćedok, šćede itd.).


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 23.59 ч. 21.02.2009.
Цитат
nisam nikada ni video ekavce kako se trude da nauče ijekavski pa da ih pitam kako im ide.

Како ниси? Па јесте ли ми онолико објашњавали, па јесам ли ја онолика питања постављала, па видео си како ми иде — тееееееешко...  ;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.01 ч. 22.02.2009.
Okej. :D Znači, ipak ne ide lako.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 00.03 ч. 22.02.2009.
Okej. :D Znači, ipak ne ide lako.


Не знам како други, али мени много тешко. Мада, скапирала сам оно кад иде ије а кад само је...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.06 ч. 22.02.2009.
Dobro, to je značajan korak napred. Mnogi ijekavci iz zapadnijih krajeva neće biti uvek potpuno sigurni kada ide „ije“ a kada „je“, jer izgovaraju diftongalni jat. :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 00.09 ч. 22.02.2009.
Па кад је у екавској речи кратко е, онда иде је... То ми је барем просто. Беху тамо неки примери, бег је дугачко е, па ће бити бије, али бежати је кратко е, па ће бити бјежати...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.15 ч. 22.02.2009.
Tačno. :) A mnogim ijekavcima koji imaju diftongalni jat to je isto — biȇg i bježati, pa stoga griješe. (Recimo, napišu *biježati.)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 00.17 ч. 22.02.2009.
А шта је то дифтонгални јат?

Претпостављам да ијекавцима није лако одредити јер не знају како звучи екавска реч... ???


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.26 ч. 22.02.2009.
А шта је то дифтонгални јат?

Zamena jata koja se, u stvari, izgovara kao diftong i jednosložna je. Književni dugi jat je dvosložan (ȉje i ijè), ali ovaj zapadni je diftongalan (iȇ i ié). Dvosložni dugi jat izgovara se u istočnoj Hercegovini, Crnoj Gori, Podrinju skoro do Sarajeva i u Sandžaku. U ostatku Bosne zapadno od te linije, kao i u Hrvatskoj, dugo jat je diftong.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: delboj на 09.33 ч. 22.02.2009.
Цитирано: alcesta link=topic=2812.  msg32557#msg32557 date=1235254372
Ja sam ovakve primere čula od ljudi iz Banjaluke, a za mene Bosna obuhvata i Hercegovinu, pa ne preciziram.   :D
Не вјерујем да си то чула од рођених Бањалучана, можда од људи који су дошли у Бањалуку из неких крајева гдје се тако говори.   Или је неко почео да говори тако под утицајем људи који тако говоре.   Ја ово у Бањалуци заиста нисам чуо. 

Цитат
Oblici gl.   VII vrste tipa „vidila“, „viditi“ i sl.   nastali su analogijom i u mnogima bosanskim govorima oni su fakultativni pored „viđela“, „viđeti“ (tj.   „vidjela“, „vidjeti“). 
Па знам да су настали аналогијом, али није то важно за ову тему.   Само ово јекавско јотовање и није баш толико карактеристично за Босну, много више за источну Херцеговину и Црну Гору и то код старијих људи.   Добрим дијелом под утицајем избјеглица из Мостара и Сарајева, дјеца су у посљедње вријеме почела да употребљавају ове облике типа видила или у другом случају хтјео или чак стјео.   Ријетко неко каже виђела.   Помјерања становништва су заиста довела до промјена у говору и овдје су нам можда мало искварили говор, јер ја Гацко сматрам правим примјером источнохерцеговачког дијалекта.   Билећа је под утицајем Црне Горе, Требиње под утицајем Дубровника, а Невесиње под утицајем Мостара (Љубиње се може сврстати уз Требиње, Берковићи уз Билећу, а Калиновик је већ више оријентисан на Сарајево).   Све ван тог круга је значајније искварено и измијењено.   У Црној  Гори да не говорим. 

Цитат
Nakraju, evo malo i razonode, u mom kraju glagol „šćȅti“ menja se ovako: u prezentu „òću“, „òćeš“, „òće“ itd.  , u perfektu „stȉō“, „šćȅla“, „šćȅlo“ itd.  , u aoristu „šćȅdok“, „šćȅde“ i „šćȅ“, „šćȅdosmo“ i sl.  , a u imperfektu „stȉjāg“, „stȉjāše“ ili „šćȃg“, „šćáše“ itd. 
Код мене се у имперфекту овај глагол мијења: шћавах, шћаваше, шћаше итд. 

Цитирано: Brunichild link=topic=2812.  msg32578#msg32578 date=1235258246
А шта је то дифтонгални јат?

Претпостављам да ијекавцима није лако одредити јер не знају како звучи екавска реч.  .  .   ???
Не, сви знају како звучи екавска ријеч.   То је бар лако.   Многи који не знају замјену јата пишу на екавском да не би гријешили. 


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 09.36 ч. 22.02.2009.
Код мене се у имперфекту овај глагол мијења: шћавах, шћаваше, шћаше итд.

O, vrlo zanimljivo. :) A to je u Gackom, je li?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 12.13 ч. 22.02.2009.
Цитат
Претпостављам да ијекавцима није лако одредити јер не знају како звучи екавска реч...

Ово заиста смијешно звучи, али је истина да је сваком лако изговорити екавску ријеч, али када треба да пише онако као што говори и као што Вук заповиједа, не иде...

То само говори о економичности екавског изговора, и колико је једноставнији и практичнији, али ми западњаци тврдоглави нећемо да одустанемо, ми и даље бИјежимо од напретка :) Али и није то толико лоше кад се научи, и одрасте овдје, а и мени лично ијекавица много љепше звучи од екавице... ето вам сад :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: delboj на 12.53 ч. 22.02.2009.
Цитирано: Bojan link=topic=2812. msg32599#msg32599 date=1235301212
Цитат
Претпостављам да ијекавцима није лако одредити јер не знају како звучи екавска реч. . . 

Ово заиста смијешно звучи, али је истина да је сваком лако изговорити екавску ријеч, али када треба да пише онако као што говори и као што Вук заповиједа, не иде. . .

То само говори о економичности екавског изговора, и колико је једноставнији и практичнији, али ми западњаци тврдоглави нећемо да одустанемо, ми и даље бИјежимо од напретка :) Али и није то толико лоше кад се научи, и одрасте овдје, а и мени лично ијекавица много љепше звучи од екавице. . .  ето вам сад :)
Да, потпуно си у праву.  Ја лично никад не бих могао да говорим екавицом, сам себи бих изгледао смијешно.

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=2812. msg32586#msg32586 date=1235291786
Цитирано: delboj link=topic=2812. msg32585#msg32585 date=1235291584
Код мене се у имперфекту овај глагол мијења: шћавах, шћаваше, шћаше итд.

O, vrlo zanimljivo.  :) A to je u Gackom, je li?

Па као прво, требао би да знаш како се Гацко мијења по падежима: ген.  Гацка, дат.  Гацку итд.

Да, овако тај глагол гласи у народном говору у имперфекту.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 13.39 ч. 22.02.2009.
Народ наш често воли да по својим аршинима мијења именице кроз падеже... па тако имамо овдје код нас у Крајини чувенИ Котор Варош, па је онда неко из Котор Вароша, и живи у Котор Варошу итд...  ;D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: delboj на 13.45 ч. 22.02.2009.
Цитирано: Bojan link=topic=2812. msg32607#msg32607 date=1235306362
Народ наш често воли да по својим аршинима мијења именице кроз падеже. . .  па тако имамо овдје код нас у Крајини чувенИ Котор Варош, па је онда неко из Котор Вароша, и живи у Котор Варошу итд. . .   ;D
Па тако и на Дневнику на РТРС-у мијењају Котор Варош.  Али најсмјешније ми је прављење аналгоије у примјеру Бијела - Билећа, Црногорци мисле ако је Бијела - Бијелој, да је онда Билећа, Билећој.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 13.50 ч. 22.02.2009.
Па то је исправно, Варош је њима мушког рода и они га са великом радошћу тако и мијењају и не може се сад свим становницима објаснити да то није тако, кад они од рођења(тј. од кад су почели да гугучу ;D) тако говоре.... :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 13.59 ч. 22.02.2009.
Цитат
То само говори о економичности екавског изговора, и колико је једноставнији и практичнији, али ми западњаци тврдоглави нећемо да одустанемо, ми и даље бИјежимо од напретка Smiley Али и није то толико лоше кад се научи, и одрасте овдје, а и мени лично ијекавица много љепше звучи од екавице... ето вам сад.

Цитат
Да, потпуно си у праву.  Ја лично никад не бих могао да говорим екавицом, сам себи бих изгледао смијешно.

Као што бих и ја себи изгледала урнебесно комично кад бих себе чула да говорим ијекавицом. Ипак ми се чини да овде није ствар у томе да ли је А лепше од Б или Б лепше од А (осим тога, категорија лепог је врло субјективна, илити де густибус... ;)), а богами није ни економичност у питању (једно, два слова више или мање, вајне ли разлике ;D). Овде се једноставно ради о навици. Вас двојица се целог живота говорили ијекавицу и било би вам крајње необично да почнете да говорите екавицу. Исто се дешава са екавцима. Просто.  ;) Мислим да је чак потпуно смешно и помислити како би било кад би било. Нек свако говори онако како је научио, фала Богу, савршено се разумемо и а ије и без њега.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Бојан Башић на 15.22 ч. 22.02.2009.
Народ наш често воли да по својим аршинима мијења именице кроз падеже... па тако имамо овдје код нас у Крајини чувенИ Котор Варош, па је онда неко из Котор Вароша, и живи у Котор Варошу итд...  ;D

Ovo jeste ispravno.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 16.44 ч. 22.02.2009.
Цитат
Народ наш често воли да по својим аршинима мијења именице кроз падеже... па тако имамо овдје код нас у Крајини чувенИ Котор Варош, па је онда неко из Котор Вароша, и живи у Котор Варошу итд..

Бојане, имам осећај да се помало подсмеваш својим сународницима (па тако и мени, али то је небитно) што упорно кажу из Котор Вароша, а не из Котор Вароши, односно, што упорно верују да Котор Варош именица мушког рода, а не женског, како ти то тврдиш. Само за твоју информацију, именица варош, ако је судити по Речнику САНУ и 6ТРМС, може бити И мушког И женског рода, што значи да Которварошани, кад кажу да су из Котор Вароша, не греше.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: alcesta на 17.06 ч. 22.02.2009.
Ja kao mešanac :D govorim i ekavski i ijekavski odmalena ravnopravno i sasvim mi je prirodno da se prešaltujem automatski, zavisno od sagovornika. ;D Ali i meni bi bilo skroz blesavo da s ekavcem pričam ijekavski i obratno. Da ne pričam o najgrđem podgoričkom dijalektu... :D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 18.03 ч. 22.02.2009.
Не подсмијевам се, него кажем да је често исправно онако како народ говори иако је то у неким случајевима у рату са неким правилима...

Мени је то само необично...

А ниси још провалио мој начин писања, полако  ;D ;D ;D ;D ;D ;D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 18.22 ч. 22.02.2009.
Цитат
исправно онако како народ говори иако је то у неким случајевима у рату са неким правилима..

Онда си одабрао погрешан пример. У овом случају (Котор Варош) није било никаквог "рата са неким правилима".


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 20.43 ч. 22.02.2009.
А да ли је варош уврштена као именица мушког рода, баш зато што постоји та појава???


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 20.51 ч. 22.02.2009.
Не разумем. Где је варош уврштена?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 20.56 ч. 22.02.2009.
Па да ли у рјечнику стоји као и именица мушког рода баш због тога што је народ тако употребљава, додуше у малој мјери, али ето постоји, и самим тим то постаје правило и као такво је некад морало да се уврсти, или је откад постоји та ријеч заведена као именица и мушког и женског рода?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 21.09 ч. 22.02.2009.
Управо тако.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 21.13 ч. 22.02.2009.
Па зато је примјер добар, говори како је могуће уврстити нешто као правило иако нема баш неког смисла, али пошто народ тако говори то постаје исправно...  :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 09.24 ч. 23.02.2009.
Да, потпуно си у праву.  Ја лично никад не бих могао да говорим екавицом, сам себи бих изгледао смијешно.

Jedna moja prijateljica kojoj je ijekavica maternje narečje, a živi u Beogradu već četrdesetak godina, svakako zna ekavski ali ipak ne govori tako. Meni je bilo veoma simpatično kada tako pričamo o tome, pa ona kaže: „Ja mogu da kažem lepo belo mleko, ali jednostavno imam osjećaj da tu nešto fali.“ :)

Па као прво, требао би да знаш како се Гацко мијења по падежима: ген.  Гацка, дат.  Гацку итд.

A ja sam sve mislio da se menja Gackog—Gackom. Hvala na ispravci.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: delboj на 09.49 ч. 23.02.2009.
Цитирано: delboj link=topic=2812.  msg32600#msg32600 date=1235303611
Па као прво, требао би да знаш како се Гацко мијења по падежима: ген.    Гацка, дат.    Гацку итд.  
Цитат
A ja sam sve mislio da se menja Gackog—Gackom.   Hvala na ispravci. 

Па многи погрешно мисле да се тако мијења.   Ми овдје смо алергични на то. 


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 09.58 ч. 23.02.2009.
Ha, ha. :) I mi smo alergični na „Kremnu“ i „Sȉrogojno“, to je valjda neki gramatički lokalpatriotizam. :D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Duja на 10.01 ч. 23.02.2009.
Ha, ha. :) I mi smo alergični na „Kremnu“ i „Sȉrogojno“, to je valjda neki gramatički lokalpatriotizam. :D

A kako treba „Sȉrogojno“  ??? ? Sirògōjno?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 10.03 ч. 23.02.2009.
Ne, selo se zove Sirogójno. :) Ali pridev jeste sirògōjnskī (džemperi, recimo). ;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 10.27 ч. 23.02.2009.
Ми овамо нисамо ни на шта алергични, ко вам крив кад чудно мијењате именице кроз падеже :) ;D ;D

Можда су Бишћани алергични кад их зову Бихаћани :)
А можда и ми Приједорчани кад неким чудом наш град постане Предор  ;D ;D ;D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 11.29 ч. 23.02.2009.
Zaboravih i ono čuveno „u Užicama“. :D Ali, Pravopis iz nekih razloga dozvoljava i takvu promenu pored Užice—Užica—Užicu.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: alcesta на 15.23 ч. 23.02.2009.
Ne, selo se zove Sirogójno. :) Ali pridev jeste sirògōjnskī (džemperi, recimo). ;)

Jao, pa ja sam ga sve dosad pogrešno izgovarala! A tek kad sam ga ovako pročitala shvatila sam šta znači ime sela! :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Duja на 15.29 ч. 23.02.2009.
Ne, selo se zove Sirogójno. :) Ali pridev jeste sirògōjnskī (džemperi, recimo). ;)

Jao, pa ja sam ga sve dosad pogrešno izgovarala! A tek kad sam ga ovako pročitala shvatila sam šta znači ime sela! :)


Mislim da smo svi koji nismo odonud to pogrešno izgovarali...

Ali ja sam Bosanac, pa malo sporije kapiram ???... Jes' da me asocira na nešto takav naglasak, al' me sramota da kažem...



Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: alcesta на 15.39 ч. 23.02.2009.
Na pravljenje (gojenje) sira? :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Дарко Новаковић на 15.45 ч. 23.02.2009.
А можда и ми Приједорчани кад неким чудом наш град постане Предор  ;D ;D ;D
:)
Pozdrav, zemljače!


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 15.49 ч. 23.02.2009.
Поздрав из Предора ;D, за све земљаке а и остале суграђане, судржављане и сл... :)

(Сад ће Брунхилда 100% направити нову тему и назвати је Жеље и поздрави  ;D ;D ;D ;D)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Соња на 15.51 ч. 23.02.2009.
   Пун назив „емисије“ је Жеље, честитке и поздрави, ЕПП и мали огласи“ :D.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Madiuxa на 15.53 ч. 23.02.2009.
Zaboravili ste naglasak na I — čestItke... ;D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Бојан Башић на 17.19 ч. 23.02.2009.
Можда су Бишћани алергични кад их зову Бихаћани :)

E mogu da budu alergični do sutra, ali potpuno je ispravno i jedno i drugo. :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.32 ч. 23.02.2009.
Mislim da smo svi koji nismo odonud to pogrešno izgovarali...

Valjda, i zato vam se meštani redovno podsmevaju iza leđa; kada tako čuju turiste koji se hvale da su posetili Sȉrogojno. :D

Eto, otkrivam neke informacije iznutra. :)

Na pravljenje (gojenje) sira? :)

Naravno, i to obično nije mnogo sramotno. ;)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Duja на 09.49 ч. 24.02.2009.
Mislim da smo svi koji nismo odonud to pogrešno izgovarali...

Valjda, i zato vam se meštani redovno podsmevaju iza leđa; kada tako čuju turiste koji se hvale da su posetili Sȉrogojno. :D

Sȉrogōjno, da budem baš precizan.

Na pravljenje (gojenje) sira? :)
Naravno, i to obično nije mnogo sramotno. ;)

Ne vidim baš zašto sir+gojenje ne bi dali "sȉrogōjno" (na isti način kao što npr. prav+slovno daju "prȁvoslāvno"). Ne kažem da je pravilo, samo da naglasak "sȉrogōjno" nije nelogičan. Naprotiv, deluje mi logičnije nego "sirogójno"... al' nije se nadmetati s meštanima  :). 


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 09.58 ч. 24.02.2009.
Saopštenje za javnost:

Meni je veoma drago što vi zovete svoje mjesto Sirogójno, ali ja ću nastaviti da govorim Sȉrogōjno, jer mi ovo prvo previše škripi kad ga kažem, ali možda nekad kad odem do dotičnog mjesta i progovorim kako treba, eto čisto zbog mještana koji se podsmijevaju  ;D



Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 10.06 ч. 24.02.2009.
Izvinjavam se što sam prevideo dužinu, turisti koje ovde čujem uglavnom ih skraćuju ili uopšte ne izgovaraju. :) Kažu Sȉrogojno.

Ne vidim baš zašto sir+gojenje ne bi dali "sȉrogōjno"

Zato što jesu dali „Sirogójno“. ;) Ali slažem se, ni naglasak „sȉrogōjno“ nije nelogičan, samo se ovde nije proveo.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Leksikograf на 20.17 ч. 02.05.2009.
Доста јекаваца РЈЕЧНИК изговара с дугосилазним нагласком и дужином, а то је такође допуштено у РМС.  
Мислим да је управо то збунило Brunichild, вјероватно је чула РЈЕЧНИК с дугосилазним акцентом, па се запитала: ако се изговара дуго, зашто се пише ЈЕ. 


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: J o e на 21.01 ч. 02.05.2009.
Рјêчник је облик који се у српск(охрватск)им речницима (мислим на РМС и на Правопис 1960) нашао с таквим акцентом на инсистирање хрватских филолога. У српским говорима (и код Вука и Даничића) само се кратки акценти појављују, мада узлазни неупоредиво ређе. Ја досад нисам чуо да се и у једном српском екавском или ијекавском крају говори са дугосилазним. А РМС прави грешку што даје и екавски облик са тим акцентом, који никада нигде није евидентиран.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Leksikograf на 21.07 ч. 02.05.2009.
У Книнској се крајини говорило рјêчни-к.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: J o e на 21.21 ч. 02.05.2009.
Не сумњам, али ћеш се сложити да је тај терен географски ближи чистим хрватским говорима него чистим српским, па зато није чудо што је претрпео утицај.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.51 ч. 02.05.2009.
I srpski su govori u Krajini jednako zapadnoga tipa kao i hrvatski i bošnjački — od hrvatskih i bošnjačkih mlađih ikavskih govora u susedstvu oni se gotovo razlikuju jedino po zameni jata; dok su u osnovici Vuk—daničićevskog srpskoga književnog jezika ijekavskog narečja srpski istočnohercegovački govori istočnoga tipa, dakle oni u Hercegovini, Crnoj Gori i Podrinju (istočnoj Bosni i jugozapadnoj Srbiji).

Razlike između istočnih i zapadnih govora istočnohercegovačkog dijalekta nalazimo u fonetici (na istoku je ređa redukcija samoglasnika, dugo jat je dvosložno), u leksici (hljeb : kruh i sl., na istoku su češći turcizmi), u sintaksi, pa čak i u morfologiji (na zapadu će katkad doći i stariji padežni nastavci).

Otkuda razlike? Još od srednjeg veka štokavsko je narečje bilo razdvojeno na istočne i zapadne dijalekte. Neke od tih starih izoglosa i dalje su ostale očuvane i nakon koineizacije izazvane seobama stanovništva iz hercegovačkog žarišta ka zapadu: promena *dj u j, *st’ i sl. u šć itd. (na istoku đ odnosno št). A kako su se i nakon seoba u samoj Hercegovini desile neke nove inovacije, iseljeni govori na zapadu ostali su van aree njihova širenja, i tako zadržali neke arhaičnije odlike (npr. diftongalno dugo jat).


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Психо-Делија на 07.54 ч. 03.05.2009.
Интересантно да је исти случај и са речју весник (вјесник) коју шестотомник даје с кратким нагласцима (и за екавску и за ијекавску варијанту), али је лик са дугим нагласком дат у загради (као и код речника), што ја тумачим као алтернативни изговор.

И вјесник је настало од вијест (као и рјечник од ријеч), и ту је дошло до губљења оног "и" и чињеница је да се у Книнској крајини вјесник изговара са дугим нагласком. ;D


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: RBRS на 13.58 ч. 28.07.2009.
Цитирано: Вукотић link=topic=2812. msg31074#msg31074 date=1234207655


млѣко, брѣгъ, мѣсто


И како су се тада читале ове ријечи?Зашто је замијењен глас јат и када?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 14.10 ч. 28.07.2009.
Čitale su se sa zatvorenim E u prazapadnojužnoslovenskome, koji je bio glas kao nešto između E i I. Zato je i bio zamenjen, jer je s takvom glasovnom vrednošću odudarao od ostatka samoglasnika — nije bilo spram njega, recimo glasa između O i U, da ujednači sistem. Jezik je pokazao svoju težnju ka pojednostavljenju i sistematičnosti, pa je jat bio zamenjen, i to na različite načine u različitim dijalektima.

Glasovi se uvek menjaju u sebi slične glasove. Tako je i ovaj jat zamenjen sa I u jednim dijalektima, sa E u drugima, i diftongom IE u trećima, koji je kasnije negde ostao diftong, a nedge postao dvosložna zamena IJE pod dugim slogom, odnosno jednosložna JE pod kratkim.

To se dogodilo, prema P. Iviću, još pre kraja srednjeg veka, negde u 14—15. stoleću.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Duja на 14.19 ч. 28.07.2009.
Promakla mi je ova stara diskusija ispod radara, al' sad kad je oživela...

Интересантно да је исти случај и са речју весник (вјесник) коју шестотомник даје с кратким нагласцима (и за екавску и за ијекавску варијанту), али је лик са дугим нагласком дат у загради (као и код речника), што ја тумачим као алтернативни изговор.

И вјесник је настало од вијест (као и рјечник од ријеч), и ту је дошло до губљења оног "и" и чињеница је да се у Книнској крајини вјесник изговара са дугим нагласком. ;D

...i to je tako ne samo u Kninskoj, nego i u Bosanskoj krajini a i dobrom delu ostatka Bosne. Priznajte nam -ije- ovde!


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Bojan на 09.01 ч. 31.07.2009.
Ja sam prije mogao da se zakunem da se piše "vijesknik", ali sam primijetio jednom na našim lokalnim novinama da je "Kozarski Vjesnik", a svi izgovaraju "Vijesnik".... :) isto tako i "riječnik", mada ja govorim "rječnik" sa kratkosilaznim akcentom, ali zato što sam to svjesno promijenio...


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Duja на 09.21 ч. 31.07.2009.
Ja sam prije mogao da se zakunem da se piše "vijesknik", ali sam primijetio jednom na našim lokalnim novinama da je "Kozarski Vjesnik", a svi izgovaraju "Vijesnik".... :) isto tako i "riječnik", mada ja govorim "rječnik" sa kratkosilaznim akcentom, ali zato što sam to svjesno promijenio...

I ja isto, od riječi do reči... :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Frieda на 18.02 ч. 17.09.2009.
Uvijek me kopka riječ, na ekavskom, "obezbediti". Da li je ijekavski ispravno "obezbjediti" ili "obezbijediti"? Zbunjuje me jer je ispravno "bezbjednost", a ja tu riječ izgovaram sa dugim akcentom.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 18.16 ч. 17.09.2009.
Obezbijediti, dakako, jer je tu dug slog, dugouzlazno jat (obezbéditi : obezbijèditi).


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: J o e на 18.16 ч. 17.09.2009.
Обезбијѐдити. У безбје́днōст је кратки рефлекс јата зато што је тај акценат накнадно настао (након замене јата) аналошки према другима речима са дугоузлазним испред суфикса -ōст. Прави акценат је бѐзбједнōст (као у придеву бѐзбједан).


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 18.20 ч. 17.09.2009.
Štaviše, u rečniku uz svoj pravopis iz 1950, Belić navodi samo bèzbjednōst kao ijekavski lik, a za ekavski bèzbednōst, i u zagradi još i bezbédnōst, što će reći da se ovaj naknadni akcenat prilično skoro javio, čim ga on tada beleži u zagradi, i samo uz ekavski lik.


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Frieda на 19.46 ч. 17.09.2009.
Hvala vam! Znam da je akcenat dug, ali sam iz nekog nepoznatog razloga bila nesigurna u vezi s tom riječju, bojeći se da je neki izuzetak možda u pitanju. Ko zna otkud mi to. :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Frieda на 20.21 ч. 17.09.2009.
Sad sam se sjetila da sam ranije pogledala u jedan englesko-hrvatskosrpski/hrvatskosrpko-engleski rječnik (Mladost, Zagreb, 1988) i tu piše "obezbjediti" (ne daje se i prevod, nego se upućuje na "osigurati"). Da li je moguće da je učinjen lapsus baš na ovoj riječi? :)


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: RBRS на 11.24 ч. 24.09.2009.
А ријечи "летњи" и "лењ" на ијекавском?Ја кажем "љетни" и "лијен"...е сад,како би требало правилно рећи на ијекавском?


Наслов: Одг: (i)jekavica????
Порука од: Ђорђе Божовић на 12.27 ч. 24.09.2009.
Evo što veli Pravopis — može i ljetni i ljetnji, ali je ovo prvo običnije; i lijen i lijenj, ali ovo potonje nije obično. ;)

U ekavskom imamo letnji (jotovanje uzrokuje sufiks), pa i u ijekavskom stoga moramo jednako imati ljetnji, međutim taj oblik nije običan u samome govoru, jer dolazi do disimilacije: od dva meka suglasnika jedan će otvrdnuti, pa se običnije govori — ljetni. Zbog iste disimilacije takođe imamo i dvojake ijekavske oblike ljetnikovac i ljetnjikovac.

To isto ili slično važi i u drugom slučaju. U ekavskom imamo len i lenj (komp. leniji i lenji), leniti se, lenost i lenjost, lenjiv, lenjivac, lenjivica (i retko leniv, lenivac, lenivica). Tako i u ijekavskom, lijen (komp. ljeniji i ljenji, a nije obično lijenj), lijeniti se, lijenost.