Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Koristim ga na poslu i razgovaram o njemu na više jezika, uključujući i naš, ali nikada nisam čuo da je iko prevodio to ime, što potvrđuju i naslovi članaka navedeni na engleskoj Wikipediji:

[[ar:مايكروسوفت فيجيوال ستوديو]]
[[cs:Microsoft Visual Studio]]
[[de:Microsoft Visual Studio]]
[[es:Microsoft Visual Studio]]
[[fa:مایکروسافت ویژوال استودیو]]
[[fr:Microsoft Visual Studio]]
[[ko:비주얼 스튜디오]]
[[id:Microsoft Visual Studio]]
[[it:Visual Studio]]
[[he:ויז'ואל סטודיו]]
[[hu:Microsoft Visual Studio]]
[[ms:Microsoft Visual Studio]]
[[nl:Visual Studio]]
[[ja:Microsoft Visual Studio]]
[[no:Visual Studio]]
[[pl:Microsoft Visual Studio]]
[[pt:Microsoft Visual Studio]]
[[ro:Visual Studio]]
[[ru:Microsoft Visual Studio]]
[[fi:Visual Studio]]
[[sv:Microsoft Visual Studio]]
[[th:ไมโครซอฟท์ วิชวลสตูดิโอ]]
[[uk:Microsoft Visual Studio]]
[[zh:Microsoft Visual Studio]]

Teoretski možemo transkribovati, ali prema kojem izgovoru? Vižual, vizjual, vižjual? Stjudio, studio? Prema osluškivanju neposredne okoline, biće da se ustalilo vižual studio (malim slovom, kao i vord i vindouz), ali ne mogu da garantujem bez nepostojećeg transkripcionog rječnika. A bez garancije, preporučujem ostavljanje u originalu. (Naravno, bilo bi zanimljivo vidjeti šta kažu ostali programeri na forumu, na osnovu osluškivanja svoje okoline.)

Опет, не видим зашто бисмо се поводили за тиме како је то решено у другим језицима. Ако се код нас каже Отворени уред за Open Office, онда се у једном оваквом научном/семинарском/... раду може комотно на почетку навести у загради да је то Visual Studio а надаље у тексту користити „Визуелни студио“.

Čak i kada Microsoft (http://www.microsoft.com/scg/developers/vstudio2008/default.mspx) ne prevodi to ime?

Imaš li izvor za Otvoreni ured? Na zvaničnoj stranici (http://sr.openoffice.org/) koristi se samo OpenOffice.org (latinicom).

Opet, nažalost nemamo rječnik ovakvih imena, ali ipak, takav jedan rječnik morao bi uzeti u obzir varijante koje su već ušle u običaj — zato me i zanima šta se zapravo do sada ustalilo kod drugih programera na forumu, kao i u raznoraznim časopisima.

Сада ћемо ти и ја да се позивамо на Мајкрософт када нам одговара? :)

http://nasepismo.blogspot.com/2008/02/open-office.html (http://nasepismo.blogspot.com/2008/02/open-office.html)
http://prevod.org/programi/ (http://prevod.org/programi/)

Преводиоци који су радили на прилагођавању Open Office-а су користили термин Отворени уред, а виђао сам и по нашим рачунарским часописима овај превод. Не знам зашто се сада на званичној страници користи енглески назив „Open Office“.

Ok, raspravu o OpenOffice.org možemo prebaciti u drugu temu, vidim da ima i tu nedoumica.

Pozivanje na Microsoft je samo dodatna potvrda prakse u raznim jezicima — naime, Visual Studio je zvanično ime proizvoda koje se ne prevodi, nego se transkribuje ili se ostavlja u originalu.

Tako je, Stoundar, slažem se sa tobom.

Visual studio takođe ne treba transkribovati jer je u pitanju ime proizvoda, zaštićeno ime proizvoda.  Sačuvaj bože da se prevede kao "vizuelni studio". . .

"Otvoreni ured"? Ovo može samo "Mikro" da napiše.  OpenOffice baš lepo zvuči u originalu.  "Open" znači da je slobodan za korišćenje, otvorenog koda, besplatan.  "Otvoreni ured" ne asocira na to.  Podseća na kancelariju kojoj su ostala otvorena vrata, verovatno je nemarna spremačica zaboravila u petak uveče :P . . .

Hm, ja bih rekla da nema veze kako zvuči niti da li asocira na ovo ili ono, već da se upravo radi, kao što si rekao, o imenu proizvoda koje se ne može prevoditi, nego samo transkribovati. Zato je Word Vord, Open Office Oupen ofis, Visual Studio bi bilo onda... Vižual stjudio? 

A što se asocijacija tiče... Pa ako ćemo pravo, mislim da je ta tvoja asocijacija za Open ipak malkice nategnuta. Open znači otvoren, a ne slobodan. Da budem iskrena, prevod Otvoren ured je sasvim odgovarajući, jer asocira na isto: kancelariju sa otvorenim vratima. Sad, što si ti informatičar, pa znaš da je taj program u stvari free, onda je lako zaključiti zašto ti se pojavljuje ta asocijacija. Sasvim je logično. Međutim, pitaj nekog ko nikad nije čuo za Open office na šta ga asocira i reći će ti isto kao kad bi ga pitao na šta ga asocira Otvoreni ured... Kanc sa otvorenim vratima... ;)

Не копчам само зашто сви компјутераши са подсмехом и презиром гледају на сваки иоле озбиљан покушај превођења информатичких термина? Боје се да не остану „изгубљени у преводу“, шта ли? Зато грле обема рукама писање у оригиналу. „Мислим, 'type'-овао сам на 'keyboard'-у, јеботе, док сам био на 'chat'-у, и онда сам...“


Субјекиван став, без трунке правих аргумената. „Ово може само 'Микро' да напише.“ — није баш да нам тржиште врви од домаћих рачунарских часописа, па да је овај „Треће око“ међу „озбиљним и читаним“. Сви издавачи се ваљда труде да пишу језгровито и озбиљно, а неће сигурно звучати озбиљно ако остављају речи у оригиналу, па још под наводницима. Има на Интернету два-три рачунарска речника, па се полако установљава и рачунарска терминологија у нас. Друго, као што рече Бруни, баш на то и треба да асоцира 'Отворени уред', па тек онда на то да је отвореног кода.

Miki, ja bih da opet napomenem, ja ipak mislim da taj Visual Studio kao ni Open Office nije terminologija, nego imena programa, pa samim tim ih ne treba prevoditi, nego transkribovati. Isto kao i npr. keks Ptiber, nikome nije palo na pamet da ga prevodi kao Mali meda, zar ne? ;)

Izvini, Miroslave, ali tvoj prvi pasus mi se ne sviđa uopšte. "Typing" znači "kucanje", "keyboard" znači "tastatura". OpenOffice ne znači OtvorenUred. Kao prvo, reč ured nije odomaćena u našem jeziku. S tim se rasprava završava.

To što sam "kompjuteraš" i još se zanimam za jezik, znači da hoću da isteram stvari pravilno do kraja, a ne da namećem svoje mišljenje. Davao sam argumente u svakoj od svojih malobrojnih poruka do sada. Časopis "Mikro" je poznat po nakaradnom prevodu. Od svih nauka, ova je najmlađa i ona koja se najbrže razvija. NEMOGUĆE JE u našem jeziku prevesti sve izraze. S pravom ću te napasti, kao ti mene, i reći da ti imaš taj poriv da sve mora biti prevedeno, inače običan svet neće znati šta je šta. Lako se da objasniti nekom potpuno neupućenom šta je "Visual studio", ali mu ništa ne znači to prevedeno na srpski. NEMA prevođenja toga! Čak i da se desi, kao što si rekao, insistiranje na nekom izrazu, 99% stručnjaka jednostavno neće to prihvatiti jer te reči koriste oni a ne lingvisti i te reči su izmislili oni a ne lingvisti i te reči ne moraju nikada biti udomaćem rečniku i koristiće se kao i do sada - u originalu.

Слажем се да не треба овај програм преводити, али да „уред“ није одомаћена реч, то ћеш мало да извиниш. ;) Не може „како ја кажем“, па се „расправа завршава“. На основу чега судиш да „уред“ није одомаћена у нашем језику? „Часопис 'Микро' је познат по накарадном преводу.“ — опет пристрасно мишљење. Ако су се неки преводиоци договорили око неког превода, макар и некима од њих он деловао „накарадно“, али ако га довољно људи користи — престаће да буде накарадан (ако је, по субјективном мишљењу, то и био) и одомаћиће се.

Признајем да умем мало да претерам што се тиче ковања домаћих речи, али морам да вучем у другу крајност. ;) Наћи ћемо се таман на средини, надам се.

Нисам злонамеран, само мало оштрије понекад нападам. :)

Hehe, sviđa mi se tvoj stav, moram priznati :) . Izvini na tonu, nemam loše namere, samo agresivno branim svoj stav...

Ja živim u Obrenovcu, školovao sam se u Beogradu. Imam rodbinu u dosta gradova u Srbiji, a na letovanje sam uglavnom išao u Crnu Goru. NIGDE nisam čuo da ljudi govore ured. Svi kažu kancelarija. Jedino u hrvatskom jeziku. Na pamet mi padaju knjige Sidni Šeldona (ispravi me u vezi sa pisanjem stranog vlastitog imena, ako imaš šta). Jedino ako ne tvrdiš da su to isti jezici, pa su i njihove reči jednako naše? Verovatno negde postoji diskusija na 100 strana, nisam gledao.

Sad, ne razumem ovaj tvoj stav koji izgleda dominira, a "poznajem" te jedno popodne :) . Ti misliš da je potrebno naći kakvo-takvo rešenje za neki prevod i onda ga jednostavno siliti i toliko koristiti ne bi li se odomaćio? Zar to ne ide sa godinama i decenijama koriščenja? Ako se tamo neki prevodioci dogovore kako oni hoće onda treba da nas zatrpaju njihovim rešenjem, ne bismo li i mi počeli to da koristimo? A, ne! No way, Pedro!

Имам ја. Имена се мењају по падежима као и презимена: Сиднија Шелдона.  ;)

Члан сам на форуму Света компјутера и још некима чија је тема рачунарство, и веруј ми да ми се повраћа кад читам поједине поруке. То све врви од неких несувислих ћириличко-латиничких склопова, изворне графије и којечега другог. Само су везници и речце српске, чак су и скраћенице енглеске. :P

Сад, „уред“ постоји као натукница (могао сам рећи и „одредница“) у Речнику Матице српске, па је с правом можемо користити и у Србији. Ако је она географски поларизована, мене нимало не занима. То је све један језик, па можемо бирати речи.

Проблем је што никако да се наши преводиоци договоре, и „фурају“ један превод свугде: очас посла би се реч усталила, уз услов да НЕКО користи рачунар са софтвером на српском језику. Треба обавезати произвођаче да продају софтвер на нашем језику, где би се претходно на националном нивоу договорила терминологија, и прозборили би људи и нешто друго осим „англосрпског“. Наравно, треба људе прво убедити да користе софтвер на нашем језику, али утуримо им га уз рачунар, па ће да га користе из ината јер су га платили. :) (Угледајмо се мало на Швабе — они све користе на свом језику, а имају, наравно, већ устаљене преводе за целокупни корпус рачунарских израза. ;))

П. С. Бруни ти даде одговор на оно питање, па да ја не понављам. :)

И Шпанци. А не сумњам да исто чине и Французи, Италијани, Швеђани и други народи код којих је, као што рекох, информатика у ШНМ доста дуже присутна. Искрено се надам да ће с временом и код нас ствари бити другачије... Мислим, што бисмо ми упорно користили програме на енглеском ако се направе добри преводи истих на српски? Зашто бисмо условљавали баратање комјутерима знањем (па макар и основним) енглеског или било ког другог језика?

Vas dvoje imate pravo. I ja sam primetio da u nemačkom jeziku postoje njihove složenice za sve živo. Ali ne prevode ništa od imena proizvoda (programa). Nemam ništa protiv, čak i podržavam naše reči, ali samo ukoliko je to u potpunosti ispravno i prihvatljivo. Npr. raći CD čitač umesto CD-ROM je u redu. Problem prave reči koje se prevode ili transkribuju da to zvuči bezveze. Čest je primer "brauzera". To je glupost. Treba reći "program za pregled internet stranica" ili "program za pregled Interneta". Možda ne možemo sve prevesti jednom rečju?

Što se tiče ureda - ja znam da ta reč postoji u našem rečniku, ali nije odomaćena, tj. ne koristi se. To sam i rekao. Miroslav je rekao "da izvinim". I dalje tvrdim da niko u Srbiji tako ne govori, što znači da bi možda trebalo biti oprezniji sa prevodom Office kao "ured"; ukoliko je uopšte prihvatljivo prevođenje na tom mestu.

A što se tiče korišćenja softvera na našem jeziku, mislim da ćete me sad zamrzeti, ali ja uporno odbijam da koristim srpski na mobilnom telefonu, a pogotovo na kompjuteru. Zašto? Zato što sam jednostavno navikao na engleski jezik na aparatima i kompjuterima i loše se snalazim kada treba uraditi nešto u srpskom "okruženju". S druge strane, nemam ništa protiv, čak i podržavam, da deca koja tek ulaze u taj svet koriste srpski gde god je moguće, kako bi se navikla na to i bila ravnopravna sa svim ostalim narodima, tj. koristila te proizvode na maternjem jeziku.

Blago tebi, poznaješ sve u Srbiji. ;) Rečnik Matice srpske ne beleži sve reči koje postoje, daleko od toga, nego beleži one reči koje se koriste u književnom jeziku; posebno jednotomnik, koji beleži osnovni najčešći sloj književne leksike. Ako RMS beleži „ured“, kao što beleži, onda nema govora o neodomaćenosti, jer taj rečnik upravo služi tome da zabeleži suvremene, odomaćene, upotrebljavane reči u književnom jeziku, a ne neke druge, ređe, čisto posvedočene, izobičajene ili stilski obojene, za koje postoje drugi rečnici.

Samo jedan prevod za jednu stranu reč; samo jedna reč za jedan pojam? Notorna glupost. :) Oupen ofis i nije vrsta kancelarije, stoga je baš prevod „ured“ za „office“ u ovom slučaju možda dosta primereniji negoli puko „kancelarija“, koje ne znači to, pa koje ćemo ostaviti drugima, približnijim značenjima te engleske reči.

Ali, Đorđe, pa Oupen ofis je ime programa, prema tome, ne treba ga prevoditi. Prevodimo li Vord? Prevodimo li Fotošop?, Prevodimo li Adob Akrobat? Korel? Eksel? ? Ne. Zašto bismo onda prevodili Oupen ofis?

Tanderčejs, brauzer je pregledač, čini mi se, a mislim da je i već ta reč i prilično odomaćena, to će ti bolje Časlav reći... Meni lično se više ipak dopada samo transkribovana reč, brauzer, ali to je verovatno iz istog razloga iz kog se tebi više dopada da koristiš programe na engleskom... Sve je stvar navike. Ja sam isto tako bila vrlo naviknuta na englesku verziju informatičkih programa, a sad nakon osam godina života u Španiji, daleko bolje (čak najbolje) baratam španskim prevodima... Baš iz tog razloga, kad sam videla da se pojavljuju prevodi na srpski, počela sam koristiti neke stvari na sprskom. Jer, ako niko ko već barata informatikom, makar i samo kao korisnik, ne počne da koristi srpske prevode, nikad to neće ni zaživeti. Ko će te nove naraštaje naučiti kako se koriste ti srpski prevodi ako sam profesor koristi englesku verziju i "kopipejstuje", "atačuje", "apluduje", "daunlouduje" i tako dalje?

Pa kad se već povela reč o prevođenju, pa Tanderčejs reče kako mu prevod „ured“ nije sasvim „po vkusu“, ja se nadovezah da kažem koju o veštinama prevođenja i umetnosti prevodilaštva, kao i o nekim svojstvima leksikografije. :D

Đorđe, nađi mi jednog čoveka koji, kada vidi reč office pomisli na ured i ja te častim pićem (a da to nisi ti ;)). Na stranu rečnici, reč "ured" nije odomaćena i to mislim, makar ne bio u pravu.

Kada sam govorio o jednoj reči za prevod jednog pojma... Imaš nebrojeno primera gde u engelskom jeziku postoji tačno jedna reč, a u srpskom ne postoji adekvatan prevod, već se koriste sintagme i izrazi. Obrnuto takođe važi. Ne pada mi trenutno ništa na pamet... možda reč accordingly. Zato ne postoji dovoljno precizna reč koja objašnjava browser. To sam hteo reći.

Ali browser je pretraživač. Šta će ti više reči? Ni u engleskom browse ne znači samo "tražiti na Internetu", već znači jednostavno pretraživati nešto ovlaš gledati, tražiti interesantne stvari... Marriam Webster navodi ovu definiciju (pored ostalih, naravno):

browse: to skim through a book reading passages that catch the eye; to look over or through an aggregate of things casually especially in search of something of interest

S druge strane jesi u pravu da postoje mnoge engleske reči koje u srpskom mogu da se samo opisno prevedu... Npr. Wellness center, koji je kod nas ostao u originalu, a da bi se preveo na srpski, trba ti čitava rečenica... :)

Čekaj, nisam sigurna da je terminologija tu prava. Gugl je pretraživač, Jahu je pretraživač, a brauzeri su Eksplorer ili Fajerfoks, na primer... nije to baš to.

Алчеста је у праву. Гугл, Јаху итд. јесу претраживачи, док су Мозила, Опера, ИЕ и други — прегледачи, или ређе: читачи.

Pregledač sam htela reći. Sori. Pokušavam i ja da se prilagodim toj novoj terminologiji, al mi nešto ne ide... I meni je, kao i Tanderčejsu, brauzer mnogo bliskija reč... :)

Ma stvar je u tome što se baš tu često greši pa se brauzer prevodi kao pretraživač, a ne bi trebalo.

Drago mi je da nisam ja jedina koja stalno meša to dvoje... :D

Nemci imaju reč Donaudampfschifffahrtsgesellschaftskapitänswitwe. Ko nađe reč u srpskom jeziku, koja prevodi ovu nemačku složenicu, dobija novog Yuga :D

Ta reč se stalno navodi u primerima iz lingvistike. :) Nije to ništa, pogledaj ovu temu: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1651.msg13952#msg13952 ;D

Mislim da nagrada nije srazmerna težini zadatka... Za to bi trebalo ponuditi barem jedan mercedes... :D

Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz.

Elfenbeinküstenaturschutzparkleitergeländewagenschalthebelbruchreparaturversuchbewilligungzurückweisungsantragsformularausfüllungshilfebegleitzettel.

За неку од ове две речи би следовао авион... :)

Pa pazi, za ovu prvu, dovoljna je bela limuzina...

A za ovu drugu, ni jedan Boing 747 ne bi bio dovoljan... :)

Ja nisam sklon spamovanju ali, koliko sam primetio, na ovom forumu se lako odluta sa teme u nekom drugom pravcu :) .

Pregledač je bolje od pretraživača. Slažem se. Jedino što je ta konstrukcija "pregledač" malo neprirodna...

Овде је атмосфера (као што си већ лепо приметио) доста опуштенија него на другим форумима ;D. Мала смо заједница познајемо се већ доста добро и заиста нема потребе за неким драконским модерисањем и постављањем неких стриктних правила. Сад, ако се оде много у оф-топик увек је ту модератор да дискусију врне на прави пут... :)


И мени, ал се трудим да се навикнем...

E, pa, ako je atmosfera malo slobodnija, onda ću dati sebi pravo da primetim da nisi stavila apostrof na "al", hehe :D ...

Нисам, заборавила сам... Уопште ме ти апострофи само нервирају... :)

E, kako je pravilno? (ovo sam tek pr eneki dan primetio da pišem godinama pogrešno)

- rek'o
- reko'

Primer: Ja, reko, ti ćeš se javiti...

Pa valjda reko' jer ti nedostaje H — rekoh...

А можда се ни не пише, с обзиром да је доста уобичајено то реко(х)... Као и нек, међ, чинит, мислећ, знајућ...

Tako sam i mislio. Ja sam 'ladno pisao rek'o sve vreme. Valjda od rekao, šta znam :-\ ...

Али реченица: (Ја) реко, доћи ћеш, је од: (Ја) рекох, доћи ћеш. Није од: (Ја) рекао, доћи ћеш.

A i da je od „rekao“ (kao što jeste u prošlom vremenu), opet se ne bi pisalo „rek’o“ već „rekô“ — pretragom foruma naći će se dosta o toj temi, da sada ovde ne duljimo.

Znam, Đorđe, to mi je isto bila novost, čitao sam na sajtu.