Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Српска култура и обичаји => Тему започео: Mallrat на 16.22 ч. 10.01.2009.



Наслов: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Mallrat на 16.22 ч. 10.01.2009.
Занима ме које српско име (мушко и женско) важи у Србији за "најсрпско". Да буде мало јасније, ево примера: код Руса име "Иван" (или његов диминутив Вања) се највише асоцира са једноставним просечним човеком, односно Русом. Кад хоће да о неком кажу да је прост човек, Руси говоре: "Па он је обични [руски] Вања."
У сваком случају, овде не мислим на те имена која важе на западу за најкарактеристичнија (као оно класично мишљење становника запада да су сви Руси и Рускиње Борис и Наташа  ;D), већ само на то што се Србије тиче.

Хвала унапред!


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Miki на 17.01 ч. 10.01.2009.
Србољуб? Србислав? Србомир? Српче? Хрвоје? :) ;D

Ја бих рекао: Милош. Дочим да се на помен овог имена многима јављају асоцијације на династије Обилића и Обреновића и носиоце овог имена међу њима, а који су били значајне личности у српској повести.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Miki на 17.07 ч. 10.01.2009.
П. С. Поткрала ти се једна грешка, — иако мислим да придев „српски“ нема компарацију — јер треба рећи „најсрпскије (име)“. ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Mallrat на 17.25 ч. 10.01.2009.
Хвала ти, баш ми се допада Милош, стварно звучи врло српски, зар не? ;) Ја бих рекао, много спрскије него сва остала имена :)
Што се компаратива тиче, ако га још нема, требало би да га одавно било па нек сад буде овакав!  ;D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: oliva на 17.35 ч. 10.01.2009.
"Najsrpskije" ime zensko je Srbijanka. Tako se moja baba zove.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Mallrat на 18.09 ч. 10.01.2009.
Такође добро име :) А да нису још "Љубица" или "Милунка" мало српскије него остали?
Ето, објављујем конкурс на "најсрпскије име", победник добиће право да се поново роди са победничким именом!  ;D :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Mallrat на 18.25 ч. 10.01.2009.
И Марко, наравно  :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Бојан Башић на 19.13 ч. 10.01.2009.
Да буде мало јасније, ево примера: код Руса име "Иван" (или његов диминутив Вања) се највише асоцира са једноставним просечним човеком, односно Русом. Кад хоће да о неком кажу да је прост човек, Руси говоре: "Па он је обични [руски] Вања."

Verujem da ovom kontekstu najviše pristaje ime Petar, tj. nadimak Pera. Često i u kombinaciji s prezimenom: Pera Perić.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Дарко Новаковић на 19.35 ч. 10.01.2009.
За Македонце је то Димитрије (Димче). Рече ми један старији господин Димче да је тада кад су њему давали име важила девиза:
''Нека је од блата али само да се зове Димче.''  :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 20.55 ч. 10.01.2009.
Miloš je verovatno najsrpskije „patriotsko“ ime (kao i Nemanja, odmah asocira na razne kraljeve i careve), ali ne znam baš da li je najsrpskije prostonarodno ime.

Mene, kada se govori o prostonarodnim imenima, to uvek asocira na ona izvedena od „rad“: Radovan, Radomir, Rađen, Ratko, Radan, Radisav, Radojko, Radojica, Radosav, Radoman, Obrad; Radovanka, Radmila, Radenka, Radinka, Radojla, Radojka, Radisava, Radomirka, Rađenka, Obradinka; jer su ona veoma česta u narodu, ili ona od „mil“: Milovan, Milan, Milojko, Miljko, Miljaš, Milisav, Milenko, Milivoje i dr; Milka, Milenka, Milena, Milica...

Najsrpskije žensko ime jeste Milica, zar ne? ;) Za muško, pa ne znam — glasam za Radojicu, jer i njega ima u narodnoj pesmi kao i Milice (mali Radojica ili dijete Radojica).


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: MDMD на 00.43 ч. 11.01.2009.
Da sam kojim slučajem rodila ćerku zvala bi se, ne Anđela,ne Anđelka, već Anđelija. Čisto, narodno srpsko ime.  Mada imamo mi i malo nakkaradnih ženskih imena, ROKSANDA, veoma često ime u narodnim pesmama ( epskim ili  u epsko- lirskim).


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Miki на 01.15 ч. 11.01.2009.
Хм, мени Милош звучи најсрпскије. Ваљда зато што познајем хиљаду Милоша. А женско би, по мени, било Милена или Милица. Опет из истог разлога. Такође, Бојан право збори да је онај прости народни човек одн. човек из народа, Пера Перић.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.28 ч. 11.01.2009.
Хм, мени Милош звучи најсрпскије. Ваљда зато што познајем хиљаду Милоша. А женско би, по мени, било Милена или Милица. Опет из истог разлога. Такође, Бојан право збори да је онај прости народни човек одн. човек из народа, Пера Перић.

Ili neki gdin Jovanović. :) Jer Jovanovića i Petrovića ima zaista najviše.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 10.11 ч. 11.01.2009.
Ја се слажем с Ђорђем. Кад причате виц и морате некако да именујете Србина, најчешће вам падају на памет имена типа Радојко, Радојица, Рајко, Ратко... Исто је и са народним причама. Ту је увек неки Радоје, Радојица, и сл. Сад се сетих једне симпатичне приче...

Кренула млада жена на њиву да носи мужу ручак. На глави је носила замотуљак у коме су биле две пите, једна од сира а друга од дулека. Пут дуг, а жена гладна, па штрпне мало из оног замотуљка, те рече: "Мммм, слано..." Опет штрпне, па рече: "Мммм, слатко!" Па онда узвикну, сетивши се свог младог мужа: Живео мој Ратко!" Настави она тако, слано, слатко живео мој Ратко, слано, слатко, живео мој Ратко, слано, слатко, живео мој Ратко, а кад стиже до Ратка, у замотуљку више ништа не оста....  ;D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Jovana_NS на 11.47 ч. 11.01.2009.
ја баш мислим да је боље Стефан или Немања, тако су се звали први српски владари, те мислим да су то најсрпскија имена :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Bojan на 12.09 ч. 11.01.2009.
Po meni je jedno od "najsrpskijih" imena, a dosad nepomenuto Dragan... isto tako i Milan.... i zaboraviste gore Marka Markovića. ;D..... a ovdje kod nas umjesto Petrovića i Jovanovića, kijamet Banovića i Kneževića...... :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Психо-Делија на 12.11 ч. 11.01.2009.
Која је дефиниција "најсрпскијег имена"? Да ли је то оно име које одмах асоцира на Србина, или је то име које је најраспрострањеније (односно најчешће) међу Србима. Негде сам наишао на податак да је Петровић најчешће презиме међу Србима, али нигде нисам могао пронаћи податак које је име најчешће међу Србима.

Узгред, мој фаворит за најсрпскије име је Душан. 8)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Bojan на 12.17 ч. 11.01.2009.
Je l to onaj isti Dušan što je i po Crnoj Gori popularan, pa i kapu svoju dušankom zovu....... :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 12.26 ч. 11.01.2009.
ја баш мислим да је боље Стефан или Немања, тако су се звали први српски владари, те мислим да су то најсрпскија имена :)

Јесу били српски владари, али нису били први... Занимљиво је да први српски владари носе имена која се завршавају на -слав или на -мир... Вишеслав, Властимир, Радослав, Мутимир, Прибислав... Часлав...


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Jovana_NS на 13.05 ч. 11.01.2009.
ја баш мислим да је боље Стефан или Немања, тако су се звали први српски владари, те мислим да су то најсрпскија имена :)

Јесу били српски владари, али нису били први... Занимљиво је да први српски владари носе имена која се завршавају на -слав или на -мир... Вишеслав, Властимир, Радослав, Мутимир, Прибислав... Часлав...
То ,,први'' је била грешка која ми се поткрала, а нисам могла да је изменим...
али ја сматрам да су то права најсрпскија имена која се и дан данас јављају...


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Waigani на 09.25 ч. 27.01.2009.
Ja sam od skora postala majka,a kakve sam predloge dobijala da dam sinovima ime,niko ih nikada ne bi dao svom djetetu.
Mada mislim da su sva imena srpska jako lijepa,ali Srbi isto daju dosta ruskih imena djeci.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Miki на 11.25 ч. 27.01.2009.
Ja sam od skora postala majka,a kakve sam predloge dobijala da dam sinovima ime,niko ih nikada ne bi dao svom djetetu.

Честитам. Не мислим да вређам и извињавам се унапред ако тако звучи ово што ћу рећи, али мислим да су људи подлегли утицају покондирених естрадних „уметника“, па су предлагали нека, по мом мишљењу, неприкладна (страна) имена, пошто је то, јелте, ин и кул, јер: они су „светске мегазвезде“ па су таква и имена њихове деце. :P


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Waigani на 12.36 ч. 28.01.2009.
Bash tako,odvratna i nekako jeftina strana imena,shto bi odje samo white trash
dao.
Sa druge strane imena nekih Svetaca,za koje nijesam ni chula. Bilo je i takvih predloga.
Da hvala na chestitika ,sinovi se zovu Nemanja i Danilo. 


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Вученовић на 13.21 ч. 30.01.2009.
Bash tako,odvratna i nekako jeftina strana imena,shto bi odje samo white trash
dao.
Sa druge strane imena nekih Svetaca,za koje nijesam ni chula. Bilo je i takvih predloga.
Da hvala na chestitika ,sinovi se zovu Nemanja i Danilo. 

Нек су живи и здрави! И мени су обадва та имена лепа, али то заправо и није много важно.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.55 ч. 31.01.2009.
A i mi sada imamo jednu žensku prinovu u porodici, i to dugo očekivanu, pa razmišljamo o imenu. :) Doduše, „srbizam“ neće biti merilo.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: mt на 17.42 ч. 07.03.2009.
Ма да, људи су ћеркама давали име Касандра итд. Будалаштине, сад се гарант спрдају са девојчицом... :)

мушка: Александар (иако и руско)  Милош  Немања   Ђорђе    Богољуб    Србислав    Србољуб :)
женска: Христина, Јелена, Катарина


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 17.50 ч. 07.03.2009.
Da i ja dodam jedno — bebica što je pomenuh iznad zove se Dunja. :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: mt на 17.56 ч. 07.03.2009.
е да, честитам! :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 17.57 ч. 07.03.2009.
Hvala lepo. :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: aleksandra7 на 00.08 ч. 15.03.2009.

Nikola i Rastko.  Inače mi drago da naša deca nose imena hrišćanskih svetitelja.  Neka su više monaška ali ima lepih imena i za nas ostale.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Владимир на 17.12 ч. 18.03.2009.
Ма ја сам за себе - Владимир :) Нек' влада мир!
Иначе, ово име је свесловенско, па може да се сврста и под српско :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: aleksandra7 на 17.32 ч. 18.03.2009.
 Увек ми драго да некога зову баш правим именом. И мени је лепо Владимир, али ми жао што од тога на крају постане Влада.

Иначе на грчком си Иринеос (Иринеј). Ирини је мир.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 19.04 ч. 18.03.2009.
Нек' влада мир!

„Nek“ bez apostrofa, ako se ne varam, jer su u pitanju dubletni oblici: „nek“ i „neka“, „hajde“ i „ajde“ i sl., pa nam nije potreban znak za izostavljeno slovo. Obrati pažnju, pošto se pripremaš za prijemni. ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Miki на 19.31 ч. 18.03.2009.
Не вараш се.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 19.38 ч. 18.03.2009.
Hvala. ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Бокан на 20.31 ч. 18.03.2009.
Цитирано: Владимир link=topic=2990. msg34664#msg34664 date=1237392770
Ма ја сам за себе - Владимир :) Нек' влада мир!
Иначе, ово име је свесловенско, па може да се сврста и под српско :)



Цитирано: aleksandra7 link=topic=2990. msg34666#msg34666 date=1237393933

Иначе на грчком си Иринеос (Иринеј).  Ирини је мир.


Владимир јесте свесловенско име, али ја мислим да на већини словенских језика "мир" значи "свет", па би, с обзиром на то Владимир био онај који влада светом.  У ствари, на руском мир значи свет, за остале словенске језике не знам, морао бих погледати речнике.




Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Владимир на 21.35 ч. 18.03.2009.
Увек ми драго да некога зову баш правим именом. И мени је лепо Владимир, али ми жао што од тога на крају постане Влада.

Иначе на грчком си Иринеос (Иринеј). Ирини је мир.

Ово ми се свиђа, јер баш намеравам да упишем грчки! Ефхаристо! :) Мада се двоумим још. И мени је много криво због тог Влада, сви ме тако зову а мени се не свиђа нешто посебно, а слабо ко ме зове Владимир (мислим на друштво), једино када се деру на мене или их изнервирам :) , осталима је мноооогооо дугачко, а мени је баш лепо, пре га нисам волео као сад. И мој тата исто не воли Влада, пошто смо ми ипак из Хрватске (Срби из Хрватске), па су се буквално шлогирали када су чули за то, јер код нас има и име Владо, које нема никакве везе са Владимир или са Влада, него је само Владо, није надимак.

Цитат
„Nek“ bez apostrofa, ako se ne varam, jer su u pitanju dubletni oblici: „nek“ i „neka“, „hajde“ i „ajde“ i sl., pa nam nije potreban znak za izostavljeno slovo. Obrati pažnju, pošto se pripremaš za prijemni. ;)

Хвала пуно! Ово нисам знао, и такође нисам знао за ајде, увек сам га писао са апострофом.

Цитат
Владимир јесте свесловенско име, али ја мислим да на већини словенских језика "мир" значи "свет", па би, с обзиром на то Владимир био онај који влада светом.  У ствари, на руском мир значи свет, за остале словенске језике не знам, морао бих погледати речнике.

Мислим да је на чешком исто мир, али само мислим :) Е ово нисам знао за мир, значи она руска станица уопште није MИР као мир :( . Ма за мене је реч "мир" мир, пошто и јесам пацифиста :) Мада ако ћемо да филозофирамо: "Нек влада свет" (екологија и тако то)  ;D ;D 8)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: aleksandra7 на 22.58 ч. 18.03.2009.
 Само ме мама зове Александра а сви остали "Сашка", ни мени се то не свиђа. Знам за то Владо, и ја сам исто живела у Хр. до 14-е године. Потом 6 година у Грчкој где сам ишла у Вишу економску школу. А сада збрка у језику и правопису. Било би добро један део са разликама имеђу та два језика (српског и хрватског) да се отвори.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Mallrat на 10.26 ч. 19.03.2009.
"Мир" на руском је и мир и свет. Зато кад се на руском говори да "Руси хоће мир", није свима јасно  ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Miki на 10.57 ч. 19.03.2009.
Само ме мама зове Александра а сви остали "Сашка", ни мени се то не свиђа. Знам за то Владо, и ја сам исто живела у Хр. до 14-те 14-e године. Потом 6 шест (није велика грешка, али боље је словима прибележити бројеве прве декаде него бројкама) година у Грчкој где сам ишла у Вишу Економску школу Вишу економску школу.
Није на одмет мало лекторисања на оваквом форуму. Не љути се, намера је најбоља.

А сада збрка у језику и правопису. Било би добро један део са разликама имеђу та два језика (српског и хрватског) да се отвори.
Има већ тема Српски-хрватски (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3441.0). Ту можеш питати све што те занима на ову тему.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: aleksandra7 на 13.45 ч. 20.03.2009.

Хвала Мирославе, ту сам да нешто научим и исправим док се још може исправити.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Оли на 17.58 ч. 20.03.2009.
Нек' влада мир!

„Nek“ bez apostrofa, ako se ne varam, jer su u pitanju dubletni oblici: „nek“ i „neka“, „hajde“ i „ajde“ i sl., pa nam nije potreban znak za izostavljeno slovo. Obrati pažnju, pošto se pripremaš za prijemni. ;)


Нек је у РМС без апострофа, али пише да је у питању некњижевни облик (није као с и са, непостојано а), нема забележене речи ајде, али има ајд и ајда у истом значењу, не стоји ништа о чињеници да ли су књижевни или не, додуше с њих се упућује на оне друге са х. Тако да сад нисам сигурна колико су и оне књижевне. ???


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 09.14 ч. 21.03.2009.
No dobro, nisu književne, ali se pišu bez apostrofa. ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Милош Бркушанин на 21.34 ч. 08.09.2009.
Хвала ти, баш ми се допада Милош, стварно звучи врло српски, зар не?

Свиђа ми се ово :). Мада, ја познајем девојчицу која се зове Србија, скоро је рођена, мислим да се чланак могао прочитати и у новинама. То је, према мом мишљењу, најсрпскије име.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.45 ч. 08.09.2009.
Одавно нисам чуо да се неки клинац зове Радован, Милован (нити било које са Рад- и Мил-), а Раде и Миле су, бар судећи по народним песмама (оним старим), најчешћа српска имена. О девојчицама да и не говорим, тиме треба да се позабаве социолингвисти.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.01 ч. 08.09.2009.
О девојчицама да и не говорим, тиме треба да се позабаве социолингвисти.

Ajoj, zašto sociolingvisti? :D Zar su ženska imena tako... društveno uslovljena?

Mislim da je Zoran upravo napravio prvi forumaški lingvistički fazon, i to jako dobar. :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: b.n. на 23.24 ч. 08.09.2009.
Гласам за Марко!  ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 11.38 ч. 09.09.2009.
Гласам за Марко!  ;)

Име Марко може се наћи и у многим другим језицима.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 11.39 ч. 09.09.2009.
Zar su ženska imena tako... društveno uslovljena?

Јесу.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: J o e на 11.50 ч. 09.09.2009.
Јесу.

Што то мислите?


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ena на 12.46 ч. 09.09.2009.
Čini mi se da niko nije spomenuo: Vuk.

Miloš je ok, ali ja lično mislim da ostatku sveta prvo na pamet padnu slavni Česi tog imena.

Imena Nikola, Petar, Marko, Jovan, Stefan bih izbacila zato što su svetski rasprostranjena i nisu srpskog porekla.

Ono za Radojicu, Radovana i imena na -slav je sasvim tačno.

 :) Međutim, meni u ovom glasanju kriterijumi nisu jasni

1) traži se najrasprostranjenije ime u Srbiji (gde mogu da konkurišu sva internacionalna imena) ili

2) najsrpskije po poreklu, najnarodnije
 


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Stoundar на 14.03 ч. 09.09.2009.
Ako sam dobro razumio Molrata, s obzirom da ne govorim ruski pa ne znam tipične ruske izraze, ne traži se ni najtradicionalnije ni najrasprostranjenije ime, već nešto u ovom smislu (http://tinyurl.com/nzgkpy).


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ena на 14.27 ч. 09.09.2009.
http://www.urbandictionary.com/define.php?term=joe%20schmo (http://www.urbandictionary.com/define.php?term=joe%20schmo)

 ??? Hm, u tom slučaju su (skoro svi dosadašnji) predlozi promašeni! Verovatno nas je ono "najsrpskije" odvelo na pogrešan put.

Da li se stvarno traži nacionalno ime za glupaka? Lično a zajedničko ime za prosečnu i prostu osobu?

Pročitala sam uvodni post, tamo se zaista o tome govori, mada kod Vanje negativni aspekt nije toliko naglašen kao kod Joea Schmoa, ali svejedno ...


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Бојан Башић на 15.26 ч. 09.09.2009.
??? Hm, u tom slučaju su (skoro svi dosadašnji) predlozi promašeni! Verovatno nas je ono "najsrpskije" odvelo na pogrešan put.

Khm... http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2990.msg28742#msg28742 :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ena на 15.51 ч. 09.09.2009.
A-ha  :)

Da li ima još predloga ili je Pera Perić jedini ?

Mora da ima još nešto ...

Kako se u narodnim pričama najčešće zove ovakva osoba?


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 16.36 ч. 09.09.2009.
Ćoso? Mujo? Ero? Perica?

Jedino Ero od njih, a donekle bogami i Mujo, imaju i geografsku konotaciju uza se, pa možda stoga otpadaju kao kandidati za opšte neko ime.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 16.55 ч. 09.09.2009.
Ja glasam za Ćosa. :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Prekobrojna на 17.47 ч. 09.09.2009.
Čini mi se da niko ne spomenu Milutina. Dodala bih ovo ime listi najsrpskijih muških imena.  :)
Kada se rodi beba i dobije ime Milutin, odmah mu kažu: Tako mali, a već Milutin! :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.34 ч. 10.09.2009.
А Жика? Односно сви они на Жив-.

Не знам да ли у другим језицима има толико варијанти на тему као код нас. Са Рад-, Мил-, Драг-, Жив-  може се направити велики број имена.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.05 ч. 10.09.2009.
Zar su ženska imena tako... društveno uslovljena?

Јесу.


   Џо је учтиво питао, па није ред да не одговорим. Кад сам већ рекао А морам и Б.
   За ових шездесет година колико живим у Србији био сам сведок (сведоком, што би рекли Хрвати) разних промена. Упоредо са променама друштвено-економских прилика и у складу са њима, развојем технике и свега осталог, мењало се и понашање људи. Мењао се језик,оно о чему овде разговарамо, мењали су се критеријуми и погледи на свет мењао се, како се то сад каже, вредносни систем. Тако се и мењала мода давања именâ новорођеној деци. После рата су нека имена била врло популарна, па су измодела, дошла су друга и то је сасвим нормално. Можда је нормално и то што са сада женској деци надевају нека имена која се раније нису давала, као што су Уна, Теа, Миа... Или странска: Андреа, Анђела, Каролина...
   Ни за једно име се, у принципу, не може (и не сме) рећи да је ружно, али ја ипак не могу да се отмем утиску да се једна мала Каролина из мог комшилука зове тако да би била што даље од Горње ... где је рођена. На то сам мислио када сам рекао да је давање имена на неки начин друштвено условљено.
   Наравно, можда нисам у праву, као и много пута до сада, али се не устручавам да ово размишљање изнесем пред вас.
   


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: J o e на 00.05 ч. 11.09.2009.
Не, потпуно сте у праву, само што сте — вероватно грешком — рекли да су баш женска имена друштвено условљена, па ме је занимало откуд то. Са овим се и ја слажем. Мени је у вези с тим помодним именима најзанимљивија она јадна Тракторка, која се јавила у доба појаве механизације на нашем селу.  :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.59 ч. 11.09.2009.
Ali to nije društvena uslovljenost. Sociolingvistika se bavi time fenomenom jezika što je on podložan raslojavanju na razne registre u zavisnosti od toga kojoj društvenoj grupi pripadaju njegovi govornici. Tako, ne govore isto profesori književnosti i ratari, automehaničari i političari, socijalno prestižne porodice iz centra grada i autsajderi sa periferije, ljudi iz srednje klase i ljudi iz više ili niže klase itd. (ili, kod nas još dodatno, s obzirom na uticaj politike na sudbinu srpskohrvatskoga jezika — ne govore isto Srbi i Bošnjaci, Hrvati i Crnogorci), već svaka od tih grupa ima neki svoj poseban „jezik“, tj. sociolekat, po kome je, uostalom, možemo i odmah prepoznati kao baš tu društvenu grupu. („Ma, on je seljak, čuješ kako govori, nije sigurno iz grada!“ ili „Nije sigurno političar!“ ili „Aaa, ovaj je purger, to se odmah čuje!“ ili „Čuješ, ova je neka velika zverka, slušaj je kako govori!“ i slično. :)) Time se bavi sociolingvistika, i to znači društvena uslovljenost jezika.

Ženska imena bi bila društveno uslovljena onda kada bismo po imenu mogli pogoditi iz koje društvene klase potiče ona koja ga nosi, dakle kada bi ime vuklo neku socijalnu konotaciju uza se — recimo, kada bi se samo ćerke ratara zvale Karoline, a samo ćerke ljudi iz više klase, na primer, Milice i Mije; pa kada bi se neko predstavio kao Karolina, a to tebe odmah asociralo na jedan društveni status i jednu klasu, recimo ratare. Ali to nije tako; nego svakojakih imena ima po svima društvenim grupama, dakle ona nisu društveno uslovljena, već nažalost po djecu, zavise samo od (ne)ukusa njihovih roditelja, kojoj god oni socijalnoj grupi pripadali. :) Pri tome, to ne važi samo za ženska, već i za muška imena.

Jedino što bi verovatno moglo da bude predmet interesovanja sociolingvistike jeste upravo ta tužna Traktorka, budući da ovo ime ipak nosi jednu društvenu konotaciju sa sobom — selo. To je, dakle, uslov za ime da bude sociolingvistička poslastica; a inače je ono bio vrlo dobar fazon, jer kad bi ženska imena bila predmet proučavanja sociolingvistike, i bila dakle društveno uslovljena, to bi zaista bila jedna smešna strana jezika. :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.18 ч. 11.09.2009.
„Ma, on je seljak, čuješ kako govori, nije sigurno iz grada!“ ili „Nije sigurno političar!“

Doduše, sad mi prođe kroz glavu, ovo kod nas (za političare) obično ne važi. Neki od njih tako grme svojim lokalnim akcentima i dijalektima, a književni jezik tako ’ladno prolazi mimo njih kao da su imuni na njega, iako ga s obzirom na položaj koji imaju svakodnevno oko sebe slušaju, da bi s tom svojom jezičkom upornošću i takvom otvrdelom glavom moći očuvanja svoga primitivnog jezika mogli lasno biti i ponajbolji informatori lingvistima za dijalektološka proučavanja, bolji nego babe po selima koje inače intervjuišemo — one skoro uvek i pokupe ponešto sa televizije i iz novina, pa iskvare svoj autentični dijalekat, a ovi političari jok, ništa to na njih ne deluje, stvarno kô da su imuni na jezičku interakciju sa okolinom. :)

Valjda zato što ionako uopšte i ne slušaju nikoga — evo, ovo je dokaz da čak i ne slušaju što im se govori, čim njihov jezik tako snažno odoleva svim spoljnim uticajima, bez i najmanje naznake o mogućnosti promene i ispravke. Vidite li koliko su jezik i znanje o njemu važne stvari, i koliko nam toga mogu otkriti o ljudima? Da nije te zanimljive sitnice, ne bismo ni znali da nas političari zapravo nikada i ne slušaju, a ovo nam dokazuje da je upravo tako. ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.38 ч. 11.09.2009.
Не, потпуно сте у праву, само што сте — вероватно грешком — рекли да су баш женска имена друштвено условљена, па ме је занимало откуд то. Са овим се и ја слажем. Мени је у вези с тим помодним именима најзанимљивија она јадна Тракторка, која се јавила у доба појаве механизације на нашем селу.  :)

Лично сам познавао (пре педесетак година) и једну девојку која се звала Лењинка. После сам чуо да је променила име.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ena на 13.19 ч. 11.09.2009.
Od tih nekada pomodnih imena na selu najgore mi zvuči Žaklina. Bilo je popularno pre oko trideset i više godina u okolini Leskovca. Valjda po gospođi Kenedi Onazis ?


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: J o e на 14.48 ч. 11.09.2009.
Doduše, sad mi prođe kroz glavu, ovo kod nas (za političare) obično ne važi. Neki od njih tako grme svojim lokalnim akcentima i dijalektima, a književni jezik tako ’ladno prolazi mimo njih kao da su imuni na njega, iako ga s obzirom na položaj koji imaju svakodnevno oko sebe slušaju, da bi s tom svojom jezičkom upornošću i takvom otvrdelom glavom moći očuvanja svoga primitivnog jezika mogli lasno biti i ponajbolji informatori lingvistima za dijalektološka proučavanja, bolji nego babe po selima koje inače intervjuišemo — one skoro uvek i pokupe ponešto sa televizije i iz novina, pa iskvare svoj autentični dijalekat, a ovi političari jok, ništa to na njih ne deluje, stvarno kô da su imuni na jezičku interakciju sa okolinom. :)

:D :D :D Сит се насмејах овој тужној истини.

Ali to nije društvena uslovljenost. Sociolingvistika se bavi time fenomenom jezika što je on podložan raslojavanju na razne registre u zavisnosti od toga kojoj društvenoj grupi pripadaju njegovi govornici. Tako, ne govore isto profesori književnosti i ratari, automehaničari i političari, socijalno prestižne porodice iz centra grada i autsajderi sa periferije, ljudi iz srednje klase i ljudi iz više ili niže klase itd. (ili, kod nas još dodatno, s obzirom na uticaj politike na sudbinu srpskohrvatskoga jezika — ne govore isto Srbi i Bošnjaci, Hrvati i Crnogorci), već svaka od tih grupa ima neki svoj poseban „jezik“, tj. sociolekat, po kome je, uostalom, možemo i odmah prepoznati kao baš tu društvenu grupu. („Ma, on je seljak, čuješ kako govori, nije sigurno iz grada!“ ili „Nije sigurno političar!“ ili „Aaa, ovaj je purger, to se odmah čuje!“ ili „Čuješ, ova je neka velika zverka, slušaj je kako govori!“ i slično. :)) Time se bavi sociolingvistika, i to znači društvena uslovljenost jezika.

Ženska imena bi bila društveno uslovljena onda kada bismo po imenu mogli pogoditi iz koje društvene klase potiče ona koja ga nosi, dakle kada bi ime vuklo neku socijalnu konotaciju uza se — recimo, kada bi se samo ćerke ratara zvale Karoline, a samo ćerke ljudi iz više klase, na primer, Milice i Mije; pa kada bi se neko predstavio kao Karolina, a to tebe odmah asociralo na jedan društveni status i jednu klasu, recimo ratare. Ali to nije tako; nego svakojakih imena ima po svima društvenim grupama, dakle ona nisu društveno uslovljena, već nažalost po djecu, zavise samo od (ne)ukusa njihovih roditelja, kojoj god oni socijalnoj grupi pripadali. :) Pri tome, to ne važi samo za ženska, već i za muška imena.

Jedino što bi verovatno moglo da bude predmet interesovanja sociolingvistike jeste upravo ta tužna Traktorka, budući da ovo ime ipak nosi jednu društvenu konotaciju sa sobom — selo. To je, dakle, uslov za ime da bude sociolingvistička poslastica; a inače je ono bio vrlo dobar fazon, jer kad bi ženska imena bila predmet proučavanja sociolingvistike, i bila dakle društveno uslovljena, to bi zaista bila jedna smešna strana jezika. :D

Ђорђе, ти посматраш ову ствар само из једне перспективе: перспекиве раслојавања језика. Социолингвистика се, знамо, не бави само тиме већ и свиме оним чиме друштво утиче на језик. Стога се примећује да се свака друштвена промена рефлектује и у језику. Тракторка је била тај рефлекс у једном стању друштва, у комунистичком су то биле — што каже Зоран — Лењинке и Стаљинке, у русофилско доба дошле су нам Вање, Соње, Игори, Бориси, а потом су наврле, ваљда под утицајем западне културе, и све Жаклине, Виолете, Брижите, Инес (несаградива множина), и најновије Мије, Тее, Уне (још кад би смислили женско име с два слова!). Наравно да се и тиме бави социолингвистика; можда пре ономастика, али из своје социолошке перспективе.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 23.50 ч. 11.09.2009.
Da, ali bitno je istaći to da se sociolingvistika bavi onima jezičkim poslasticama koje imaju društvenu konotaciju, samo onima na koje utiče društvo. Tu spadaju Traktorke, Lenjinke i Staljinke, jer ju one imaju, ali se, uh, Žakline i Mije prilično klimavo graniče sa sociolingvistikom, jer tu nije baš lako naći socijalnu konotaciju. Možda su roditelji uzeli ime Mija kao skraćeno od Milina, recimo...

Ako tu ima uticaja društva, i ako možemo pokazati kako je ime Žaklina došlo baš pod uticajem zapadne kulture, onda to jest sociolingvistička poslastica, ali opet, neke moje dalje, šta ja znam, tetke su se zvale valjda baš Žaklina, čini mi se, i Anela (valjda se još uvek zovu, nadam se da su žive), neke dalje babe Selena i Albijana ili Albina, zaboravio sam kako tačno, i to pre nego što su Užičani uopšte i videli televizor, ako je tada i postojao! ;)

Moji su doneli jedan od prvih televizora na Zlatibor tek negde krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina... Otkuda takva imena ovde i pre televizije, to treba onomastika da pokaže. Ko zna kakvi su koreni i putovi tih imena.

A ja sam, recimo, dobio ime zahvaljujući upravo toj televiziji. Moja majka je volela da gleda crtaće, i znate onaj jedan, mislim da je sa Duškom Dugouškom ili Patkom Dačom — maziću ga, paziću ga, i zvaću ga Đorđe... :D Ovde tada uopšte nije bilo često to ime Đorđe, i njoj se dopalo, zamislite!


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Милош Бркушанин на 23.50 ч. 11.09.2009.
још кад би смислили женско име с два слова

Ен, Лу, Ив... Не пада ми ништа више на памет...


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 23.53 ч. 11.09.2009.
још кад би смислили женско име с два слова

Ен, Лу, Ив... Не пада ми ништа више на памет...

Пе... Од Пенелопе Круз..


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Милош Бркушанин на 00.03 ч. 12.09.2009.
neke dalje babe Selena i Albijana ili Albina, zaboravio sam kako tačno...

Имам две другарице - Селену и Северину, обе су добиле имена из црквеног календара. Колико сам ја успео да пронађем за ових пар минута, име Селена је грчког порекла и означава месец...


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.12 ч. 12.09.2009.
Da, i ja mislim da su to imena grčkog ili latinskog porekla iz crkvenog kalendara, koja se mogu gdegde naći u narodu. Dakle, imena zaista ima raznih i neočekivanih, i ne mora da znači da su sva pomodarska. Eto ta dva, ko bi ih očekivao u generaciji naših baba i prababa, ali ipak... nisu sve Rađenke i Ljeposave, i sva narodna imena slovenskih korena, ne treba generalizovati. ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.32 ч. 12.09.2009.
Recimo, tako sam u narodu našao i na našu varijantu hebrejskog imena Benjamin — ona glasi Venijamin, isto je iz crkvenog kalendara. Postoji i narodno ime Polka, ovde kod mene je relativno često, mislim da je takođe grčkog porekla.

Selena bi, međutim, mogla biti i slovenskog korena, od milošte sestra, ako nije od grčkog koji znači "mesec". Ovde je isto relativno često po selima, i akcentuje se na prvom slogu, a ne dugouzlaznim na drugom kako bismo danas možda po inerciji pročitali.

Tako i narodno ime Brajan, verovatno od milošte brat, ali opet možda i neslovenskog porekla (keltskog, recimo), jer se javlja kod Srba još u srednjem veku, kada je bilo dodira sa manje ili više romanizovanim paleobalkanskim plemenima, među kojima su bili i Kelti. Jer, englesko ime Brajan je došlo iz keltskih jezika, od korena koji znači "snagu" — a tako se zvao jedan srednjovekovni užički župan, velikaš, baš u ovom kraju koji ima jaku ilirsku i keltsku pozadinu iz srednjega veka, i ranije.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Филип Милетић на 07.19 ч. 12.09.2009.
Мој се деда звао Јевђеније, и не знам ни за кога другог ко је носио то име... у енглеском је чешће, као Јуџин (Eugene), у руском као Јевгениј(е).

ф


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Милош Бркушанин на 08.19 ч. 12.09.2009.
A ja sam, recimo, dobio ime zahvaljujući upravo toj televiziji. Moja majka je volela da gleda crtaće, i znate onaj jedan, mislim da je sa Duškom Dugouškom ili Patkom Dačom — maziću ga, paziću ga, i zvaću ga Đorđe... :D

http://www.youtube.com/watch?v=UZu7pFuuXaM

Шта би се десило да није било синхронизације? Био би Џорџ :).
http://www.youtube.com/watch?v=j_tmv0EDKPo


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: J o e на 09.40 ч. 12.09.2009.
Da, ali bitno je istaći to da se sociolingvistika bavi onima jezičkim poslasticama koje imaju društvenu konotaciju, samo onima na koje utiče društvo. Tu spadaju Traktorke, Lenjinke i Staljinke, jer ju one imaju, ali se, uh, Žakline i Mije prilično klimavo graniče sa sociolingvistikom, jer tu nije baš lako naći socijalnu konotaciju. Možda su roditelji uzeli ime Mija kao skraćeno od Milina, recimo...

Ako tu ima uticaja društva, i ako možemo pokazati kako je ime Žaklina došlo baš pod uticajem zapadne kulture, onda to jest sociolingvistička poslastica, ali opet, neke moje dalje, šta ja znam, tetke su se zvale valjda baš Žaklina, čini mi se, i Anela (valjda se još uvek zovu, nadam se da su žive), neke dalje babe Selena i Albijana ili Albina, zaboravio sam kako tačno, i to pre nego što su Užičani uopšte i videli televizor, ako je tada i postojao! ;)

Не знам за Анелу, али су Селена и Албијана/-ина давно дошле к нама (прва из грчког, друга из латинског), што видимо према презименима Селенић и Албијанић.

Жаклине и Мије, па и мање популарне али ипак живуће Касандре, Љовисне и Есмералде, за оне образоване, свакако имају социјалну конотацију. Тачно се очитује из које су културе преузета и од које друштвене групе.

Ен, Лу, Ив... Не пада ми ништа више на памет...

Па то су енглеска. Чик смисли српско име од два слова (то јест: „српско“). ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 12.50 ч. 12.09.2009.
Па то су енглеска. Чик смисли српско име од два слова (то јест: „српско“). ;)

Ru... Od Rumenka (Radovan III)... ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.19 ч. 12.09.2009.
Мој се деда звао Јевђеније, и не знам ни за кога другог ко је носио то име... у енглеском је чешће, као Јуџин (Eugene), у руском као Јевгениј(е).

Познајем лично једног Јевђенија (дружим се са његовим братом), по струци је математичар, нешто је млађи од мене.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.04 ч. 14.09.2009.
Жаклине и Мије, па и мање популарне али ипак живуће Касандре, Љовисне и Есмералде, за оне образоване, свакако имају социјалну конотацију. Тачно се очитује из које су културе преузета и од које друштвене групе.

Ali koja je to tačno očitujuća društvena grupa koja svoje kćeri naziva Žaklinama i Mijama?! Hoćeš reći kako obrazovani ljudi ne daju svojim kćerima takva imena? :) Ne bih se složio.

Takva imena nam, možda, jesu došla iz zapadne kulture, ali to opet nije predmet sociolingvistike, već lingvističke antropologije. Sociolingvistika će se baviti jedino onima imenima koja imaju socijalnu konotaciju (sada imamo još tri, sem Traktorke, Lenjinke i Staljinke, i za Kasandru i Esmeraldu i Ljovisnu bismo, recimo, mogli reći da se javljaju samo u jednima društvenim klasama — kod neobrazovanih ljudi, u ruralnim krajevima), a ja ne verujem da je i novija imena poput Žakline, Mije, Kaje, Lare i sl. imaju — jer ona su raširena po čitavoj društvenoj skali, i stoga nisu predmet sociolingvistike.

Ona jedino svedoče o širenju zapadne kulture, i stoga mogu biti zanimljiva samo antropologiji, a ne i sociolingvistici, koja se bavi odnosom jezika i društva, a ne odnosom jezika i kulture, i različitih kultura.

Sociolingvistiku drukče zovu „urbanom dijalektologijom“ — dodajmo tome i recimo nekakvu „političku“ dijalektologiju, i to je njen predmet proučavanja. Drugo je predmet antropološke lingvistike, o čemu se ovde radi — vrlo blizak sociolingvistici, ali ipak nešto drugačije.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.08 ч. 14.09.2009.
http://www.youtube.com/watch?v=UZu7pFuuXaM

Шта би се десило да није било синхронизације? Био би Џорџ :).
http://www.youtube.com/watch?v=j_tmv0EDKPo

Ha, ha, ha. :D To je taj crtać! Odavno ga nisam video. :)

Super je, hvala ti za link.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Милан на 04.08 ч. 14.09.2009.
По мени је најсрпскије име Немања.  Мислим да околни народи немају то име (не рачунајући Црногорце) Милош ми делује некако чешки ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.27 ч. 14.09.2009.
Sociolingvistiku drukče zovu „urbanom dijalektologijom“ — dodajmo tome i recimo nekakvu „političku“ dijalektologiju, i to je njen predmet proučavanja. Drugo je predmet antropološke lingvistike, o čemu se ovde radi — vrlo blizak sociolingvistici, ali ipak nešto drugačije.

Признајем да сам имао прилично магловиту представу (еуфемизам за "немати благог појма") о томе чиме се тачно социолингвистика бави.
Ипак, мислим да смо се сложили око тога да пракса давања имена зависи од друштвених прилика. Посебно код нас Срба.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 14.46 ч. 17.09.2009.
Pa ne znam, to bi bilo kada bi se, recimo, promenio sistem ili došla druga partija na vlast s nekom drugom politikom nego do juče, pa se i promenila imena. — Toga jesu primer Lenjinke i Staljinke, ali nisu Mije i Žakline.

Ili, društvene prilike, i predmet sociolingvistike, bi bili isto i kada bi se, na primer, različito ljudi zvali u selu i u gradu. (Možda o tome i možemo da govorimo, mislite li?)

Ili kada bi Džo bio u pravu da različito svoje ćerke imenuje obrazovana i neobrazovana populacija. (I ovo bi verovatno moglo da važi za Kasandre i Esmeralde, ali opet ne i za Mije i Žakline, i druga danas pomodna imena.)

Prosto ne mislim da su ovakva nova imena uslovljena društvenim prilikama, te da su stoga zanimljiva za sociolingvistiku. Ona su, pre bih rekao, uslovljena kulturološkim prilikama i svedoče o povezivanju ove kulture sa zapadnom kulturom (putem medija, naravno), i stoga će radije biti predmet interesovanja antropologije. Čak je i ime Traktorka zanimljivo za antropologiju, jer i ono nam otkriva nešto o kulturi i načinu života ljudi kod kojih ga nalazimo — ono svedoči o industrijskoj modernizaciji sela, dakle govori: „u ovom selu postoji traktor/traktori“. :) Time se bavi antropologija, a sociolingvistici je ovo ime zanimljivo jedino s toga stanovišta što ga nema u gradu, nego samo na selu, i što sa te strane govori: „onaj koji me nosi dolazi sa sela“. ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.59 ч. 17.09.2009.
Већ одавно нико није добио име Југослав. А било је популарно. Као и Владимир, Слободан.
Све су чешћа имена средњевековних краљева - Урош, Немања и, нарочито, Стефан. Чуди ме што Милутина нигде нема. Па ни Драгутина.
А која би наука то објаснила, не знам. Не бих поново да лупим нешто.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.07 ч. 17.09.2009.
E vidiš, od toga bi se baš moglo napraviti jedno sociolingvističko istraživanje! :)

Jesu li sve češća imena Uroš, Nemanja i Stefan, imena srednjovekovnih srpskih kraljeva, možda zbog porasta srpskog nacionalizma od kraja osamdesetih naovamo? To je sociolingvistika, tačno! :)

Hoće li, možda, biti manje dece sa imenom Slobodan sada nakon Miloševićeve ere, ili manje Jugoslava nakon raspada Jugoslavije i kraha ideologije jugoslavenskoga unitarizma? I to su sociolingvistička pitanja, i to vrlo zanimljiva, moram priznati. :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.10 ч. 17.09.2009.
To jest, pošto nije u pitanju sâm jezik, već imena, i ova pitanja su više onomastička, ali sa njenog sociološkoga gledišta, kako je to primetio i Joe nekoliko poruka iznad. No, recimo da je to sociolingvistika u širem smislu. ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 15.12 ч. 17.09.2009.
Већ одавно нико није добио име Југослав. А било је популарно. Као и Владимир, Слободан.
Све су чешћа имена средњевековних краљева - Урош, Немања и, нарочито, Стефан. Чуди ме што Милутина нигде нема. Па ни Драгутина.
А која би наука то објаснила, не знам. Не бих поново да лупим нешто.

Uros, Nemanja i Stefan zvuce carski, a Dragutin i Milutin ne (seti se one Knjige o Milutinu, srpskom seljaku i njegovim mukama. uopste retko ces naci seljaka da se zove Uros, Stefan ili Nemanja, a Milutina i Dragutina ima koliko hoces). Stavise, Stefan znaci bas ovencan, ako se ne varam, pa su to ime nosili svi nasi Nemanjicki vladari. Cini mi se da i Uros ima neko slicno znacenje, al sad ne mogu tacno da se setim...


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: J o e на 15.51 ч. 17.09.2009.
Pa ne znam, to bi bilo kada bi se, recimo, promenio sistem ili došla druga partija na vlast s nekom drugom politikom nego do juče, pa se i promenila imena. — Toga jesu primer Lenjinke i Staljinke, ali nisu Mije i Žakline.

Ili, društvene prilike, i predmet sociolingvistike, bi bili isto i kada bi se, na primer, različito ljudi zvali u selu i u gradu. (Možda o tome i možemo da govorimo, mislite li?)

Ili kada bi Džo bio u pravu da različito svoje ćerke imenuje obrazovana i neobrazovana populacija. (I ovo bi verovatno moglo da važi za Kasandre i Esmeralde, ali opet ne i za Mije i Žakline, i druga danas pomodna imena.)

Prosto ne mislim da su ovakva nova imena uslovljena društvenim prilikama, te da su stoga zanimljiva za sociolingvistiku. Ona su, pre bih rekao, uslovljena kulturološkim prilikama i svedoče o povezivanju ove kulture sa zapadnom kulturom (putem medija, naravno), i stoga će radije biti predmet interesovanja antropologije. Čak je i ime Traktorka zanimljivo za antropologiju, jer i ono nam otkriva nešto o kulturi i načinu života ljudi kod kojih ga nalazimo — ono svedoči o industrijskoj modernizaciji sela, dakle govori: „u ovom selu postoji traktor/traktori“. :) Time se bavi antropologija, a sociolingvistici je ovo ime zanimljivo jedino s toga stanovišta što ga nema u gradu, nego samo na selu, i što sa te strane govori: „onaj koji me nosi dolazi sa sela“. ;)


Уф, што си упоран!  :P

http://en.wikipedia .org/wiki/Sociolinguistics (Oбратити пажњу на речи cultural norms у првом пасусу и also у другом.)
http://www.fil.bg.ac.yu/katedre/opstaling/Sociolingvistika/Sociolingvistika%20-%20program.htm (Уп. прву и другу ставку са претпоследњом.)

Слично или исто као на овом првом линку пише и у Кристаловом Енциклопедијском речнику модерне лингвистике, у руској енциклопедији лингвистике: БОЛЬШОЙ ЭНЦИКЛОЩИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ „ЯЗЫКОЗНАНИЕ“, те у Encyclopedia of Language and Linguistics и другим, ситнијим приручницима под одговарајућим одредницама. Свуда се као предмет истраживања наводи и однос друштва и културе, а почесто се каже да се обим социологије преклапа са етнолигвистиком, психолингвистиком, лингвистичком антропологијом, социологијом језика. У најмању руку, ово је такав случај (а ја сам уверен да највише од свих ових дисциплина Мије и Ларе припадају социолингвистици.)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 17.11 ч. 17.09.2009.
Ja ne mislim da se može naći socijalni kontekst za Mije, Lare i Kaje, dakle to neće biti ni sociolingvistika. Ne vidim kako se moja definicija sociolingvistike razlikuje od programa na sajtu Katedre za opštu lingvistiku, a naročito ne kako se razlikuje od pretposlednje stavke tamo — "jezik i nacija" zasigurno stoji za odnos jezika i nacije, kao jedne od društvenih kategorija (kada kroz jezik provejavaju oznake nečije nacionalnosti, kako nacionalna pripadnost utiče na služenje jezikom i sl.), a mogli bismo još i odmeravati šta zapravo znači cultural norms.

Sva sociolingvistička literatura opisuje predmet proučavanja ove nauke kao odnos jezika i društva, manje-više kao kombinaciju lingvistike i sociologije — evo samo jedan primer, kembrički udžbenik sociolingvistike (http://books.google.com/books?id=B2kST7BcVtwC&printsec=frontcover&dq=sociolinguistics#v=onepage&q=&f=false) Richarda A. Hudsona već prvom rečenicom u uvodu knjige. A društvo nije isto što i kultura, odnosom jezika i koje se bavi antropološka lingvistika (vidi niže).

Šta je društvo i kakav je to odnos jezika i društva opisuje, evo, još jedna knjiga, Uvod u sociolingvistiku (http://books.google.com/books?id=9GgG7kdqlOEC&printsec=frontcover&dq=sociolinguistics&source=gbs_similarbooks_s&cad=1#v=onepage&q=&f=false) Ronalda Wardhaugha, takođe već u uvodu (moje isticanje):

Цитат
Any discussion of the relationship between language and society, or of the various functions of language in society, should begin with some attempt to define each of these terms. Let us say that a society is any group of people who are drawn together for a certain purpose or purposes.

A ovakva je definicija društva, složićeš se, prilično različita od definicije kulture. Dalje, citiramo knjigu Sociolingvistika jezika (http://books.google.com/books?id=tu_PQtDUKugC&pg=PA223&dq=sociolinguistics#v=onepage&q=&f=false) Ralpha W. Fasolda:

Цитат
One of major topics in sociolinguistics is the study of language variation and change with its inevitable relationship to social forces.

Zatim, u knjizi Jezik i društvo (http://books.google.com/books?id=U-QGUljtBo8C&pg=PA15&dq=sociolinguistics&lr=#v=onepage&q=sociolinguistics&f=false), William Downes piše (njegovo podvlačenje):

Цитат
In this chapter, we have defined sociolinguistics broadly as that branch of linguistics which studies those properties of language which must be explained in social terms.

Ako su se i do pre dvadesetak godina ove grane manje-više i preplitale, budući tada još uvek prilično mlade nauke, danas je makar jasno što je i čime se bavi sociolingvistika, a što je i čime se bavi antropološka lingvistika — sada čitamo kembrički udžbenik antropološke lingvistike (http://books.google.com/books?id=4FNa6B4bQh4C&pg=PA13&dq=sociolinguistics#v=onepage&q=&f=false) Alessandra Durantija (pročitati obavezno tamo odeljak o odnosu, sličnostima i razlikama lingvističke antropologije i sociolingvistike!):

Цитат
Simply stated, in this book linguistic anthropology will be presented as the study of language as a cultural resource and speaking as a cultural practice.

Jezik kao izvor za proučavanje kulture, dakle, predmet je bavljenja lingvističke antropologije; — jezik kao skup društveno uslovljenih varijabli predmet je bavljenja sociolingvistike. (Varijablu kao jedno od načelnih svojstava jezika kojima barata sociolingvistika definisao je još njezin osnivač Labov.) Mije, Lare i Kaje prosto nisu društveno uslovljene — ne može se njihova pojava objasniti ikojim društvenim faktorima. Ako misliš da je ti možeš objasniti na taj način, ja bih rado to objašnjenje video, pa bih se onda tek mogao složiti s tobom da bi se ovim imenima mogla baviti sociolingvistika.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.01 ч. 17.09.2009.
   Пре једно две године сам прочитао (или чуо, не сећам се) опширан приказ једног дипломског или магистарског рада који се бавио именима. Момак је имао приступ матичним књигама и свему другом што му је требало, па је поредио учестаност имена у последњих двадесетак година и претходних не знам колико. Запамтио сам само један детаљ, био је толико упечатљив да ми се урезао у сећање – име Стефан јавља се равно 300 (триста) пута чешће него у претходном периоду.
   Не сећам се ни да ли је добијене податке поредио са појединим подручјима, са социјалном и образовном структуром родитеља, нити шта је била основна тема рада. Тек сад, када смо заметнули ову расправу, сетио сам се колико би занимљивих запажања и закључака могло да се изведе. Рецимо, зашто Стефан и Урош, а не Милутин и Драгутин, иако су све то имена средњовековних владара. Ако, као што рече Брунхилда, Стефан и Урош звуче царски, а Милутин и Драгутин сељачки, онда у помоћ треба позвати и психологију.



Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: J o e на 15.46 ч. 18.09.2009.
Ja ne mislim da se može naći socijalni kontekst za Mije, Lare i Kaje, dakle to neće biti ni sociolingvistika. Ne vidim kako se moja definicija sociolingvistike razlikuje od programa na sajtu Katedre za opštu lingvistiku, a naročito ne kako se razlikuje od pretposlednje stavke tamo — "jezik i nacija" zasigurno stoji za odnos jezika i nacije, kao jedne od društvenih kategorija (kada kroz jezik provejavaju oznake nečije nacionalnosti, kako nacionalna pripadnost utiče na služenje jezikom i sl.), a mogli bismo još i odmeravati šta zapravo znači cultural norms.

Sva sociolingvistička literatura opisuje predmet proučavanja ove nauke kao odnos jezika i društva, manje-više kao kombinaciju lingvistike i sociologije — evo samo jedan primer, kembrički udžbenik sociolingvistike (http://books.google.com/books?id=B2kST7BcVtwC&printsec=frontcover&dq=sociolinguistics#v=onepage&q=&f=false) Richarda A. Hudsona već prvom rečenicom u uvodu knjige. A društvo nije isto što i kultura, odnosom jezika i koje se bavi antropološka lingvistika (vidi niže).

Šta je društvo i kakav je to odnos jezika i društva opisuje, evo, još jedna knjiga, Uvod u sociolingvistiku (http://books.google.com/books?id=9GgG7kdqlOEC&printsec=frontcover&dq=sociolinguistics&source=gbs_similarbooks_s&cad=1#v=onepage&q=&f=false) Ronalda Wardhaugha, takođe već u uvodu (moje isticanje):

Цитат
Any discussion of the relationship between language and society, or of the various functions of language in society, should begin with some attempt to define each of these terms. Let us say that a society is any group of people who are drawn together for a certain purpose or purposes.

A ovakva je definicija društva, složićeš se, prilično različita od definicije kulture. Dalje, citiramo knjigu Sociolingvistika jezika (http://books.google.com/books?id=tu_PQtDUKugC&pg=PA223&dq=sociolinguistics#v=onepage&q=&f=false) Ralpha W. Fasolda:

Цитат
One of major topics in sociolinguistics is the study of language variation and change with its inevitable relationship to social forces.

Zatim, u knjizi Jezik i društvo (http://books.google.com/books?id=U-QGUljtBo8C&pg=PA15&dq=sociolinguistics&lr=#v=onepage&q=sociolinguistics&f=false), William Downes piše (njegovo podvlačenje):

Цитат
In this chapter, we have defined sociolinguistics broadly as that branch of linguistics which studies those properties of language which must be explained in social terms.

Ako su se i do pre dvadesetak godina ove grane manje-više i preplitale, budući tada još uvek prilično mlade nauke, danas je makar jasno što je i čime se bavi sociolingvistika, a što je i čime se bavi antropološka lingvistika — sada čitamo kembrički udžbenik antropološke lingvistike (http://books.google.com/books?id=4FNa6B4bQh4C&pg=PA13&dq=sociolinguistics#v=onepage&q=&f=false) Alessandra Durantija (pročitati obavezno tamo odeljak o odnosu, sličnostima i razlikama lingvističke antropologije i sociolingvistike!):

Цитат
Simply stated, in this book linguistic anthropology will be presented as the study of language as a cultural resource and speaking as a cultural practice.

Jezik kao izvor za proučavanje kulture, dakle, predmet je bavljenja lingvističke antropologije; — jezik kao skup društveno uslovljenih varijabli predmet je bavljenja sociolingvistike. (Varijablu kao jedno od načelnih svojstava jezika kojima barata sociolingvistika definisao je još njezin osnivač Labov.) Mije, Lare i Kaje prosto nisu društveno uslovljene — ne može se njihova pojava objasniti ikojim društvenim faktorima. Ako misliš da je ti možeš objasniti na taj način, ja bih rado to objašnjenje video, pa bih se onda tek mogao složiti s tobom da bi se ovim imenima mogla baviti sociolingvistika.

Ја ти се, Ђорђе, извињавам што не могу сада да одговорим на занимљиве ствари за које си ми дао референце. Са временом сам слаб, конекција ми је ужасна, али ћу се трудити да што пре све пажљиво прочитам.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.21 ч. 19.09.2009.
     Враћам се на тему.
   Кад би ме неко питао које је „најенглескије“ име, вероватно би ми прво пало на памет име Џон. Ипак, да ли је то, колико год често, типично енглеско име? Оно спада, колико ја знам, у такозвана „библијска имена“ – Јован, Петар, Павле, Тома... која се налазе у већини европских језика и врло су честа.
   Зато мислим да би, као типично српско, могло да се сматра име Раде. Заправо, сва она имена које за основу имају именицу рад. А њих има много, да их не набрајам. Питао сам пре неколико дана (оне који знају боље од мене) да ли и у другим језицима има сличних комбинација, варијанти на тему, али ми нико није одговорио.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 23.39 ч. 19.09.2009.
Varijanti na temu rada, ili inace imena koja znace nesto?

Ima u spanskom gomila budalastih imena koja nama eto, zvuce lepo, zato sto ne osecamo njihovo znacenje. Na primer, Dolores, tako lepo ime, znaci u stvari Bolovi, a sad zamislite da ima jos prezime de Barriga (stomak)... Dolores de Barriga je sasvim moguce ime ovde, a kad bismo na sprski preveli, bilo bi Stomacni Bolovi  ;D

Meni se cini da su najsrpskija imena ona koja se zavrsavaju na -din -ojko za muska, i na -ojka ili -ka za zenska. Miladin, Zivadin, Stojadin, Milojko, Stanojko, Stanojka, Zivadinka, Milojka, Perka... To su prava sumadijska imena. Po meni. Nema nista "sumadijskije" od tih imena... :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Зоран Ђорђевић на 00.01 ч. 20.09.2009.
Varijanti na temu rada, ili inace imena koja znace nesto?

Варијанти на тему рада, или нечег другог, као наша имена на Жив-. Нисам мислио на значење.
Отмено звучи немачко презиме фон Оксенберг, ако не знаш шта значи. :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Stoundar на 00.27 ч. 20.09.2009.
Pošto je naslov ove diskusije više uticao na njezin tok nego Molratovo stvarno pitanje :), kako bi bilo da je preimenujemo u Ime koje u srpskom označava prosečnog čoveka (na ekavici, jer Molrat tako piše). Onda ćemo se vjerovatno vratiti na temu, a mislim da će se rasprava brže i završiti, jer mi se na osnovu dosadašnjih odgovora čini da zapravo ne postoji lično ime koje precizno odgovara Molratovom kontekstu; Pera Perić je tu negdje, ali ne mislim da je dovoljno rasprostranjeno — pomogao bi nam neko ko razumije ruski izraz iz Molratove uvodne poruke. Ako nema ništa bolje nego „prosječan čovjek“, onda će to biti konačni odgovor.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Бојан Башић на 01.24 ч. 20.09.2009.
Dolores de Barriga je sasvim moguce ime ovde

Još bolje: Dolores Fuertes de Barriga. :)

Pošto je naslov ove diskusije više uticao na njezin tok nego Molratovo stvarno pitanje :), kako bi bilo da je preimenujemo u Ime koje u srpskom označava prosečnog čoveka (na ekavici, jer Molrat tako piše).

Obavljeno. :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 01.38 ч. 20.09.2009.
Ja sam i dalje ponajviše za malog Pericu, jer na tome i jeste akcenat Mallratova pitanja, a nije toliko na „srpskosti“ imena kako smo se mi zanijeli pogađajući se — u pravu je Stoundar.

To mu, u stvari, dođe kao neka varijanta Pere Perića? Pera Perić je otac malog Perice? :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 14.05 ч. 21.09.2009.
Ја ти се, Ђорђе, извињавам што не могу сада да одговорим на занимљиве ствари за које си ми дао референце. Са временом сам слаб, конекција ми је ужасна, али ћу се трудити да што пре све пажљиво прочитам.

Neka, slobodno rasporedi vreme kako ti odgovara. Ja ću u međuvremenu citirati Dragoslava Andrića — pronašao sam Svaštaru pre neki dan zaturenu među starim knjigama! :)

„Stari Grci su savetovali: Upoznaj sebe! Savremeni sociolingvističari pitaju konkretno: S kim?“ :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Соња на 15.34 ч. 21.09.2009.
   E, moja je Svaštara nekad davno ostala kod jedne devojčice, i jako mi je nedostajala... A onda sam je pre par dana kupila polovnu ispred fakulteta :D.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 16.38 ч. 21.09.2009.
Ja sam mislio da sam je izgubio ili dao nekome, pa mi nisu vratili; nisam imao pojma da je još uvek tu! :)

I tako preturam po knjigama, i nađem i Svaštaru i jedan stari udžbenik filozofije marksizma, i čak i jednu debelu, ukoričenu (bordo crvenih korica) istoriju KPJ—SKJ od 1919. do 1979. godine! ;) :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Милош Бркушанин на 17.09 ч. 21.09.2009.
   E, moja je Svaštara nekad davno ostala kod jedne devojčice, i jako mi je nedostajala... A onda sam je pre par dana kupila polovnu ispred fakulteta :D.

Благо теби! Ја сам је тражио пре неки дан и нисам могао да нађем... Ваљда ће је бити кад дођем у Београд. :(


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Соња на 22.05 ч. 21.09.2009.
   E, ja sam među dedinim knjigama našla i Vukov riječnik, sav raskupusan :). Priznajem, nisam ga listala, ali otprilike znam gde je, pa ću, valjda, nekad naći vremena...


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 22.13 ч. 21.09.2009.
Rjecnik, Soske. Rjecnik ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Соња на 09.48 ч. 22.09.2009.
Iju! Mea culpa!


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 10.09 ч. 22.09.2009.
Iju! Mea culpa!
Ma ne brigaj, ne bih ni ja znala da nije bilo opasnih svadja na viki oko toga... ;)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Милош Бркушанин на 19.52 ч. 05.10.2009.
   E, moja je Svaštara nekad davno ostala kod jedne devojčice, i jako mi je nedostajala... A onda sam je pre par dana kupila polovnu ispred fakulteta :D.
Е  данас је и ја купих испред факултета... Био је то тренутак среће пре него што сам крочио у зграду и сазнао да ми у среду почињу предавања :'(


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Соња на 20.04 ч. 05.10.2009.
   Но, но, ниси једини :).


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Madiuxa на 21.42 ч. 05.10.2009.
   E, moja je Svaštara nekad davno ostala kod jedne devojčice, i jako mi je nedostajala... A onda sam je pre par dana kupila polovnu ispred fakulteta :D.
Е  данас је и ја купих испред факултета... Био је то тренутак среће пре него што сам крочио у зграду и сазнао да ми у среду почињу предавања :'(

Cuti i ne kukaj. Nemas pojma koliko si srecan sto si student. Sta bih ja dala da se vrnem u to doba... Najlepse godine... :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Belopoljanski на 03.38 ч. 01.04.2010.
Оживљавам ову стару тему, сад сам је баш прочитао.

Мислим да бисмо за типично српско име морали да питамо суседе и да видимо има ли нас у њиховим вицевима и анегдотама и како се зове Србин у њима. Код нас, имамо само уобичајена имена по регијама, па се Србијанац зове Радојица или Милојица, Србијанка Милојка, Личанин Дане или Мане, Босанац Мујо или Хасо, Босанка Фата, Црногорац – било који надимак, али на -о, Хрват-Пургер је Штеф, Словенац Јанез. Мађар је Пишта, Немац Ханс, Енглез/Американац Џон. Бугарин је онај чувени Тута

Како би се просечан Србин звао, то ипак не одлучујемо ми, већ неко са стране мора да нас именује. А пошто нисмо баш толико глобално познати, мислим да се за то треба распитати једино у суседству. То ће углавном бити неко име које је довољно често међу Србима, а довољно чудно и необично за оне који га чују да га прогласе за карактеристично.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: VPF на 02.27 ч. 20.02.2011.
Mislim da je samim Nemcima stereotipno nemačko ime Max, iako nas strance ne podseća naročito baš na njih.


Kad meni trebaju za primere rečenica obična srpska imena, obično potegnem redom standardna muška Peru, Miku i Lazu. Posle toga bi trebalo po pravdi da dođe Žika, ali ja nastavljam ovako: Đole, Vasa, Boža, Sima, Steva, Žika, Joca. Stvarno, ovo nisam sad izmislio, to mi je nekako standardna formula oduvek.

Recite slobodno da sam seksista, spremnih ženskih imena za primere imam malo. Prvo se obično latim Milke, pa ako mi zatreba drugo, isfrfljam nešto na licu mesta. Ali ako znam od početka da ću hteti dva ženska imena, onda su to Sunčica i Zvezdana.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.51 ч. 20.02.2011.
Hm, iz nekoga razloga, čini mi se, tako u gramatikama kada se navode sasvim plastični primeri rečenica, obično su u njima Jasna i Marko (ili Petar). :) Najprototipičniji mogući su primeri "Jasnu boli glava" i "Petar/Marko čita knjigu". :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: MasaMalinovski на 22.22 ч. 03.02.2014.
Meni licno - Petar

Taj osecaj je kod mene verovatno nastao iz koriscenja fraze 'Petar Petrovic' da se oznaci neko neodredjen, prosecan, kao u engleskom fraza 'ordinary Joe', ili cak samo 'Bob'.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: Ena на 10.34 ч. 04.02.2014.
Pera Perić je bolji predlog, verujem.  :)


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: s.z. на 22.03 ч. 04.02.2014.
Петар Петровић ми звучи солидно. Милица као женско име, уз неко одговарајуће презиме.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: b.n. на 23.28 ч. 04.02.2014.
Mika, Pera, Laza - redovno  :D


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: MasaMalinovski на 14.40 ч. 05.02.2014.
Ovde je uobičajeno "Pera, Žika i Mika" za više neodređenih osoba.

npr:
Nećeš verovati šta su mi rekli!
- ko ti je rekao šta?
Pera, Žika i Mika, šta misliš ko?


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: b.n. на 21.37 ч. 05.02.2014.
Gde ovde? U prostoru ili vremenu? Možda je moja verzija malo zastarela ali, svi se nekako držimo starih navika.


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: MasaMalinovski на 01.54 ч. 06.02.2014.
Ovde gde ja zivim, u mom kraju. Ne kazem da je tvoja verzija zastarela niti da je moja superiorna.
Pera Zika i Mika malo bolje klizi s jezika doduse, zbog aliteracije :P


Наслов: Одг: Име које у српском означава просечног човека
Порука од: b.n. на 10.53 ч. 06.02.2014.
 :-\  Slično je sa "kasno Janko na Kosovo stiže" - poslednjih godina se insistira na "kasno Marko na Kosovo stiže"  :D Svašta, stvarno! Svađa na istorijske teme, reklo bi se.