Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Читаоница => Српска народна књижевност => Тему започео: b.n. на 22.44 ч. 16.01.2009.



Наслов: Циганска породица
Порука од: b.n. на 22.44 ч. 16.01.2009.
Гријала се зими покрај ватре циганска породица. Рекне домаћица:
- Ех, да имамо масла, као што немамо брашна, па бисмо узајмили у селу таву, те бисмо начинили госпоцку питу.
Онда једно циганче рекне:
- Ја бих је однео у пећ, да се испече.
А друго рече мичући руком, као да нешто испред себе граби:
- А ја бих је, мамо, овако јео.
Кад Циганин, отац му, то види, удри дијете говорећи:
- Полако, враг ти матери! Зар ћеш ти сву сам појести?!


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: Madiuxa на 22.54 ч. 16.01.2009.
хехехе.. Ја знам другу верзију са мало друкчијим крајем.

Кад Цига лупи Циганчића, Циганка му каже: Што, бре, бијеш дете? А Цига ће: Што једе без леба...  :D

А има и трећа: Шта ми брља по тепсИју....  ;D


БТЊ, одакле ти та причица? Нешто ми је чудно да Цигани говоре ијекавицом и да кажу тава...


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.18 ч. 17.01.2009.
БТЊ, одакле ти та причица? Нешто ми је чудно да Цигани говоре ијекавицом и да кажу тава...

Čini mi se da je iz Vukovih zbirki. Cigana je imalo i u ijekavskim krajevima u osmanlijsko doba, recimo Miladin Radović ih pominje u devetnaestovekovnom muslimanskom Užicu. Posle su, makar iz Užica, ne znam kad i ne znam zašto, nekuda bestragom nestali. (Verovatno su nekamo proterani iz tadašnje Srbije zajedno sa muslimanima u tom periodu oko sredine 19. veka, kada se pašaluk oslobodio turske vlasti i bio, što bismo danas rekli, etnički očišćen od domaćih Turaka i inih.)


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: Madiuxa на 00.30 ч. 17.01.2009.
БТЊ, одакле ти та причица? Нешто ми је чудно да Цигани говоре ијекавицом и да кажу тава...

Čini mi se da je iz Vukovih zbirki. Cigana je imalo i u ijekavskim krajevima u osmanlijsko doba, recimo Miladin Radović ih pominje u devetnaestovekovnom muslimanskom Užicu. Posle su, makar iz Užica, ne znam kad i ne znam zašto, nekuda bestragom nestali. (Verovatno su nekamo proterani iz tadašnje Srbije zajedno sa muslimanima u tom periodu oko sredine 19. veka, kada se pašaluk oslobodio turske vlasti i bio, što bismo danas rekli, etnički očišćen od domaćih Turaka i inih.)


Занимљиво. Данашњи стереотип Циге свакако није ијекавац, већ има типичан акценат као онај Јова из 7 младих кад пева "После кажу Цига луд...ууу" :) Занимљиво је да нпр. шпански Цигани имају исти акценат као и ови наши, српски, само што причају шпански... Ваљда им је то нешто заједничко што су понели из заједничке им домовине, Индије... :)


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.40 ч. 17.01.2009.
Današnji stereotip dijalekta kojim govore Cigani u Srbiji jeste prizrensko-timočki, upravo zato što ti krajevi nisu bili zahvaćeni tom čistkom u osamostaljenoj Srbiji 19. veka (jer joj u to vreme nisu ni pripadali, ostali su u Turskoj), pa su se odatle danas Cigani nanovo raselili po čitavoj zemlji.

Verovatno u jezicima Cigana širom Evrope postoji neki sačuvan sloj prvobitnog njihovog jezika kojim su govorili u Indiji i tokom svojih seoba, pa tako i u Srbiji i u Španiji, ali ja se dosad nisam njihovim jezicima uopšte bavio, pa ne mogu o njihovim karakteristikama podrobnije da govorim. :(


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: Madiuxa на 00.47 ч. 17.01.2009.
Језик је наравно, сасвим другачији. Српски Цигани говоре српски, шпански говоре шпански, чак постоје и каталонски Цигани, који наравно, говоре каталонски... Овде сам чула и Румуне, тј. румунске Цигане, просе обично по метроима... Којим год језиком говорили, имају тај карактеристичан нагласак скраћивања дугих гласова, речи које су некако обле и округле... Хебига, не умем да ти то објасним овако, само речима... :D


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: b.n. на 19.42 ч. 17.01.2009.
Причица је из једне од мојих најомиљенијих књига, "Одабране народне приповетке", четврто, допуњено издање, одабрао и уредио М.Панић-Суреп, Нолит, Београд 1956.
Драго ми је што вам се причица допала.
Ово издање је изузетно између осталог и по томе што даје приче из свих крајева у којима се говори српски, приче на свим дијалектима тако да их има и које се једва могу пратити. Моје је искуство, међутим, да се читањем управо ове књиге добија невероватан осећај за дух српског језика који није стварно стриктно везан за онај језик који чујемо у свакодневном говору.
На крају књиге стоји напомена у којој је дата литература коришћена као извор и ту је, наравно, на првом месту Вуков Српски рјечник, Беч 1818, затим (српске) народне приповијетке, па и басне, шаљиве приче, пословице итд. и Вукове као и других аутора: Вук Врчевић, Владимир Ћоровић, Андра Гавриловић, Веселин Чајкановић, Војислав Јовановић итд.итд. много имена, Дубровник, Загреб, Мостар, Вел.Кикинда, Скопје; између осталих, наводи се  Тихомир Ђорђевић, "Циганске народне приче", Београд 1933. Не знам да ли је баш ова прича узета одатле, могла би бити али ја ту књигу немам. Судећи по говору, опет, сложила бих се са Ђорђем Божовићем, рекло би се да је однекуд из Босне.


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: b.n. на 19.44 ч. 17.01.2009.
@Бруницхилд: А, умало да заборавим, шта значи БТЊ?


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: Соња на 21.15 ч. 17.01.2009.
   Od onog "by the way", tj. od skracenice za isto, BTW, pa se sad ljudi vec i sprdaju na racun preterivanja sa svime i svacime, pa ti tamo gde je w bude nj kad turis cirilicu, pa tako (ako se ne varam)...


Наслов: Одг: Циганска породица
Порука од: b.n. на 21.25 ч. 17.01.2009.
Знам тај штос, чак сам сама написала нешто што се зове "Есеј о џ" - тако, ћирилицом... није ми пало на памет.