Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Граматика српског језика => Тему започео: Pedja на 15.28 ч. 25.10.2006.



Наслов: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Pedja на 15.28 ч. 25.10.2006.

 :-\


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: alcesta на 15.50 ч. 25.10.2006.
Sve vreme.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Бојан Башић на 22.48 ч. 25.10.2006.
http://forum.vokabular.org/index.php?topic=184.msg1031#msg1031 (šesta stavka)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: woland на 18.03 ч. 26.10.2006.
Цитат
Svo:
Ova reč ne postoji u srpskom jeziku. Sav u srednjem rodu glasi sve (sve sirće, sve vreme, sve selo). Iako je ova pridevska zamenica dobila poimeničen oblik koji je osamostaljen, ako bismo prihvatili oblik svo u jednom slučaju valjalo bi da to uradimo i u drugom. Pogledajmo do čega bi to dovelo:

"Na ovom forumu možete pitati svo što hoćete da znate."
"To je svo za danas, vidimo se sutra."

   Bojane, ova tema zaslužuje da navedem nešto što sam našao na jednom drugom forumu preko kog sam i saznao za ovaj. Kao rijetko kad, naišao sam mišljenje koje se apsolutno podudara sa mojim pa ću biti slobodan da citiram autora koji je pisao pod nickom Balša:

"Stvar je samo u tome što tvoja* konstatacija da reč "svo" ne postoji u srpskom jeziku nije sasvim tačna. Postoji odavno, samo je gramatička norma uporno ignoriše sve (svo ) vreme. Probe radi, uzmi samo poslednji stih (da bi zanemario rimu), upotrebi propisan oblik i pogledaj na šta liči: "Mutno je nebo sve". Zvuči baš loše, zar ne?

Ono što se desilo jeste da je opšta pridevska zamenica "sav/sva/sve" dala poimeničen oblik "sve" (= nom. jd. sr. r.), koji se osamostalio i koji se može upotrebljavati potpuno sam ("Pera je popio sve") ili u konstrukcijama koje navodiš - "sve što...", "sve ono..." "sve to..." - ali i dalje bez imenice na koju bi se naslanjao.

S druge strane, očigledno postoji potreba za alternativnim oblikom ("svo") u onim slučajevima kada se radi o pravoj pridevskoj zamenici: "Pera je popio sve" ali "Pera je popio svo vino".

Posle samo 10 sekundi guglanja može se naći primer gde je ova razlika bitna:

Treće mesto nalazimo u vezirovom pismu. Bez obzira što je ono u celini uzev aluzivno intonirano, što je svo u poređenjima, slikama, metaforama, preteći karakter ove političke poruke je očigledan.

Oblik "svo" gore jasno signalizuje da se radi o pravoj pridevskoj zamenici, kojoj ovde nedostaje imenica, ali se podrazumeva: "svo (= celo) pismo je u poređenjima", a ne "sve (na svetu?) je u poređenjima".

Drugi razlog za oblik "svo", verovatno još jači, jeste potreba da se ova pridevska zamenica sistemski saobrazi sa drugim pridevskim zamenicama: "svako pismo", "neko pismo", "ovo pismo", itd.

Da se razumemo, to je grub opis jezičkog stanja, ili, ako hoćeš, jedne jezičke inovacije (istina, već vremešne), koju domaća normativna gramatika ne uzima u obzir. Oblik "svo" otuda ostaje zabranjen, a tako će ostati sve dok neki lingvista od velikog ugleda i autoriteta ne prelomi stvar, kao što je to svojevremeno, člankom u časopisu Naš jezik, učinio M. Stevanović za pridev "zadnji" u značenju "poslednji", nakon čega je ovakva upotreba prestala da bude sporna."


* odnosi se na diskutanta sa tog foruma sa nickom teddy


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: woland на 18.09 ч. 26.10.2006.
Nastavak diskusije:

Teddy je napisao:

Evo argumentacije protiv oblika „svo“:

Ako bi bilo ispravno „svo mleko“, onda bi u genitivu bilo „svog mleka“ (u dativu i lokativu „svom mleku“) i ne bi se razlikovalo od genitiva (dativa i lokativa) pojma „svoje mleko“.

Napraviću puding od svog mleka, i baciću praznu ambalažu.
Napraviću puding od svog mleka, a ti od svog napravi sutlijaš.

Svom mleku ću dodati šećer, pa će biti slatko.
Svom mleku ću dodati šećer, a tvom neću, jer ti voliš mleko bez šećera.

Odavde se lepo vidi da, ako se koristi „sve“ (i oblici „sveg“ i „svem“), do zabune ne dolazi.


Balšin odgovor:

Tom argumentu nije previše teško kontrirati.

Prisvojna zamenica "svoj/svoja/svoje" (kao i "moj", "tvoj" i "koji") ima dve promene. Prvu, koja za srednji rod jednine glasi: svoje, svojeg(a), svojem(u), itd. I drugu, sa asimilacijom i sažimanjem vokala, koja glasi: svoje, svog(a), svom(e/u), itd. Prema tome, dvosmislenost koju pominješ lako se otklanja upotrebom prve promene, umesto druge:

Svojem mleku ću dodati šećer...

Osim toga, u govoru — a tu se oblik „svo“ ponajpre koristi, pošto ga u tekstovima inače filtriraju lektori — postoji jasna i nedvosmislena razlika u akcentu: „svo“ u genitivu, dativu, itd., ima kratkosilazni akcenat, a „svoje“ u istim tim padežima (po drugoj promeni) ima dugosilazni.

Uostalom, ako bi norma konačno i dopustila oblik „svo“, to ne znači da bi ujedno morala zabraniti oblik „sve“. Mogla bi, i poželjno bi bilo, da dopusti oba oblika.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Бојан Башић на 19.20 ч. 26.10.2006.
Znam ko je Balša, i poznata mi je ta diskusija, ali mislim da si omašio poentu. On nijednog momenta ne pokušava da kaže da je svo ispravno (štaviše, nekoliko puta kaže kako nije ispravno), već samo navodi argumente zašto misli da bi bilo bolje kad bi se to priznalo. Priznajem da su mu argumenti smisleni, i možda se jednog dana zaista dopusti i ova konstrukcija, a tada ću ja prvi svima da objašnjavam kako je to pravilno. Do tada jednostavno nije, što ni Balša ne spori.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: woland на 21.26 ч. 26.10.2006.
 Možda sam omašio poentu kako kažeš, ali ni ja ne tvrdim da je svo ispravno po trenutnim pravilima. Ono što ja tvrdim (kao i Balša) je da oblik svo postoji u srpskom jeziku, ali kao neknjiževni oblik. To je ono što sam htio reći ovim citatima, a budući da sam Crnogorac, lakše mi je bilo da prenesem tuđu diskusiju koja se poklapa sa mojim mišljenjem nego da sam pišem ;D


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Maja на 15.50 ч. 01.11.2006.
Да ли онда може да се каже "сво троје"?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: woland на 16.07 ч. 01.11.2006.
 U književnom jeziku ne može...ali će se često čuti u govoru kao i u još niz primjera. Na primjer: "srce mu je bilo svo u ranama" ili "svo nebo je bilo prekriveno gustim oblacima"... Ima toga dosta, ali za sada se takav oblik smatra neknjiževnim, kao i mnogi elementi tzv. razgovornog stila 


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Maduixa на 13.28 ч. 13.12.2006.
U rečenici:

Ipak, to je bilo lepo iskustvo, pored svog/sveg haosa u kući.

Kako se kaže? Svog ili sveg?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Бојан Башић на 13.34 ч. 13.12.2006.
Sveg je ispravno, jer je to genitiv od sve, dok bi svog bilo genitiv od svo.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Maduixa на 13.35 ч. 13.12.2006.
Hvala Vam, Bojane.:)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Maduixa на 13.37 ч. 13.12.2006.
Hm... Sad mi pade na pamet.
Ali, nije SVE haos , nego SAV haos. Da li je to isto?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Бојан Башић на 13.42 ч. 13.12.2006.
Sav je muški rod, sva ženski, a sve srednji. Padežni oblici za muški i srednji rod razlikuju se u nominativu, akuzativu i vokativu:

1. sav/sve
2. sveg
3. svem
4. sav/sve
5. sav/sve
6. svim
7. svem

Promena ženskog roda:

1. sva
2. sve
3. svoj
4. svu
5. sva
6. svom
7. svoj


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: BugA на 15.52 ч. 31.05.2009.
Hm. . .   Ostao sam u nedoumici.   Kada želimo reći da je neko, na primer, prosuo sav sadržaj posude sa mlekom, kako ćemo reći - ''prosuo je sve mleko''? Ovo mi nekako skroz bez veze zvuči, ali ako je pravilno. . .   :-\


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: lingvistika на 16.57 ч. 31.05.2009.
Da, sve mleko.  Kako god zvučalo, to je jedini pravilan oblik. 


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: BugA на 17.24 ч. 31.05.2009.
Цитирано: lingvistika link=topic=328.  msg38881#msg38881 date=1243781848
Da, sve mleko.    Kako god zvučalo, to je jedini pravilan oblik.   

Hvala na odgovoru, kako god zvučalo, ako je pravilno to je to :) A zvuči čudno (barem meni) samo zato što sam navikao na 'svo' u pojedinim slučajevima, ipak se mnogo koristi u svakodnevnom govoru. 

Još jedan primer: ''On je zračio celom svojom pojavom'', pravilno bi bilo i - ''On je zračio svem svojom pojavom''.  .  .   Tačno?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Duja на 18.46 ч. 31.05.2009.
Netacno. Ovde je u pitanju zenski rod, nom. sva, a instrumental je svom.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: BugA на 21.46 ч. 31.05.2009.
Цитирано: Duja link=topic=328.  msg38887#msg38887 date=1243788410
Netacno.   Ovde je u pitanju zenski rod, nom.   sva, a instrumental je svom. 

Da, u pravu si, to sam i ja kasnije shvatio.  Isto kao kod - "Zalupio je vrata svom silinom" (sva silina).

Hvala u svakom slučaju.  :)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: lingvistika на 22.38 ч. 31.05.2009.
Hvala na odgovoru, kako god zvučalo, ako je pravilno to je to :)

Nema na čemu.  ;)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: normalno на 03.12 ч. 24.06.2009.
Sve je ovo jako lepo, i apsolutno beskorisno. . .  Govoriti "sve" u slucaju pojedinih imenica nema apsolutno nikakvog smisla osim ako im se ne promeni rod! A ako se to uradi onda dobijamo: "sve te vreme", "sve te trnje", i za kraj da citiram DJ Krmka (ali ispravno), "cele selo smrce belo".
Nikad takozvani lingvisti nece ovo resiti dok ne priznaju da nisu u pravu!


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Duja на 09.00 ч. 24.06.2009.
Grešiš, ovaj, silno grešiš sinak...


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Miki на 12.40 ч. 24.06.2009.
Nikad takozvani lingvisti nece ovo resiti dok ne priznaju da nisu u pravu!

Pa, normalno!


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Madiuxa на 14.08 ч. 24.06.2009.
Sve je ovo jako lepo, i apsolutno beskorisno. . .  Govoriti "sve" u slucaju pojedinih imenica nema apsolutno nikakvog smisla osim ako im se ne promeni rod! A ako se to uradi onda dobijamo: "sve te vreme", "sve te trnje", i za kraj da citiram DJ Krmka (ali ispravno), "cele selo smrce belo".
Nikad takozvani lingvisti nece ovo resiti dok ne priznaju da nisu u pravu!

Такозвани и неће. Прави лингвисти су то одавно решили. ;)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: normalno на 11.33 ч. 29.06.2009.
Цитирано: Duja link=topic=328. msg40204#msg40204 date=1245826841
Grešiš, ovaj, silno grešiš sinak. . .

Tako je, ja gresim.  Samo treba izbaciti rec "svo" iz svakodnevne upotrebe i nema problema. . .  Ili eventualno prihvatiti da je to tako.  Sta je lakse??


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 11.43 ч. 29.06.2009.
Tako je, ja gresim.  Samo treba izbaciti rec "svo" iz svakodnevne upotrebe i nema problema. . .  Ili eventualno prihvatiti da je to tako.  Sta je lakse??

Poslužit ću se Bojanovim primjerom:

Poštovani gledaoci, to je bilo svo za danas.

Dakle, što ne ide, ne ide, i jednostavno je pogrešno. Šta je lakše — imati jasna pravila i sistem u gramatici, ili pisati po pravilima babe Smiljane, kako je kome ćeif, kako ko hoće i kako ko misli da valja?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: normalno на 12.27 ч. 29.06.2009.
Цитат
Poslužit ću se Bojanovim primjerom:

Poštovani gledaoci, to je bilo svo za danas.

Dakle, što ne ide, ne ide, i jednostavno je pogrešno.  Šta je lakše — imati jasna pravila i sistem u gramatici, ili pisati po pravilima babe Smiljane, kako je kome ćeif, kako ko hoće i kako ko misli da valja?


Kao prvo, srpski jezik je sastavljen od izuzetaka, ako si ikada citao pravopis to vrlo dobro znas.  A kao drugo, lakse je prilagoditi pravopis govoru nego naterati 6 i vise miliona ljudi da govori kako treba.
Ne znam da li se razumemo.  Ne pokusavam da osporim ispravnost tvrdnje da "svo" ne postoji u srpskom jeziku sto se pravopisa tice, ali isto tako sumnjam da iko ovde moze da ospori to da se "svo" koristi svakodnevno, i to masovno.  Dakle, sizifovski posao je ispravljati tako nesto.
Samo zbog toga tvrdim da "takozvani lingvisti" treba vec jednom da pocnu da zive danas, i da prihvate realnost da je srpski jezik postao moderan! Na kraju krajeva, to je Vuk Karadzic uradio odavno pa zato danas i imamo jedno od najprostijih pisama, ako ne i najprostije na svetu!


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 12.39 ч. 29.06.2009.
Ja se u principu slažem s tobom, ali samo donekle.

Tačno je da norma treba da ispraća govorne tendencije, i ona to i čini. (Opaska na račun naših lingvista je sasvim ružna i bespotrebna, da prostiš, čisto sumnjam da bi ti umeo da radiš njihov posao, za koji su stručni i za koji su školovani, iole bolje.)

Međutim, oni koji nisu samo čitali pravopis, već se njime i bave, znaju principe na kojima počiva normativistika. Ne može se sve kako dune proglasiti izuzetkom. Nisu ni svi izuzeci jednaki. Kada jedan ovakav "izuzetak", koji nije ništa do rašireni regionalizam, podriva sâm sistem naše gramatike, onda treba biti izuzetno oprezan u normiranju toga.

Regionalizama ima na desetine, i na stotine. Jezik ima različite slojeve, različite stilove i lekte, i ono što spada u kolokvijalni govor ne spada uvek i u književni standard, niti mora uvek da spada. Jedno je govor ulice, a drugo je književni jezik. Pravopis se odnosi samo na ovaj potonji, a kako će neko govoriti i pisati sa svojim prijateljima, rodbinom, na ulici, na pijaci i na poslu elektro-inženjera (njih uzimam kao primer struke koja s jezikom veze nema i u jezik se obično ne razumeju, ništa loše na račun njine pismenosti), to nije stvar književnog jezika.

I kada jedan takav regionalizam ne štima sa samim sistemom srpske gramatike, tek onda ne može biti normiran. Ljudi govore „svo vreme“, ili govore „gde ideš?“, ali to je sasvim oprečno postulatima gramatike, i zato ne može biti pravilno pa i ako vas ima šest miliona. Nego knjigu u šake, pa učite gramatiku! Ona se uči!


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: normalno на 13.24 ч. 29.06.2009.
Dobro, vidim da se delimicno slazemo.  Takodje mi se cini da bi ostatak diskusije prevazisao okvire ove teme tako da necu odgovoriti na prozivke o citanju knjiga i ucenju gramatike! ;)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 13.28 ч. 29.06.2009.
To nije prozivka. To je realnost. Gramatika se, momče, uči! :)

Nisu isto razgovorni jezik i književni jezik. Ako se hoćeš koristiti standardnim jezikom, moraš naučiti njegova pravila i zakone.

A ne možeš tražiti da se njegova pravila i zakoni usklađuju s tvojim razgovornim jezikom koji donosiš iz svoje kuće i sa ulice — svi mi dolazimo sa raznih strana i raznih okruženja, i svi razno govorimo, a standardni jezik je jedan za sve. Razumeš li? ;)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: normalno на 13.45 ч. 29.06.2009.
I na kraju ce od cele Srbije ostati samo knjizevnici koji govore pravilno.  Odlicna ideja, to ce bas odrzati i jezik, i gramatiku, i pismo.  Sad si me samo ubedio da je moja opaska o lingvistima bila sasvim na mestu!
I ako je "standardni jezik" jedan za sve, zasto ga uopste menjati? Zasto ne govorimo staroslovenskim? Vidis li kontradikciju u onome sto govoris? ;)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 14.19 ч. 29.06.2009.
Mora se menjati. Standardni jezik, svakako, ispraća govorne tendencije, to sam već rekao. On se zasniva na govornom jeziku, on mora biti zasnovan na njemu, ali iz njega uzima samo ono što se kao jedno za sve normirati može — kako to neki kažu, što je „u duhu“ jezika. Ono što jednostavno ne ide, iz razloga koji su lingvistima jasni i onima koji taj „duh“ osećaju i koji se njime bave, to ne ide, pa ne ide.

Niko od cele Srbije se nije rodio naučen, i ničiji maternji govor ne odgovara u potpunosti standardu. Zato se standardni jezik uči, i zato se ide u školu, samo što ima nekih koji iz nje ne ponesu ništa, i nekih koji misle da su najpametniji. Ako svi sedimo kod kuće, razvabataljujemo jezik kako nam je ćeif i kako smo navikli, tek onda neće ostati ništa od jezičke kulture. Nego knjigu u šake, naučiš pravila i ispraviš ono gde grešiš. Svako greši u ponečemu, a razlika je samo u tome što neko hoće da se ispravi, a neko misli da je posisao svu pamet i ne miče se ni makac od jezika ulice na koji se naviknuo.

Standard je veštački napravljen, on je stvoren na osnovu govornog jezika i jezika književnosti, i zato se mora učiti da bi se znao, a ne može se oslanjati na svoj lični govor. A kako je on stvoren, time se bavi čitava jedna grana ove nauke, normativistika, jer je i to jedan suptilan i složen posao koji mogu da rade samo oni koji su stručni za to i koji znaju kako se to radi. A ne kako govori pola Srbije, odma’ to normirati da bi raja bila sretna. Pola Srbije može da greši.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: normalno на 14.22 ч. 29.06.2009.
Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=328. msg40627#msg40627 date=1246277963
Pola Srbije može da greši.

I cela Srbija moze da govori nepravilno! To nema nikakvog smisla!


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 14.38 ч. 29.06.2009.
Čekaj, a otkuda tebi to da svi govore tako kako ti kažeš? Ima ljudi koji govore nepravilno, i njima na tu grešku treba ukazati. A da svi govore tako, onda stvarno nešto ne bi bilo u redu sa standardnim jezikom. Ali ne govore svi, naravno.

Hajde, pokaži mi jednog našeg pisca koji je bilo gde napisao „svo“. (Tako se, inače, u normativistici proverava govorni jezik, osim ispitivanja na terenu. Pošto ti ne možeš da uradiš istraživanje na terenu koliko procenata ljudi govori „svo“, pokaži mi u pisanom korpusu, koji se može lako pretraživati, da li igde piše „svo“, i ako piše, koliko je to zastupljeno u odnosu na broj puta koliko se u književnosti pojavljuje „sve“.)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: normalno на 14.58 ч. 29.06.2009.
Vidim da se opet ne razumemo! Ne kazem da je "svo" pravilno i da svi govore "svo", to je besmisleno tvrditi.
Ono sto sam mislio je da u Srbiji postoji uzasno mali procenat ljudi (ako uopste takvi i postoje) koji sve govore pravilno, znaci drze se svih pravila pravopisa. A to ti je kao da u nekoj skoli celo odeljenje ima jedinice, to znaci da nesto nije u redu sa profesorom a ne sa djacima. Isto tako je nemoguce da je cela Srbija glupa nego to jednostavno znaci da pravopis nije u skladu sa danasnjim govorom.
Ako novinari, tv voditelji, drzavne institucije, pa i neki pisci (moderni) ne pisu i ne govore pravilno, suludo je to ocekivati od naroda. Zato mislim da srpski jezik mora brze da se menja i da prati govor. Samo to, ne da se prihvata sve zivo, ne da bude kako JA hocu, vec kako se govori!
Nadam se da ovim mozemo da zavrsimo diskusiju posto je prilicno besmislena!
U sustini se i ti i ja slazemo, u pitanju su nijanse i ne verujem da zbog toga treba gubiti vreme!


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.01 ч. 29.06.2009.
Ali ti i dalje ne razlikuješ književni jezik od razgovornog stila. Kako raja govori, to je samo razgovorni stil jezika.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: normalno на 15.27 ч. 29.06.2009.
Ali ti i dalje ne razlikuješ književni jezik od razgovornog stila. Kako raja govori, to je samo razgovorni stil jezika.

Jeste, o razgovornom stilu ja i pisem sve vreme, tj. o "neknjizevnom" stilu! Samo sam pisao da treba prihvatiti rec "svo" kao izuzetak (ili kao sto je vec uradjeno za neke ostale stvari, reci da moze i jedno i drugo), iz prostog razloga sto je rasprostranjena i ne moze se iskoreniti! I sad se ponavljam i mrzi me da pisem! :)

Nadam se da smo se konacno slozili?!
Ako sam razumeo, i ti nemas nista protiv da se govori "svo vreme" a ja nikako ne zelim da pisci tako pisu! Je l' to ok?!


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.29 ч. 29.06.2009.
Okej, sada se razumemo i konačno, čini mi se, skoro sasvim slažemo. :)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Belopoljanski на 03.48 ч. 06.11.2009.
Имам недоумицу по питању ове теме, чини ми се да није споменута, извињавам се што је подижем.

Да ли је у српском језику дозвољена употреба речи „сав“ у смислу целине (цео, читав), а не у збирном смислу? На пример: Пера је сав у ранама; аутомобил је сав полупан; слика је сва изрезана.  Овде се не ради ни о брашну, ни о цвећу, ни о млеку.

Да ли се такво „сав“ може сматрати за хомоним збирног „сав“? На пример, једно које се на енглески преводи са -all и друго које се преводи са -whole, једно које означава збирну именицу и мноштво, а друго које означава целину.  Да ли и у том случају „сав“ у смислу целине у средњем роду гласи „све“? Да ли се дете све испрљало, или сво испрљало; да ли је штене све мокро или сво мокро; да ли је стопало све избодено или сво избодено? Примећујем, иако се у говору готово увек за збирне именице користи „сво“ уместо „све“ (сво лишће, сво цвеће, сво млеко), врло лако је то заменити за „све“ (све лишће, све цвеће, све млеко) и о томе је било речи горе. 

С обзиром да је и сав/сва/све у суштини искварено вас/вса/все, да ли има основа и да се „сво“ као искварено „све“, по асоцијацији са свим осталим придевима који уз именицу средњег рода имају наставак -о?

Са друге стране, имамо и „све“ у значењу -everything, па тако пример како се не може рећи „Ово је сво за данас“ није добар, јер су овде „ово“ и „све“ засебне именице, а не део конструкције „ово све“ или „све/сво ово“.  Такође је интересантно како „сво ово што сте видели“ пара уши, а ако бисмо рекли „сво ово брашно које сте видели“ или „сво ово цвеће које сте видели“ не, јер се у првом случају не ради о „овом“ него о свему, док се у другом ради о брашну/цвећу, где је „сво“ придев.

Не знам да ли је моја недоумица јасна, покушао сам да је разјасним колико сам могао.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: alekx на 13.26 ч. 10.07.2010.
Жао ми је, али после 4.  године истраживања све што могу да вам кажем је да је упутство дато овде потпун промашај.  Реч "сво" постоји, али не као самостална именица.  Детаљи расправе око "све време" "сво време" следе у наредној поруци у облику мањег скеча.


Наслов: "Sve vreme" ili "svo vreme"
Порука од: alekx на 13.28 ч. 10.07.2010.
Srednja škola 4.  razred.  Čas srpskog.

Učenik:
Ali, nastavnice! Pravilno i jedino moguće je svo vreme baš kao što kažemo: svo pleme, svo breme.  Sve sva svo. . .  se uvek slaže sa pokaznom zamenicom svo-ovo, sve-ove, svi-ovi, sva-ova, svu-ovu, sva-ta, svo-to, svi-ti.  Da bi bilo "sve vreme", vreme bi moralo da ima jedninu kao krema-kreme, jedna krema - sve kreme, ali nema.  Ne postoji jedna vrema.  Zbrku je uveo professor Ivan Klajn i, žao mi je, ali pogrešio. . .  Nažalost sada se "sve vreme" smatra idiomatskim izrazom i pravilno je zašto: zato što je pravilno.  Postoje još dva razloga zašto je profesor pogrešio, a kasnije zbrka nastavljena.  Prvo, "vreme" ima dugi akcenat na prvom e, baš kao "kreme" i po tome vrlo vuče i liči da je "vreme" neka množina, a ako bi bila množina bilo bi, kao što rekosmo, "sve vreme" kao što je "sve kreme".  "Pleme" recimo nema dug akcenat na prvo e, pa vam "sve pleme" uopšte ne zvuči smisleno, kao ni "sve breme" ili "sve more", a ako bi moglo da se kaže "sve vreme" moralo bi da može da se kaže i "sve breme", "sve pleme", "sve brašno", "sve more".

Učenik:
Nikakvog normalnog razloga nema da se slaže svi-ovi, svu-ovu, sva-ova, sve-ove ali odjednom je sve-ovo.  Zašto bi strpali u reč "sve" dva potpuno različita značenja kada imamo "svo" na raspolaganju? Takodje psihološki, "vreme" sa oba e i značenjem koje je apstraktni pojam, ima asocijaciju na otvorenost i neobuhvatno je, pa vuče čisto pesnički da se kaže "sve vreme", umesto sa zatvorenim o "svo vreme" i u nekoj pesmi možda i nije problem.  Ali gramatički je bezrazložno uneta zbrka u nešto što je jasno kao dan.  Zbrka je takodje uneta u vreme soc-kom gde se svašta drugo poturalo učenicima i mnogo gore od ovoga, tako da je naprosto to bilo jedno od merila poslušnosti, po principu isledjivanja kada teraju ljude da za crn sto kažu da je beo.  Ko neće da misli prihvatiće "sve vreme" jer je neki tamo autoritet to rekao i tačka.  Ko hoće da misli znaće ispravno, i koristiti šta želi, ali će stalno da se susreće sa onima koji neće da misle.

Učenik:
No tako je to valjda u životu oko mnogo čega.  A to što neko misli da "svo" ne postoji kao reč u srpskom je odista tek besmislica.  Uz svo dužno poštovanje i svo svoje nastojanje da se sa vama složim moram da vam kažem da je insistiranje na "sve vreme" na način na koji se to čini samo psiho-test političke podobnosti.  "Sve" ima svoje samostalno značenje imenice: "Sve što sam video i čuo bilo je lako lepo. " i drugo kada se slaže sa množinom ženskog roda kao u "sve kreme".  Pogledajte kako nas jezik vuče da kažemo "uz svo dužno poštovanje i sve svoje nastojanje" no to samo pokazuje da u nama čuči pesnik.  Ne kažem da ne vuče.  I da ne zaboravim, istinska moguća greška korišćenja "celo vreme" umesto "svo vreme", jer "celo" zahteva da se radi o deobnoj imenici, cela cigla (koja može da se razbije u delove), celo pleme (sastavljeno od ljudi), celo more (u principu more može da se podeli na razne geografske delove ostrva, lagune. . . ) se prenela na "sve"/"svo".

Učenik:
Čak i "celo vreme" nije čisto tehnički nemoguće ako se u kontekstu misli na vreme sa deobom (godišnjim dobima, mesecima, danima, satima), ali pošto je vreme apstraktna imenica nije uobičajeno da se koristi na taj način.  Neuobičajeno ne znači nemoguće.  Evo, daću vam samo nešto malo neuobičajeno, ali ne i nemoguće: "Bili smo deset dana na moru.  Pet dana je bilo sunce, pet kiša, ali celo vreme je more bilo toplo. " Ovde se "celo vreme" deli na dva dela od po pet dana.  Pa, gramatika nije valjda tek skup pravila kojima se odredjuje kako morate bespogovorno da pričate.  Mi i samo mi smo vlasnici svog jezika.  Gramatika je tu da nam pomogne.  Oko matematike možemo da se sporimo, tu ima stručnjaka koje jedva da ko razume i može da prati u celom svetu.  Ali oko jezika koji pričate svaki dan, stručnjaka ima jednako koliko i pomagača.  Tako ako me pitate da li može da se kaže "sve vreme".  Naravno da može, čak i lepo zvuči, ali ako insistirate na tome da je to gramatički ispravno, rećiću vam da svi razlozi logike na kojoj gramatika počiva govore da je pravilno samo jedno: "svo vreme".

Učenik:
Postoji u gramatici slaganje po zvučnosti, to bez daljnjeg, ali ostali razlozi za "svo vreme" su mnogo jači.  Da bi "sve vreme" bilo jedino ispravno trebalo bi uvesti pravilo da nedeljive apstraktne imenice koje (ili kada) ne mogu da trpe "celo" ne mogu da trpe ni "svo" i za njih bi onda moralo da se koristi "sve".  Prvo, to pravilo je dosta veštačko i vrlo pipavo, jer bi važilo samo za srednji rod, iako zvuči logično, a drugo videli smo da se apstraktni smisao zadaje često kontekstom.  Kako ljudi ne misle o svakoj rečenici koju izgovore do mikronskih preciznosti, uvode se orijentaciona pravila da bi što je češće moguće razumeli jedni druge i da ne bi lokalna moguća logika povukla jezik u novu varijantu i bespotrebno izolovala ljude.

Učenik:
Ne zaboravite da je ovo celo moje objašnjenje kud i kamo pipavije nego Klajnovo, jer profesor Ivan Klajn kaže nešto vrlo kruto, a to je da je "sve", srednji rod zamenice "sav" (sav čovek; sva žena; sve dete?).  Obratite pažnju da on kaže da "svog" "svoj". . .  može da bude samo padež prisvojne imenice "svoj".  Kada kažete "Svog su me isprskali. " i kada kažete "Pokupio je svog (čoveka). ", prvo "svog" (isprskali) ima kraći akcenat na o od drugog "svog" (čoveka), prema tome to su dve različite reči koje ne mogu da se porede.  Da li je profesor Klajn uopšte bio svestan da "svog" može da postoji u obe varijante sa dugim i kratkim o i sa dva različita značenja? Po onome što piše u njegovoj gramatici nije.

Nastavnica:
Sedi, jedan.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: J o e на 14.40 ч. 10.07.2010.
Је л’ ово нека шала?

Ако није, добро си прошао. Неки принципијелнији професор би те оборио. Твоја „расправа“ јесте занимљива, али нема никакве везе с граматиком, па је зато још тужније што с таквом препотенцијом наступаш и вређаш угледне лингвисте. Да је макар нечему служило то твоје „истраживање“...


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 14.44 ч. 10.07.2010.
Lepo je sve to, samo što nije tačno. :)

Neka od Učenikovih objašnjenja zapravo jesu pogodila zašto se ipak upotrebljava "svo" u govoru umesto pravilnog "sve", ali su tako postavljena da su lingvistički ipak, s druge strane, umnogome promašena.

Pre svega, Učenikova postavka kako je oblik "sve" izmislio neki soc-kom autoritet i nametnuo ga umesto "svo"; dok je u stvarnosti sasvim drukčije — "sve" je pravilan oblik nasleđen istorijom jezika, a "svo" je ubačeno u govor naknadno.

I dalje, preusmeravam te na ranije poruke u kojima smo sve već razjasnili.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: alekx на 15.53 ч. 10.07.2010.
Uopšte nije šala.  U svim objašnjenjima se napravila čitava zbrka oko toga kada se reč "sve" koristi.  Na primer kaže se da je argument da "svo" ne postoji zato što bi onda u rečenici "Sve što sam video bilo je lepo. " glasila "Svo što sam video bilo je lepo".  "Svo" samostalno na taj način ne može da stoji, to je činjenica i nije argument protiv njega.  Dakle postoji nedoumica da li se kaže "svo dete" ili "sve dete", "svo brašno" ili "sve brašno".  Drugi argument koji se uporno koristi je da ne može da bude "svo dete" jer bi onda bilo "svog deteta", a tada bi nastala zbrka oko toga da li se misli na "svog" kao u "Poneli su svog (čoveka). "
"Svo brašno", u promenama: svog brašna, svom brašnu, ima kratki akcenat na o i ne može da se brka sa padežima od "svoj" koje u promenama ima dugi akcenat na o.  To su dve različite reči i to opet nije argument.
Ovim napisom jednostavno pozivam da se ova zbrka ispravi i argumentuje, a ne održava nešto što nije tačno argumentima koji su nevažeći.  Drugačije nije "sve vreme" nego "svo vreme".  Argument da u srpskom jeziku ne postoji reč "svo" je stvarno apsurdan.  (A to što bi me neki lingvista oborio, me odista zabrinu. ) U primeru koji je dat na ovom sajtu je odista smešna argumentacija da bi trebalo da prihvatimo ili "sve" za svaku funkciju ili "svo".  Pa onda šta će nam "svi" "sva" "svu", onda i to da izbacimo.  Uostalom sve sam rekao u napisu i to sve mogu samo da ponovim.  Ako mislite da ste na ovom sajtu dali odgovor prosto vam kažem ne da niste, nego ste samo nabacali argumente raznih autora koje se niko nije usudio da ospori jer su oni - autori.  Argumenti koji se trenutno koriste su samo pokriće nečijeg moguće nadmenog ega.  Ništa više.  Toliko.  Logički "svo" je i potrebno i korisno i. . .  logično.  (Umalo da me naljutite.  Pa zar mislite da ja govorim 40 godina ovaj jezik i razmatram ga kao i drugih 10 miliona i da je to manje vredno nego par zbrkanih objašnjenja nekih koji se nisu usudili da protivreče svom profesoru i čuvaju glupim objašnjenjima svoje pozicije? Ne kažem da je gramatika beskorisna, nego da je potrebno ustanoviti razumna pravila oko stvari koje ne stoje.  Nije meni srpski strani jezik pa da se sporim sa bilo kim, niti su svi profesori srpskog jezika novi Vukovi reformatori, a ja narod koga treba opismeniti. )
Gramatika nije pravilna zato što je to neki lingvista rekao, već zato što je pravilna i bez ikakvog lingviste.  "Svo" je književno ne zato što su književnici elita koja čuva svoje dostojanstvo. . .  već zato što je i logično i potrebno.  Dakle svaki argument kojim se trenutno brani "sve" je samo odraz insistiranja na tom "sve" bez ikakvog valjanog razloga koji je jači od argumentacije za "svo".  "Svo" je potrebno i čuvanje književnog stila ovakvim izbacivanjem nečega što je potrebno je odraz vrlo velike umišljenosti koja nam kao narodu uopšte nije strana.
Uostalom sad se pitam da li sam uopšte trebao da se priključim.
Nije "sve" izmislio soc-kom nego je "sve" održavano i zbog soc-kom atmosfere u kojoj je preispitivanje bilo zabranjeno.  Kako vidim, biće da nismo daleko odmakli.
Pogrešio sam što sam se javio.  Trebalo je da mi bude jasno kada sam pročitao diskusije o čemu se radi.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 02.05 ч. 11.07.2010.
Aleksandre, standardni jezik normira se prema narodnom, govornom jeziku i prema pisanome jeziku dobre, vredne književnosti (Andrića, na primer, i drugih pisaca u kojih je jezik čist i uredan, pravilan i dobar, a čija su dela važna za kulturu, te tako i jezik kojim su pisana).

I u jeziku postoji zamenica sav, sva, sve i tako dalje. Tako glasi ta zamenica, i kao takva je potvrđena i u narodnom jeziku i u književnom jeziku. Onda se u govoru, u razgovornom jeziku, naknadno pojavio oblik svo u srednjem rodu jednine umesto izvornoga oblika sve. Pojavio se iz razloga nekih od kojih si se dotakao u svom pređašnjem objašnjenju, i raširio se, skoro pa ustalio.

Međutim, standardni jezik to još uvek nije ispratio. Nije, jer se on radije drži izvornoga stanja nego inovacija, sistemskih pravilnosti u jeziku radije nego razgovornih analogija, jezika dobre književnosti radije nego razgovornog jezika. A oblik sve je u jeziku sve ovo prvo, dok je oblik svo sve ovo drugo. Te to je i razlog iza kojeg leže lingvistički argumenti (kojih se ti nisi dotakao u svojem izlaganju, zbog čega ti je Joe ono iznad prebacio) zašto se sve i dalje brani; a ta Klajnova ležernija objašnjenja i namenjena su raji koja se ne mora dublje baviti lingvistikom i preispitivati pravila standardnog jezika već kojoj je samo važno da zna šta je pravilno a šta pogrešno, zato i jesu tako labavije i neobaveznije izrečena.

Ako se svo bude ipak održalo i odnelo sasvim prevagu nad izvornim oblikom, ako bude ušlo i u književni jezik, i tako dalje, onda će se i standard verovatno izmeniti kako bi ispoštovao tu promenu u jeziku. Zasad norma to nije još uvek učinila, i dokle ne bude, važiće da je svo pogrešno i da ta reč ne postoji u standardnom jeziku; da je deo razgovornog jezika. A norma se ne menja brzo i naglo, jer je po svojoj prirodi takva; za razliku od razgovornog jezika, koji se mijenja lahko i unosi inovacije sa svakom novom sezonom. :) Taj je red i poredak koji postoji u jeziku bitno ispoštovati, i razumeti nijanse u njemu ako se hoće argumentirati za neku poziciju, a i toga je tvojem skeču iz školske klupe nedostajalo.

Ako te, kako kažeš, odista i ne zabrinjava šta tamo "neki lingvista" ima da kaže, onda se i ja priključujem pitanju da li je uopšte trebalo da se uključuješ u diskusiju. Nije ni meni gravitacija stran fenomen, poznato mi je iz celoživotnog iskustva šta je ona i kako deluje, i znam da gravitacija pravilno deluje i bez ikakvog fizičara, ali ipak ćutim kada mi fizičar govori o njoj i ne otimam mu reč.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: alekx на 10.55 ч. 11.07.2010.
Nisam pročitao odgovore i otkazujem komunikaciju na ovu temu.  Žao mi je lingvista koji znaju da čitaju knjige a zanemaruju osećaj koji ljudi koji imaju oko svog jezika.  U svim jezicima koje znam nemački, francuski, španski, engleski, (a bome i kineski) fundamentalno istraživanje se tiče osećaja koji ljudi imaju, odakle se onda ljudi gramatikom upućuju na ispravan govor a još važnije tekući govor.  Jezik se razume kao zadat istorijski, ali ništa manje ili bolje reći još više zadat okolnostima.  Kod nas izgleda samo neke fotelje se bave jezikom, što dovodi do samo jedne stvari - izolacije.  Em je narod izolovan od učenjaka koji znaju sami za sebe nešto, em su učenjaci izolovani od naroda pa ne znaju ni šta je svrha onoga što znaju.
Razlika između našeg shvatanja jezika i shvatanja jezika u svim drugim zemljama je u tome da se kao osnovni nosilac jezika uzima jedinka koja ga priča.  Ako jedinke odbijaju da koriste nametnuta pravila, pravila se menjaju skoro automatski ili zbirno.
No čemu priča.  Ovde navedena tema je ništa u odnosu na stvari koje lingvisti nisu našli za shodno da definišu.  Važno je da ovu misle da jesu.  Uzgred budi rečeno, tako je i u jezicima okolnih naroda, ali to je pomalo sramota, uzevši u obzir da je naš jezik revidiran i omogućavao je vrlo skladno usklađivanje koje izgleda niko ne zna da iskoristi.
Hoću reći. . .  gramatička pravila koja su zadata čak i u najnovijem rečniku izašlom pre nekoliko nedelja, potpuno ignorišu osećaj za jezik.  Ona su data na jednom grubljem nivou.  Recimo, neki dubleti koje sam tamo našao nisu nikakvi dubleti već dve reči sa sličnim značenjem koje imaju dve različite upotrebe itd.  Po tom rečniku, dakle, postoje "nedozvoljeni" dubleti koje gramatika odbija da prizna, a koji mogu nositi svoje odvojeno značenje.  Finese jezika neophodne pri stvarnom i kreativnom pisanju u gramatici ne postoje.  Ide se na skoro fundamentalne definicije i malo ispod "ću ćeš će ćemo ćete će" rastavljeno spojeno i tome slično.  Sve se zadaje.  Međutim, u realnosti, u jeziku ne postoji zadato.  Postoji razlog zašto je nešto bolje, a drugo nije.  Dinamiku jezika određuje upravo to: bolje ili ne toliko dobro.  Kada je Andrić pisao svoje romane, kako i sam tvrdi, on ih je brusio, reč po reč.  Dakle sijaset toga što je napisao nije predefinisano pravilo već književni osećaj.  Isto to rade i muzičari, nadgrađuju pravila.  O tom osećaju vam ovde i pričam.  Ili će se početi odatle, jer je u današnje vreme fluktuacija jezika neuporediva u odnosu na bilo šta u istoriji, ili se ništa smisleno neće uraditi.  Mislim hoće, to što će neko danas decu da uči, njihovoj deci će se već smejati, i onda njihovoj deci itd.  U stvari ne deci nego istim tim ljudima kada pređu na fakultete.
Ali opet čemu priča, rekoh da ne učestvujem više.
Bolje je da narod priča kako mu je ćef, nego ova srpska gramatika koje nema.  Stvarno to mislim.  Svrha jezika nije da se definišu nove kvazi-teoreme, već da ljudi komuniciraju.  Kvalitet jezika unaokolo je katastrofalan, ne u narodu, to ne, jer uvek će bar 80% naroda da priča kako mu volja i kako se u njegovoj okolini odrastanja priča, nego u medijima, nosiocima, ali tim pre su i gramatičke zbunjevine koje se nude i koje ništa ne pomažu, osim što moraju ljudima da crtaju ipak esencijalne stvari koje i nisu gramatičke nego pravopisne.  S te strane ovo pitanje sve/svo će biti rešeno za jedno 100 godina.  Sad moramo da počnemo od 2+2=4.  Ne samo među narodom, nego i lingvistima.  Narodom, da se koliko toliko ispravno izražava, lingvistima da ustanove opšta pravila i načela koje žele da prate dok pišu svoje radove.  Dotle. . .  nema smisla komunicirati.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: J o e на 14.18 ч. 11.07.2010.
Uostalom sad se pitam da li sam uopšte trebao da se priključim.

Pogrešio sam što sam se javio.  Trebalo je da mi bude jasno kada sam pročitao diskusije o čemu se radi.

otkazujem komunikaciju na ovu temu.
 
No čemu priča.
 
Ali opet čemu priča, rekoh da ne učestvujem više.

Dotle. . .  nema smisla komunicirati.

Ако добро бројим, шест.

Све више ми се чини да ове речи без икаквог разлога стоје у тексту. Овамо — нећемо више о томе, а онда све жешће по своме. Ако нећеш да дискутујеш, немој. Ако хоћеш, хајде да то радимо као људи.


Наслов: Re: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Pedja на 09.39 ч. 13.07.2010.
Нема разлога за јед. Ствари су врло јасне, реч "сво" постоји у језику, користи се, има оправдање за своје постојање, али из неког разлога, језички стручњаци одбијају да то прихвате.

У књижевности је нема много зато што се систематски искорењује, пе се проглашава вредном само она у којој је је искорењена и затим се то користи аргумент да се даље искорењује.

Мада, недавно, баш овде на форуму, неко рече да је свака реч добра...


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: J o e на 11.35 ч. 13.07.2010.
У књижевности је нема много зато што се систематски искорењује, пе се проглашава вредном само она у којој је је искорењена и затим се то користи аргумент да се даље искорењује.

Ово није близу истини, јер полазиш од претпоставке да не постоји особа која интуитивно, ненаучено каже Свег ме је обузео бес или Покупио је све воће. То није тачно: велики део новоштокавских дијалеката, који су најпре ушли у основицу стандардног језика, користи заменицу сав у наведеним облицима. А погрешно је то претпоставити и зато што књижевност пишу (најчешће, мада у данашње време све ређе) начитани и писмени људи, који су умногом овладали граматичком нормом, па стога употребљавају стандардне облике. Није она искорењена из књижевности зато што је неко тако рекао, него зато што дијалекатски и разговорни облик и нема начин да доспе у књижевност, осим ако писац није необразован.


Наслов: Re: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Pedja на 12.49 ч. 13.07.2010.
Па то управо значи да говорни језик никако не може да доспе у књижевност, то јест, он је систематски искључен, те језичке норме никада неће прихватити промене у говорном језику.

Ако се и деси да их неко употреби у књижевности то дело ће бити оцењено као невредно, а аутор као необразован, а у блажем облику ће бити сматрано као пишчева слобода израза која не представља правило.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: J o e на 13.18 ч. 13.07.2010.
Па управо сам хтео да кажем да језик књижевности, као облик стандардног језика, по природи искорењује те облике, да се не стекне погрешан утисак како је неком ето тако то пало на памет и да сад за инат неће да попусти. У самој је бити стандардног језика селективност. Не прима све, него оно што се прогласи за правилно.


Наслов: Re: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Pedja на 18.30 ч. 13.07.2010.
Није ми јасно шта онда спориш у оном што сам рекао када сам ја то исто рекао.

Ја сам само констатовао да ништа из говорног језика не може да уђе у књижевни јер то, као неправилно, није дозвољено, а да би било правилно мора прво да уђе у књижевни језик. Укратко, не постоји начин да нешто из говорног језика буде прихваћено у књижевном.

Изгледа да заиста јесте једини начин да нека реч буде прихваћена као правилна то да је неко ко је признат стручњак просто прогласи за правилну, било стручним чланком, или чешће, простим укључивањем те речи у речник.

Мене додатно збуњује то што и поред тога, стоји тврдња Ђорђа Божовића (види http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5857.msg57871#msg57871) да су све речи исте и да је свака добра, те да постоји потпуна слобода да се стварају нове речи или узимају туђе. Што је онда проблем баш ова реч "сво"? Зашто за њу то не важи? Зашто је аргумент да се та реч не користи то што она не постоји у књижевном речнику? Откуд то да уопште постоји књижевни речник, ако су све речи исте и у ствари не постоји потреба за таквом класификацијом речи?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Luče на 01.30 ч. 14.07.2010.
nema veze sa temom, ali ima sa činjenicom da se neke reči u narodu ne čuju često u svom gramatički ipravnom obliku.  Naime, ja sam učila da je imperativ glagola razumeti = razumej, ali ga u takvom obliku NIKADA nisam čula.  Opšte je prihvaćemo "razumi".  Pogrešno sam učila ili pogrešno govorimo?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: J o e на 08.54 ч. 14.07.2010.
Погрешно говоримо. ;)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Luče на 09.50 ч. 14.07.2010.
Hvala J O E  ;)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: bolo на 15.26 ч. 15.07.2010.
Čekaj, a otkuda tebi to da svi govore tako kako ti kažeš?


A u kom se to kraju govori drugačije?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ђорђе Божовић на 03.01 ч. 16.07.2010.
U mome ne. :) U mom kraju ta reč sasvim najnormalnije glasi "svo", ali se isto tako čuje i "opšto", i "vrućo", i slično. :)

To sam rekao principski, verujem da postoji kraj u kome se čuva "sve" (evo Joe iznad pomenu), a o književnosti da i ne govorimo. Dakle, ne govore i ne pišu tako svi.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Belopoljanski на 13.14 ч. 16.07.2010.
U mome ne. :) U mom kraju ta reč sasvim najnormalnije glasi "svo", ali se isto tako čuje i "opšto", i "vrućo", i slično. :)

To sam rekao principski, verujem da postoji kraj u kome se čuva "sve" (evo Joe iznad pomenu), a o književnosti da i ne govorimo. Dakle, ne govore i ne pišu tako svi.


Далмација?

Баш сам уочио код старијих људи оданде, који и далеко од свог завичаја и даље говоре непромењеним речником и нагласком, да говоре „све троје“, „све четворо“, „све брашно“, тј. када су у питању збирне именице. Једино нисам сигуран да ли би рекли „све дете“ („дете је све покисло“), „све јаје“ („јаје се све разлупало“) и сл., када се односи на конкретне ствари у једном примерку. Такав говор стварно нигде нисам чуо.

У средњем Банату народ говори „сво“, и за збирне именице (сво троје, сво брашно) и за конкретне (сво дете, сво јаје).


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: bolo на 14.40 ч. 16.07.2010.
OK, sabrali smo sto hiljada naspram osam miliona. Idemo dalje.  :D


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: ArsLonga на 11.26 ч. 17.07.2010.
Kako bismo rekli, "ovo dete nije svo" ili "nije sve"? :D

Taj čovek nije sav
Ta žena nije sva
To dete nije svo


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Дарко Новаковић на 11.46 ч. 17.07.2010.
Није читаво?  :)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: ArsLonga на 12.38 ч. 17.07.2010.
Није читаво?  :)

Nije čitavo celo
Nije celo čitavo
Nije celo svo čitavo  :D


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Дарко М на 04.28 ч. 27.07.2010.
Ух, које компликације! :) Посматрано са етимолошког гледишта, све је правилан облик, јер је настао (исправите ме ако наводим погрешан назив процеса!) метатезом (заменом места словима или слоговима унутар речи) од облика вас, *вса, все (остаци тога постоје у речи ваздан).

Правилно је:
Н.  све време,
Г.  свег времена,
Д.  свем времену,
А.  све време,
В.  све време,
И.  свим временом,
Л.  о свем времену,

исто као што је правилно и:
Н.  своје време,
Г.  свог времена,
Д.  свом времену,
А.  своје време,
В.  -
И.  својим временом,
Л.  о свом времену,

одакле је вероватно аналогијом дошло до потпуног изједначавања делова ових двеју промена у писаном језику.  Говорни језик, додуше, задржава разлику у акцентима у промени речи свој(дугосилазни) и *сво (краткосилазни).

Ја све своје време трошим паметно, јер поред свег свог времена немам ништа друго за трошење.  ;D


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Prekobrojna на 19.29 ч. 28.03.2011.
Da li vam je možda poznato da li je svo pravilno po hrvatskom ili bosanskom pravopisu?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Психо-Делија на 20.31 ч. 28.03.2011.
По хрватском није.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: VladKrvoglad на 20.38 ч. 28.03.2011.
Koliko videh na hrvatskom portalu ''Srce'', 'svo' nije pravilno u hrvatskom. Za 'bosanski' ne znam.
Inace, meni je to cudno da 'svo' nije prihvaceno (ni kod nas) kao standard - jer mu je logika sasvim u redu!
Dakle...
Evo mnozine: svi muskarci, sve zene, sva deca. 
Te jednina:  sav kolac, sva prica...zasto ne i 'svo' (vreme)?

Ne, nego je uzeto za 'pravilno' oblik 'sve' - koji ja dozivljavam samo kao oblik mnozine u zenskom rodu, a ne i kao oblik za srednji rod jednine...
 
Al', 'ajde... :)))


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Дарко М на 22.06 ч. 28.03.2011.
Владе, слободно се служи обликом "сво" у свакодневном говору.  То не би требало нико да ти забрани.  Међутим, препорука свакоме је да, када пише, ипак посвети пажњу тачности свог "писаног говора", јер ће вас најчешће само тај писани текст представљати читаоцу.  Стога препоручујем "све" као једини и искључиви облик у писању (које данас обухвата и замењује куцање, наравно).  :D


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Prekobrojna на 22.25 ч. 28.03.2011.
... Te jednina:  sav kolac, sva prica...zasto ne i 'svo' (vreme)?

Ne, nego je uzeto za 'pravilno' oblik 'sve' - koji ja dozivljavam samo kao oblik mnozine u zenskom rodu, a ne i kao oblik za srednji rod jednine...
 
Al', 'ajde... :)))
Možda bi onda moglo da se kaže i: "Daj mi SVO to sa stola", ako bismo govorili svo vreme?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: VladKrvoglad на 00.01 ч. 29.03.2011.
Владе, слободно се служи обликом "сво" у свакодневном говору.  То не би требало нико да ти забрани.  Међутим, препорука свакоме је да, када пише, ипак посвети пажњу тачности свог "писаног говора", јер ће вас најчешће само тај писани текст представљати читаоцу.  Стога препоручујем "све" као једини и искључиви облик у писању (које данас обухвата и замењује куцање, наравно).  :D

Darko, naravno, hvala na preporuci - svestan sam ja razlike izmedju pisanog i govornog jezika, te tako i radim. :)

... Te jednina:  sav kolac, sva prica...zasto ne i 'svo' (vreme)?

Ne, nego je uzeto za 'pravilno' oblik 'sve' - koji ja dozivljavam samo kao oblik mnozine u zenskom rodu, a ne i kao oblik za srednji rod jednine...
 
Al', 'ajde... :)))
Možda bi onda moglo da se kaže i: "Daj mi SVO to sa stola", ako bismo govorili svo vreme?

Jelena, tvoj primer se bas ne poklapa sa onim sto sam naveo.  Oblik 'sve' se idiomski koristi za te neodredjene situacije - pa  ne mozes reci ni "daj mi svi/sva ti/ta/to sa stola", zar ne? Moras dodati imenicu kod svih tih oblika, osim za 'sve'.

'Pravilno' (za moje uho!) bi bilo : "Daj mi svo (to) lisce sa stola", na primer. 

Kao zakljucak bih postavio pitanje:
Zna li neko zasto je oblik 'svo' toliko prisutan iako je 'nepravilan'? Ima li ga da se pojavljuje u starim pisanim tekstovima?
Ma, evo se sada setih i (sigurno) nepravilnog genitiva/akuzativa (ili je to neki arhaicni ablativ???) od tog oblika - 'svog', a umesto 'sveg':
"Lisce je na stolu. Daj mi ga svog", a  umesto onog pravilnog - "daj mi ga sveg(a)"

Ide to i dalje, evo lokativa: svem - svom :)))

Dakle, ne interesuje me da mi neko potvrdi kako je sve ovo nestandardni jezik, vec da li neko zna nesto o ovim itekako u narodu koristenim oblicima, kako su zavrsili na 'pogresnom koloseku' ?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: VladKrvoglad на 00.31 ч. 29.03.2011.
Ух, које компликације! :) Посматрано са етимолошког гледишта, све је правилан облик, јер је настао (исправите ме ако наводим погрешан назив процеса!) метатезом (заменом места словима или слоговима унутар речи) од облика вас, *вса, все (остаци тога постоје у речи ваздан).

Правилно је:
Н.  све време,
Г.  свег времена,
Д.  свем времену,
А.  све време,
В.  све време,
И.  свим временом,
Л.  о свем времену,

исто као што је правилно и:
Н.  своје време,
Г.  свог времена,
Д.  свом времену,
А.  своје време,
В.  -
И.  својим временом,
Л.  о свом времену,

одакле је вероватно аналогијом дошло до потпуног изједначавања делова ових двеју промена у писаном језику.  Говорни језик, додуше, задржава разлику у акцентима у промени речи свој(дугосилазни) и *сво (краткосилазни).

Ја све своје време трошим паметно, јер поред свег свог времена немам ништа друго за трошење.  ;D



Eh, pronadjoh vec poneki odgovor na svoje pisanje... Kako covek gleda i ne vidi!
Hvala, Darko!
Dakle, ovde imamo oblike za sav/sve i svoj. Nekome je izgleda smetalo sto su neki oblici za 'svoj' isti kao i za oblik 'svo'? Ipak, ja bih dodao da ovi 'isti' oblici koje ove dve reci dele -nikako nisu isti - razlikuju se u akcentu!
 :))))


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Prekobrojna на 06.41 ч. 29.03.2011.
... Ima li ga da se pojavljuje u starim pisanim tekstovima? ...

     U poznu jesen
             Vojislav Ilić

Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše,
I guste slojeve magle u vlažni valja do.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo...

Je l' ovo dovoljno star tekst? Prvi primer koji mi u ovom trenutku pada na pamet. Setiću se kasnije, pa ću napisati.
I mene zanima zašto nije postalo deo norme, kad ga ljudi već toliko potrebljavaju. Možda da bi se razlikovali oni koji koriste Pravopis od onih koji ga ne koriste? Brz i jednostavan lakmus? ;)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: VladKrvoglad на 18.23 ч. 29.03.2011.
Jelena, hvala ti na prilogu! :)
Zanima me i da li se oblik 'svo' nalazi i u nekoj ranijoj strucnoj literaturi: na primer, da li je u Vukovom recniku, pa naknadno izbaceno?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: mare011 на 16.32 ч. 10.03.2013.
Мрзи ме да читам све постове искрено, па ако је неко већ ово написао ја се извињавам. Реч сво је у српском језику неисправна и нема другог одговора на ово питање. То што се аналогијом ствара у говору од присвојне заменице свој не значи да граматички исправна, а да постоји то је истина. Али само зато што нешто постоји не значи да је исправно, што је лако видети на примерима времена у којем данас живимо. Видео сам примере као што је сво троје, што је плеоназам, даље сам виђао како људи користе сво илити све за једну ствар, а заменица све по својој природи описује више ствари, тј. све ствари, укупну количину која је већа од једне ствари, зато се не може рећи сво вино ако се мисли на једну флашу вина. У том случају се каже цело вино, а ако се мисли на више флаша или буради вина онда се каже све вино.

Попио сам цело пиво. - Било је једно пиво и ја сам га попио.
Попили смо све пиво. - Попили смо гајбу пива. Попили смо све што је остало.


Све време.

Ако ћете да уводите нова правила, прво размотрите све перспективе на ствар коју желите да мењате јер је мало арогантно нудити претпоставке за устаљене стандарде без укупног знања о томе, као што ја арогантно написах ово, а нисам ни прочитао све што сте написали. :)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: OMali на 11.58 ч. 11.03.2013.
Ovaj biznis proskribovanja riječi u širokoj upotrebi nema smisla, zadatak lingviste ni lektora ni nikoga drugoga ko se bavi jezikom nije da postavlja zlatne standarde nego da objasni standardni jezik u upotrebi. Jasno je da su i "sve" i "svo" sasvim prihvatljive alternative u pojedinim slučajevima ali čak i ako je lektorima i lingvistima baš stalo da proskribuju neku od njih onda bolje da su izabrali da izbace ovo "sve" sa imenicama srednjeg roda, jer ono odje odstupa od jasnog obrasca, a ne "svo".

 Jezik je šablon i ljudi intuitivno traže taj šablon u govoru. U ovom slučaju se traži šablon kojim ćemo da napravimo jasnu razliku izmedju rodova. Zato oblik "svo" sa  "o" na kraju ljudima zvuči prirodno a "sve" krlja uši. Zato ne ide "sve mlijeko", "sve društvo", "sve tijelo", "sve takmičenje" itd.  Ustvari jedina riječ srednjeg roda koja mi pada na pamet dje mi "sve" ide kao alternativa za "svo" je "vrijeme". "Sve vrijeme" nebi bio moj izbor već "svo vrijeme", ali stvar je preferencije, obije upotrebe su široko zastupljene. Ova upotreba "sve" se nekako ušunjala sa rijetkim imenicama srednjeg roda. Rekoh, ja ne mogu da se sjetim još jedne dje bih rekao e ovo može da prodje.
 

Objašnjenja koja su u ovom tredu dali ljudi koji vele da su lingvisti lijepo ilustruju vrstu vudu lingvistike što se kod nas praktikuje:

Цитат
Priznajem da su mu argumenti smisleni, i možda se jednog dana zaista dopusti i ova konstrukcija, a tada ću ja prvi svima da objašnjavam kako je to pravilno. Do tada jednostavno nije, što ni Balša ne spori.

Samo kad bih znao dje ovo treba da se dopusti, lično bih zamolio da se dozvoli ovo "svo". A i ako ne dopuste meni će "svo" isto biti pitch perfect,  i preferirana forma pa neka su to pravila babe Smiljane kako reče drugi učesnik u ovoj diskusiji:

Цитат
Poštovani gledaoci, to je bilo svo za danas.

Dakle, što ne ide, ne ide, i jednostavno je pogrešno. Šta je lakše — imati jasna pravila i sistem u gramatici, ili pisati po pravilima babe Smiljane, kako je kome ćeif, kako ko hoće i kako ko misli da valja?

Lakše je kad se zna šta je standard, ali postaje mnogo teže naučiti jezik kad ne znaš šta je standard a propisuješ ga i učiš druge ljude da prate tu vrstu vudu lingvističkih pravila. Ovo za poštovane gledaoce ajde da uzmemo da se pridržavamo toga pravila, ali šta da radimo sa druga dva roda onda, je li onda i "sva" treba da izbacimo jer ne ide u istoj konstrukciji:

Ona mi je bila sve, ne mogu da živim bez njeeeeee...

Činjenica je da bi "sva" umjesto "sve" bilo neprihvatljivo u ovoj rečenici, na stranu to što bi takva upotreba narodnjacima zajebala rimu koja je tužni lajtmotiv njihove poezije.


Bilo je i onih koji su tu bili šturi i decidni, pa ako je pravilo šta da se radi:


Цитат
Da, sve mleko.  Kako god zvučalo, to je jedini pravilan oblik.

Pravilan oblik i ima samo jednu manu, niko to neće reći u životu, bar ne sa ove strane pet piva. Gugl je izbacio 466 rezultata za "svo mleko je" i jedan za "sve mleko je" i taj jedan je na komentarima nekog članka na b92.

A ovo Klajnovo objašnjenje koje je citirao Aleksandar je da se prekrstiš i lijevom rukom.

Цитат
jer profesor Ivan Klajn kaže nešto vrlo kruto, a to je da je "sve", srednji rod zamenice "sav" (sav čovek; sva žena; sve dete?).  Obratite pažnju da on kaže da "svog" "svoj". . .  može da bude samo padež prisvojne imenice "svoj".

U-žas. Ovo čovjek kad krene da analizira baš ne zna odakle da počne. Da probam prvo ovo što je najviše pogrešno u ovom objašnjenju. "Sav" nije zamjenica, ne zamjenjuje ništa, nema ni sličnu funkciju zamjenicama, u normalnoj rečeničkoj konstrukciji ova riječ  se ne upotrebljava kao anafora za neki prethodno pomenuti pojam u rečenici ili kontekstu i ne ukazuje deiktički ni na šta pod bogom milim u realnom svijetu.

"Sav", "sva", i "svo" su oblici jednine jedne iste riječi za tri različita roda. Odgovarajući oblici množine po rodovima su "svi", "sve", i "sva". Ove riječi su "determinativi"-  riječi koje su u najvećem broju slučajeva dio imenične fraze, prethode imenici koju modifikuju. Osnovno značenje ovih riječi je da kažu na koliko ili koji tačno primjerak toga značenja sadržanog u imenici se odnosi to što kažeš u predikatu. Tu postoji grupa srodnih značenja, a značenje ovih riječi sva, sva, svo...pripada bazičnom značenju determinativa a to je mjerenje:

Pola mlijeka sam bacio...Svo mlijeko sam bacio..Sto litara mlijeka sam bacio..Čitavo/Cijelo mlijeko sam bacio..zbog jebenog aflatoksina.

Njihova osnovna i dominantna upotreba je u imeničnoj frazi, ali nije jedina. Determinativ "sve" je sličan imenici u upotrebama kao "Ona mi je bila sve.." ili "To je bilo sve.." . Ova riječ jasno nema rod i nema veze sa formama determinativa za srednji rod "svo" ili za ženski "sva" jer ne prethodi imenici niti se imenica odje može smisleno nadomjestiti. Da može, odgovarajuća forma za rod bi bila obavezna. Evo primjer:

Šta je sa ovim drvetom?

-Kako misliš?

Svo se osušilo.


"Sve se osušilo" zvuči blesavo. Da opet naglasim upotreba riječi "sve" kao u "ona mi je bila sve" i "to je bilo sve" je periferna i prilično idiomatska. Još jedna periferna upotreba ove riječi je kad ona kvalifikuje pridjev:


Sav sam mokar..

ili da bude jasnija funkcija "sav" možemo reći:


Marko je sav mokar.

"Sav" je determinativ koji u ovom slučaju kvalifikuje pridjev "mokar". To je funkcija tipična za priloge (mogli smo upotrebiti prilog potpuno: "potpuno mokar") ali evo vidimo da i determinativ može da kvalifikuje pridjev, pa neka je to prevashodno uloga priloga.



Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: mijalko на 20.52 ч. 14.03.2013.
Da i jedan elektro-inženjer primeti par stvari, kad je tema već oživljena posle dve godine.  Neću direktno stajati na nečiju stranu, pošto me strana gospodina Božovića verovatno ne smatra za merodovnog.
1.  Verujem da ogromna većina Srba koristi oblik svo, pa ne stoji argument da ne koriste svi taj oblik.
2.  Pod pretpostavkom da su korisnici ovog foruma profesionalni lingvisti ili barem se trude da budu u toku, da li se iz činjenice da ih ima nemali broj koji podržavaju oblik svo, da zaključiti da lingvistika nije egzaktna nauka?
3.  Gospodin Božović je u pravu da iako mu je gravitacija i njeno dejstvo u potpunosti poznato, on će ipak saslušati šta fizičar ima da kaže o njoj.  Mada se pitam, ako bi se fizičar malo zbunio i rekao da vam jabuka neće pasti na glavu, da li biste ostali ispod drveta ili biste se ipak uklonili?


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ena на 17.33 ч. 19.02.2014.
Цитат
Šta je sa ovim drvetom?

-Kako misliš?

Svo se osušilo.


"Sve se osušilo" zvuči blesavo.

Zašto zvuči blesavo?

Drvo se sve osušilo. (Osušilo se u svom totalitetu, u celini, sasvim.)

Kada se upotrebljava samostalno, jasno je da je sve opšta imenička zamenica srednjeg roda. Ja bih to tako nazvala. ::)  Onda ona označava celinu, totalitet stvari.

Sve je trulo u državi Danskoj. Reći ću ti sve. Sve sam video. Sve prolazi.

Znači, može da stoji samostalno, ovo je jasno.

Kada se upotrebljava uz imenice, sa svoja tri roda (sav svet, sve vreme, sva priča) nazvala bih je pridevskom zamenicom.

U svakodevnom govoru, uz imenicu mleko i ja možda češće upotrebljavam oblik svo. Ali nije mi strano da kažem ni Popili smo sve mleko, Dete se sve isprljalo, Sve se dete isprljalo, Sve je lišće opalo itd.  :)



Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: s.z. на 18.32 ч. 19.02.2014.
Глупо је зато што не осликава устањену праксу у говорном језику и очито иде насупрот језичком осећају многих - међу њима и некима од наших најбољих књижевника.

Исто као што, 'сво што смо данас постигли', пара уши, тако већини говорника и 'дрво се све осушило' звучи неправилно. Мислим да норма греши у потпуном одбацивању облика 'сво', јер је јасно да за њим постоји потреба. Погледајмо пример следећег стиха: "Мутно је небо сво…" (Војислав Илић). Ко стварно може речи да би овде био прихватљив облик 'све'? Најбоље што на основу норме можемо закључити је да требамо избегавати реченичне конструкције ове врсте, пошто норма нема никаква решења за њих.

Било како било, стандардно је следеће (м. - ж. - с. род):

Номинатив:   са̏в - сва̏ - све̏
Генитив:   свѐг(а) - све̑ - свѐг(а)
Датив:   свѐм(у) - сво̑ј - свѐм(у)
Акузатив:   свѐг(а)/са̏в - сву̏ - све̏
Инструментал:   сви̑м/сви́ме - сво̑м - сви̑м/сви́ме
Локатив:   свѐм(у) - сво̑ј - свѐм(у)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ena на 18.43 ч. 19.02.2014.
Цитат
"Мутно је небо сво…" (Војислав Илић).

Naravno, lepše je i logičnije mutno je nebo svo.

Poezija se po defaultu (svojim fabričkim podešavanjima) ne menja, a naročito ne dobra poezija. Taman posla.



Ne znam, mogla bih da zamislim da mogu da kažem (uh, 3 x prezent sa da) u svakodnevnom govoru mutno je nebo (po)sve.  ;)
U stvari, što duže razmišljam i ponavljam, sve se sve bolje lepi na srednji rod. Ovo je, naravno, samo moj subjektivni utisak.  :)


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: s.z. на 18.54 ч. 19.02.2014.
Није ствар у поезији већ језику. Ни 'мутно је све небо' не звучи нимало природније, а норма нам налаже да то употребљавамо. Значи, постоји проблем у самој норми, али док не буде отклоњен, приморани смо да користимо 'све' и избегавамо конструкције у којима то изгледа заиста накарадно (пример стиха изнад) - осим, наравно, у уметничким радовима и свакодневном говорном језику.


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Ena на 19.28 ч. 19.02.2014.
Ali, ne vidim problem.  :)

Sve je standardni (književni, ali u smislu norme) oblik.

U svakodnevnom govoru se može koristiti za srednji rod i sve i svo, kako se govorniku sviđa. Ne verujem da će iko biti stvarno obeležen kao nepismen zbog davanja prednosti obliku svo.

U umetničkom pisanju (prozi ili poeziji) takođe, jer književnost sebi dopušta mnoge slobode. U dijalozima (govoru samih likova u romanima; i lica u dramama) je naročito poželjno da svaki lik/lice ima sopstveni govor (koji svakako može, ponekad i treba, da odudara od standardnog).

Tako da, zaista, ponavljam, problema nema. :D


Наслов: Одг: „Sve“ ili „svo“
Порука од: Rejlan на 16.55 ч. 21.04.2014.
Zašto zvuči blesavo?

Drvo se sve osušilo.  (Osušilo se u svom totalitetu, u celini, sasvim. )

U svakodevnom govoru, uz imenicu mleko i ja možda češće upotrebljavam oblik svo.  Ali nije mi strano da kažem ni Popili smo sve mleko, Dete se sve isprljalo, Sve se dete isprljalo, Sve je lišće opalo itd.

Meni jeste strano da kažem Dijete se sve isprljalo Ena, i svi ostali primjeri su mi strani.  Ono što sam napisao na prethodna dva posta, ponoviću i na ovom: problem se ne sastoji u tome je li ovo ili ono bolje reći i ne donosimo nas dvoje sud o tome, ni žiri u sastavu Lazo Goluža, Tvrtko Prćić i Leopold.  Jezik se mijenja, i ljudi uspostavljaju novu i leksičku i sintaktičku konfiguraciju kroz korištenje jezika.  Kao obrazovan čovjek kojem je maternji jezik srpski, ne bih nikad, ali nikad nikad nikaaaad, dozvolio da mi neko ispravi "svo" u "sve" u frazi "sve mlijeko", i ne zato što se meni tako svidja, nego što ne odgovara tome izboru miliona drugih ljudi u bilo kojoj situaciji.  Moja namjera i u pisanju i u govoru je da prenesem to što želim da kažem na način da kako ću najbolje biti shvaćen i to je moj izbor u ovom slučaju.
Umjetnički ili prosti jezik pitanje je individualnog doživljaja zaista, i lična je stvar sve dok čovjek ne ufitilji da bi to sad mogao da nametne drugima kao zakon, a da nema neki drugi argument u prilog toga, osim svojih estetskih preferencija naravno.