Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Које је порекло ове речи, да ли зна неко? Из контекста претпостављам да значи нешто као "дељати", сећи, пошто сам чуо у оној реченици, фетам пршут.

Могуће да је са приморја, за тај израз сам чуо у Рамбовом стиху:

„Ође се вријеме рачуна уназад,
а простор се кида на танке фете.“

и такође нисам знао шта је „фета“. Сећи на танке делове, вероватно.

Измена: Па, да, од италијанског -fetta, кришка: http://www.wordreference.com/iten/fetta

Talijanizam, tako je (fȅta, od tal. fetta), a nešto severozapadnije imamo i germanizam šnȉta (od njem. Schnitte) u istom značenju.

И североисточније. :) Шнит, браво.

Jeste, a fetati znači seći na fete. :)

Ah, misliš na Banat? :) Nisam znao da i tamo imamo tu reč, ja sam mislio na Hrvatsku. (S tim što će u Dalmaciji, naravno, isto biti fȅta kao u Crnoj Gori.)

Moja мајка исто користи реч шнита, а није из Војводине, из Београда је, а њени из јужних крајева.

Okej, ali sumnjam da ćemo taj germanizam sresti u južnim dijalektima. U starom Beogradu možda, i verovatno, ali južnije ne verujem.

А како онда, ако не шнита хлеба? Парче 'леба?

Što se moga idiolekta tiče, ako kažem „šnita“, nastaviću samo sa „kruha“. Ako je hleb, onda je „parče“ ili „kriška“. :)

Zato što sam ja „šnitu“ upoznao tek iz kajkavske Hrvatske. U mojoj dijalekatskoj osnovici je nema, ovde se seče na parčad.

по мени (неки мој лични осећај) шнита или кришка једно су исто, ал парче већ није. Шнита и кришка су лепо исечени парчићи хлеба, ни предебело ни претанко, таман за да се намаже нечим и смаже у сласт као сендвич. А парче хлеба може имати било какав облик, чак не мора бити сечено, већ откинуто. Једну шниту или кришку никад не кидаш, него сечеш.

Ja govorim o užičkom dijalektu, a ti meni "ni predebelo, ni pretanko". :D Ovde su sretni ako hljeba ima, a kako ga kidaš nije bitno.

U tom dijalektu je "parče" prosto komad hljeba, bez tih nijansi u značenju poput toga može li se po njemu mazati ili će se peći u tosteru.

Naravno, "parče" je turcizam, i stoga je i najbliže lokalnom dijalektu nego druge dve pozajmljenice, talijanizam "feta" ili germanizam "šnita", koje nisu uopšte našle puta do Užica.

("Kriška" je, dakako, domaća reč, ali i ona je u krajnjem ishodu romanizam. I nje, svakako, ima u lokalnom dijalektu, ali ne češće nego "parčadi", makar ne u frazama s hljebom.)

У мојој кући се говорило „шнит“, у мушком роду (Банат, градска средина). Множина – шнитови. За шниту у женском роду нисам чуо. Шнит шунке, шнит сланине, или шнит саламе. Реч „кришка“ готово никад нисмо користили, нити је данас у мом крају чујем. Говорили смо и говоримо управо „парче ’леба“, као и парче торте, парче колача итд. А откинут део хлеба, погаче или лепиње је „комад“.

Где се у Србији говори „шнита“, у женском роду?

Na konfete :)

У јужној Србији, напротив, шнит и не постоји малтене у говору. Шнит је једино подлога за кројење у тима говорима (увек м. р.), иначе се каже парче, кришка хлеба, такође и комад (нема уразноличавања значења како је неко био поменуо), док се каже лист, режањ саламе, шунке, качкаваља итд., шипка чоколаде... Фетати сам чуо једаред у животу.

Ima šnȉt u tome značenju i kod Anića na HJP. Očigledno je to posredi nešto novija opštesrpskohrvatska pozajmljenica vezana za šnajdersku terminologiju, koja se tokom privrednoga razvoja ruralnih krajeva uvukla i u dijalekatske leksike.

Rekao bi da je "šnit" krojački termin, barem u Srbiji (nem.  Schneider 'šnajder', 'krojač', schneiden 'seći, krojiti', Schnitt 'kriška'; otuda šnicla, nem.  Schnitzel).  U većem delu Bosne (naročito onom zapadnom) prirodno je da se kaže "šnita hljeba" ili "šnita kruha", sasvim svejedno. 

Rekao bih. . .

У Банату је до пре свега 60-70 година била врло бројна немачка популација и у говору старијих људи је присутно много више германизама него у остатку Србије. Шрех (укосо), цурик (уназад), фртаљ (четврт), шнур (чвор), ринфлајш (оброк од куваног меса заједно са поврћем) и многе друге које већ заборављам, а будућа поколења неће ни чути јер је последња генерација која их активно користи већ на измаку. Режањ би била права реч која би одговарала „шниту“. :)

Ove reči koje si pomenuo sasvim su uobičajene na većini srpskih prostora.  U Bosni se takođe kaže, "postaviti nešto na šreg" (ukoso, pod uglom; nem.  schräg); konjima se odvajkada govorilo "curik" (nazad; nem zurück); svuda se cipele "šnjiraju/šnjuraju" ili "šniraju" ('šnur, šnjur, šnjura, šnira' vezica za cipele; nem.  schnüren, Schnur); rinflajš je kuvarski termin preuzet iz nemačkog (Rindfleisch 'govedina') i nekada je to bilo u široj upotrebi među Srbima, onako kako je danas slučaj s 'biftekom'; o frtalju (nem.  Viertel) nema svrhe ni govoriti.

Сложио бих се са Бруни да шнита говори нешто више од парче. Ја када помислим на парче, увек је то нешто недефинисано, док ми је шнита увек танка. Што се тиче рода, шта знам... У Банату није чудно да су другачији родови него другде. Тамо се каже и свињокоља, дакле у женском роду, а не у мушком.

Занима ме од које турске речи потиче ово парче, Ђорђе?

Није ту Ђорђе, па дозволи мени: parça, примљена преко персијског, а вероватно у спрези са лат. pars, parsem ’део; делић’.

Занимљиво је да је комад грецизам — kommátion гр. κομμάτι(ον) према koma (κόμμα), ’одрезак, одсечак; зарез, запета’, апстрахирано од κόπτω ’режем’. Често се у разним дијалектима јавља комат.

„Свињокоља“?  ???

„Парче“ може бити једино бити турска реч персијског порекла, али свакако делује да је сродна са нашим „парати“ и већ поменутим речима из латинског и енглеског.

Ја лично чуо икс пута у Банату и у Срему, а имаш и у РМС, овом новом једнотомном.

А што се тиче речи парче, видех сада и на оном подфоруму о нагађањима.

Враг ће га знати... Немам разлога да не верујем, само нисам досад чуо.

"Parče" je svakako turcizam od osmanskog turskog "pârçe" (u savremenom turskom "parça"), i u to nema sumnje.

I HJP daje "tur. parça ← perz. pārče: komadić"; i ja tu ne vidim kakve srodnosti s našim gl. "parati".

Perzijsko je "pārče" od "pāre/pāra: komad, deo", plus i nama dobro znani deminutivni sufiks "-če". Perzijska je reč, inače, pozajmljena, osim u turski (i preko njega u balkanske jezike), i u tatarski, kurdski i hindustanski (hindi/urdu).

Dalja etimologija perzijske reči i njena moguća srodnost s lat. "pars, partis" nije mi poznata, ali ne bih isključivao i mogućnost veze s rečju "para/pare: novac", koja je u nas takođe perzijski turcizam.

To se kod mene zove pośek.

Turski sufiksi -ca/-ce/-ça/-çe služe za formiranje nekih turskih prideva i priloga. Na primer:
aptal 'budala' - daje - aptalca - budalasto
yavaş 'spor' - daje - yavaşça 'sporo, na spor način'; otuda tursko yavaşlık ili srpski javašluk 'trapavost, šlampavost'
sert 'čvrst' - daje - sertçe 'čvrsto'
Takođe, i pri imenovanju jezika imamo slične nastavke: Türkçe 'turski', Arnavutça 'albanski', Arapça 'arapski'.

Koliko znam, u persijskom postoji deminutivni sufiksi -cheh -ak . Dakle, sasvim je muguće da je reč parče stigla u srpski iz persijskog, a putem turskog.

Ipak, ranije sam pomenuo srpski glagol parati, koji bi, barem semantički, mogao da se uporedi sa latinskim partiri 'deliti, razdeliti'. Reči su morale da se granaju sledeći nekakvu logiku. Srpsko upariti znači spojiti dva objekta, a ras-pariti znači 'odvojiti'. Isto tako, primečujemo da je rasporiti/rasparati isto što i raspariti (razdvojiti, reseći na dve polovine). Zar ne bi bilo logično da se takav postupak nazove parčanje (ras-parčati, raz-brkati?; raz-brojiti?; "na parove raz-broj's!"), gde se iznova nekakav predmet "lomi" na "dvoje". Sličan primer imamo i kod deljenja, koje je u stvari odvajanje/odvaljivanje/dvojenje....

No staću ovde, jer sam već duboko zabrazdio u  područje "teško dokazivog". Ako sam preterao, molim moderatora da mu ne bude teško, da ovaj post prebaci u Nagađanja.