Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Читаоница => Најлепши стихови => Тему започео: Дарко Новаковић на 19.44 ч. 11.12.2006.



Наслов: Владислав Петковић Дис
Порука од: Дарко Новаковић на 19.44 ч. 11.12.2006.
Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.


Наслов: Одг: Најлепши стихови: Владислав Петковић Дис
Порука од: Дарко Новаковић на 20.09 ч. 11.12.2006.
Ево још пар линкова са песмама и биографијом:

http://www.znanje.org/i/i22/02iv08/02iv0819/02iv0819.htm
http://www.moravicki.okrug.sr.gov.yu/dis.htm


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: voja на 08.17 ч. 20.06.2008.
ovo je moj prvi komentar i hteo sam da ga ostavim baš ovde.    :D


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: mesecarka на 09.21 ч. 20.06.2008.
Poslednje dve strofe su ubedljivo najjace.


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: србољуб на 01.38 ч. 25.06.2008.
Poslednje dve strofe su ubedljivo najjace.

За мене је прва строфа...мммммм....немам речи.....неописиво искуство - управо то ми се догодило једног дана док сам још био у основној школи, а онда смо тог дана на часу српског читали Диса, а ја запрепаштен како је човек речима до танчина изразио моја осећања. Као да се радило о некој телепатији, мислио сам. :)
(Сада знам да је то уствари био покушај парапсихолошке завере светских моћника да нас врате кроз време, тј. уназаде :D)


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: Шишмиш на 17.27 ч. 29.04.2009.
НАШИ ДАНИ

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесисмо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији,
К'о једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.


(1910)


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: borabora на 12.38 ч. 13.05.2009.
Uz sav rizik da cu biti optuzen za "komercijalu"  ;D , moram da ostavim "prvu medju jednakima" :

NIRVANA

Noćas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša, i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođaše.

Tu su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k'o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.52 ч. 13.05.2009.
Ne, Nirvana jest prelepa i mnogo dobra pesma! :)

Osim nje, meni se dopada i Tamnica (ehm, takođe „komercijala“, ali šta mogu), pa ću i ja, evo, prepisati početak, a ostatak se nalazi u onoj drugoj temi o Disu:

To je onaj život gde sam pao i ja
S nevinih daljina, sa očima zvezda
I sa suzom mojom što nesvesno sija
I žali, k’o tica oborena gnezda.
To je onaj život gde sam pao i ja

Sa nimalo znanja i bez moje volje,
Nepoznat govoru i nevolji ružnoj.
I ja plakah tada. Ne beše mi bolje.
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
Sa nimalo znanja i bez moje volje.

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3392.0 (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3392.0)


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: Милош Ристић на 19.29 ч. 05.06.2009.
Супер су песме!


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: Madiuxa на 19.46 ч. 05.06.2009.
Dobro nam došao, Miloše, ali si malo omašio temu ;)

Santa Marija de la Salute je pesma Laze Kostića, ne Disa, i već je navedena u odgovarajućoj temi....
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=389.msg2706#msg2706


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: Милош Ристић на 20.42 ч. 05.06.2009.
Провалио сам, па сам пробао да избришем пост, али немам опцију.  :)


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: Дарко Новаковић на 20.54 ч. 05.06.2009.
Сређено.


Наслов: Одг: Владислав Петковић Дис
Порука од: Danga на 14.21 ч. 20.02.2012.
Никада ми неће бити јасне две ствари: како је Јован Скерлић омануо у погледу Диса и одакле Исидори Секулић храбрости да се супростави Скерлићу и стане у одбрану Диса?