Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Читаоница => Најлепши стихови => Тему започео: Danga на 22.24 ч. 10.06.2012.



Наслов: "Шљива", Добрица Ерић
Порука од: Danga на 22.24 ч. 10.06.2012.
Šljiva na pragu moje rodne kuće

na njoj dve tice: suton i svanuće.

To grubo stablo s nežnim nebom krune,

pod kojim bukova tronoščica trune,

nekad crno, golo, nekad sve u cvetu,

prati me svuda po belome svetu.

Šljiva ko devojka raspletenih kika

stoji s krčagom na vrhu ćuvika.

Šljiva pred kućom, zimzelena slika,

šljiva na grobu, mesto spomenika.

Šljiva na bregu, šljiva u dolini,

šljivov cvet po celoj mojoj Otadžbini!

Pod šljivom ćilim tople ladovine

gde listamo dane ko stare novine.

Pod šljivom sofra, fenjer i postelja,

slava, svadba, opelo, i svetla nedelja.

Pod šljivom sekira, razboj i kolevka,

na šljivi gnezdo još od pamtiveka.

Šljiva ko nevesta raspletenih kika

stoji u venčanici na vrhu ćuvika.

Šljiva pred kućom, domaćinska slika,

šljiva na grobu, mesto spomenika.

Šljiva čuvarkuća s đerdanom plodova

i mnogobrojnim prstenjem godova.

Putniče što ideš iz daljine sive

zapamti ovu poslovicu prostu:

Kuća pred kojom ne cvetaju šljive

ne nada se više ni suncu, ni gostu.

U Srbiji, zemlji voćnjaka i njiva,

sve je više avlija i bašta bez šljiva!

Šljivo, što širiš to granje zvezdano

nad ljudskom dušom, najvećim bezdanom,

ti si nam i lek, piće i hrana

od prvog jutra do poslednjeg dana.

Šljiva kao majka raspletenih kika,

stoji s punom kotaricom na vrhu ćuvika.

Šljiva pred kućom, porodična slika,

šljiva na grobu, mesto spomenika!

Šljiva Šumadinka u narodnoj nošnji

S rojevima zvezda i ptica u krošnji.

Dobrica Erić


Наслов: Одг: "Шљива", Добрица Ерић
Порука од: jadranka84 на 10.06 ч. 25.12.2015.
i svima poznati stihovi........


JA ZAVOLEH DEVOJKU IZ GRADA

Bele ruke a prsti ko dirke
pričahu mi najnežnije bajke.
Zalud uzdah iz grudi pastirke,
zalud suze moje stare majke.

Sin sam plavih šuma i livada;
gajih dobre konje i volove.
Zbog lepote devojke iz grada
zaboravih brda i dolove.

Zvao sam je ulicama dugim
i venuo ko trava jesenja.
Jednog dana spazih je sa drugim
zagrljenu u senci kestenja.

Šta sad mogu već bol svoj da patim;
mladost moju da tužim za celo.
Morao sam kući da se vratim
svome domu u rođeno selo.

I sad opet svoga vranca jašem
i u krčmi krčmim svoja stada.
Kitim svirce i razbijam čaše
i proklinjem devojku iz grada.


Наслов: Одг: "Шљива", Добрица Ерић
Порука од: jadranka84 на 10.09 ч. 27.12.2015.
"Od svega sto se u glavi krije,
od svih cuda sto se tu mnoze,

poljubac je najdivnije
cudo sto ti se desiti moze."