Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Српска култура и обичаји => Тему започео: Danga на 01.16 ч. 25.10.2013.



Наслов: Задушнице
Порука од: Danga на 01.16 ч. 25.10.2013.
Да ли је овај обичај одувек поштован код Срба? Да ли су задушнице пагански "остатак" или су рецидив који се појавио касније? Зна ли неко нешто о овоме да ми каже, немам времена да тражим литературу...


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: Pedja на 19.07 ч. 28.10.2013.
Zadušnice su jedan od najukorenjenijih običaja koji se očuvao iz paganskog vremena.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 23.03 ч. 05.11.2013.
Мало је превише упрошћено рећи да су задушнице 'паганска заоставштина', јер се тиме паганском приписују неке од основних карактеристика људског друштва. Мислим да је такво расуђивање последица готово парадоксалног односа према хришћанству - уједно се и покушава умањити оригиналност (или шта већ) те религије, и преузима сасвим хришћански поглед на свет, који га дели на хришћанско и паганско.

Задушнице нису паганске, већ су део православне традиције, а извор имају у човековој потреби да испољи своју љубав према ближњима. А та потреба је резултирала у сличним обичајима у готово свим религијама. (Треба додати да - имавши у виду да је за православне све што је добро од Бога, и у смислу дара којим нас он благосиља, и у смислу тога да све што је добро има свој извор у Њему, и постоји захваљујући њему - није битно да ли је нешто настало међу паганима, ако је то одраз добра у природи човека, јер је то добро од Бога. Другим речима, они који мисле да су у етикетирању нечега налепницом 'паганско' задали рану хришћанству, греше.)


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: Danga на 23.21 ч. 05.11.2013.
Потпуно си у праву, упростио сам питање и не види се да нисам хтео да вређам хришћанство, напротив...Хтео сам да питам за обичај изношења хране и пића на гробље, а некако је то најупечатљивије на дан Задушница. Да ли је то у реду, с обзиром да ни у једној другој земљи, колико ја знам, се то не чини. Некако ми храна и пиће на гробовима више личе на веровања из неких других религија. И фараоне су сахрањивали са храном, оружјем,...


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 23.41 ч. 05.11.2013.
Danga, i pre hriscanstva je postojao obicaj medju Slovenima da se hrana posvecena umrlome posalje kud je namenjena - sopstvenim konzumiranjem na licu mesta :)


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: Danga на 23.45 ч. 05.11.2013.
Знам Влад, али како хришћанство гледа на то, могло би се рећи, приношење дарова? Свештеници и једу и пију на гробљу, па претпостављам да нема ништа против...


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 23.48 ч. 05.11.2013.
P.S. Vadim iz malog mozga: umrli je spaljivan, cesto je spaljivan i najveci deo njegovog bogatstva, a pocesto cak i neki clan domacinstva. Tom prigodom se krkalo i pijancilo prakticno bez mere, a postojali su i neki rituali koje su ponavljali i ucesnici pira i osobe koje su sebe prinosile na zrtvu (obicno zena umrlog, ponekad neka robinja, ali i cerka)
Cini mi se da se secam i jedne od fraza koju izgovara osoba koje ce umreti: "Gle, vidim svoga oca kako me posmatra! Gle, vidim i sve svoje pretke kako me dozivaju" itd.
Ovaj citat nije doslovan, a navodno je svedocanstvo nekog od arapskih putnika u ruskim krajevima, gde je opisao ovakvu jednu sahranu. Postoje sumnje da li se radi o slovenskom obredu ili pak vikinskom: 'Rusi' su bili vikinsko pleme ('rusih kosa') koje je osnovalo trgovinske postaje po Slaviji danasnje Rusije i utopilo se u Slovene.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 23.50 ч. 05.11.2013.
Написао сам одговор, и случајно га обрисао. Овај неће бити тако дуг, али ево:

То јесте старословенски, и конкретно српски обичај. Стари српски гробови на Балкану су карактеристични по томе што не садрже земне остатке, јер су тадашњи Срби спаљивали своје мртве (што није баш било карактеристично за остале Словене), већ грмчарију, остатке хране у виду животињских костију, и слично. Мислим да сам читао, ако се добро сећам, да су они правили неке врсте кућица/кутијица у које су све те ствари полагане (остаци хране поједене у име мртвога, или ради прослављања живота преминулог, су ту остављани не као смеће, већ као онај непоједиви део нечега светог), и имале су назив на 'г' или 'х'.. Не могу се сетити конкретног термина.

Значи, ти обичаји са храном су нешто што смо задржали из пред-хришћанског доба и што се уклопило у наш хришћански живот јер није било супротно учењу Цркве, али сами погребни обичаји су општеприсутни у скоро свим људским заједницама.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 23.57 ч. 05.11.2013.
Знам Влад, али како хришћанство гледа на то, могло би се рећи, приношење дарова? Свештеници и једу и пију на гробљу, па претпостављам да нема ништа против...


Danga, obicaj je svakako ostatak iz predhriscanskih vremena, integrisan u novu veru jer se nije mogao iskoreniti; kao sto se obicaj stovanja plemenskih bogova sacuvao u slavljenju slave.
U katolickoj varijanti hriscanstva uglavnom nema 'zadusnica' u obliku konzumiranja hrane na groblju/ mestu sahrane. Tamo se ljudi okrepe nakon sahrane, kad odu kuci  porodice umrloga - stvar je verovatno psiholoska: u prisustvu smrti se otvara apetit kao 'dokaz' samome sebi da si jos ziv! Ovo je verovatno i uzrok nastanka svih slicnih obicaja: i hriscanskih i onih paganskih, kao i onih u drugim religijama.

P.S. Vidim da je i s.z. odgovorio zanimljivim prilogom


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 00.00 ч. 06.11.2013.
Знам Влад, али како хришћанство гледа на то, могло би се рећи, приношење дарова? Свештеници и једу и пију на гробљу, па претпостављам да нема ништа против...


Све зависи од тога каквог је карактера то приношење. Колико је мени познато, то није никаквог обредног или молитвеног карактера (барем не у виду мољења покојнику), већ за душу покојника. А овде треба поменути да се и литургија врши на гробу још од најстаријих дана, с тим што је овај 'гроб' (мошти светитеља) симбол живота, па треба одстранити било какве негативне конотације (то није никаво мртво-љубље, или шта већ).


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 00.07 ч. 06.11.2013.
Знам Влад, али како хришћанство гледа на то, могло би се рећи, приношење дарова? Свештеници и једу и пију на гробљу, па претпостављам да нема ништа против...


Danga, obicaj je svakako ostatak iz predhriscanskih vremena, integrisan u novu veru jer se nije mogao iskoreniti; kao sto se obicaj stovanja plemenskih bogova sacuvao u slavljenju slave.
U katolickoj varijanti hriscanstva uglavnom nema 'zadusnica' u obliku konzumiranja hrane na groblju/ mestu sahrane. Tamo se ljudi okrepe nakon sahrane, kad odu kuci  porodice umrloga - stvar je verovatno psiholoska: u prisustvu smrti se otvara apetit kao 'dokaz' samome sebi da si jos ziv! Ovo je verovatno i uzrok nastanka svih slicnih obicaja: i hriscanskih i onih paganskih, kao i onih u drugim religijama.

P.S. Vidim da je i s.z. odgovorio zanimljivim prilogom

Постоји низ друштвених, верских и психолошких фактора - па и биолошких (после дуге сахране, сви су гладни). Тешко је то све објаснити, а и није потребно. Битно је да то није нимало супротно хришћанству, ако се ради на прихватљив начин. Ако се нечему приступи како нетреба, небитно је одакле потиче. И саму литургију можемо изврнути наопачке.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: Danga на 00.12 ч. 06.11.2013.
Цитат
u prisustvu smrti se otvara apetit kao 'dokaz' samome sebi da si jos ziv!

Скоро сам узео учешће у једној сахрани. Одавно нисам видео толико "живих" људи! Једу, мљацкају, глођу прасећа ребарца, све то залију са понеком ракијицом (кажу: "Бог да му душу прости и он је мученик волео да попије по коју!"), пивом или шприцером. Жене и дебеле бабе у црнини навалиле на пите и колаче. Свештеник ни по чему не заостаје за светином. Стојим, гледам све то, у устима ми горко, дошло ми да прогутам!

Да ли сам ја жив? ???


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 00.17 ч. 06.11.2013.
Људи баш немају реда. Колико се ја сећам, није некада тако било. На сахрани се јело. Али се имало мало више реда.

На интернету само могу наћи 'хумке' као назив за те гробове, али дефинитивно се сећам неке речи на 'г'.. 'Хумка' је мало шири појам.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 00.17 ч. 06.11.2013.
Mene zapravo najvise i zanima da objasnim takve stvari.
Na primer: zasto muslimanima prorok zabranjuje da jedu svinjetinu (u uslovima velikih vrucina je svinjsko meso veoma pokvarljivo i religiozna je zabrana bila mnogo efektniji nacin da se ljudima nametne bioloska higijena koju bi iz materijalistickih razloga ("da se ne baci!") mozda ipak zanemarili, poboljevali se i mozda pali i na brigu onim ostalim.
Ista je stvar sa nasom verom: ja sam nisam vernik, ali mi je zanimljivo da nasu veru upoznajem sa svih strana. I psiholoskih i drustvenih i moralnih, istorijskih itd.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 00.26 ч. 06.11.2013.
Цитат
u prisustvu smrti se otvara apetit kao 'dokaz' samome sebi da si jos ziv!

Скоро сам узео учешће у једној сахрани. Одавно нисам видео толико "живих" људи! Једу, мљацкају, глођу прасећа ребарца, све то залију са понеком ракијицом (кажу: "Бог да му душу прости и он је мученик волео да попије по коју!"), пивом или шприцером. Жене и дебеле бабе у црнини навалиле на пите и колаче. Свештеник ни по чему не заостаје за светином. Стојим, гледам све то, у устима ми горко, дошло ми да прогутам!

Да ли сам ја жив? ???

Hehe, mislim da si ziv, ali i da nisi vernik, barem ne pravi:
Vera je ljudima potrebna kao oslonac - i naravno, oni se itekako oslanjaju na religiju u slucaju smrtnog slucaja...
Ljudi koji ne veruju, oslanjaju se obicno mnogo vise na sebe same. Zato i meni bude muka i na pomisao da nesto jedem na sahrani; asocijacija na smrt, bespovratnu, fizicku smrt, i na gubitak zauvek bliske licnosti - ne izaziva apetit.
Ljudima koji veruju je smrt ipak laksa za prihvatiti ("on zivi i dalje kod Boga!") i jedan je od mehanizama kompenzacije gubitka i taj - krkanluk.

Posto imamo sagovornika koji je ocito vernik, zanimljoivo je pokrenuti i pitanje zasto vernici 'jedu telo Hristovo' i 'piju njegovu krv'?
Kakav li tek prastari mehanizam lezi u prapocetku ovakvog obreda....? :)


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 00.28 ч. 06.11.2013.
Mene zapravo najvise i zanima da objasnim takve stvari.
Na primer: zasto muslimanima prorok zabranjuje da jedu svinjetinu (u uslovima velikih vrucina je svinjsko meso veoma pokvarljivo i religiozna je zabrana bila mnogo efektniji nacin da se ljudima nametne bioloska higijena koju bi iz materijalistickih razloga ("da se ne baci!") mozda ipak zanemarili, poboljevali se i mozda pali i na brigu onim ostalim.
Ista je stvar sa nasom verom: ja sam nisam vernik, ali mi je zanimljivo da nasu veru upoznajem sa svih strana. I psiholoskih i drustvenih i moralnih, istorijskih itd.

Да, у исламу има доста више тих необичних ствари које су саставни део вере. Овакви обичаји, иако повезани са вером, нису сами срж православне/хришћанске вере. Али неједење свињетине јесте врло битно у исламу (има ту још дијеталних прописа). Нисам сигуран какав однос они имају са тим прописима, али када се све то прочита, стиче се помало нелагодан утицај. Мухамед је неколико пута мењао правило о пијењу алкохола. Једном пијанцу је чак говорио да се уздржава сад, а после смрти ће имати реке алкохола. Не контам логику, али њихово је. Ако им ваља, срећно им.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 00.36 ч. 06.11.2013.
Posto imamo sagovornika koji je ocito vernik, zanimljoivo je pokrenuti i pitanje zasto vernici 'jedu telo Hristovo' i 'piju njegovu krv'?
Kakav li tek prastari mehanizam lezi u prapocetku ovakvog obreda....? :)

Ради се о сједињавању са Богом (кад се говори о Христосу, не мисли се само на човека), настављању обреда који је он започео, што није нимало небитно чак и да нема других објашњења, промени динамике паганског (не волим коришћење овог термина, али ето) човек боговима, у хришћанско човек Богу (приношење дара), и Бог човеку (причешћивање). Али битно је указати на то да у православној теологији није прихватљиво потпуно објашњавати значење овог чина, јер је појам свете тајне јако битан. Анализе су за нас битне само онолико колико доприносе вери, а све друго је у сфери науке и/или нагађања.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: Danga на 00.37 ч. 06.11.2013.
Цитат
zasto muslimanima prorok zabranjuje da jedu svinjetinu (u uslovima velikih vrucina je svinjsko meso veoma pokvarljivo i religiozna je zabrana bila mnogo efektniji nacin da se ljudima nametne bioloska higijena koju bi iz materijalistickih razloga ("da se ne baci!") mozda ipak zanemarili, poboljevali se i mozda pali i na brigu onim ostalim.

Сложио бих се с тобом Влад! Замислите свињетину на +50 С...Колико би ту болести и које чега било! Не верујем у оно тумачење које каже да је пророк Мухамед рекао да је свиња прљава јер је сваштојед...


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 00.43 ч. 06.11.2013.
Цитат
zasto muslimanima prorok zabranjuje da jedu svinjetinu (u uslovima velikih vrucina je svinjsko meso veoma pokvarljivo i religiozna je zabrana bila mnogo efektniji nacin da se ljudima nametne bioloska higijena koju bi iz materijalistickih razloga ("da se ne baci!") mozda ipak zanemarili, poboljevali se i mozda pali i na brigu onim ostalim.

Сложио бих се с тобом Влад! Замислите свињетину на +50 С...Колико би ту болести и које чега било! Не верујем у оно тумачење које каже да је пророк Мухамед рекао да је свиња прљава јер је сваштојед...

Нисам довољно упознат са исламским тумачењем те забране, али пре мислим да се ради о преузимању јеврејских и можда старо-арапских обичаја од стране Мухамеда, него било чему практичном. Може бити да је идеја о прљавости ове или оне хране у јеврејској религији прво изникла из тога што помињете, али сумњам да је Мухамед у овоме био оригиналан.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 00.44 ч. 06.11.2013.
Цитат
zasto muslimanima prorok zabranjuje da jedu svinjetinu (u uslovima velikih vrucina je svinjsko meso veoma pokvarljivo i religiozna je zabrana bila mnogo efektniji nacin da se ljudima nametne bioloska higijena koju bi iz materijalistickih razloga ("da se ne baci!") mozda ipak zanemarili, poboljevali se i mozda pali i na brigu onim ostalim.

Сложио бих се с тобом Влад! Замислите свињетину на +50 С...Колико би ту болести и које чега било! Не верујем у оно тумачење које каже да је пророк Мухамед рекао да је свиња прљава јер је сваштојед...

Ma, on to jeste rekao sigurno! Ali poenta je u razlogu zasto je to rekao: da je dodatno zgadi i odstrani kao predmet hranljive zudnje! Uostalom, mozda je i sam verovao da je to razlog zasto se iznimno cesto desava da se ljudi razbole jeduci svinjetinu: " to je zato sto je svinja prljava" na jezuku sedmog veka = ima mnogo latentnih bakterijskih kultura na jeziku dvadesetprvog veka.
Uostalom, Muhamed je najverovatnije preuzeo ovaj obicaj od Jevreja, znaci samo ga je ponovio, mozda razumejuci svrhu, a mozda cak i ne!

Uostalom, ista je stvar sa alkoholom: potreba za uzivanjem i opustanjem je zajednicka svim ljudima. Ali na pustinjskoj temperaturi piti alkohol...?
Naravno, alkohol je zabranjen...ali hasis i opijum nisu. Jer siguran sam da imaju manje DIREKTNIH posledica na toj vrucini - od opijanja!


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 00.49 ч. 06.11.2013.
Цитат
zasto muslimanima prorok zabranjuje da jedu svinjetinu (u uslovima velikih vrucina je svinjsko meso veoma pokvarljivo i religiozna je zabrana bila mnogo efektniji nacin da se ljudima nametne bioloska higijena koju bi iz materijalistickih razloga ("da se ne baci!") mozda ipak zanemarili, poboljevali se i mozda pali i na brigu onim ostalim.

Сложио бих се с тобом Влад! Замислите свињетину на +50 С...Колико би ту болести и које чега било! Не верујем у оно тумачење које каже да је пророк Мухамед рекао да је свиња прљава јер је сваштојед...

Ma, on to jeste rekao sigurno! Ali poenta je u razlogu zasto je to rekao: da je dodatno zgadi i odstrani kao predmet hranljive zudnje! Uostalom, mozda je i sam verovao da je to razlog zasto se iznimno cesto desava da se ljudi razbole jeduci svinjetinu: " to je zato sto je svinja prljava" na jezuku sedmog veka = ima mnogo latentnih bakterijskih kultura na jeziku dvadesetprvog veka.
Uostalom, Muhamed je najverovatnije preuzeo ovaj obicaj od Jevreja, znaci samo ga je ponovio, mozda razumejuci svrhu, a mozda cak i ne!

Uostalom, ista je stvar sa alkoholom: potreba za uzivanjem i opustanjem je zajednicka svim ljudima. Ali na pustinjskoj temperaturi piti alkohol...?
Naravno, alkohol je zabranjen...ali hasis i opijum nisu. Jer siguran sam da imaju manje DIREKTNIH posledica na toj vrucini - od opijanja!


Када читате исламске списе, поприлично је запрепашћујуће (можда је то преоштар термин, али за мене је свакако шок) колико је нека од правила којих се муслимани данас строго држе, он готово извлачио из шешира, или мењао током живота. Алкохол из почетка није био забрањен, осим током молитве. Касније је у сусрету са оијанцем схватио да алкохол може довести то зависти, па да није свакоме могуће престати пити. Тек онда је забранио алкохол.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 00.54 ч. 06.11.2013.
Posto imamo sagovornika koji je ocito vernik, zanimljoivo je pokrenuti i pitanje zasto vernici 'jedu telo Hristovo' i 'piju njegovu krv'?
Kakav li tek prastari mehanizam lezi u prapocetku ovakvog obreda....? :)

Ради се о сједињавању са Богом (кад се говори о Христосу, не мисли се само на човека), настављању обреда који је он започео, што није нимало небитно чак и да нема других објашњења, промени динамике паганског (не волим коришћење овог термина, али ето) човек боговима, у хришћанско човек Богу (приношење дара), и Бог човеку (причешћивање). Али битно је указати на то да у православној теологији није прихватљиво потпуно објашњавати значење овог чина, јер је појам свете тајне јако битан. Анализе су за нас битне само онолико колико доприносе вери, а све друго је у сфери науке и/или нагађања.

Razumem ja logiku pricesca. Ali, radi se naravno o vrsti caranja. "Konzumirajuci nesto, postajes i ti nesto". Ista stvar lezi u obicajima stare vere, gde lovac jede srce neke snazne zivotinje  - da i sam postane srcan!
Ipak, moja primedba je u tome da se 'jede' Hrist i 'pije' njegova krv! Mislim, ja iz zezanja sebi dadoh nadimak 'Krvoglad', ali hej! Paradoks nije za zaobici:
S jedne strane je kanibalizam nesto sto hriscanstvo s gnusanjem odbacuje (setite se Maora na N. Zelandu i hriscanskih Engleza) a s druge strane imamo ociti anahronizam iz vremena kad su Jevreji bili kanibali (Hriscanstvo direktno preuzima Stari Zavet, i kroz njega ogromnu zaostavstinu judaizma iz prastarih vremena)


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 01.00 ч. 06.11.2013.
Uzgred, s.z., verujem da ste vi svesteno lice...?


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 01.06 ч. 06.11.2013.
Posto imamo sagovornika koji je ocito vernik, zanimljoivo je pokrenuti i pitanje zasto vernici 'jedu telo Hristovo' i 'piju njegovu krv'?
Kakav li tek prastari mehanizam lezi u prapocetku ovakvog obreda....? :)

Ради се о сједињавању са Богом (кад се говори о Христосу, не мисли се само на човека), настављању обреда који је он започео, што није нимало небитно чак и да нема других објашњења, промени динамике паганског (не волим коришћење овог термина, али ето) човек боговима, у хришћанско човек Богу (приношење дара), и Бог човеку (причешћивање). Али битно је указати на то да у православној теологији није прихватљиво потпуно објашњавати значење овог чина, јер је појам свете тајне јако битан. Анализе су за нас битне само онолико колико доприносе вери, а све друго је у сфери науке и/или нагађања.

Razumem ja logiku pricesca. Ali, radi se naravno o vrsti caranja. "Konzumirajuci nesto, postajes i ti nesto". Ista stvar lezi u obicajima stare vere, gde lovac jede srce neke snazne zivotinje  - da i sam postane srcan!
Ipak, moja primedba je u tome da se 'jede' Hrist i 'pije' njegova krv! Mislim, ja iz zezanja sebi dadoh nadimak 'Krvoglad', ali hej! Paradoks nije za zaobici:
S jedne strane je kanibalizam nesto sto hriscanstvo s gnusanjem odbacuje (setite se Maora na N. Zelandu i hriscanskih Engleza) a s druge strane imamo ociti anahronizam iz vremena kad su Jevreji bili kanibali (Hriscanstvo direktno preuzima Stari Zavet, i kroz njega ogromnu zaostavstinu judaizma iz prastarih vremena)

Да, али губите из вида чињеницу да Христос није нешто ван нас, нити само припадник исте врсте. Ми не једемо његово физичко тело. Да једемо, до сада би био поједен. Ради се о духу, и трансформацији. Посматрати на овај механизам из чисто антропоцентричног угла је помало препросто - за хришћане, наравно и небитно -, с било које канибалистичке асоцијације су последица наших искварених схватања. Није проблем у причешћу то што га неки можда доживљавају на тај начин, већ је проблем у човековој природи - наравно, ово је са верске тачке гледишта.

Што се јудејске заоставштине тиче, као и Старог Завета, православни уопште немају претерано благонаклон став према њима и многи хришћани Старом Завету нису придодавали никакав значај. Све што је супротно Христовом учењу је зло, па таман било у Мојсијевим заветима. Стари Завет, или оно у њему што је од Бога, је такво само када се протумачи кроз Нови Завет и Црквено Предање и покаже као исправно (прихватљиво). Све остало је небитно за нас и на Јеврејима је да објасне зашто, како и.т.д.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 01.18 ч. 06.11.2013.
Kada kazem da shvatam logiku, mislim na preneseno znacenje koje ste opisali: 'jedenje duha'.
Ipak, s psiholoskog stanovista posmatrano, ideja 'jedenja' Boga je indikativna, prastara, praiskonska ideja koja je ocito bazirana na istinskom nekadasnjem praktikovanju kanibalizma.
Ova ideja se moze pratiti kod raznih naroda, dakle, nije samo Jevrejska ili Maorska.
Na primer, kod Grka: Uran prozdire svoju decu i time ih zeli podciniti.
Ovde bi naravno ideja radjanja/stvaranja potomaka kao razlog starenja i razlaganja roditelja - bila drugi koren ovog 'caranja', odnosno njena suprotnost.
U prakticnom zivotu i jeste tako: brinuci o deci, u koju si ulozio sebe, ali i svoje zdravlje (pogotovo zene), cini ti se da ne bi ni stario da to nisi uradio! :))) Salim se, govorim strogo akademski :)


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 01.31 ч. 06.11.2013.
Kada kazem da shvatam logiku, mislim na preneseno znacenje koje ste opisali: 'jedenje duha'.
Ipak, s psiholoskog stanovista posmatrano, ideja 'jedenja' Boga je indikativna, prastara, praiskonska ideja koja je ocito bazirana na istinskom nekadasnjem praktikovanju kanibalizma.
Ova ideja se moze pratiti kod raznih naroda, dakle, nije samo Jevrejska ili Maorska.
Na primer, kod Grka: Uran prozdire svoju decu i time ih zeli podciniti.
Ovde bi naravno ideja radjanja/stvaranja potomaka kao razlog starenja i razlaganja roditelja - bila drugi koren ovog 'caranja', odnosno njena suprotnost.
U prakticnom zivotu i jeste tako: brinuci o deci, u koju si ulozio sebe, ali i svoje zdravlje (pogotovo zene), cini ti se da ne bi ni stario da to nisi uradio! :))) Salim se, govorim strogo akademski :)


Свакако, али то није нешто што има претеран утицај на хришћанство. Постоје верски системи у којима човек жели постати бог, потчинити богове и слично, чисто из жеље да присвоји моћ. Такав однос са оном духовном страном (Богом) проузрокован истим емоцијама које су навеле Адама, у Библијској причи, да се окрене против Бога. Постоје и друге религије, попут ислама, где је потчињеност Богу потпуна. У исламу постоје посебни термини за све нелогичности у Курану као и оне божје заповести које људи доживљавају као супротне њиховим моралним осећањима (значи, сами муслимани сматрају поједине аспекте ислама неморалним по људским мерилима). И један и други пример веровања нема нимало негативан ефекат на хришћанство - ако ишта, чак и потврђује одређене ствари.

Што се самог хришћанства тиче, психолошка запажања која помињете овисе о томе да ли ми Богу приступамо са жељом да га поједемо, што није тачно за већину (нећу рећи све).

И, наравно, на крају је све ствар (не)веровања и различитог појмања света. Ви претпостављате да Бог не постији, дог ми чинимо супротно, па је логично да су нам запажања, као и сам процес расуђивања, различити у овом погледу.


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: VladKrvoglad на 01.50 ч. 06.11.2013.
Zanimljivo je u ovoj diskusiji pratiti sledecu stvar: postigli smo kopernikanski obrt koji traje kao obrt a ne kao rezultat!
Dakle, isti materijal iz ugla 'Bog je stvorio coveka prema svom liku' nasuprot onom 'covek je stvorio boga prema svom liku i potrebama'.

Posto dolazimo u opasnost da predjemo na diskusiju o veri i ateizmu, predlazem da stanemo. Iz iskustva znam da onaj koji veruje - veruje, a onaj koji ne veruje - ne veruje.
U svakom slucaju, hvala na zanimljivim replikama. :)


Наслов: Одг: Задушнице
Порука од: s.z. на 06.46 ч. 06.11.2013.
Zanimljivo je u ovoj diskusiji pratiti sledecu stvar: postigli smo kopernikanski obrt koji traje kao obrt a ne kao rezultat!
Dakle, isti materijal iz ugla 'Bog je stvorio coveka prema svom liku' nasuprot onom 'covek je stvorio boga prema svom liku i potrebama'.

Posto dolazimo u opasnost da predjemo na diskusiju o veri i ateizmu, predlazem da stanemo. Iz iskustva znam da onaj koji veruje - veruje, a onaj koji ne veruje - ne veruje.
U svakom slucaju, hvala na zanimljivim replikama. :)

Нема проблема, хаха. И управу сте. Ко верује - верује. Само бих додао да ја свакако гледам помало из оба угла, јер без обзира на то што је Бог створио свет, човекова перцепција 'онога изнад' је производ његових сопствених психолошких, друштвених и моралних процеса. Виши нивои богоспознања приближавају нашу перцепцију реалној слици - наравно, ако верујете да слика уопште постоји.