|
Наслов: Venuti Порука од: govor на 00.32 ч. 09.05.2014. Reč „venuti“ spada u onu grupu reči čija je upotrebe u svršenom obliku i dodavanje nastavka „ne“ izazvalo gubljenje suglanika koji su nekada bili krajnji delovi tih prostih reči. Takve reči su: kanuti (kapati - kapnuti), krenuti (kretati - kretnuti), sinuti (sijati - sijnuti). . .
Kada se radi o rečju „venuti“, nisam siguran koje je slovo nekada bilo krajnji deo te reči. Ne mogu da prelomim između dva rešenja koja su, po meni, moguća, a to su: glas „d“ (vednuti) i glas „j“ (vejnuti). Teorija o glasu „d“: Kod Zapadnih Slovena je u upotrebi ova varijanta izgovaranja, a i engleski jezik, koji deli izvestan broj sličnih reči sa srpskim jezikom, doprinosi ovoj teoriji, dok je, što se tiče skandinavskih jezika, teško reći da li imalo doprinose. Takođe, činjenica da se u bugarskom, makedonskom, kao i u dijalektu južne Srbije, „saviti“ ponekad kaže i „savednuti“ i „navednuti“ doprinosi mogućnosti ove teorije. Češki – vadnout Poljski – więdnąć Slovački – vädnúť engleski – fade, wither švedski – vissna Teorija o glasu „j“: Pojam „savijati“ (vije) ima veze sa pojmom „venuti“ Indoevropski - u̯ei-2, u̯ei̯ə- : u̯ī̆- venuti Kod Južnih i Istočnih Slovena nema prisustva glasa „d“ (izuzev ruskog), a evo nekih primera (zanimljiva je bugarska varijanta sa slovom „h“) Bugarski – вехна Beloruski – вянуць Ruski – увядать, вянуть Usput, reč „venac“ je, ako ne grešim, nastala od reči „venuti“ jer se sastoji od uvenulog bilja, a reč „venčati“, pak, od reči „venac“? |