Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
16.32 ч. 17.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Порекло назива градова  (Прочитано 36912 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Mallrat
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 142


« у: 19.04 ч. 27.03.2007. »

Занима ме зашто град се зове баш "Београд". Је ли он стварно веома бео, или нешто друге? (Такође знам да Београд се звао некад у Немачкој "Вајсбург", шта значи "Београд")
И такође хоћу да запитам за Сарајево. Да ли је порекло од речи "сарај", и значи ли ова реч исто што и у рускому? (И где пада нагласак? САрајево или СарАјево?)
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 22.27 ч. 27.03.2007. »

Име Београда је старо колико и Словени на Балкану. Наиме, ово име значи "бео град, бели град"; и како прича каже, Словени су га дали Београду када су дошли пред његове зидине, будући заслепљени њиховом белином и блештавилом. Некада су народи који су били у додиру са Србима имали своје називе за Београд, који су у ствари преводи српског имена (тако и Вајсбург, што исто значи "бео град"), али данас сви кажу Белград или слично (ово л је ту због изворног начина писања који се примењивао у деветнаестом веку; јер савремени облик "бео" је настао од старијег "бěл"). Вук Караџић је својевремено писао и Биоград (Бијоград), што је ијекавски лик тога имена који се такође данас више не користи.

Сарајево се некада звало Врхбосна. Садашње његово име настало је у времену османлијске владавине у Босни, и потиче од турске речи сарај или серај (одн. караван-сарај), што значи "свратиште за путнике и караване" (претеча данашњих мотела Smiley). Нагласак је на првом слогу: сАрајево.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #2 у: 23.21 ч. 27.03.2007. »

Ево и ово: The name of the city [Sarajevo] derives from Turkish phrase "Sarayova", in which Saray means "palace" and ova means "valley".
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #3 у: 17.38 ч. 17.06.2007. »

Име Београда је старо колико и Словени на Балкану. Наиме, ово име значи "бео град, бели град"; и како прича каже, Словени су га дали Београду када су дошли пред његове зидине, будући заслепљени њиховом белином и блештавилом. Бијоград), што је ијекавски лик тога имена који се такође данас више не користи.

I ja sam čuo za tu priču, ali pre će biti da je u pitanju nešto drugo. Kod Srba i kod Slovena uopšte postoji dosta geografskih pojmova koji u svom imenu  sadrže neku boju. Najčešće belu ili crnu. Npr.: Bela Palanka, Bela Crkva, Bijelo Polje, Bijela, Bileća (ikavski)  Bijeljina itd. Za crnu boju: Crna Trava, Crni vrh, Crni Kao, Crna Bara itd, A imamo i pojmove gde se pojavljuju obe boje: Crno More, Belo More, Crni Drim, Beli Drim (Bijeli), itd.
Davanje ovakvih imena geografskim pojmovima ima veze sa prethrišćanskom religijom, u kojoj bela boja označava vidljivi svet tj. ‚‚jav‚‚ i pozitivna je, a crna označava donji , nevidljivi svet, svet demona, tj. smrt, odnosno ‚‚nav‚‚, i negativna je.
Zašto su neka mesta dobila u imenu boju života, odnosno ‚‚java‚‚, a neka boju smrti, odnosno ‚‚nava‚‚ verovatno zavisi od slučaja do slučaja. Isto tako i za Beograd, ne verujem da je dobio ime po zaslepljujućoj belini zidina (uostalom od kog bi to materijala bile zidine, a da se nalazi u neposrednoj blizini Beograda), već zbog nečeg u religijskom shvatanju njegovih tadašnjih stanovnika. 
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #4 у: 18.01 ч. 17.06.2007. »

Ти баш нећеш да се сложиш ни са једном раширеном тврдњом у науци, је ли, него све гледаш кроз очи велике завере која скрива све што има везе са српском историјом, језиком, етнологијом, митологијом... а нама представља некакве причице за лаку ноћ наводно као утемељене претпоставке? Wink

То што написа може бити тачно, и вероватно и јесте, али не баш за све топониме који садрже придев б(иј)ели или црни. На пример, ја сам убеђен да је ужичко село Биоска просто добило име по налазиштима соли (суседно село се зове Солотуша). Неки други топоними, пак, можда баш одражавају то паганско двојство.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #5 у: 19.25 ч. 17.06.2007. »

Ти баш нећеш да се сложиш ни са једном раширеном тврдњом у науци, је ли, него све гледаш кроз очи велике завере која скрива све што има везе са српском историјом, језиком, етнологијом, митологијом... а нама представља некакве причице за лаку ноћ наводно као утемељене претпоставке? Wink

Ako je neka tvrdnja raširena u nauci, ne znači da je ‚‚obavezno‚‚ tačna. A veliku zaveru ti pominješ a ne ja. Više si ti opterećen njome nego ja. Kaži mi gde sam to ja nešto objašnjavao velikom zaverom.

Nije mi namera da ikome pričam pričice za laku noć, kako ti reče, ja jednostavno iznosim svoje stavove i svoje mišljenje. Neko će se samnom složi neko neće, ali zbog toga diskusija i postoji. Šta misliš kako bi to bilo, da se svako slaže sa svakim, po svakom pitanju? Tada ne bi postojala ni diskusija, a ni ovaj forum.

То што написа може бити тачно, и вероватно и јесте, али не баш за све топониме који садрже придев б(иј)ели или црни. На пример, ја сам убеђен да је ужичко село Биоска просто добило име по налазиштима соли (суседно село се зове Солотуша). Неки други топоними, пак, можда баш одражавају то паганско двојство.

Svakako da ovo ne važi za sve toponime, ali mislim da što su pojmovi stariji to je veća verovatnoća da je u pitanju ovo što sam rekao. S druge strane, toponimi koji su nastali mnogo kasnije, pa i u ovo najnovije doba, su dobili ime po nekoj svojoj fizičkoj (boja, izgled, oblik, materijal...) odlici. Pa i po nekom rudnom nalazištu kao u tvom primeru. Ili npr. Ugljevik u Bosni.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #6 у: 19.53 ч. 17.06.2007. »

Ок, немој да се љутиш... Roll Eyes

Svakako da ovo ne važi za sve toponime, ali mislim da što su pojmovi stariji to je veća verovatnoća da je u pitanju ovo što sam rekao. S druge strane, toponimi koji su nastali mnogo kasnije, pa i u ovo najnovije doba, su dobili ime po nekoj svojoj fizičkoj (boja, izgled, oblik, materijal...) odlici. Pa i po nekom rudnom nalazištu kao u tvom primeru. Ili npr. Ugljevik u Bosni.
Топоним који поменух је јако стар. Но свеједно, ипак верујем да већина свих тих назива које си побројао у претходној поруци нема везе с тим двојством (Бела Црква, на пример, или Црно и Бело море). Срби су врло брзо примили хришћанство. Могу да поверујем да се ради о остатку тога паганског веровања само ако постоје дублети типа Црни Рзав и Бели Рзав. (Мада неки кажу како је и Црни Рзав исто као Црно море добио име по тамној боји, и ни то није искључено.)

Искрено, мислим да, превише занет и заинтересован словенским претхришћанским веровањем, проналазиш његове остатке и тамо где их нема. На крају крајева, и сама претпоставка да су код Словена постојали супротстављени јав и нав је ипак само претпоставка. О прасловенској религији толико се мало зна. И биће да је Београд ништа више до бели град...
« Задњи пут промењено: 19.55 ч. 17.06.2007. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #7 у: 20.36 ч. 17.06.2007. »

Ок, немој да се љутиш... Roll Eyes

Ne ljutim se. Ja volim da čitam tvoje poruke.

Срби су врло брзо примили хришћанство. Могу да поверујем да се ради о остатку тога паганског веровања само ако постоје дублети типа Црни Рзав и Бели Рзав. (Мада неки кажу како је и Црни Рзав исто као Црно море добио име по тамној боји, и ни то није искључено.)

Srbi nisu brzo primili hrišćanstvo. Prelazak Srba u novu religiju je trajao nekoliko vekova, i hrišćanstvo nije nikad u potpunosti zamenilo staru religiju. I danas imaš puno paganskih običaja, kao što su slava, vinogradarski običaji na Svetog Trifuna (Trivuna), božićni običaji, Bele nedelje, daće....itd.
Ne bih da se ponavljam, negde na ovom forumu sam već napisao, ali zna se da su npr. Nemanjići zapalili više sela u Pomoravlju i Ponišavlju, da bi naterali stanovništvo da prihvati novu religiju. Takođe poznata su i proterivanja bogumila.

На крају крајева, и сама претпоставка да су код Словена постојали супротстављени јав и нав је ипак само претпоставка. О прасловенској религији толико се мало зна. И биће да је Београд ништа више до бели град...

O praslovenskoj religiji možeš dosta pročitati u delima Čajkanovića.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #8 у: 23.14 ч. 17.06.2007. »

Toponimi koji u menu sadrze crnu boju, vrlo cesto su vezani za cetinarske sume, recimo.
Сачувана

Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #9 у: 23.46 ч. 19.06.2007. »

Toponimi koji u menu sadrze crnu boju, vrlo cesto su vezani za cetinarske sume, recimo.

Kao npr.?
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #10 у: 09.15 ч. 20.06.2007. »

Samo na Zlatiboru ih ima dva-tri... Imaju i dva-tri Crna rzava, zbog karakteristicno tamne boje kamena.
Сачувана

Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #11 у: 11.58 ч. 20.06.2007. »

Знате да у Србији постоји више него један Црни врх. Објаснили су ми да је то тако због, као што рече Пеђа, густих четинарских шума.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #12 у: 14.57 ч. 20.06.2007. »

Ne sporim ja to da su neki toponimi nastali na osnovu nekih fizičkih odlika, pa i četinarskih šuma i tamnog kamenja, ali to je uglavnom u novije vreme. Međutim, u vreme praslovenske religije, imena su imala i religijski karakter, pa se vrlo često sreću toponimi sa belom i crnom bojom u imenu, što je, na neki način, predstavljalo Belog Boga (ili bogove svetla, bogove gornjeg sveta) i Crnog Boga, (ili bogove tame, bogove donjeg sveta) odnosno jav i nav.
Toponimi sa ove dve boje u imenu rašireni su po teritoriji cele Evrope, a nalaze se i šire.

Samo na Zlatiboru ih ima dva-tri... Imaju i dva-tri Crna rzava, zbog karakteristicno tamne boje kamena.



Za Zlatibor ne znam, ali jednom prilikom sam sa planinarima posetio Crni Vrh pored Jagodine. Na njemu nema ni traga od crnogoričnih šuma.
Drugo, pored postojanja Crnog Rzava, postoji i Beli Rzav, dali je i on dobio ime po karakterističnoj boji kamena, ili je verovatno u pitanju ovo drugo o čemu sam pisao, dublet koji predstavlja suprostavljeni jav i nav.

Ne tvrdim da jeste, ali...

Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #13 у: 18.50 ч. 20.06.2007. »

Vuče, kvaka je u tome što je to sve u oblasti pretpostavki ali je nemoguće dokazati na naučnoj osnovi. Prema tome, ne vidim svrhu u insistiranju.

Slično mi imamo sa objašnjenjem porekla imena reke Đetinje. Jedno popularno tumačenje kaće da je grad svojevremeno bio ograđen žicom pa je otud ime, mada to većma gledamo sa podsmehom, ako ni zbog čeg drugog, ono što je Užice žičanu ogradu verovatno prvi put videlo kada su ga Nemci okupirali '41, a u vreme kada je ime prvi put zabeleženo, pitanje je da li je uopšte izraz žica korišćen u tom smislu.

Drugo objašnjenje zvuči nešto ozbiljnije, koje tumači da je grad, pošto je smešten u usku kotlinu odatle uzeo i ime.

A dovoljno je pogledati neku stariju kartu, iz rimskog vremena pa videti da se Đetinja tada zvala Cetina, saznati da to u prevodu znač Konjska reka, i biti upućen u to da Đetinja nastaje od tri rečice koje izviru na planini Tari od kojih se jedna i danas zove upravo tako: Konjska reka.
Сачувана

Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #14 у: 21.12 ч. 20.06.2007. »

Ne tvrdim ja da je to tako kako ja kažem, i znam da je to sve u sferi pretpostavki, takođe znam da se malo toga može nepobitno dokazati, ja samo hoću da kažem da neizostavno treba imati u vidu i ovo o čemu sam pisao. Pogotovu ako se radi o nekom starijem toponimu.
Mnogima će možda izgledati malo čudno ovo moje insistiranje na toj staroj religiji, i još čudnije to da neki toponim ima veze sa njom, zbog toga što je ona istorijski tako daleko, ali ako se malo pozabavite njome, videćete da je  u velikoj meri još uvek prisutna u raznim aspektima narodnog života. 
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 22.26 ч. 20.06.2007. »

Za Zlatibor ne znam, ali jednom prilikom sam sa planinarima posetio Crni Vrh pored Jagodine. Na njemu nema ni traga od crnogoričnih šuma.
Е, само да кажем да опет не мора да значи да је то име повезано с прасловенским Црнобогом, јер и на Златибору има неколико топонима као што су Бучје, Честе, Шуматно брдо и други, а који су скоро сасвим голи, без шуме. Шуме је свакако на њима било раније, а ти називи су остали и кад је шуме нестало.

Уосталом, можда је раније и било таквих имена која су одражавала то прасловенско двојство јава и нава, али можда је малчице узалудно тражити их међу данашњим топонимима?

Но опет кажем, могуће је и да се ради баш о томе рецимо онда када постоје дублети као што су Црни Рзав и Бели Рзав...
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #16 у: 01.46 ч. 21.06.2007. »

И доиста (поред тога што је таква антитеза сасвим природна, и има аналогија, као што смо рекли, и у другим индоевропским религијама), ми његово постојање (при свем том што је оно, без разлога, оспоравано, упор. још К. Zeuss, 44), можемо доказати и с помоћу топонимског и уопште језичког материјала. Из извесних топографских назива може се, доиста, несумњиво утврдити да је такав бог постојао: то су, на пример, места Bělbožice у Чешкој, Białoboże и Białoboźnice у Пољској, БЂлые боги у Москви, Бълобожскій монастырь у костромској губернији (Нидерле, 160)5в). Нарочито је занимљиво да се покаткад два наспрамна брда називају једно именом црног, а друго именом белог бога: то су Černik и Bělboh у Чешкој, и Čorneboh и Bileboh код Будишина у Саксонској (Нидерле, 1. с.).

Издање СКЗ, Београд, 1973. год.

Веселин Чајкановић

МИТ И РЕЛИГИЈА У СРБА


Naveo sam jedan mali citat, tek toliko da pokažem da prilikom razmatranja nekog toponima nikako  ne bi smeli ne osvrnuti se  na moguću vezu sa praslovenskom religijom.
Naravno da ne mora da znači da ta veza obavezno postoji, ali je prisutna vrlo često.
 
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #17 у: 10.40 ч. 22.06.2007. »

Ja i dalje ne verujem da se ta veza s praslovenskom religijom može toliko često pronaći, posebno na našim prostorima. (Zapadni i Istočni Sloveni su primili hrišćanstvo dosta kasnije u odnosu na Južne. Pitam se zašto Čajkanović ne navodi neki ovdašnji toponim.)

Takođe, ne primećuješ li da su svi ti toponimi koje je Čajkanović pobrojao u stvari složenice od belo ili crno i bog? Gde je praslovenski -bog u Beogradu, Bijeljini, na Crnom vrhu, u Bijelom Polju, Beloj Crkvi...? Wink
Boga mi (i to onog belog), biće da su ovi naši toponimi prilično daleko od iskonske nam veroispovesti.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #18 у: 19.08 ч. 23.06.2007. »

Ja trenutno, na mom hard disku imam samo nešto malo od Čajkanovićevih tekstova i ne mogu da navedem konkretno baš to što tražiš, ali evo pogledaj ove citate.


У вези са нашим излагањима о црном и белом богу потребно је да се овде испита вероватност једне занимљиве и, на први поглед, потпуно исправне теорије о дуализму у вери старих Словена, коју су, у последње време, поставили Чех Јан Пајскер (Tvarog, Jungfernsprung und Verwandtes, Blätter für Heimatskunde, 1926, 47 идд) и Хрват Иво Пилар (O dualizmu u vjeri starih Slovjena i o njegovu podrijetlu i značenju, Zagreb, 1931, preštampano iz ZNŽOJS, 28). 

Пајскер је, после дугих топографских истраживања, констатовао у Европи, где Словени живе или где су раније живели, извесне локалитете који имају типичан облик: то су увек два брда (или стене или пећине). између којих тече река или поток, па се једно од њих назива именом — кажу Пајскер и Пилар — доброга бога, а друго именом ђавола или уопште каквог злог демона: и то тако да доброме богу припада лева, а ђаволу (или каквом другом злом демону) десна страна. У близини Будишина, на пример, као што смо малочас рекли, налазе се два наспрамна брда, с обе стране реке, од којих се једно зове Čorneboh а друго Bileboh (в. Нидерле, 1. с.; Пилар, 18; в. такође и Kühnau, Schlesische Sagen, 2, 545). Место именом злога демона, стена на десној обали често се назива и Девин камен или Момин камен, Jungfernsprung, и то — кажу Пајскер и Пилар — по неспоразуму: наиме, дева у парсизму означава злог демона, и Девин камен првобитно је значило злодухов камен, а доцније, када је право значење речи дева заборављено, начинила је народна етимологија од њега девојачки камен.




5в) Много већи број теофорних топографских назива, са именима Црнога и Белога бога, покупио je, код Источних и Западних Словена, A. Афанасјев, Поэтическія воззрhнія Славянъ, Москва, 1865, l, 92, ид.

6) И друга нека имена и изрази имају, иэгледа, везе са култом белога бога: то je на пример, израз бели свет; па онда толика места која се називају Белом црквом (в. RJA, 1, 292), или Белим брдом (в. Коло, 3, 1902, 23 = Ћоровић, III 19, чије име народ рационалистички објашњава); па онда Беле покладе (које се тако зову тобоже эбог тога што je допуштено, о њима, јести бели смок); можда и име нашег Београда, итд.

7) Онде где Срби и Словени приносе жртву ђаволу, ту je ђаво не демон зла, него депоседирани бог доњега света. — За литературу у вези са Пајскер-Пиларовом теоријом в. Erwin Wienecke, о. с., 277 ид.



Веселин Чајкановић

МИТ И РЕЛИГИЈА У СРБА
/делови/
Издање СКЗ, Београд, 1973. год.
[/i]

Kao što vidiš, nije neophodno da u nekom toponimu, a koji je složenica, postoji reč ‚‚bog‚‚. Može to da bude i brdo, kamen, stena, crkva ili bilo šta drugo.
U jednoj od mojih prethodnih poruka, naveo sam kao primer Crni Vrh kod Jagodine. Evo, setih se, da s druge strane Morave, naspram Crnog Vrha, postoji planina Beljanica. Baš onako kako kaže Čajkanović.  
 

« Задњи пут промењено: 00.22 ч. 24.06.2007. од Vuk » Сачувана
Mallrat
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 142


« Одговор #19 у: 19.44 ч. 23.06.2007. »

Има и код Руса бројна назива места и градова, чак има у Украјини и своје (има ... своје или своју?) Бiла Церква, и Беларусија, наравно. За црни број има, например,  града Черновцi. А колико ти постоје црне/беле шуме/реке, то већ нећу да бројим  Smiley
Шта се тиче хришћанства код источних Словена, примили су га 989. године, и као што је код вас, паганске традиције још увек постоје код источних Словена и данас.

Е, осећам се да сам направио неке грешке са генитивом, ко може, изволи, исправи ме  Smiley
« Задњи пут промењено: 20.21 ч. 23.06.2007. од Mallrat » Сачувана
Mallrat
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 142


« Одговор #20 у: 20.24 ч. 23.06.2007. »

Још нешто. Ја сам, као дечак, гледао неки Југословенски филм (био је са хебрејским преводом), у којом је неко певао песму са речима: "Нема белијег града од Загреба" или нешто слично.
Зна ли неко за ову песму и да ли тако говоре о Загребу и зашто?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #21 у: 16.32 ч. 24.06.2007. »

[...] и то тако да доброме богу припада лева, а ђаволу (или каквом другом злом демону) десна страна.
Ово је занимљиво. Када се од места где се Црни и Бели Рзав спајају и дају реку Рзав погледа уназад, према овим двема рекама, онда Бели Рзав долази с леве а Црни Рзав са десне стране посматрача...
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #22 у: 16.39 ч. 24.06.2007. »

Још нешто. Ја сам, као дечак, гледао неки Југословенски филм (био је са хебрејским преводом), у којом је неко певао песму са речима: "Нема белијег града од Загреба" или нешто слично.
Зна ли неко за ову песму и да ли тако говоре о Загребу и зашто?
Ја мислим да код нас нема човека који не зна ову песму: Grin

Лепе ти је, лепе ти је
Загорје зелене,
још је лепши бели Загреб град.

Чим се седнеш, чим се седнеш,
већ машина фучка,
па те вози в бели Загреб град.

Сира, путра, врхња, млека,
јајца и крумпира,
све то вози в бели Загреб град.

Бежи Јанкец, бежи Јанкец,
цуг ти бу побегел,
не буш видел бели Загреб град.

Нај побегне, нај побегне,
карта је ву жепу,
пак бум видел бели Загреб град.
Сачувана
Mallrat
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 142


« Одговор #23 у: 17.04 ч. 24.06.2007. »

Хаха, хвала ти, Ђорђе!  Smiley
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #24 у: 08.52 ч. 25.06.2007. »

[...] и то тако да доброме богу припада лева, а ђаволу (или каквом другом злом демону) десна страна.
Ово је занимљиво. Када се од места где се Црни и Бели Рзав спајају и дају реку Рзав погледа уназад, према овим двема рекама, онда Бели Рзав долази с леве а Црни Рзав са десне стране посматрача...

A onda na to dodas pravilo da se strane odredjuju prema nizvodnom toku reke, a ne uzvodnom, pa onda ispadne da je obrnuto, da je Beli Rzav desno a Crni levo...
Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #25 у: 15.01 ч. 25.06.2007. »

Нисам баш сигуран да ли су први словенски досељеници на Балкан знали за то правило... Wink
Када је неки стари Словен погледао са места где се спајају Црни и Бели Рзав према тим двема рекама, к њему је извесно Бели Рзав долазио с леве, а Црни Рзав са десне стране.

Ја сам знао за оно тумачење имена Црног Рзава према тамној боји серпентинске подлоге преко које он тече, али не знам како је Бели Рзав добио име. Знаш ли ти, Пеђа, по чему је Бели Рзав назван белим? Узгред, шта тачно значи и реч рзав? Huh
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #26 у: 17.19 ч. 25.06.2007. »

Ne znam za Beli rzav, nisam nikad bio tamo pa nisam video Smiley

Sto se tice samog izraza rzav, to je koliko znam jedan od izraza koji se oznacava planinska reka, slicno kao i derventa.
Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #27 у: 19.15 ч. 25.06.2007. »

Ја морам малчице да скренем с теме. Постоји једна изврсна песма Добросава Обрадовића:

Кад у дрвљаном чамцу кадуљин човек
одаљивао је очима призор крзав,
да би дангубио и остао довек
искидан од речи да пронађе рзав.

Даље, и даље истрајање спава,
а њена коса саплиће брдашца воде,
и њено лице сања од речи рзава
садивљања давна санак док оде.

(из збирке "Кренути даље ка земљи", Чајетина 2006.)
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #28 у: 18.14 ч. 27.06.2007. »

Нисам баш сигуран да ли су први словенски досељеници на Балкан знали за то правило... Wink

Ja nisam baš siguran da bi se to moglo nazvati pravilom. To je kao kad biste rekli pravilo je da se krsti desnom rukom. Nije to zbog nekog pravila. To je zbog nečeg uslovljenog samom religijom i religijskim shvatanjima. Ako nekog sveštenika pitate zašto se krsti desnom rukom, on vam sigurno ne bi rekao da je to zbog tog i tog pravila, već zato što je desna strana ... bla, bla ...itd.
Drugo, kad su se doseljavali, ako su se doseljavali, oni su sa sobom donosili svoja, kako reče, pravila prema kojima su se vladali i koja su im uređivala način života. Prema tome, i imena koja su davali lokalitetima u svojoj okolini bila su po tim pravilima, tj njihovom religijom određivana.
Kažem, ako su se doseljavali, zato što treba imati u vidu i neke nove teorije, a koje kažu da su Sloveni ili Srbi starosedeoci na Balkanu. I da migracije, ako ih je bilo, bile su unutar samog slovenskog naroda.

Hteo sam još skrenuti pažnju na toponim ‚‚Morava‚‚, Znam da je tema poreklo imena gradova a ne reka, ali pošto se sporimo oko staro-religijskog porekla toponima, mislim da na ovom primeru možemo pokazati religijsku uslovljenost nekih toponima.
Ime Morava u raznim oblicima, kao što su: Moravica, Moravija, Morača, more, sreće se dosta često na celokupnom slovenskom prostoru, i uvek se odnosi na vodu. Nisam video ili pročitao da postoji brdo ili planina sa ovakvim imenom. U staroslovenskoj mitologiji, postojala je boginja donjeg sveta Mora koja se nalazila, ili do koje se moglo doći preko neke vode. Po njoj su Stari Sloveni ili Srbi često davali ime rekama koje se nalaze u njihovom okruženju. 
 
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #29 у: 21.27 ч. 12.07.2007. »

Evo da pokušam da se približim temi tj. Beogradu. Ne mogu da objasnim poreklo samog imena "Beograd", ali evo nešto vezano za Beograd.

Verujem, da postoji vrlo mali broj ljudi koji nisu čuli za kulu Nebojše ili Nebojšinu kulu ispod Kalemegdana u Beogradu. Mnogi ljudi misle da je ta kula pripadala nekom Nebojši ili je na neki drugi način bila "vezana" za Nebojšu. Kao npr. da je on odatle pružao otpor Turcima, ili je tu obitavao, ili poginuo i sl. Samo ime kule asocira na tako nešto. Međutim, pravo ime kule je "Ne boj še". Loše izgovoreno srpsko "ne boj se" (ne plaši se).
To ime je nastalo za vreme vladavine Turaka, kada je kula služila kao mesto za izvršavanje smrtnih kazni otsecanjem glave. Dželat, koji je izvršavao kaznu, bio je neki Turčin (ili neki drugi Azijat), nije lepo (pravilno) govorio srpski, a prilikom egzekucije imao je običaj da osuđenika teši i hrabri rečima "ne boj se". Zbog lošeg izgovora, to njegovo "ne boj se" zvučalo je kao "ne boj še". Ovo se vremenom u narodu ustalilo kao ime za kulu, a pošto je u izgovoru gotovo identično sa imenom "Nebojše" napravilo je zabunu koja, evo i dan danas traje.

Ja sam ovo objašnjenje čuo na Radio Televiziji Srbije, mislim u emisiji "Beogradska hronika", pre godinu ili dve.
Сачувана
Snezana011
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 48


« Одговор #30 у: 09.38 ч. 08.02.2008. »

Ja trenutno, na mom hard disku imam samo nešto malo od Čajkanovićevih tekstova i ne mogu da navedem konkretno baš to što tražiš...

Mada ova tema očito već dugo nije aktuelna, postavila sam Čajkanovićevu knjigu Mit i religija u Srba, možda neko poželi da je pročita:

http://www.sendspace.com/file/2qd0bp
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #31 у: 00.27 ч. 10.02.2008. »

Хвала за књигу.

Од Чајкановићевих текстова имам врло мало у дигиталном облику, тако да ће ми ово врло добро доћи у случајевима када треба наћи нешто на брзину, на два-три клика.
Сачувана
magila
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Branislav Martinović
Струка:
Поруке: 78



« Одговор #32 у: 17.38 ч. 18.02.2008. »

Ох, хвала за књигу.
Баш пребирам по форумима, не бих ли ишта нашао на ту тему.
Сачувана

Са Рузвела се дописујем са такве речи, ко ти са твоји цигани у Пожаревац!
Љуба Мољац
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #33 у: 15.10 ч. 27.02.2008. »

Mada ova tema očito već dugo nije aktuelna, postavila sam Čajkanovićevu knjigu Mit i religija u Srba, možda neko poželi da je pročita:

http://www.sendspace.com/file/2qd0bp

Ovde nema nikakve knjige...Huh
Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #34 у: 15.35 ч. 27.02.2008. »

Ima, ima.
Pored teksta Download Link pri dnu strane imas link ka knjizi.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #35 у: 15.37 ч. 27.02.2008. »

Ups! Sori. Nisam skrolovala pogled .... Cheesy
Сачувана
magila
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Branislav Martinović
Струка:
Поруке: 78



« Одговор #36 у: 16.47 ч. 27.02.2008. »

Што смо у "Пореклу назива градова"?
Енивеј, какав архаизам у књизи. Али је јако, јако занимљива...
Сачувана

Са Рузвела се дописујем са такве речи, ко ти са твоји цигани у Пожаревац!
Љуба Мољац
magila
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Branislav Martinović
Струка:
Поруке: 78



« Одговор #37 у: 16.50 ч. 27.02.2008. »

Берлин, да ли је био Брљин? Откуд то? Полапски словени...
Сачувана

Са Рузвела се дописујем са такве речи, ко ти са твоји цигани у Пожаревац!
Љуба Мољац
Beli
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
CH.
Име и презиме:
B.V.
Поруке: 19


« Одговор #38 у: 19.59 ч. 28.03.2008. »

Поздрав свима.
Ово је моје прво јављање и хтео бих нешто да питам.

Да ли би умео неко да објасни порекло имена града Инђије?
Неодољиво асоцира на Индију, па ми је то мало чудно.  Откуд то?
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #39 у: 15.32 ч. 29.03.2008. »

И ја бих нешто да питам, био сам релативно скоро у манастиру Ђунис који је име добио по месту у коме се налази, селу Ђунису.   Како је то место добило тако чудан назив (подсећа на Тунис)? Тамо сам чуо сугестију да то потиче од Дионис или Дионисије што не звучи немогуће, али не постоје неки убедљиви разлози да место носи име по грчком богу вина или по хришћанском свецу, а не постоји ни један археолошки доказ да је икада тамо постојала рецимо црква посвећена том светитељу.  

И друго питање, како гласи правилно изведен присвојни придев ђунишки, или аналогно Тунису - туниски тј.   ђуниски?
Сачувана
Beli
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
CH.
Име и презиме:
B.V.
Поруке: 19


« Одговор #40 у: 13.07 ч. 30.03.2008. »

Пролазио сам кроз Ђунис неколико пута и никад ми није "пала у очи" ова сличност са "Дионис".  Кад се узме у обзир да се "ђ" прави од "д" и "ј" сличност је стварно велика.

Било би добро ако би неко могао да објасни ово. 
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #41 у: 18.06 ч. 30.03.2008. »

Берлин, да ли је био Брљин? Откуд то? Полапски словени...


Негде сам прочитао да јесте био Брљин односно Барљин, тј. бара, баруштина, мочвара итд. Судећи по томе име града Берлина јесте словенског порекла. Међутим не бих могао рећи из ког словенског језика потиче и још треба имати на уму и ону научну недоумицу по којој није сигурно да ли су Словени Срби или су Срби Словени.



Да ли би умео неко да објасни порекло имена града Инђије?
Неодољиво асоцира на Индију, па ми је то мало чудно.  Откуд то?


Да би стекао неки утисак о овоме погледај тему "Коледарске песме" на подфоруму (или потфоруму) Српска народна књижевност. Тамо има неколико народних песама у којима се спомиње Инђија и још неки други географски појмови.
Откуд "народном песнику" тј. самом народу сазнање о тим географским појмовима у то претхришћанско време, кад није постојао никакав начин да се нешто сазна о томе (мислим на учила, карте, интернет или било шта друго) је стварно згонетка.
Званична наука нема објашњење за то, али индикативно је то што и не покушава да објасни тј. ову и сличне ствари "обилази ко киша око Крагујевца".


И ја бих нешто да питам, био сам релативно скоро у манастиру Ђунис који је име добио по месту у коме се налази, селу Ђунису.   Како је то место добило тако чудан назив (подсећа на Тунис)? Тамо сам чуо сугестију да то потиче од Дионис или Дионисије што не звучи немогуће, али не постоје неки убедљиви разлози да место носи име по грчком богу вина или по хришћанском свецу, а не постоји ни један археолошки доказ да је икада тамо постојала рецимо црква посвећена том светитељу.  



Ни за ово немам конкретан и прецизан одговор, само ћу рећи шта ја мислим, и где би требало тражити одговор.
По некима словенска митологија је старија од грчке, и грчка митологија проистиче из словенске. Грчки митолошки ликови су у ствари ликови из словенске митологије, само су погрчени, врло мало измењени, и имена су им прилагођена грчком језику и изговору.
У том правцу би требало тражити и објашњење имена Ђунис.

Поздрав.
Сачувана
Боки
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 44



« Одговор #42 у: 15.03 ч. 11.04.2008. »

Да ли знате како се на енглеском каже Загреб?

For Scratch.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #43 у: 03.36 ч. 30.04.2008. »

Поводом белог и црног у називима да са надовежем.
Чајкановић је у праву, нису ту потребни цитати ни његови ни других аутора..само здрава логика..кад год има нека подела на два- једно се крсти белим, а друго црним..
Добар је пример реке Тимок, која настаје од два слива..онај (рецимо десни.. југоисточни) назван је Белим Тимоком..а онај слив (засебна река уствари..назови "леви" који стиже до ушћа из правца северозапад) назван је Црном реком или Црним Тимоком...

Бели Дрим /Црни Дрим.
Подела на бело/црно као стални дуалитет је могла (а и не мора уопште) да потиче о Богова из старине.
Наши древни преци су живели једноставно и напорно ..велику помоћ у раду имали су у воловима,који су увек били упрегнути у паровима. Како во није паметна животиња, он се учи временом ..Онај који је научио да буде са једне стране јарма, увек је на тој страни јарма јер није флексибилан , и зна да окреће (на кривинама) само на ону једну страну коју је научио ..Њега су звали Ас-Вол,,дал због првог слова или броја 1, или због узвика )ај, ајс,ас..)којим се во тера на покрет,не знам. А онај други је  називан Ђа-Вол, јер се тера узвиком ђа,ђа..
Ту је један нормални и спонтани корен назива Белбога и Црнбога..један вуче на једну страну , а други на другу ..и никада не мењају стране.
Некадашње асвол/ђиавол или кад је брже ај(с)/ђа.. и данас је присутно у говору деце, дечјим песмама и староградским песмама..само је редослед измењен, ко први креће: ђи-ха, ђи-хај..


Поводом Рзава , неко је поменуо ..уочите РЗ...рже коњ кад се оглашава, јако, гласно, продорно ,сече тишину  његова рска (рзање)...као што је планински поток јак и гласан кад се спушта у брзини са висова и удара у камење..као да рже..сече тишину громогласно

Поводом Ђиониса од Диониса..мени је то једноставно и стално чујем ..Ђ је само д+ј заједно, мало мекше, са језиком напред...Сетите се старих израза диак, дјак  (ђак)..горе поменутог диавола,дјавола =ђавола...

Мада су Грци ово ДИО вероватно направили од речи ДИВ, која је означавала високе и светлокосе људе .. као  назив за прве "Богове" и у ведистичком времену и код нас,  у прехристијанству.. Ниса- то је већ дуга прича..


« Задњи пут промењено: 03.57 ч. 30.04.2008. од Сребрена » Сачувана
miljan.guberinic
сарадник
гост
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
sudent
Име и презиме:
Miljan Guberinic
Поруке: 5


« Одговор #44 у: 16.13 ч. 10.02.2009. »

Najstrašnije mi je to, kad je o toponimima reč, kada živiš u jednom gradu 24 godine, i želiš da znaš kako ti je grad dobio ime, a onda dobiješ vrlo precizan odgovor - ne zna se.  Elem, priča je namenjena Smederevu, te ću ja navesti neke teorije o nastanku imena, a vas molim, ako imate još neku moguću, da je upišete.

Italijanski istoričar Antonio Bonfini (1427. –1503. ) u svome delu Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia navodi da ime Smedereva potiče od Svetog Andreje (Inače, mađarski naziv za Smederevo koji se do danas zadržao u ovom jeziku je Szendrő).

U delu Ohridska arhiepiskopija u početku XI veka Stojan Novaković je napisao: Poznato je poodavno da je Smederevo pokvareno EIS MONTE AUREO, jer je grad podignut na mestu nekadašnjeg rimskog grada Mons Aurea, što u prevodu znači Zlatno Brdo.  Ova rimska naseobina zabeležena je na Pojtingerovoj karti koja potiče iz IV veka.

Postoji mišljenje da je toponim Smederevo složenica dve reči : smet i drevo zbog izrazito gustih hrastovih šuma na ovom području.

Toponim Smederevo po nekim izvorima vuče poreklo od srednjovekovnog muškog imena Smender

Mnogi autori smatraju da je poreklo ovog toponima iransko-hazarskog porekla.  U prevodu sa iranskog Semender znači krajnja vrata .  Upravo tako se zvao i hazarski grad koji se nalazio na jugozapadnoj obali Kaspijskog jezera.  Krajem X veka Hazarsko carstvo nestaje i mnogi stanovnici Semendera, bežeći pred najezdom osvajača, uputili su se u naše krajeve, nazivajući svoja nova naselja imenima svojih ranijih prebivališta.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!