Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.05 ч. 12.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 19 20 [21]
  Штампај  
Аутор Тема: Смрт ошишаној латиници!  (Прочитано 126822 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #300 у: 01.13 ч. 16.04.2008. »


Још сам растрзан између мишљења да ли је све ово само лош српски или да се оканем ћорава посла, јер су толико забраздили са тиме, па попустим и прихватим да постоје и ови језици.

За опстанак једног језика веома је битан број његових говорника. Ако се настави са овим, одавно присутним трендом, откидања од српског језика, део по део, бојим се да ћемо се опасно примаћи оној "критичној линији" која кад се пређе, више нема повратка. Треба имати на уму "санџачки", "косовски", "војвођански" и још неке друге језике који се могу појавити, уколико се настави са овим трендом. Можда и "шумадијски".

Из тог разлога, ја мислим, да је боље да не попушташ.
  
« Задњи пут промењено: 01.17 ч. 16.04.2008. од Вук » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #301 у: 01.21 ч. 16.04.2008. »

Још сам тврдо на страни непопуштања, али овде изнесоше неке аргументе у корист свих оних новонасталих језика. Ипак ће бити потребно још доста, доста контраубеђивања јер сам поприличо убеђен да је ово само слабо замаскирани српски језик, тј. његови стандарди изокренути, па се користе као параван за оне који не знају (читај: готово све странце) шта је све допуштено стандардом у српском. Уствари и они препознају да се ту ради о једном језику, само неће да се упуштају у полемику, већ питају информације ради. Сад, зависи кога питају, какво ће обавештење добити. Од мене су увек добијали, како ће неки можда приметити, „великосрпско“ тумачење, али то је сама суштина, тако да ипак немам намеру да попустим.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #302 у: 16.04 ч. 16.04.2008. »

Знам да је глагол „погријешити“, него се запитах да ли ће да га „похрвате“.

Ne vidim kako. U reči „pogriješiti“ jat je dugo („ije“), u reči „pogrješka“ pak kratko („je“); i to sasvim odgovara hrvatskoj književnoj baštini i njinim dijalektima. Kod nas, i u ijekavskim dijalektima kojima govore Srbi, kratko jat ispred koga je glas r zamenjuje se vokalom e; pa otuda i „pogreška“ sasvim zgodno odgovara srpskome književnom jeziku.

Не могу пронаћи, нажалост, где сам на интернету читао о васколиким „разликама“ између ових језика. Побројани су примери „правилних“ речи у неком од језика, а састављао их је неки новокомпоновани босански лингвист. Углавном се ради о синонимима, који се у Србији више не користе, јер се сматрају архаизмима или „типично хрватским“ речима (попут тисућа) сл. Даћу повезницу чим је пронађем, па сами просудите.

Nije potrebno. Poznato je da hohštaplera i špekulanata ima na svim četirma stranama, pa i u lingvistici.

Треба имати на уму "санџачки", "косовски", "војвођански" и још неке друге језике који се могу појавити, уколико се настави са овим трендом. Можда и "шумадијски".

Paranoja?

Још сам тврдо на страни непопуштања, али овде изнесоше неке аргументе у корист свих оних новонасталих језика.

Novonastali? Hrvatski jezik postoji makar koliko i srpski, osim ako niste dr Vojislav Šešelj, u kom slučaju biste i sebe i druge ubeđivali u protivno. Bosanski jezik pominje se još u srednjem veku, doduše kao jedan od narodnih naziva za srednjojužnoslovenski dijasustav.

Književna tradicija postoji kod Hrvata i kod Bošnjaka još odavno, i ne postoji nijedan razlog, osim velikosrpskog inata, da im se spori pravo da standardizuju svoje književne jezike na osnovi te književne baštine i dijalekata kojima Hrvati odnosno Bošnjaci govore.

Ипак ће бити потребно још доста, доста контраубеђивања јер сам поприличо убеђен да је ово само слабо замаскирани српски језик.

To je tvoja pogrješka; tu si ti zaslijepljen kod očiju nečijom tribalističkom ideologijom. Wink
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #303 у: 16.41 ч. 16.04.2008. »





Треба имати на уму "санџачки", "косовски", "војвођански" и још неке друге језике који се могу појавити, уколико се настави са овим трендом. Можда и "шумадијски".

Paranoja?




Није параноја.
Осврни се мало уназад и мало унапред, па ћеш и сам видети.
Немојмо бити, како рече, "заслијепљени код очију".

Кажи ми, молим те, како се звао у народу тај "средњејужнословенски дијасустав"? Ово је сложеница свежег датума, како се тај језик звао пре настанка ове кованице? Да ли је још неко осим Челебије (расправљали смо о томе, сећаш се?) користио израз "босански језик"?
Али у значењу језик, а не наречје или дијалект. Или можда, локализам.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #304 у: 17.13 ч. 16.04.2008. »

Кажи ми, молим те, како се звао у народу тај "средњејужнословенски дијасустав"? Ово је сложеница свежег датума, како се тај језик звао пре настанка ове кованице?

Neću da se svađam. Smiley Ali pošto me moliš: srpski, narodni, hrvatski, bosanski, slovinski, naški, ilirski, srpski ili hrvatski, hrvatski ili srpski, srpskohrvatski, hrvatskosrpski, crnogorski (u Crnoj Gori), bunjevački, šokački (u austrijskim popisima stanovništva), i još čitav niz različitih narodnih lokalnih imena na različitim mestima i u različitim vremenskim razdobljima.

Да ли је још неко осим Челебије (расправљали смо о томе, сећаш се?) користио израз "босански језик"?

Jest.

Muhamed Hevajija Uskufija pisao je svoj rimovani bosansko-turski rečnik 1632. godine.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #305 у: 21.35 ч. 16.04.2008. »

Кажи ми, молим те, како се звао у народу тај "средњејужнословенски дијасустав"? Ово је сложеница свежег датума, како се тај језик звао пре настанка ове кованице?

Neću da se svađam. Smiley Ali pošto me moliš: srpski, narodni, hrvatski, bosanski, slovinski, naški, ilirski, srpski ili hrvatski, hrvatski ili srpski, srpskohrvatski, hrvatskosrpski, crnogorski (u Crnoj Gori), bunjevački, šokački (u austrijskim popisima stanovništva), i još čitav niz različitih narodnih lokalnih imena na različitim mestima i u različitim vremenskim razdobljima.


Ђорђе, нећу ни ја да се свађам, видиш да сам те лепо замолио. Ја са свађам само кад имам разлог за то.

Све ово што си навео, могао бих коментарисати ставку по ставку, али признај расправа би се раширила, малтене у недоглед. Могу ти само рећи да све наведено стаје у један оквир који се зове Српски Језик.
Свако ко прочита ово што си написао, у најбољем случају, помислиће да се шалиш.

Ја сам рођен и одрастао у Босни и Херцеговини, у мешовитој националној средини. Врло добро знам којим језиком говоре и Срби и Муслимани, како га они зову у формалним и неформалним приликама и откуд им.
Могу ти рећи да га, и једни и други (наравно, пре овог задњег рата), никад нису звали другачије осим српски језик. Званично је био српскохрватски и на свим званичним и службеним документима тако је и писало, међутим у спонтаним и неформалним ситуацијама никад нисам чуо ни једног ни Србина ни Муслимана да га зове другачије него Српски Језик.


Да ли је још неко осим Челебије (расправљали смо о томе, сећаш се?) користио израз "босански језик"?

Jest.

Muhamed Hevajija Uskufija pisao je svoj rimovani bosansko-turski rečnik 1632. godine.



Признајем да за овог нисам чуо, међутим судећи по имену, ни он није са ових простора. Вероватно је из Турске као и Челебија.
У том случају, ни он није нити компетентан нити меродаван, да говори о српском језику. Не може он да зна боље српски језик од народа коме је тај језик матерњи.
У случају да јесте са ових простора, онда је то радио зарад турских интереса (1632), што опет дисквалификује његов рад.

Иначе, баш бих волео да видим тај речник, и да упоредим босанске и српске речи. 
« Задњи пут промењено: 21.37 ч. 16.04.2008. од Вук » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #306 у: 22.00 ч. 16.04.2008. »

Književna tradicija postoji kod Hrvata i kod Bošnjaka još odavno, i ne postoji nijedan razlog, osim velikosrpskog inata, da im se spori pravo da standardizuju svoje književne jezike na osnovi te književne baštine i dijalekata kojima Hrvati odnosno Bošnjaci govore.

Чини ми се да си овим погазио оно о чему си причао. Не бих да се инатим, али: дијалеката ког језика?

Погрјешка је била саркастична опаска. Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #307 у: 22.36 ч. 16.04.2008. »

Цитат
Свако ко прочита ово што си написао, у најбољем случају, помислиће да се шалиш.

Ја не мислим. Ја ЗНАМ да је Ђорђе мртав озбиљан.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #308 у: 00.49 ч. 17.04.2008. »

Да ли је још неко осим Челебије (расправљали смо о томе, сећаш се?) користио израз "босански језик"?

Jest.

Muhamed Hevajija Uskufija pisao je svoj rimovani bosansko-turski rečnik 1632. godine.


Признајем да за овог нисам чуо, међутим судећи по имену, ни он није са ових простора. Вероватно је из Турске као и Челебија.
У том случају, ни он није нити компетентан нити меродаван, да говори о српском језику. Не може он да зна боље српски језик од народа коме је тај језик матерњи.
У случају да јесте са ових простора, онда је то радио зарад турских интереса (1632), што опет дисквалификује његов рад.

Иначе, баш бих волео да видим тај речник, и да упоредим босанске и српске речи. 

Muhamed Hevaji Uskufi rođeni je Tuzlak. Jedan je od predstavnika južnoslovenske alhamijado književnosti, a svoj rimovani rečnik pisao je zarad polze naroda — svakako je postojala 1600-ih godina potreba za jednim rečnikom turskog i našeg jezika (koji pak Uskufi zove bosanskim). Međutim, pored praktične u to vreme, Uskufijev rečnik ima i znatnu književnoumetničku vrednost i danas-danji.

Tražio si da vidiš kako Uskufijev rečnik izgleda:

Ompek poljubit, kočmak zagerlit,
ton ile gomlek, gaće košulj dur.
Mačka kedi dir, pička diferdže,
hem kad kačan dur, čatlak pukal dur.
Gluh oldi sagir, slip ne kor dur.

Hrom topal dur, šugav ne kel dur.
Ognjište odžak, hem kut budžak dur.
Kušluk ne ručak, lokva ne gol dur.
Lipu milovat zakon je davni;
guzeli sevmek adet ezel dur.

Književna tradicija postoji kod Hrvata i kod Bošnjaka još odavno, i ne postoji nijedan razlog, osim velikosrpskog inata, da im se spori pravo da standardizuju svoje književne jezike na osnovi te književne baštine i dijalekata kojima Hrvati odnosno Bošnjaci govore.

Чини ми се да си овим погазио оно о чему си причао. Не бих да се инатим, али: дијалеката ког језика?

Svakako ne srpskog, ako si mislio da ću na to pitanje tako odgovoriti.

Onaj narodni jezik kojemu pripada sistem povezanih dijalekata od slovenačke do makedonske i bugarske granice jedinstven je dijalekatski kontinuum. Zvati čitav taj srednjojužnoslovenski dijalekatski kontinuum od Vranja do Varaždina isključivo srpskim imenom, međutim, malčice je pretenciozno u najmanju ruku, složićeš se. Wink
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #309 у: 14.24 ч. 17.04.2008. »

Мирославе, ја нећу да се уплићем сад у ову расправу између тебе и Ђорђа, јер нисам променио мишљење од времена кад смо Ђорђе, Вук и ја смо већ једном расправљали баш о томе. Нећу да улазим поново у причу, довољно је да упутим на тему од прошлог лета где се све може прочитати. Ево, то је било у овој теми. Изгледа да нико од нас тројице баш нимало није променио мишљење од тада. Чини ми се да су Ђорђе и Вук на истим позицијама на којима су били тада, а и ја морам да признам да нисам баш суштински променио мишљење од онда. Ја се (уффф... Wink ) не слажем ни са једним ни са другим (тј. не слажем се у нечему с Вуком, а у нечему с Ђорђем), при том је моје неслагање с Ђорђем чисто терминолошко, а с Вуком много веће и дубље — он каже да лако прави јасну разлику између онога што неко национално осећа и онога што „стварно јесте“, а ја сам дубоко убеђен да је то немогуће. Ако прочиташ целу тему на коју сам те упутио (довољан је и онај јунски део теме), мислим да ће ти наши ставови бити јасни.
Ђорђе, мислим да нема потребе да поново образлажеш све то, ко прочита ону тему, па му нешто није јасно, нека пита онда шта му није јасно. Може и овде, а можда је боље да оживи поменуту тему.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #310 у: 14.53 ч. 17.04.2008. »

Прочитао сам одавно поменуту тему, али мораћу да се поново позабавим њоме.  Изгледа да је већ све речено — са свачије стране. Не видим сврхе све то понављати.

Вероватно можемо веровати Вуку на реч, када каже да прави разлику — како рече, одрастао је у таквој средини, у којој се свашта издогађало, па може то боље сагледати.

Ђорђе, тај језик, који се говори на толиком подручју се мора некако именовати — не може се то називати дијалекатским континуумом. Не терам инат, али језик је језик, а дијалекат је дијалекат.

Када прочитам тему поново како ваља, наставићемо расправу, ако има потребе потезати је поново.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #311 у: 16.55 ч. 17.04.2008. »


Muhamed Hevaji Uskufi rođeni je Tuzlak. Jedan je od predstavnika južnoslovenske alhamijado književnosti, a svoj rimovani rečnik pisao je zarad polze naroda — svakako je postojala 1600-ih godina potreba za jednim rečnikom turskog i našeg jezika (koji pak Uskufi zove bosanskim). Međutim, pored praktične u to vreme, Uskufijev rečnik ima i znatnu književnoumetničku vrednost i danas-danji.



Мало сам погледао по нету и нађох да је заиста рођен у Тузли. Образовање је стекао у Истамбулу, и записивао је "народни језик" аребицом.
Сад покушајте да замислите шта је он радио. Моје питање је којим је писмом било записивано то што је он писао аребицом? Друго, није ли то он радио по налогу Истамбула, а не "зарад ползе народа", како рече?
Само да напоменем, у то време, становништво Босне и Херцеговине се састојало од Срба, Срба потурица и нешто мало Турака у државној администрацији.Потурчене Србе Вук Караџић назива Србима муслиманске вероисповести.


Tražio si da vidiš kako Uskufijev rečnik izgleda:

Ompek poljubit, kočmak zagerlit,
ton ile gomlek, gaće košulj dur.
Mačka kedi dir, pička diferdže,
hem kad kačan dur, čatlak pukal dur.
Gluh oldi sagir, slip ne kor dur.

Hrom topal dur, šugav ne kel dur.
Ognjište odžak, hem kut budžak dur.
Kušluk ne ručak, lokva ne gol dur.
Lipu milovat zakon je davni;
guzeli sevmek adet ezel dur.


Баш ти хвала за овај речник. Само ја овде видим углавном турске речи, нешто мало српских и ниједну "босанску".
`Ајде, кажи ми, молим те, које су то "босанске" речи у наведеном делу "речника".


Onaj narodni jezik kojemu pripada sistem povezanih dijalekata od slovenačke do makedonske i bugarske granice jedinstven je dijalekatski kontinuum. Zvati čitav taj srednjojužnoslovenski dijalekatski kontinuum od Vranja do Varaždina isključivo srpskim imenom, međutim, malčice je pretenciozno u najmanju ruku, složićeš se. Wink


Није то ни мало претенциозно. На тој територији су одувек живели Срби. У делу око Загреба живели су Хрвати (аутентични Хрвати), који су се због најезде Турака повукли према западу и северу. Врло мали број њих је остао и не знам да ли  би се данас и могао јасно издвојити неки од њих од данашњих Хрвата, који су настали католичењем српског становноштва. Тако да за данашње Хрвате можемо слободно рећи да су то покатоличени Срби, као што су и Муслимани исламизирани Срби.
Променом вере, они нису променили језик, како су говорили пре ступања у нову веру, тако говоре и после, тј. српски, ма како га они сада звали.
То што ти зовеш дијалекатским континуумом, је избегавање правог имена. Тешко ти је да превалиш преко усана да је то у ствари српски језик. То неминовно отвара нова питања, ко сам ја, шта сам ја.... итд.

Тражећи на нету, нешто о поменутом тузлаку, наиђох на сајт који промовише "босански језик". Ево видите шта на сајту пише, шта су разлике између српског и босанског језика.


Neke razlike izmedju bosanskog i srpskog:

Srpski – Bosanski:
Ovde - ovdje
dve - dvije
obe - obje

Cesto se pogresno kaze:
"Idem kod ljekara", a treba reci: "Idem ljekaru" ili "Idem doktoru."

U mnogim dijelovima Bosne pice pivo je zenskog roda pa kazu piva, npr:
"Daj mi dvije pive.", a treba "Daj mi dva piva."

Takodjer je cesta sljedeca pojava:
Pogresno: "Imas li sta za glavobolju?" (kao da covjek zeli glavobolju), a
Ispravno: "Imas li sta protiv glavobolje?"
ili jos gore:
"Imas li sta za glavu?" (za glavu je i kapa, sampon)

Ucestali su arhaizmi: "svako malo" – cesto, "docim" – medjutim.
Iz rata je ostala fraza: "odradili smo to" – sto je malo neprirodno, ispravnije je reci: obavili smo, zavrsili smo itd.

Izvor: Helga Kanzler
Ispravke: Ing. Salih Cavkic.


Да није жалосно било би смешно. Ко хоће да види и остало ево линк
http://www.geocities.com/famous_bosniaks/bosanski_jezik.html
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #312 у: 18.21 ч. 17.04.2008. »

Ovakav nivo velikosrpskog nacionalizma već je bolestan. Vuk je očigledno živio u nekoj vrlo zatvorenoj, ultranacionalističkoj sredini u okviru Bosne, budući da mu nedostaje ovoliko razumijevanja za specifičnosti govora u Bosni ili u Hrvatskoj i tolerancije prema ostalim narodima. Nastavite slobodno s raspravama i uvredama, meni savjest ne dozvoljava da učestvujem dalje na forumu gdje je ovako nešto dozvoljeno.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #313 у: 18.24 ч. 17.04.2008. »

Nažalost, tema je previše odlutala, pre svega na političku stranu a zatim i na mnoge druge koji nemaju baš ništa zajedničko s (ne)opravdanošću „ošišane“ latinice. Verujem da je ovo posledica toga što se o ošišanoj latinici već reklo maltene sve što se može reći, i zbog navedenog smatram da njen nastavak nema smisla.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 19 20 [21]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!