Turcizmi

[Сребрена]

Nemojte mi zameriti, ne mogu da ne primetim ...Neke od reči ovde navedenih kao turcizmi  previše podsećaju na čiste srpske ili makar slovenske , naprimer..(iz Pedjinog posta):


напокоњи - посљедњи napokon, konac/konec, končina, na koncu konca , na kraju krajeva
Обезнанити (cе) - онесвестити(се)- beznađe, bez nade, ii bez dna?, obezdnaniti se= ostati bez podloge pod nogama=pasti u nesvest
облучје - предњи део седла, јабука sve ono što je oblo, oblutak ili nedefinisanog oblika kao što je Oblak?

ограшје - разбојиште,бојиште; бој, битка Grajanje, graja= velika buka kao na ratištu, onomatopeja graktanja ?
одврћи(се)- одметнути (сe) vraćati se= lokalizam vrćati se.. odvrći se = nikad se ne bratiti na pravi put, nego suprotno
опаднути - оклеветати zašto je Pad turska reč? Oklevetati se kaže "opanjkati"A kad su kruške gnjile, same opadnu sa drveta (lokalizam)
оптећи-опколити Optok je tok vode ili potoka koji ide nekako u krug oko nečega, optočiti-obaviti


пирлитан - накићен, навезен pirla=perla, opet nije naša reč , ali mi ne liči po zvuku na turski
подушјс - црквена служба за покој душе умрлог Za dušu, podušje, duša? zašto je to turska reč?

потрошак - трошење; употреб Troška je isto što i mrva hleba

првобратучед - брат од стрица Brat je IE reč, zašto turska?

прстеновати - дати прстен, заручити, верити PRSTEN služi za PRST, zašto bi ito vodili kao turcizam?


руса - црвенкаста, стални епиет за главу Ime Rusa i Rusije potiče odatle, ne verujem da seidentifikuju sa turskom rečju, Grci sve Slovene zovu Rusima..Staroslovenska reč RUJAN, RUJAV označava  tu boju koju ima Sunce na izlasku (neka vrsta "narandžaste" )

Po mome secanju ( mozda se varam ) rech "duvar" koja je ovde pravedena kao "zid" bi trebalo da znachi "donji vesh ili gace"

Izreka " Doterao Cara do duvara" ( po interpretaciji moje profesorke srpskog iz osnovne) znaci ogoliti ili dovesti do prosjachkog shtapa, de gaca ..

Chiviash, kad doteraš Cara čije je celo carstvo bilo i prostranstvo  do "duvara", sabiješ ga u kut, gde nema ni vazduha ni svetlosti, i samo si ti ispred njega...to je krajnja mera...Izuzetno ponižavajuća za bivše Nj.V.Cara..Verovatno u tom smislu izreka znači preterivanje u negativnom pravcu , veliki pad , kad od dvorova i carstva ostane samo jedan zid.. pa i u materijalnom smislu..Ali duvar sa gaćama baš nema veze, čak ni sa carskim..
U pirotskom kraju Duvar znači i ogradu u dvorištu (kamenu) , ne samo zid..

[Lolita]

Ne ulazeći u etimološke analize, želim samo da dodam još jedno zapažanje:
s druge strane, imamo mnoštvo reči koje skoro nikada ne proglašavamo „turcizmima“, mada one to svakako jesu: badem, višnja, kašika... ima ih koliko god hoćete. E sad, zašto ih ljubitelji/mrzitelji turcizama nikad ne potežu kao turcizme, pa, nemam pojma, valjda im ne ZVUČE tako „turski“ kao, recimo, džafezli-čakšire

Čini mi se da se pojam „turcizam“ često pogrešno i shvata i tumači.

[Вук]

Verovali ili ne: U TURSKOJ ŽIVI 9 MILIONA SRBA!

За све оне, које занима тема "турцизми у српском" или "србизми у турском", овај податак је од великог значаја.
Оволики број Срба у Турској, "морао" је оставити значајног трага у турском језику. Због тога, морали бисмо бити опрезни кад за неку реч у српском кажемо да је турцизам. Можда је та реч србизам у турском, па нам се враћа мало измењена, модификована и "оштећена", а ми је одмах прогласимо турцизмом. Не препознамо је као изворнo нашу.

Чланак о Србима у Турској, одакле је овај податак, прочитајте на овом линку:

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=62220&sectionId=33

[mssdm]

Polovina navedenih reci su slovenske (srpske) koje se jasno mogu uociti a kamoli one koje su malo izmenjene u turskom; korisnik koji je postavio ovaj spis je bolje trebao da razmotri ove reci a ne da ih lenjivo samo prelepi i tako postavi dezinformacije:

Бабо - отац (grc.  od papa tepanje pater-u, odatle pop (svestenik) i katolicki papa) (tuci koriste srpske reci dede (deda) i atac (otac) kao i brat

бабајко - хипокористик од бабо (grc.  od papa tepanje pater-u + slovenski -jko sufiks)

биљега - обележје; мета

белило - место гдје се бели, пере платно

градина - врт, башта

грозан - који обилује горжђем, гроздан

деветак - деветогодишња домаћа животиња

долама - врста горњег капута у народној ношњи (dolma, dalmacija dobila ime po njoj) slovenska rec

Зазор - стид, срамота (nesto od cega se zazire) opet slovenska

засобице - узастопце

звекир - метални колут на вратима којим се куца - zveckati, zveknuti

измет - служба, дворење, услуга (onaj koji mete, cisti)

јазија - писани текст; писмо (a sta je sa slovernskim jez-ikom, jaz-ikom) cista slovenska rec

јазиција - писар (vidi gore)

јали - или

једнак - одмах, смјеста

јутрење - јутарња служба у цркви

калдрма - пут или двориште поплочани каменом (kalj [blato] + drma [drum]) nikako turska

кашкета - врста капе (vidi fra.  Casquette)

лавра - велики манастир (grcka)

ласно- лако

леђен - посуда за умивање

летурђија - црквена служба (grcka)

меште - уместо, место

мешћема - суд, судница

мрамор - камен (vidi sve ostale evropske jezike)

мраморјр - стење

Набрекивати - викати "бре", натресати се на некога

назорице - поиздаље, из даљине

накрпати - слабо говорити, натуцати

намах - одмал, смјеста

напокоњи - посљедњи

Обезнанити (cе) - онесвестити(се)

облучје - предњи део седла, јабука

ограшје - разбојиште,бојиште; бој, битка

одврћи(се)- одметнути (сe)

опаднути - оклеветати

оптећи-опколити

отока - рукавац, залив

потрошак - трошење; употреб

похарати - опљачкати; опустошити

похарчити - потрошити; унинтити

првобратучед - брат од стрица (prvi + brat + cedo)

придрнути(се) - помамити(се)

пусник - ђаволски човјек, проклетник (onaj koji pustosi, pustahija)

путаљ - путаст, путоног коњ

Ражденути - растерати, разагнати

раздертити(се) - растужити(се)

руса - црвенкаста, стални епиет за главу

саклет - налог, заповест (zaklet-va)

староставан,старославан-од давнине, стародреван

столак - столица; престо

струка – огртач

Табор - логор; одред војске (vidi ceski tabor) slovenska rec

Убав - леп, диван

утва - дивља патка

ситно - мало

рабаџија – samo zavrsetak je turski dok je rab, tj.  rob, roba – slovenska rec


Lolita, iz svog neznanja (nemoj to shvatiti kao uvredu jer nije) dostavljas, s manjkom bolje reci, besmislice.  Pametni ljudi ako su svesni da ne znaju traze da taj izostatak dopune i saznaju, dok istinito glupi ljudi nisu svesni (mada vise tvrdoglavi) svog neznanja i odzive svoj zivot u tami.  Zalim tog/tu ko/koja ti je rekao/rekla da su te reci turske i u buducem bi trebalo samo prosto (jer takvi samo to zasluzuju) da mu/joj zacepis usta.  Ti izaberi kojoj grupi pripadas:

višnja (proto-slovenskog *višьnja)

kašika (slovenska rec od nase prastare kaše + slovenski umanjenicki sufiks -ka)

za badem ne znam (mada kad pogledam kolike reci su nenaucno pripisane turskom [ili da dolaze iz drugih jezika preko turskog] sve ostale se treba primiti sa sumnjom)

To sto je neki LJingvista i (nadri)naucnik to izlupetao ne znaci da se mora zdravo za gotovo primiti.  Imamo um pa bi ponekad bilo dobro da se njime koristimo.
Bolje je da se pozabavite srbizmima u turskom a ne da samo ponavljate sta je neki peti rekao.  Srpski je bio jezik diplomatije u turskom carstvu.

[Pedja]

mssdm, ovakav način izražavanja na našem forumu nije dozvoljen. Molim te da se ponašaš prostojno.

[Вук]

Насупрот овом броју од девет милиона Срба у Турској, Турака у Србији никад није било толико, па нам је опет, језик наводно, преплављен турцизмима, а сдруге стране, о србизмима у турском ни помена. Многи чак и поричу да постоје.

Неки велики утицај турски језик на српски и није могао остварити, зато што за време турске владавине није било механизама помоћу којих би то било могуће урадити. Нису постојале школе, није било мешања становништва и неког, `ајд`  да  кажемо суживота. Боравак Турака у Србији је било толики, колико је захтевало управљње државним апаратом и војно интервенисање. Значи, у Србији су били присутни војници и турски државни чиновници. Сви они су били смештени углавном по градским утврђењима и није било мешања са српским цивилним становништвом, које је опет било највећим делом руралниг карактера. Контакти између Срба и Турака, били су на нивоу војних и полицијских интервенција и убирања разних пореза, милом или силом. У свим другим ситуацијама, Срби и Турци су били потпуно одвојени једни од других. Није било начина да турски језик утиче на српски који се говорио у народу, по селима и ван градских зидина.

С друге стране, Срби у Турској су били укључени у све државне институције у тадашњој турској царевини. Тамо су живели измешани са осталим турским становништвом, велики број њих је засновао и  породице. Може се рећи да то није био суживот, него заједнички живот. У таквим условима, имајући у виду велики број Срба, утицај на турски језик је био неминован и неизбежан.

Било би добро, кад би неко, наравно довољно стручан, позабавио се питањем србизама у турском језику.


 

[mssdm]

mssdm, ovakav način izražavanja na našem forumu nije dozvoljen.   Molim te da se ponašaš prostojno. 

Kakav nacin molicu lepo.   To sto se zadesilo da si ti taj lenjivac (ne osvrnuti se na reci kao sto su belilo, gradina i devetak jeste delo lenjivca) nije moj problem.   Drugo, Lolitu (ako i na nju mislis) nisam uvredio kao sto je to vec navedeno u mom prvom komentu a da je neznalica (prikladnije bi bilo kreten) onaj koji joj je rekao da je visnja turcizam je samo zapazenje cinjenice.   A ako takve gluposti ovde dopustate onda ovaj forum nimalo nije ozbiljan.  

[J o e]

višnja (proto-slovenskog *višьnja)
kašika (slovenska rec od nase prastare kaše + slovenski umanjenicki sufiks -ka)
za badem ne znam (mada kad pogledam kolike reci su nenaucno pripisane turskom [ili da dolaze iz drugih jezika preko turskog] sve ostale se treba primiti sa sumnjom)

Кашика није изведено од каша суфиксом -ка, јер би онда гласило кашака. Много је логичније, ако заиста користимо умове, претпоставити да је та реч дошла код нас од турског kaşık (тако код Скока, на ХЈП).

Бадем је свакако турцизам пореклом из персијског, уп. тур. bādām, bādam (исти извори).

[Вук]

Кашика није изведено од каша суфиксом -ка, јер би онда гласило кашака. Много је логичније, ако заиста користимо умове, претпоставити да је та реч дошла код нас од турског kaşık (тако код Скока, на ХЈП).

У реду, пише код Скока, али...

Како можемо бити сигурни да кашика("kassik", извињавам се, не умем да откуцам "s" са квачицом одоздо) није србизам у турском? У српском кашика може да се изведе од каша. Од чега је изведено "kassik" у турском?

Не инсистирам, али...

На који начин су турске речи прелазиле у српски језик? Школа није било. Такође ни некакве врсте издаваштва. Турци су на овим просторима доживљавани као непријатељи, и у народу је постојала одбојност и подозривост према свему што је долазило од Турака. Зашто би, тек тако, прихватили неку турску реч, ако већ имају своју? Или можда Срби пре Турака нису знали за кашику?
Како у српском језику,на било ком делу територије на којој су живели Срби, или у било ком историјском документу, не остаде ни помен од првобитног назива за кашику? Оног које је постојало пре замене за наводно турско "kassik". Итд, итд...

Поздрав.

 

[J o e]

Ништа од тога, Вуче, није поуздан аргумент.
1. Кашика не може да се изведе од каша у српском јер нема објашњења откуд -и-.
2. Не знам етимологију турског kaşık, али то није ни битно јер је та реч код нас сигурно дошла у том облику.
3. Турска култура (заједно с језиком) утицала је на Србе мање преко Турака, а више преко потурица. После пет векова измешаних култура сигурно почиње да се губи свест о своме и аутохтоном свуда, па и у језику. Сетимо се да је Вук Караџић носио фес, а Милош Обреновић турбан!
4. Откуд то да нема података о старој речи за кашику! У споменицима је забележена лексема лжица (што је код Хрвата постало жлица).

[Miki]

4. Откуд то да нема података о старој речи за кашику! У споменицима је забележена лексема лжица (што је код Хрвата постало жлица).

Да. Чујах често старије људе да кажу ложица, са уметнутим о.

[J o e]

Аха. Само то о није уметнуто него вокализовано: оно л је било слоготворно (писало се лъжица), па је у различитим говорима дало различит рефлекс — негде као у, а негде као обичан вокализовани полугласник ла. Јеси ли сигуран да ниси чуо (пардон, да не чујаше  ) лажица, пошто на нашим теренима не би требало да тврди полугласник даје о?

[Нескафица]

U ruskom je i danas ложка. Moguće je da se ta diferencijacija obavila dovoljno rano, a možda je i neki (naknadni) prevoj posredi.

[Miki]

Нисам сигуран стопостотно шта заправо чујах. Више је то личило на неки полуглас, кад мало вратим филм, али вероватно си у праву: више вуче ка слову а, мада не могу тврдити. Можда ће чудно звучати што ово кажем, али нисам ни знао како се каже на руском.

П. С. Допада ми се што могу имперфектом да искажем жељени вид двовидског глагола чути, без потребе за уметањем ма каквих допуна у виду прилошких одредаба за време, што бих морао како бих исто постигао ако бих користио перфекат.

[J o e]

U ruskom je i danas ложка. Moguće je da se ta diferencijacija obavila dovoljno rano, a možda je i neki (naknadni) prevoj posredi.

Па у руском је уобичајена вокализација тврдог полугласника са о. Није превој.

Више је то личило на неки полуглас, кад мало вратим филм, али вероватно си у праву: више вуче ка слову а, мада не могу тврдити.

Али ако си из краја који чува полугласнике (призренско-тимочки, зетско-сјенички), онда си вероватно управо то и чуо (невокализовани полугласник).

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Turcizmi