Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
22.41 ч. 17.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 4 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: архаичне ријечи  (Прочитано 53413 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
reljicb
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
?
Име и презиме:
Бојан Рељић
Поруке: 2


« у: 16.28 ч. 18.05.2007. »


Не знам да ли је још неко фациниран архаичним ријечима и изразима којима говре (или су говорили) наши (пра)родитељи, и не зам да ли је ово право мјесто за дискусију о томе, али ево, остављам вам овдје линк на ријечник архаичног говора моје бабе и дједа, што сам ја успио сакупити до сада:

   http://docs.google.com/View?docid=dhnrg3bv_380922dwc



Као што то рече прва порука из овог форума, не постоји (нити ће постојати) ријечник који обједињује све ријечи српског језика. Мислим да је овај мој мини ријечник доказ за то (волио бих да видим званични ријечник у коме се већ налазе све ове ријечи) Smiley
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 21.37 ч. 18.05.2007. »

То је јако племенит посао.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #2 у: 23.33 ч. 18.05.2007. »

Ja sam bas danas razmisljao kako bi bilo dobro saznati koje su izvorne nase reci za mnoge strane, pre svega turske koje su se kod nas toliko srodile da ih i ne smatramo stranim.

Recimo, za secer, starinska rec je valjda slad. A Zaniimljivo mi je i da je rec ocilo nastao verovatno od starinske reci ocil koja je zamenjena danasnjom recju celik, i sve nesto tako...
Сачувана

per
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
BiiC
Поруке: 23


« Одговор #3 у: 13.10 ч. 16.06.2007. »

Лијепо што си то скупио а надам се да ћеш и проширити; ево и ја додајем понешто са Требаве комшијске
ćeti    (šćeti, šćio или ћио)
elać, али и хелаћ
горам у смислу горе, одозго
jednoč, али и једноћ, јеноћ
nagraisati и награјисати
потеци у смислу потрчи

И...молим те, не вријеђај се, немој ријечник, боље је рјечник
Поздрав
Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #4 у: 13.36 ч. 16.06.2007. »

Ух, ово једноч ме подсети на речник моје баке.
Мислим да је говорила (као и њени вршњаци) и једночке као и друге речи којима је додавала тај наставак -ке.
Зна ли неко откуд ово?
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #5 у: 14.55 ч. 16.06.2007. »

Ponekad se takvi i slični nastavci (-ka ili -re) nadodaju na neke priloge u dijalektima: ondakar (za onda), potekare (za posle?), svagdare ili svagdar (za svagda) i sl.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #6 у: 05.07 ч. 21.10.2007. »


Баш слатко!! На пример..гурсуз,, ја знам као Угурсуз .. значење је намћор, баксуз, злица..
А шта значи жрдркнути? Је л' то ждракнути? (бацити поглед, на кратко погледати ,скоро кришом)
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #7 у: 10.44 ч. 21.10.2007. »


Баш слатко!! На пример..гурсуз,, ја знам као Угурсуз .. значење је намћор, баксуз, злица..
А шта значи жрдркнути? Је л' то ждракнути? (бацити поглед, на кратко погледати ,скоро кришом)
Moja baka je koristila rec "ugursuz" za nas, decu, kad je htela da kaze da smo nemirni i neposlusni.... "Vidi ga, kaki je, mali ugursuz..." Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #8 у: 14.00 ч. 21.10.2007. »

Цитат
Најлепша мома у Звижду, надалеко чувена са своје красоте, СМИЉАНА, јединица у оца и мајке, брала смиље у гори, па сишла с путељка и заврљала у шуми.

Ова лепа реч је из бајке коју је рано јутрос послала Сребрена. (Не знам да ли то она касно леже или рано устаје  Smiley. Углавном, за то доба се каже - толико је касно да је већ рано.)
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #9 у: 18.57 ч. 21.10.2007. »

Da, prošle noći sam ostala do jutra (sabajle !), slučajno..Priča je mnogo lepa...Drago mi je da je već pročitana Smiley
Smiljane je zalutala... Zavrljala, zavrljana.. kao VRLET ?
Kao arhaizam u  mom kraju..zavrljačiti = baciti daleko ( možda u vrlet)...
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #10 у: 19.37 ч. 21.10.2007. »

zavrljiti = zalutati
vrljati = lutati
Сачувана

Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #11 у: 20.09 ч. 21.10.2007. »



Цитат
Drago mi je da je već pročitana.

Извини, али морам поново да питам они што сам већ питао прошле године. Зар није коректније ...што је већ прочитана?
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #12 у: 21.09 ч. 21.10.2007. »



Цитат
Drago mi je da je već pročitana.

Извини, али морам поново да питам они што сам већ питао прошле године. Зар није коректније ...што је већ прочитана?

Извини, нисам била овде прошле године Smiley
Иначе си потпуно у праву,  исправићу Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #13 у: 00.03 ч. 22.10.2007. »

Бојане, треба ли ти помоћ? То што си почео да радиш је врло корисно и, како би рекли овде, напослено.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #14 у: 01.08 ч. 08.11.2007. »

Бадњак - божићно храстово дрво
Буџа - дрвени штап
Вајат - мала дрвена кућа за спавање
Воденица - Дрвена или камена зграда за млевење жита
Вршник - поклопац за црепуљу
Грах - пасуљ
Гувно - простор на коме се одваја зрно жита од плеве
Гуњ - крзнени прслук
Дељавица - дрвена ниска столица
Жиока - гредица под кровом
Заструг - дрвена посуда за храну
Јарам - прибор за упрезање волова
Карала - грдила
Клада - одсечен комад стабла
Колевка - креветић за бебе
Наћве - дрвено корито у ком се месио хлеб
Ножице - маказе
Опанак - врста кожне обуће
Покровац - танка простирка од козије длаке
Преслица - дрвена справа за предење вуне, свиле или конопља
Разбој - дрвена справа за ткање
Рало - дрвена справа за орање њиве
Синија (софра) - низак, округао дрвени сто на којим се јело
Сито - служи за сејање брашна
Стреха - кров
Троножац - дрвена столица на три ноге
Црепуља - земљана тепсија за печење хлеба на огњишту
Ћилим - простирка ткана од вуне
Чунак - део разбоја за провлачење вуне
Шкриња - дрвен резбарен сандук за одлагање одеће
Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 21.43 ч. 08.11.2007. »

Колевка - креветић за бебе
Ту је, наравно, и "бешика" и "зипка" у западнијим крајевима.
Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #16 у: 23.23 ч. 29.09.2008. »

Нисам сигуран колико је архаична, али је ја веома дуго нисам чуо. Памтим да сам прочитао ту реч у некој од наших добрих књига.
Ради се о речи смочница.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #17 у: 23.31 ч. 29.09.2008. »

Да, лепа народна реч за "одељење у кући у којем се држи смок (масна храна) и друге намирнице". Међутим, чини ми се да се ова реч помало изобичајила, односно, све се ређе користи међ' Србљем, док је код Хрвата постала уобичајена. Срби су је заменили старом српском речју шпајз(а). Grin
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #18 у: 20.23 ч. 30.09.2008. »

Hm, da, čini mi se da sam na to nailazila samo u knjigama štampanim pre šezdesetih... Smiley
Može li smočnica da bude isto što i ostava? Znam da ostava ne podrazumeva obavezno hranu, ali što se toga tiče, ni špajz kao reč sam po sebi.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #19 у: 22.36 ч. 30.09.2008. »

Матичин шестотомник каже да је остава - просторија у којиј се држе намирнице и ствари које нису потребне сваког дана, комора, смочница.
По истом извору, шпајз(а) је просторија где се држи храна (обично поред кухиње), смочница, остава.
Дакле, шпајз(а), смочница, остава и комора су синоними. Cool
Сачувана
vladikos
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Zivanovic
Поруке: 1


« Одговор #20 у: 22.06 ч. 05.10.2008. »

Одлична тема, мада бих је из милоште преименовао у Бакин речник јер све што сам прочитао буди у мени такво осећање.  Поред лампира (вампира), кодлака, башчелика и вила којим су ме плашили не бих ли се смирио, ту су и корбач (бич којом се терала стока), поздер (простирка од отпатка, стабла од сушене конопље ''испружио се ко кер по поздеру''), чанчара (корњача), куто или гуто (посуда за пијење воде, која стоји поред извора), мауна (грашак), чанак (дрвена посуда у којој се држао кајмак или сир), стреја (кров, надстрешница), иштап ( апетит).  Толико могу да се сетим ''из прва'', како се каже у народу.
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #21 у: 18.14 ч. 02.11.2008. »

Ево ово је моја прва порука, ова тема ми западе за око, па рекох да и ја допринесем. . . . . .  :)

Моја бака је мене једном прилико птитала, након што сам дошао код ње, јесам ли кога "туко" успут. . . . . .  што ја наравно ниса разумио. . . .
тукати неког  - срести

исто тако за разбој(видим да неки мисле да је то архаична ријеч, али то је готова једина која се користи за ту справу) може се рећи НАТРА, ТАРА или ткалачки СТАН!!! Ето толико од мене за овај пут!!! Wink
Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #22 у: 10.18 ч. 19.06.2009. »

Управо се сетих још једне бакине речи.  Smiley

Оварисати, у смислу потрефити, погодити.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
мргудина
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Владо Р.С.
Струка:
Поруке: 15


"Znati mnogo stvari ne znači biti mudar." Heraklit


« Одговор #23 у: 11.24 ч. 12.11.2009. »

 ???Što prekinuste ovaj plemenit posao? Možda bi se rodio Rječnik arhaizama ali i neka vrsta Budilice uspomena.
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #24 у: 17.19 ч. 19.10.2010. »

Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće ?

Pošto su brojni dokazi reči tisuća u srpskom jeziku

Dušanov zakonik.
16.  O monaškom životu:
I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluđera.

94.  O ubistvu:
Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera.

Jerotej Račanin - Putašestvje k gradu Jerusalimu
I pak dojdosmo u Zagorje na premo Svjatoj Gori, i prěko mora idosmo 11 dni, i tu u Zagorju sjedismo 9 dni, i hodismo po gori, i obrětosmo monastire i crkve mnogo, i grozdije i ovoštije različno, a crkvi čislom 100, i kuća 5 tisuć, sve Hristijani.

P. P. Njegoš - Lažni car Šćepan Mali
Klanjaju se mnadu suncu dv'je tisuće vitezovah,
celivaju mater zemlju da im pokoj tihi dade.

Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #25 у: 20.40 ч. 19.10.2010. »

Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće?

Najverovatnije u periodu XV—XVII veka (u istočnoj i centralnoj zoni štokavštine, naravno).
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #26 у: 21.28 ч. 19.10.2010. »

Цитирано: Pedja link=topic=1088.  msg11759#msg11759 date=1192988231
zavrljiti = zalutati
vrljati = lutati

Vrljati je i bacati,pa verovatno otuda i ono "nemo se frljas s padezi" :)
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #27 у: 01.27 ч. 20.10.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=1088. msg60303#msg60303 date=1287513659
Цитирано: Duszan link=topic=1088. msg60298#msg60298 date=1287501576
Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće?

Najverovatnije u periodu XV—XVII veka (u istočnoj i centralnoj zoni štokavštine, naravno).


Logično jer oba istočna južnoslovenska jezik koriste tu reč, mk.  илјада, bg.  хиляда
Mada mi nije jasno otkud ta promena, tj.  pod kakvim uticajem.
I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ?
Moja predpostavka je тысућу :D
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #28 у: 02.55 ч. 20.10.2010. »

Reč je grčkog porekla. Postavio sam je u taj vremenski okvir jer verovatno dolazi zajedno sa drugim balkanizmima u to doba kad su dodiri između balkanskih jezika bili izuzetno jaki i aktivni (budući da su se tad balkanski jezici jedan duži period našli u zajedničkoj državi, pa su neometani granicama i promenama granica mogli da održavaju kontinuirane međusobne dodire, a budući da su u toj državi pomeranja i „prelivanja“ stanovništva bila česta, onda su mogli i jezici da stupaju u razne stratalne odnose; bilingvizam, pa čak i trilingvizam, nije bio retka pojava).

Zašto je pozajmljena grčka reč na mesto izvorne slovenske? Najverovatnije zahvaljujući trgovini koja je, u tom periodu i u toj zajedničkoj državi, u raznim oblicima cvetala na čitavom prostoru Balkana. Maltene svako je bio trgovac. Ljudi su putovali širom Balkana, prodavali svoju robu i kupovali tuđu koju su potom preprodavali drugde. Od Dubrovnika i Bosne do Dunava, Stambola i Atike, ceo Balkan bio je jedna velika tržnica. Jednoj tržnici potreban je i jedan jezik, makar kakav pidžin, za sporazumevanje. Zato su u balkanskim jezicima sve reči iz merne terminologije balkanizmi (dakle, zajedničke su reči, da li su one turske ili grčke ili slovenske, nebitno, ali su postale opštebalkanske). Otuda je i hiljada verovatno ušla u balkanske slovenske jezike, pod tom tendencijom uobličavanja balkanske trgovačke koine. A kako su trgovci u to doba počeli činiti i gradsku klasu, buržoaziju Osmanske carevine, tako se odatle hiljada preselila i u svakodnevni govor. A iz gradova i u okolna sela, mada se po ruralnim dijalektima malo bolje čuva i tisuća, naročito tamo gde se čaršijski uticaj nije dovoljno osetio. Eto, otuda hiljada.

Ne bih znao reći kako je u originalu zapisana reč tisuća u Dušanovu zakoniku.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #29 у: 12.38 ч. 20.10.2010. »

I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ?
Moja predpostavka je тысућу Cheesy

Са Ћ није сигурно, него са словом ШТ које изгледа као Ш са доњом квачицом на средини као у Џ. Прелаз ШТ->Ћ и ЖД->Ђ се десио тек касније. Код нас на источном говорном подручју се углавном очувала група ШТ па говоримо свештеник, општина, опште (а не свећеник, опћина, опће), али опет имамо преосвећен, а не преосвештен. Да се реч и очувала, мислим да би се на нашем подручју говорила тисушт или тисушта.
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #30 у: 13.16 ч. 20.10.2010. »

Цитирано: Belopoljanski link=topic=1088. msg60318#msg60318 date=1287571104
Цитирано: Duszan link=topic=1088. msg60306#msg60306 date=1287530850
I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ?
Moja predpostavka je тысућу :D

Са Ћ није сигурно, него са словом ШТ које изгледа као Ш са доњом квачицом на средини као у Џ.  Прелаз ШТ->Ћ и ЖД->Ђ се десио тек касније.  Код нас на источном говорном подручју се углавном очувала група ШТ па говоримо свештеник, општина, опште (а не свећеник, опћина, опће), али опет имамо преосвећен, а не преосвештен.  Да се реч и очувала, мислим да би се на нашем подручју говорила тисушт или тисушта.

Ako nije sa ћ onda je možda тысукю . Evo zašto mislim da nije щ.

Nisam uspeo da nađem neku staru srpsku povelju ili nešto slično gde se spominje reč tisuć, pa ne znam tačno u kom obliku je bila zapisana ili kako se izgovarala.
HPJ navodi da je u pitanju praslovenska reč : tysǫtja - ćirilicom тысѫтя ili tysętja=тысѧтя,
dok "Mali staroslavensko-hrvatski rječnik" navodi reč tysǫĉa = тысѫщa kao staroslovensku verziju.

Kako bi ova reč тысѫщa izgledala u modernom srpskom ?
ы se izgovara kao i primer: сыръ = сир, рыба = риба . . .
ѫ se izgovara kao u primer: рѫка = рука, голѫбь = голуб . . .
щ se izgovara kao št свѧщєникъ = свештеник . . .

Ne znam da li ona fraza "tušta i tma" (u smislu mnogo ili bezbroj) ima veze s time, jer tma je 10. 000 a ako je tušt iskrivljeno tisušt onda to znači 11. 000.

Ali ako je тысѫтя, onda je to u srpskom tisuća.
кѫтя = кућа dok je u bugarskom къща
свѣтя = свећа, staroslovenski.  - свѣщa, u bugarskom свещ u ruskom - свеча u poljskom świeca
моть = моћ, ssl.  - мощь, bg.  - мощ, ru.  - мочь , pl.  - moc

što odgovara reči tisuća, ruski - тысяча, poljski - tysiąc
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #31 у: 14.44 ч. 20.10.2010. »

У црквенословенским списима и средњовековним повељама се користи тисушт(у), са шт и оно је ту дефинитивно стајало. Сад конкретно у Душановом законику како је записано, не знам и не сећам се да ли је било са јери или са и, али јуса великог (ѫ) дефинитивно није било, јер њега у српскословенском нема, или га има врло ретко.

Свећа у себи нема шт, она је од свет, светлост, свет+ја.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #32 у: 14.57 ч. 20.10.2010. »

Са Ћ није сигурно, него са словом ШТ које изгледа као Ш са доњом квачицом на средини као у Џ. Прелаз ШТ->Ћ и ЖД->Ђ се десио тек касније. Код нас на источном говорном подручју се углавном очувала група ШТ па говоримо свештеник, општина, опште (а не свећеник, опћина, опће), али опет имамо преосвећен, а не преосвештен. Да се реч и очувала, мислим да би се на нашем подручју говорила тисушт или тисушта.

Ne, to ŠT je uticaj crkvenog jezika. Narodni štokavski refleks, i na istoku i na zapadu, jeste uvek Ć (svećenik je naš ispravan narodni oblik, a sveštenik je ostatak crkvenoslovenskog uticaja; otuda i preosvećen), odnosno Đ (građani i sl., štokavski nikada nema ŽD). To su vrlo stare promene koje su zahvatile celu štokavštinu, i upravo, njena su razlikovna karakteristika u odnosu na druge slavine (još u Povelji Kulina bana imamo Đ). Ispravan štokavski oblik jeste tisuća.

Štokavski ima reflekse ŠT i ŽD samo od skupova *stj, *skj, *zdj, *zgj i sl. (vještica, moždani i sl.), a od običnih *tj i *dj on uvek (makar u glavnini dijalekata, i svakako u istočnim dijalektima) ima reflekse Ć i Đ (sveća i svećenik, noć, tisuća, građani, međa itd.) — jedino se u nekim, sad za ovu priču nebitnim, dijalektima javlja *dj > J (i dalje se to naslanja na slovenački jezik), ali sad to nije bitno. Jedino istočnojužnoslovenski dijalekti (zapravo, samo bugarski, ni makedonski čak ne) tu imaju ŠT kao refleks (bug. svešt, nošt za sveća i noć).
« Задњи пут промењено: 15.00 ч. 20.10.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #33 у: 15.06 ч. 20.10.2010. »

Значи, код нас на истоку то ШТ није очувано у говору из старих времена, него је остало искључиво се ослањајући на црквенословенски?

Како на западу то није случај? И тамо се народ везивао за црквенословенску језичку традицију, можда чак и јаче због мешовитости католичке и православне средине, до те мере да су се чак створиле и вештачке границе као нпр. Иван – католичко име, Јован – православно, Ст(ј)епан – католичко, Стефан – православно, а опет су у говору активне речи опћина, опће итд.?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #34 у: 15.21 ч. 20.10.2010. »

Значи, код нас на истоку то ШТ није очувано у говору из старих времена, него је остало искључиво се ослањајући на црквенословенски?

Da, izuzetno u tih par leksema. Iz starih vremena nam dolazi upravo ć kao refleks od *tj i *kj, a št pak kao refleks od grupa *stj, *skj i sl.

Како на западу то није случај? И тамо се народ везивао за црквенословенску језичку традицију, можда чак и јаче због мешовитости католичке и православне средине, до те мере да су се чак створиле и вештачке границе као нпр. Иван – католичко име, Јован – православно, Ст(ј)епан – католичко, Стефан – православно, а опет су у говору активне речи опћина, опће итд.?

Nije mi poznato da je na zapadu crkvenoslovenski uticaj tako jak. Jači je, upravo, u istočnom (srpskom) književnom jeziku, zato se ovde i čuvaju sveštenik, opština, Vaskrs i drugo na va- (gl. vaspostaviti, recimo), sa alternativom ili bez nje u pravim narodnim oblicima, a u zapadnoj varijanti dolaze isključivo pravi narodni štokavski oblici (sa ć, sa u- itd.), jer crkvenoslovenske redakcije tu na zapadu ne bi trebalo da su uticale u toj meri ni na književnojezički ni na narodski izražaj. To se ovamo na istoku dogodilo, gde je crkvenoslovenski i bio u dužoj i postojanijoj upotrebi u kulturi. Na zapadu nije bio u takvoj upotrebi, pa se tamo razvijao narodni i književni štokavski jezik neometan takvim unutarslovenskim diglosijama.
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #35 у: 11.17 ч. 21.10.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић
Ne, to ŠT je uticaj crkvenog jezika.  Narodni štokavski refleks, i na istoku i na zapadu, jeste uvek Ć (svećenik je naš ispravan narodni oblik, a sveštenik je ostatak crkvenoslovenskog uticaja; otuda i preosvećen), odnosno Đ (građani i sl. , štokavski nikada nema ŽD).  To su vrlo stare promene koje su zahvatile celu štokavštinu, i upravo, njena su razlikovna karakteristika u odnosu na druge slavine (još u Povelji Kulina bana imamo Đ).  Ispravan štokavski oblik jeste tisuća.

Sam sad pogledao u Povelji Kulina bana.

Stoji ovako:
ѣ бань босъньцки Кулинъ присезаю тебѣ кнеже Крьвашу и всимь граћамь дубровьчамь

Znači da se ћ (đerv) koristio da obeleži glas đ ne ć ?

I niže u tekstu stoji rečenica:
дати имъ сьвѣтъ и помокь какоре и себѣ коликоре моге

ova mi je rečenica zanimljiva zbog reči помокь
jer je ista situacija kao i sa reči tisuć

staroslovenski:помощь , bugarski: помощ, srpski: помоћ


izvor: Povelji Kulina bana.
skenirana: hxxp: www. bosnjaci. net/foto/povelja_kulina_bana_3_big. jpg
prekucana: hxxp: www. camo. ch/Images/Povelja. jpg

Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #36 у: 16.37 ч. 21.10.2010. »

Sam sad pogledao u Povelji Kulina bana.

Stoji ovako:
ѣ бань босъньцки Кулинъ присезаю тебѣ кнеже Крьвашу и всимь граћамь дубровьчамь

Znači da se ћ (đerv) koristio da obeleži glas đ ne ć ?

Da, to je to — građamь, karakteristična štokavska pojava, i zbog toga i kažemo kako je Povelja Kulina bana najstariji dokument na štokavskome narodnom jeziku. Jeste, đerv je u glagoljici i staroj ćirilici imalo vrednost /đ/ (zato se i zove „đerv“).

I niže u tekstu stoji rečenica:
дати имъ сьвѣтъ и помокь какоре и себѣ коликоре моге

ova mi je rečenica zanimljiva zbog reči помокь
jer je ista situacija kao i sa reči tisuć

staroslovenski:помощь , bugarski: помощ, srpski: помоћ

Jeste, isti je glasovni odnos. Bugarski ŠT prema srpskohrvatskom Ć (i s njime takođe makedonsko Ќ i slovenačko Č, kao zajednička zapadnojužnoslovenska izoglosa).
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #37 у: 14.09 ч. 23.10.2010. »

Evo i konkretnih stvari da se potvrdi ova naša priča.

Svi primeri su iz knjige:



U starijim spisima se javlja oblik тисущ, a negde čak i zajedno se javlja sa narodnim тисукь
kao u ovom primeru, gde čak piše i общине za razliku od uobičajnog oblika опкине



ili skroz narodno:


Dok se kasnije počinju javljati ovakvi oblici:



Izgleda da je ћ počelo obeležavati glas ć ne đ
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #38 у: 18.11 ч. 26.10.2010. »

Postoji još jedna reč koja me interesuje, to je kašika. Ova reč je u naš jezik ušla preko Osmanlija i ima jasno turkijsko poreklo tr. - kaşık, ky. - кашык, tt. - qaşıq, uz. - qoshiq.

Dok svi ostali slovenski jezici koriste originalnu slovensku reč:

sl. - žlica
hr. - žlica
mk. - лажица
bg. - лъжица
cz. - lžíce
sk. - lyžica
pl. - łyżka
ru. - ложка
be. - лыжка
ua. - ложка
gls.- łžica
dls.- łžyca
csb.- łëżka

Kako je ova reč izgledala u srskom ? lžica ? lažica ? ložica ? žlica ?
I da li je ona kao takva negde zabeležena ?
Kad bi se mogao prelistati "Hilandarski medicinski kodeks" verujem da bi se našao odgovor.
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
bolo
Гост
« Одговор #39 у: 18.31 ч. 26.10.2010. »

Postoji još jedna reč koja me interesuje, to je kašika. Ova reč je u naš jezik ušla preko Osmanlija i ima jasno turkijsko poreklo tr. - kaşık, ky. - кашык, tt. - qaşıq, uz. - qoshiq.

Dok svi ostali slovenski jezici koriste originalnu slovensku reč:

sl. - žlica
hr. - žlica
mk. - лажица
bg. - лъжица
cz. - lžíce
sk. - lyžica
pl. - łyżka
ru. - ложка
be. - лыжка
ua. - ложка
gls.- łžica
dls.- łžyca
csb.- łëżka

Kako je ova reč izgledala u srskom ? lžica ? lažica ? ložica ? žlica ?
I da li je ona kao takva negde zabeležena ?
Kad bi se mogao prelistati "Hilandarski medicinski kodeks" verujem da bi se našao odgovor.

Očigledno je da je tvorbena osnova bila lъž-, a sufiks na jugu -ica a na severu i istoku -ka. Takav bi oblik u srpskom dao lažica, sa restitucijom poluglasa #lž->#lъž, ili eventualno žlica, sa metatezom #lž->#žl.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #40 у: 12.20 ч. 14.11.2010. »


Očigledno je da je tvorbena osnova bila lъž-, a sufiks na jugu -ica a na severu i istoku -ka. Takav bi oblik u srpskom dao lažica, sa restitucijom poluglasa #lž->#lъž, ili eventualno žlica, sa metatezom #lž->#žl.

Да, у српском је то лажица (цслов. лъжица); вероватно у вези с глаголом залагати, заложити (појести нешто).

А што се тиче босанског бана Кулина, веома је занимљиво да он на крају писма вели: [... мѣсеца августа: у дьвадесети и деветы днь тисука и сьто и ωсмьдесеть и деветь лѣть: усѣчение главе Иωвана Крьститела...].

Усековање главе Јована Крститеља, по старом Јулијанском календару, обележава се у СПЦ баш 29. августа.
Такође је занимљиво да Хрвати некритички присвајају све чега се дочепају, па тако и Кулина Бана. Погледајте ово: уместо "Усеченије главе Јована Крститеља" они преводе са "Glavosijek Ivana Krstitelja". Чудо да је Јован/Иван и поред "крижа" остао "Крститељ", а не, на пример, Иван Крижаљ или тако некако. Cheesy
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #41 у: 19.07 ч. 20.11.2010. »

Чудо да је Јован/Иван и поред "крижа" остао "Крститељ", а не, на пример, Иван Крижаљ или тако некако. Cheesy

Другачије доживљавају појам крста и кртштења. Код нас се крштење асоцира са крстом, а код њих са Кристом и Кр’стом, док крст називају крижом. Уопште не повезују крст са крштењем, него Христа, зато се за обред крштења не каже „крижање“, већ је крижање кад се неко прекрсти руком. Одатле је крститељ и даље крститељ.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #42 у: 07.05 ч. 21.11.2010. »


Другачије доживљавају појам крста и кртштења. Код нас се крштење асоцира са крстом, а код њих са Кристом и Кр’стом, док крст називају крижом. Уопште не повезују крст са крштењем, него Христа, зато се за обред крштења не каже „крижање“, већ је крижање кад се неко прекрсти руком. Одатле је крститељ и даље крститељ.

Рекао бих да си помешао крштење и хризмање (помазање, миропомазање); ово друго је директно везано за Христоса (гр. χρῖσμα 'миро', χρίω 'помазати'; итал. cresima 'крема'). Сматра се да су, у словенским језицима, речи крст и Христ уско повезане, јер је словенско *krьstъ означавало Христоса, а та реч је, по Фазмеру, преузета из ствнем. krist, christ (уп. лат. crux). Узмимо реч крсташи (хрв. крижари), која указује на Христове ратнике, са крстом на њиховим одорама и оклопима, као симболом вере у Христоса. У германским и романским језицима појам крштења је везан за реку Јордан и потапање (гр. βάπτιση, нем. Taufen) Христоса у воду (Јован Крститељ). Дакле, Јован је крстио ("баптизовао") Христоса. Наравно, овде су ствари далеко од тога да буду потпуно јасно, пошто се многи етимолози не слажу са оним што тврди Макс Фасмер. Скок, на пример, тврди да словенска реч крст није посуђеница из старовисоконемачког, мада није до краја јасно рекао одакле је та реч стигла (можда од кршћанин/хришћанин →кршћење/крштење).
___________________________
А ово са Крижаљем. како видиш. требало је да буде моја "духовита" опаска, пошто су Хрвати ту све превели на "њихов језик", осим речи Крститељ.
« Задњи пут промењено: 07.14 ч. 21.11.2010. од ArsLonga » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #43 у: 15.10 ч. 21.11.2010. »

Не, кризмање је оно што у православној терминологији одговара миропомазању. Знам да је била духовита опаска и да ниси озбиљно мислио Smiley само реагујем на то појашњењем да се у хрватском стандарду, као и у говору тамошњих католика, крстом назива сакрамент крштења (крстити, у значењу енг. to baptise, to christen) и да то изводе од Крист, од грч. кристос, помазан, а преко старословенског крьстъ, док сам појам крста као предмета и облика називају крижом према латинском crux и сличним облицима код католичких Словена попут пољског krzyź.

Јасно ми је шта желиш да кажеш и не улазим у то колико је хрватско објашњење тачно или не, али оно поседује своју унутрашњу логику према којој се обред крштења тако зове без обзира што је реч за облик крста криж.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #44 у: 23.31 ч. 30.11.2010. »


Očigledno je da je tvorbena osnova bila lъž-, a sufiks na jugu -ica a na severu i istoku -ka. Takav bi oblik u srpskom dao lažica, sa restitucijom poluglasa #lž->#lъž, ili eventualno žlica, sa metatezom #lž->#žl.

Да, у српском је то лажица (цслов. лъжица); вероватно у вези с глаголом залагати, заложити (појести нешто).

А што се тиче босанског бана Кулина, веома је занимљиво да он на крају писма вели: [... мѣсеца августа: у дьвадесети и деветы днь тисука и сьто и ωсмьдесеть и деветь лѣть: усѣчение главе Иωвана Крьститела...].

Усековање главе Јована Крститеља, по старом Јулијанском календару, обележава се у СПЦ баш 29. августа.
Такође је занимљиво да Хрвати некритички присвајају све чега се дочепају, па тако и Кулина Бана. Погледајте ово: уместо "Усеченије главе Јована Крститеља" они преводе са "Glavosijek Ivana Krstitelja". Чудо да је Јован/Иван и поред "крижа" остао "Крститељ", а не, на пример, Иван Крижаљ или тако некако. Cheesy


Negde nadjoh etimologiju reci zlica/lazica. Mislim da nije od 'zaloziti se' vec od neke stare slovenske reci za 'jezik'(organ). Na zalost, ne mogu se setiti gde sam to procitao, niti koja je rec u pitanju.
Ali, logika je naravno ista: kao sto je i viljuska ('vilica') od vilicne kosti (ima 'zube')
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #45 у: 00.36 ч. 01.12.2010. »


Ali, logika je naravno ista: kao sto je i viljuska ('vilica') od vilicne kosti (ima 'zube')

Zar viljuška ili vilica nije deminutiv od vila (oruđe za seno)?
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #46 у: 13.06 ч. 01.12.2010. »

vile- vilice ('ce' za umanjivanje) je meni super logika. Ali ako razmislimo, onda odakle "vile"? (velike celjusti?)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #47 у: 13.16 ч. 01.12.2010. »

Ma, evo, ja sam likovnjak, nisam 'obuceni' lingvista, samo imam veoma veliku potrebu da razmisljam o jeziku, da se bavim tim pitanjima, jer reci dozivlajvam cesto vizuelno.
A zakljucak po kojem bi zlica/lazica dolazila od veoma stare reci za jezik - ima veoma mnogo smisla: eliminises milion danas postojecih predmeta koji mogu posluziti za gradjenje pojmova, i sta ti ostaje? Covek u prirodi, okruzen onim sto poznaje: svoje telo, neka navike zivotinja, svoje dozivljavanje sveta i slicno.
Zivotinje koje su u neposrednom covekovom okruzenju, kao pas, na primer, locu vodu jezikom. Znaci, napravis drveno orudje kojim u usta ubacujes tecnost, kao pas svojim jezikom. Kako bi nazvao to orudje?
Za viljusku - verovatno bi predak orudja koje hranu nabada bila neka vrsta srpa, gde se komadi kamenja lepe na drveni zakrivljeni stap. Ko je video ove alatke, shvatice da neodoljivo podsecaju na donju vilicu (donji deo celjusti) zivotinja.  Sledeci je korak - koristenje takve donjovilicne kosti - pa je odgovor na pitanje: "kako bih nazvao tu alatku" - vise nego logican! Smiley))
Naravno da ovakvo 'istrazivanje' porekla reci ne moze uvek da se primeni. Ono sto je u celoj prici lepo je bas to trazenje u masi mogucnosti!
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #48 у: 13.40 ч. 01.12.2010. »

Виле су код свих Словена виле :

sl.  - vile
hr.  - vile
mk.  - вила
bg.  - вила
cz.  - vidle
sk.  - vidly
pl.  - widły
ru.  - вилы
be.  - вілы
ua.  - вила
gls. - widły
dls. - widły

а виљушке су :

sl.  - vilice
hr.  - vilicа
mk.  - виљушка
bg.  - вилица
cz.  - vidlička
sk.  - vidlička
pl.  - widły
ru.  - вилка
be.  - вілы
ua.  - вила
gls. - widlički
dls. - widlicki

Док су вилице углавном чељуст.
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
bolo
Гост
« Одговор #49 у: 13.53 ч. 01.12.2010. »

Vasmer's Etymological Dictionary :

WORD: вила

GENERAL: II., обычно мн.ч. ви́лы, укр. ви́ла, блр. вiла, др.-русск. вила, болг. ви́ла, сербохорв. ви̏ле̄ мн. ч., др.-чеш. vidle, чеш., слвц. vidly, польск. widɫy, в.-луж., н.-луж. widɫy.

ORIGIN: Слав. vidla, первонач. "гнутое, витое", родственно вить; ср. Преобр. 1, 84; Брюкнер 613; Мурко, WuS 12, 338 и сл. С последним сближается также др.-инд. vētrás "камыш"; см. Меjе, Et. 418; Младенов 66. Неубедительно объяснение слав. *vidla как "крюкообразного орудия" и сравнение с лат. vidulus "плетеная корзина", др.-инд. vēdás "связанныj метелкоj пучок сочноj травы", греч. ἰδνόομαι "изгибаюсь"; см. Петерссон, AfslPh 36, 152 и сл. Из др.-русск. диал. (псковск.) вигла заимств. эст. vigl, род. п. vigla "вилы"; см. Оянсуу, Virittäjä, 15, 34 и сл.; FUFAnz. 25, 174; Фасмер, Eesti Keel, 1938, стр. 164 и сл.; ZfslPh 15, 454 и сл.; Калима, FUFAnz. 26, 48. Неверно Миккола, АВ 97.

WORD: ло́жка

GENERAL: укр. ло́жка, др.-русск. лъжица, лъжька, цслав. лъжица, болг. лъжи́ца, сербохорв. ла̀жица, словен. žlíса, чеш. žliсе, lžiсе, диал. lеžkа, польск. ɫуżkа, словин. lgièt (*lъgъtь) "мастерок каменщика", в.-луж. ɫžiса, н.-луж. ɫžуса, полаб. lazéića.

ORIGIN: Вероятно, родственно алб. lugë "ложка" (Иокль, LKU 150 и сл; не заимств. из слав., вопреки Г. Маjеру (Alb. Wb. 250; Alb. Stud. 3, 37, IF 2, 368)), вост.-осет. ali̥gd "надрез, разрез", ali̥gdi̥n "делать надрез", др.-инд. rujáti "ломает"; см. Иокль, там же; Миккола, Berühr. 1, 137. Ср. знач. шв., датск. sked "ложка" : д.-в.-н. sceidôn "раскалывать", др.-англ. spón "ложка"; д.-в.-н. spân "щепка", др.-исл. spánn, sраnn "щепка, ложка". Менее приемлемо сравнение с лат. ligulа "ложка", др.-ирл. liag — то же, нов.-ирл. liach, вопреки Педерсену (Kelt. Gr. 1, 101), потому что в таком случае пришлось бы предположить невероятную ассимиляцию *lьgа>*lъgа. Кельт.-лат. слова связаны с лиза́ть; см. Бернекер 1, 750 и сл.; Вальде—Гофм. 1, 800 и сл. Сомнительно в фонетическом отношении сравнение с греч. λύζω "икаю", аор. ἔλυγξα, λύγξ, род. п. λυγγός "глотание", ср.-в.-н. slûch "горло, пасть, пропасть", slucken "жадно глотать" (Преобр. I, 464). Ср. лы́жа.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #50 у: 14.31 ч. 01.12.2010. »

Виле су код свих Словена виле :

sl.  - vile
hr.  - vile
mk.  - вила
bg.  - вила
cz.  - vidle
sk.  - vidly
pl.  - widły
ru.  - вилы
be.  - вілы
ua.  - вила
gls. - widły
dls. - widły

а виљушке су :

sl.  - vilice
hr.  - vilicа
mk.  - виљушка
bg.  - вилица
cz.  - vidlička
sk.  - vidlička
pl.  - widły
ru.  - вилка
be.  - вілы
ua.  - вила
gls. - widlički
dls. - widlicki

Док су вилице углавном чељуст.


Mislim da se ovde nista ne kosi sa postavkom po kojoj je viljuska ' (jedna) mala donjoceljusna kost' a vile '(jedna) velika, to jest samo donja celjusna kost'. Mnozina 'vile' za u stvari jednu kost je po mom misljenju logicka greska gde se augmentativ postize zamenom velicine mnozinom. (tipican primer: 'MI, Nase Kraljevsko Visocanstvo...')

Celjust/gubica/ralje je nesto vise od samo jedne svoje kosti (anatomski postoje: 'donja' i 'gornja' vilica). 
Сачувана
karloružni
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 164


« Одговор #51 у: 11.57 ч. 07.06.2011. »

Nadam se da je ovo pravo mesto za nekoliko izraza iz narodnih pesama, za koje mi nije sasvim jasno šta znače:

-mori
("Gajtano, mome, mori", "Da znaješ, mori, mome", "Dude, mori, Dude", "Milkano, dado, mori", "Što ti je, Stano, mori", "Kad sum bil, mori, Đurđo", "Mori, Bojko, dilber Bojko", "Cveto, mori, Cveto")
= more?

-merak

-džanum


Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #52 у: 01.15 ч. 08.06.2011. »

džanum znači dušo moja, dragi moj

merak je užitak
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
karloružni
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 164


« Одговор #53 у: 11.42 ч. 08.06.2011. »

džanum znači dušo moja, dragi moj

merak je užitak

Dakle "merak mi je" znači "uživam"?
Da li znaš i odakle potiče ta reč?
Pozdrav

Dopuna: Evo što nađoh:
http://www.republika.co.rs/446-447/22.html
« Задњи пут промењено: 20.59 ч. 08.06.2011. од karloružni » Сачувана
Killjoy
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 9


« Одговор #54 у: 07.25 ч. 25.09.2011. »

Ех како су прабабе и курбабе.  Бавите се оним речником на "југ од Србију бре".
Оно ни луд не разуме, а камоли нормалан.

П. С.  Моја прабаба покојна (родом из Срема) никад није користила неке "ишчашене" изразе, али жена није умела да каже "кукуруз" па да је Бог види, него "куруз".

Досадило јој ваљда сво оно кукање за време рата па јој се и КУКУруз огадио.   Grin
Сачувана
Тагови: arhaicne reci srpski 
Странице: 1 2 3 4 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!