Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
21.40 ч. 22.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2] 3 4  Све
  Штампај  
Аутор Тема: архаичне ријечи  (Прочитано 53929 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 21.43 ч. 08.11.2007. »

Колевка - креветић за бебе
Ту је, наравно, и "бешика" и "зипка" у западнијим крајевима.
Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #16 у: 23.23 ч. 29.09.2008. »

Нисам сигуран колико је архаична, али је ја веома дуго нисам чуо. Памтим да сам прочитао ту реч у некој од наших добрих књига.
Ради се о речи смочница.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #17 у: 23.31 ч. 29.09.2008. »

Да, лепа народна реч за "одељење у кући у којем се држи смок (масна храна) и друге намирнице". Међутим, чини ми се да се ова реч помало изобичајила, односно, све се ређе користи међ' Србљем, док је код Хрвата постала уобичајена. Срби су је заменили старом српском речју шпајз(а). Grin
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #18 у: 20.23 ч. 30.09.2008. »

Hm, da, čini mi se da sam na to nailazila samo u knjigama štampanim pre šezdesetih... Smiley
Može li smočnica da bude isto što i ostava? Znam da ostava ne podrazumeva obavezno hranu, ali što se toga tiče, ni špajz kao reč sam po sebi.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #19 у: 22.36 ч. 30.09.2008. »

Матичин шестотомник каже да је остава - просторија у којиј се држе намирнице и ствари које нису потребне сваког дана, комора, смочница.
По истом извору, шпајз(а) је просторија где се држи храна (обично поред кухиње), смочница, остава.
Дакле, шпајз(а), смочница, остава и комора су синоними. Cool
Сачувана
vladikos
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Zivanovic
Поруке: 1


« Одговор #20 у: 22.06 ч. 05.10.2008. »

Одлична тема, мада бих је из милоште преименовао у Бакин речник јер све што сам прочитао буди у мени такво осећање.  Поред лампира (вампира), кодлака, башчелика и вила којим су ме плашили не бих ли се смирио, ту су и корбач (бич којом се терала стока), поздер (простирка од отпатка, стабла од сушене конопље ''испружио се ко кер по поздеру''), чанчара (корњача), куто или гуто (посуда за пијење воде, која стоји поред извора), мауна (грашак), чанак (дрвена посуда у којој се држао кајмак или сир), стреја (кров, надстрешница), иштап ( апетит).  Толико могу да се сетим ''из прва'', како се каже у народу.
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #21 у: 18.14 ч. 02.11.2008. »

Ево ово је моја прва порука, ова тема ми западе за око, па рекох да и ја допринесем. . . . . .  :)

Моја бака је мене једном прилико птитала, након што сам дошао код ње, јесам ли кога "туко" успут. . . . . .  што ја наравно ниса разумио. . . .
тукати неког  - срести

исто тако за разбој(видим да неки мисле да је то архаична ријеч, али то је готова једина која се користи за ту справу) може се рећи НАТРА, ТАРА или ткалачки СТАН!!! Ето толико од мене за овај пут!!! Wink
Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #22 у: 10.18 ч. 19.06.2009. »

Управо се сетих још једне бакине речи.  Smiley

Оварисати, у смислу потрефити, погодити.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
мргудина
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Владо Р.С.
Струка:
Поруке: 15


"Znati mnogo stvari ne znači biti mudar." Heraklit


« Одговор #23 у: 11.24 ч. 12.11.2009. »

 ???Što prekinuste ovaj plemenit posao? Možda bi se rodio Rječnik arhaizama ali i neka vrsta Budilice uspomena.
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #24 у: 17.19 ч. 19.10.2010. »

Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće ?

Pošto su brojni dokazi reči tisuća u srpskom jeziku

Dušanov zakonik.
16.  O monaškom životu:
I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluđera.

94.  O ubistvu:
Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera.

Jerotej Račanin - Putašestvje k gradu Jerusalimu
I pak dojdosmo u Zagorje na premo Svjatoj Gori, i prěko mora idosmo 11 dni, i tu u Zagorju sjedismo 9 dni, i hodismo po gori, i obrětosmo monastire i crkve mnogo, i grozdije i ovoštije različno, a crkvi čislom 100, i kuća 5 tisuć, sve Hristijani.

P. P. Njegoš - Lažni car Šćepan Mali
Klanjaju se mnadu suncu dv'je tisuće vitezovah,
celivaju mater zemlju da im pokoj tihi dade.

Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #25 у: 20.40 ч. 19.10.2010. »

Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće?

Najverovatnije u periodu XV—XVII veka (u istočnoj i centralnoj zoni štokavštine, naravno).
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #26 у: 21.28 ч. 19.10.2010. »

Цитирано: Pedja link=topic=1088.  msg11759#msg11759 date=1192988231
zavrljiti = zalutati
vrljati = lutati

Vrljati je i bacati,pa verovatno otuda i ono "nemo se frljas s padezi" :)
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #27 у: 01.27 ч. 20.10.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=1088. msg60303#msg60303 date=1287513659
Цитирано: Duszan link=topic=1088. msg60298#msg60298 date=1287501576
Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće?

Najverovatnije u periodu XV—XVII veka (u istočnoj i centralnoj zoni štokavštine, naravno).


Logično jer oba istočna južnoslovenska jezik koriste tu reč, mk.  илјада, bg.  хиляда
Mada mi nije jasno otkud ta promena, tj.  pod kakvim uticajem.
I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ?
Moja predpostavka je тысућу :D
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #28 у: 02.55 ч. 20.10.2010. »

Reč je grčkog porekla. Postavio sam je u taj vremenski okvir jer verovatno dolazi zajedno sa drugim balkanizmima u to doba kad su dodiri između balkanskih jezika bili izuzetno jaki i aktivni (budući da su se tad balkanski jezici jedan duži period našli u zajedničkoj državi, pa su neometani granicama i promenama granica mogli da održavaju kontinuirane međusobne dodire, a budući da su u toj državi pomeranja i „prelivanja“ stanovništva bila česta, onda su mogli i jezici da stupaju u razne stratalne odnose; bilingvizam, pa čak i trilingvizam, nije bio retka pojava).

Zašto je pozajmljena grčka reč na mesto izvorne slovenske? Najverovatnije zahvaljujući trgovini koja je, u tom periodu i u toj zajedničkoj državi, u raznim oblicima cvetala na čitavom prostoru Balkana. Maltene svako je bio trgovac. Ljudi su putovali širom Balkana, prodavali svoju robu i kupovali tuđu koju su potom preprodavali drugde. Od Dubrovnika i Bosne do Dunava, Stambola i Atike, ceo Balkan bio je jedna velika tržnica. Jednoj tržnici potreban je i jedan jezik, makar kakav pidžin, za sporazumevanje. Zato su u balkanskim jezicima sve reči iz merne terminologije balkanizmi (dakle, zajedničke su reči, da li su one turske ili grčke ili slovenske, nebitno, ali su postale opštebalkanske). Otuda je i hiljada verovatno ušla u balkanske slovenske jezike, pod tom tendencijom uobličavanja balkanske trgovačke koine. A kako su trgovci u to doba počeli činiti i gradsku klasu, buržoaziju Osmanske carevine, tako se odatle hiljada preselila i u svakodnevni govor. A iz gradova i u okolna sela, mada se po ruralnim dijalektima malo bolje čuva i tisuća, naročito tamo gde se čaršijski uticaj nije dovoljno osetio. Eto, otuda hiljada.

Ne bih znao reći kako je u originalu zapisana reč tisuća u Dušanovu zakoniku.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #29 у: 12.38 ч. 20.10.2010. »

I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ?
Moja predpostavka je тысућу Cheesy

Са Ћ није сигурно, него са словом ШТ које изгледа као Ш са доњом квачицом на средини као у Џ. Прелаз ШТ->Ћ и ЖД->Ђ се десио тек касније. Код нас на источном говорном подручју се углавном очувала група ШТ па говоримо свештеник, општина, опште (а не свећеник, опћина, опће), али опет имамо преосвећен, а не преосвештен. Да се реч и очувала, мислим да би се на нашем подручју говорила тисушт или тисушта.
Сачувана
Тагови: arhaicne reci srpski 
Странице: 1 [2] 3 4  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!