архаичне ријечи

[Ђорђе Божовић]

Колевка - креветић за бебе

Ту је, наравно, и "бешика" и "зипка" у западнијим крајевима.

[Дарко Новаковић]

Нисам сигуран колико је архаична, али је ја веома дуго нисам чуо. Памтим да сам прочитао ту реч у некој од наших добрих књига.
Ради се о речи смочница.

[Психо-Делија]

Да, лепа народна реч за "одељење у кући у којем се држи смок (масна храна) и друге намирнице". Међутим, чини ми се да се ова реч помало изобичајила, односно, све се ређе користи међ' Србљем, док је код Хрвата постала уобичајена. Срби су је заменили старом српском речју шпајз(а).

[alcesta]

Hm, da, čini mi se da sam na to nailazila samo u knjigama štampanim pre šezdesetih...
Može li smočnica da bude isto što i ostava? Znam da ostava ne podrazumeva obavezno hranu, ali što se toga tiče, ni špajz kao reč sam po sebi.

[Психо-Делија]

Матичин шестотомник каже да је остава - просторија у којиј се држе намирнице и ствари које нису потребне сваког дана, комора, смочница.
По истом извору, шпајз(а) је просторија где се држи храна (обично поред кухиње), смочница, остава.
Дакле, шпајз(а), смочница, остава и комора су синоними.

[vladikos]

Одлична тема, мада бих је из милоште преименовао у Бакин речник јер све што сам прочитао буди у мени такво осећање.  Поред лампира (вампира), кодлака, башчелика и вила којим су ме плашили не бих ли се смирио, ту су и корбач (бич којом се терала стока), поздер (простирка од отпатка, стабла од сушене конопље ''испружио се ко кер по поздеру''), чанчара (корњача), куто или гуто (посуда за пијење воде, која стоји поред извора), мауна (грашак), чанак (дрвена посуда у којој се држао кајмак или сир), стреја (кров, надстрешница), иштап ( апетит).  Толико могу да се сетим ''из прва'', како се каже у народу.

[Bojan]

Ево ово је моја прва порука, ова тема ми западе за око, па рекох да и ја допринесем. . . . . .  :)

Моја бака је мене једном прилико птитала, након што сам дошао код ње, јесам ли кога "туко" успут. . . . . .  што ја наравно ниса разумио. . . .
тукати неког  - срести

исто тако за разбој(видим да неки мисле да је то архаична ријеч, али то је готова једина која се користи за ту справу) може се рећи НАТРА, ТАРА или ткалачки СТАН!!! Ето толико од мене за овај пут!!!

[Дарко Новаковић]

Управо се сетих још једне бакине речи. 

Оварисати, у смислу потрефити, погодити.

[мргудина]

 ???Što prekinuste ovaj plemenit posao? Možda bi se rodio Rječnik arhaizama ali i neka vrsta Budilice uspomena.

[Duszan]

Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće ?

Pošto su brojni dokazi reči tisuća u srpskom jeziku

Dušanov zakonik.
16.  O monaškom životu:
I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluđera.

94.  O ubistvu:
Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera.

Jerotej Račanin - Putašestvje k gradu Jerusalimu
I pak dojdosmo u Zagorje na premo Svjatoj Gori, i prěko mora idosmo 11 dni, i tu u Zagorju sjedismo 9 dni, i hodismo po gori, i obrětosmo monastire i crkve mnogo, i grozdije i ovoštije različno, a crkvi čislom 100, i kuća 5 tisuć, sve Hristijani.

P. P. Njegoš - Lažni car Šćepan Mali
Klanjaju se mnadu suncu dv'je tisuće vitezovah,
celivaju mater zemlju da im pokoj tihi dade.

[Ђорђе Божовић]

Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće?

Najverovatnije u periodu XV—XVII veka (u istočnoj i centralnoj zoni štokavštine, naravno).

[Fraya]

zavrljiti = zalutati
vrljati = lutati

Vrljati je i bacati,pa verovatno otuda i ono "nemo se frljas s padezi" :)

[Duszan]

Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće?

Najverovatnije u periodu XV—XVII veka (u istočnoj i centralnoj zoni štokavštine, naravno).

Logično jer oba istočna južnoslovenska jezik koriste tu reč, mk.  илјада, bg.  хиляда
Mada mi nije jasno otkud ta promena, tj.  pod kakvim uticajem.
I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ?
Moja predpostavka je тысућу :D

[Ђорђе Божовић]

Reč je grčkog porekla. Postavio sam je u taj vremenski okvir jer verovatno dolazi zajedno sa drugim balkanizmima u to doba kad su dodiri između balkanskih jezika bili izuzetno jaki i aktivni (budući da su se tad balkanski jezici jedan duži period našli u zajedničkoj državi, pa su neometani granicama i promenama granica mogli da održavaju kontinuirane međusobne dodire, a budući da su u toj državi pomeranja i „prelivanja“ stanovništva bila česta, onda su mogli i jezici da stupaju u razne stratalne odnose; bilingvizam, pa čak i trilingvizam, nije bio retka pojava).

Zašto je pozajmljena grčka reč na mesto izvorne slovenske? Najverovatnije zahvaljujući trgovini koja je, u tom periodu i u toj zajedničkoj državi, u raznim oblicima cvetala na čitavom prostoru Balkana. Maltene svako je bio trgovac. Ljudi su putovali širom Balkana, prodavali svoju robu i kupovali tuđu koju su potom preprodavali drugde. Od Dubrovnika i Bosne do Dunava, Stambola i Atike, ceo Balkan bio je jedna velika tržnica. Jednoj tržnici potreban je i jedan jezik, makar kakav pidžin, za sporazumevanje. Zato su u balkanskim jezicima sve reči iz merne terminologije balkanizmi (dakle, zajedničke su reči, da li su one turske ili grčke ili slovenske, nebitno, ali su postale opštebalkanske). Otuda je i hiljada verovatno ušla u balkanske slovenske jezike, pod tom tendencijom uobličavanja balkanske trgovačke koine. A kako su trgovci u to doba počeli činiti i gradsku klasu, buržoaziju Osmanske carevine, tako se odatle hiljada preselila i u svakodnevni govor. A iz gradova i u okolna sela, mada se po ruralnim dijalektima malo bolje čuva i tisuća, naročito tamo gde se čaršijski uticaj nije dovoljno osetio. Eto, otuda hiljada.

Ne bih znao reći kako je u originalu zapisana reč tisuća u Dušanovu zakoniku.

[Belopoljanski]

I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ?
Moja predpostavka je тысућу

Са Ћ није сигурно, него са словом ШТ које изгледа као Ш са доњом квачицом на средини као у Џ. Прелаз ШТ->Ћ и ЖД->Ђ се десио тек касније. Код нас на источном говорном подручју се углавном очувала група ШТ па говоримо свештеник, општина, опште (а не свећеник, опћина, опће), али опет имамо преосвећен, а не преосвештен. Да се реч и очувала, мислим да би се на нашем подручју говорила тисушт или тисушта.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: архаичне ријечи