Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
15.29 ч. 23.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 ... 22
  Штампај  
Аутор Тема: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи  (Прочитано 144597 пута)
0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #45 у: 23.19 ч. 06.06.2007. »

Цитат
Od hrvatskih komentatora već sam čuo da umesto "taj-brejk" koriste "trinaesta igra"
Уместо ''офсајд'' кажу ''залеђе''.

Хрвати доследно спроводе акцију: ''Популаришимо наш језик...''. Нека им. Имају они неке своје разлоге зашто то раде. Ми не морамо. А не бисмо ни успели.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #46 у: 18.37 ч. 22.08.2007. »

Једно питањце: Зашто "вокабулар", а не "речник"?  Huh

Нисам досад наишао ни на једну књигу са насловом Вокабулар страних речи и израза.



Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #47 у: 18.41 ч. 27.05.2008. »

Питање се односи на све учеснике теме (и друге), а заговорнике „антипуризма“:

Коме није јасна реч „прилог“ и контексти њене употребе? Имамо „прилог“ у граматици, и ту има једно значење; имамо „прилог“ у кулинарству — друго значење; „прилог“ у економском погледу, у синтагми „новчани прилог“ са трећим значењем; „говорити у прилог нечему“ — овде реч поприма четврто значење... Да кренемо редом и уводимо латинске/енглеске речи, јер нам је већини енглески први страни језик, па да говоримо одсад „адверб“, „сајд диш“, „донација“, „фејвор“, само ради избегавања двосмислености. Ионако имамо сијасет страних речи у речнику, па ни ове неће сметати.

Рачунарска терминологија: неко помену „компјутеризација = порачунарење“. „Рачунаризација“ као реч није двосмислена и значи(ла би) управо „компјутеризацију“. Други неко рече како „жели да приликом превођења све буде јасно читаоцу, па оставља енглеске речи у оригиналу“ — допадне неком овакав текст, коме енглески није нарочито близак, а занимају га нове технологије; шта дотични да ради? Да узме речник и на сваку трећу реч из текста да га листа?? Замишљам још како се јадник мучи да пронађе реч „браузер“ (јер је ова именица новијег датума, па је у старијим издањима речникâ  нема) зато што неком није довољно јасно шта је „прегледач (интернета)“. Једном трећем смета реч „словолик“ — „боже, шта је то??“ — а не знам само како ли је настала реч „крајолик“ — није ли, случајно: „лик (изглед) краја“? Ваљда је и „словолик“ = „лик (изглед) слова“?? Вероватно није, па треба користити „пејзаж“, тј. „фонт“.

Било је помена латинзма „корелација“, те како „немамо српску реч за то“. Со = (из)међу, relatio = однос. Шта добијамо? „Међуоднос“. Свакако, може се употребити и реч „спрега“ и конструкција „стајати/бити/налазити се у међусобном односу“. Нема потребе ни за каквим „суодношајима“ и слично.

Ни ја нисам за апсолутни пуризам, то је ем неизводиво, ем непрактично, а и сам сâм употребио доста страних речи у овом казивању, али Срби ПРЕТЕРУЈУ што се тиче усвајања страних речи. Корелацију сам само поменуо као додатни пример, јер је исувише раширена њена употреба да би се сменила, и то не треба радити, али као што рече Часлав, данас нема ауторитета у областима које су тек у повоју на домаћем терену, те чији би се радови наводили, а који би имали довољно свести да се барем потруде пронаћи једнакозначне и недвосмислене српске речи за стране; зато имамо обиље глупих речи у језику, које су баналне, свеже сковане, а почесто је придодато још једно значење постојећој речи у изворном језику. Закључак: српски је најбогатији језик на свету — страним речима, а после енглеског. И то никоме не смета. По мени, жалосно.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #48 у: 23.26 ч. 27.05.2008. »

Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #49 у: 23.44 ч. 27.05.2008. »

Цитат
Закључак: српски је најбогатији језик на свету — страним речима, а после енглеског. И то никоме не смета. По мени, жалосно.

Претерујеш. Област у којој највише страних речи има је управо рачунарство, тј. информатика. По мом скромном мишљењу, јасније је шта је то фонт него словолик, мада је јасно претраживач те нема потребе користити реч браузер. Ја сам увек заступала теорију да треба избегавати стране речи уколико постоји једнако добра српска реч, међутим, ако ће српска реч звучати као силовање језика, више волим страну реч. Дакле... Фонт, не словолик. Компјутеризација, не рачунаризација. Не ваља претеривати ни у једном ни у другом правцу.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #50 у: 23.47 ч. 27.05.2008. »

Ја сам увек говорио претраживач, никад браузер. И од других сам ретко чуо браузер (понекад буразер, али то се не рачуна Grin) а најчешће претраживач.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #51 у: 23.50 ч. 27.05.2008. »

Tačno. Ne možemo mi sada izvršiti jezičku reformu. Font je već odomaćen izraz, i tu se ništa ne može sve i ako je strani. Brauzer, s druge strane, govore samo računardžije — pretraživač interneta je takođe odomaćeno u tom obliku, pa i ako se nekome sviđa reč brauzer, sad je kasno. Sve se ove stvari događaju spontano, dakle „publika“ sama prihvata reči kako nailaze ili ih prevodi, a ne radi se to, makar ne kod nas, konvencijom i raspravom da li treba ili ne treba popularisati jezik naš nasušni... Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #52 у: 23.51 ч. 27.05.2008. »

Једно питањце: Зашто "вокабулар", а не "речник"?  Huh

Нисам досад наишао ни на једну књигу са насловом Вокабулар страних речи и израза.


Вокабулар бих ја рекла да није исто што и речник. Баш из тог разлога који ти помињеш — нигде се речник страних речи и израза не назива вокабуларем. Вокабулар је, по мени, фонд речи које неко има, тј број речи којима барата, било у свом, матерњем, било у неком страном језику. Кад се каже да неко учи нове речи у неком језику, онда се каже да проширује вокабулар, а не речник. Сад, зашто је овом форуму и речнику дато баш име Вокабулар, не знам. Али знам да вокабулар и речник нису исто. Мислим, јесу до одређене границе. А после тога нису Wink
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #53 у: 23.53 ч. 27.05.2008. »

Ne kaže se "popularisati", Đorđe, nego "poomiljavati" Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #54 у: 23.55 ч. 27.05.2008. »

Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)

Ај, болницификација, схватила сам, то је хоспитализација, школизација би била едукација(?), али шта ти је то топлификација Huh ?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #55 у: 23.57 ч. 27.05.2008. »

„Vokabular“ je jednostavno zvučnije i bolje ime za sâm sajt nego „rečnik“, koji je pre opštiji pojam. Wink

Ne kaže se "popularisati", Đorđe, nego "poomiljavati" Wink

Mea culpa. Poomileti jezik naš nasušni... Wink
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #56 у: 23.58 ч. 27.05.2008. »

Једно питањце: Зашто "вокабулар", а не "речник"?  Huh

Нисам досад наишао ни на једну књигу са насловом Вокабулар страних речи и израза.


Вокабулар бих ја рекла да није исто што и речник. Баш из тог разлога који ти помињеш — нигде се речник страних речи и израза не назива вокабуларем. Вокабулар је, по мени, фонд речи које неко има, тј број речи којима барата, било у свом, матерњем, било у неком страном језику. Кад се каже да неко учи нове речи у неком језику, онда се каже да проширује вокабулар, а не речник. Сад, зашто је овом форуму и речнику дато баш име Вокабулар, не знам. Али знам да вокабулар и речник нису исто. Мислим, јесу до одређене границе. А после тога нису Wink


Mislim da tu (bar u praksi) nema isključivosti. Pouzdano tvrdim da se kaže i da neko ima "bogat rečnik" i kad se misli na fond reči. (A kad neko uči nove reči, mislim da je posredi izbegavanje dvosmislice. Naime, ako bi se reklo da dotični "proširuje rečnik", moglo bi se pomisliti da smišlja nove reči u jeziku koji uči, dok ako "proširuje vokabular", to značenje izostaje.)
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #57 у: 23.59 ч. 27.05.2008. »

Цитат
Od hrvatskih komentatora već sam čuo da umesto "taj-brejk" koriste "trinaesta igra"
Уместо ''офсајд'' кажу ''залеђе''.

Хрвати доследно спроводе акцију: ''Популаришимо наш језик...''. Нека им. Имају они неке своје разлоге зашто то раде. Ми не морамо. А не бисмо ни успели.


Зато што, фала богу, немамо лингвисте који гаје болесну жељу да се по сваку цену наш језик разликује од "њиховог" (ко год били ти "они") и нису под политичким притиском насилног прављења новог језика.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #58 у: 00.00 ч. 28.05.2008. »

Цитат
онда се каже да проширује вокабулар, а не речник


Ћујте, госпојице, ја никак не мрем да се сложим Grin. Колико сам само пута чуо Он (или она) има богат речник или Обогатио је свој речник са неколико нових речи. У психологији имаш стотине тестова речника, а не тестова вокабулара (успут, богатство речника неке особе је прилично поуздана мера опште интелигенције!).  Cool
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #59 у: 00.00 ч. 28.05.2008. »

Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)

Ај, болницификација, схватила сам, то је хоспитализација, школизација би била едукација(?), али шта ти је то топлификација Huh ?

Nisi nikad čula? Smiley Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 ... 22
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!