Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
11.58 ч. 24.03.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 8 9 [10] 11 12 ... 22
  Штампај  
Аутор Тема: Популаришимо наш језик... очистимо га од страних речи  (Прочитано 140255 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #135 у: 23.50 ч. 28.05.2008. »

Pa Rusi su "tradicionalni srpski prijatelji", "srodne slovenske duše", pa se valjda ne računjaju u stranjce... Grin
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #136 у: 23.52 ч. 28.05.2008. »

Цитирано: Нескафица
Za "jedan" pojam? Izvrsno. Od danas proterujemo "biftek", "ramstek", "stek", "file", "pauflek" i još koješta. KOJI ĆE NAM ĐAVO SEDAMNAEST STRANIH REČI ZA MESO!?!?!?!?!?

Не разумем се у месне производе, не разумем се у сценске и изасценске мајсторе, и у кројаче и штофове, па не могу рећи који су ту појмови исти или различити. Али сам зато навео пример онога у шта се већ помало разумем, и ту указао како се о истој материји на једном месту прича са 5% новијих туђица, а на другом месту са 50%.

И поновићу: што се мене тиче, није проблем због навале нових туђица, већ је навала нових туђица због проблема. Не би 70% студената у Србији после дипломирања радо наставило каријеру негде напољу (скоро видех овај резултат анкете на Б92) зато што је 50% новог стручно-жаргонског вокабулара страно, већ је 50% новог стручно-жаргонског вокабулара страно зато што би (између осталог) 70% студената радо наставило каријеру негде напољу.

Цитирано: Ђорђе Божовић
Ne možeš reći: „Evo, dobri ljudi, ja sam smislio novu reč, i odsad ćemo je koristiti za to i to...“

Па ипак, занимљиво, кад утипкам „терминологија“ у Вокабулар, каже ми овако: вештачки говор, скуп вештачки направљених (стручних) израза (термина) неке научне области.

Две крајњости су сасвим сигурне: 1) не може се рећи „људи, од сад ћемо ‘хлеб’ звати ‘белх’“, и 2) може се измислити или истражити нешто ново и рећи „назовимо га тако-и-тако“. Све између је ствар оних процената одозго.

Цитирано: Нескафица
[...] i da ne vidiš da su i francuski đaci iz Srbije, u periodu oko Prvog rata, imali svoj užasno širok vokabular kome njihovi očevi nisu umeli ni da prismrde [...]

Француски, немачки и енглески ђаци с чијим сам делима ја упознат — машинци, оснивачи катедри, мозгови тешке индустрије — стварали су „петопроцентни“ стручни речник, врло налик примеру рачунарског уџбеника који сам изложио. За једног од њих (француски ђак), док сам студирао испричали су нам легенду како се у својим осамдесетим годинама прихватио микрорачунара̑, чим су ови постали доступни (почетак осамдесетих). Своју последњу књигу издао са примерима прорачуна на рачунару, рачунајући да би студенти и инжењери већ могли да почну да се играју с њима.

У чему је трик? У смеру кретања ;)

Цитирано: Нескафица
[...] praktično čitav terminološki korpus već postoji u latinskom i grčkom, i onda se naučnici zapravo igraju slagalice od gotovih delova, po vrlo jasnim pravilima.

Свашта. Свашта.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #137 у: 00.00 ч. 29.05.2008. »


Свашта. Свашта.


Uopšte nije svašta. Grekolatinska naučna terminologija funkcioniše upravo tako: imaš čitavu listu prefiks(oid)a, sufiks(oid)a i osnova, pa sine slaži do mile volje ono što ti treba, pošto i latinski i grčki dopuštaju sistem slagalice.

Engleska naučna terminologija pak - osobena za IT, recimo - uopšte nije "terminologija" u najužem značenju. To su OBIČNE, SVAKODNEVNE engleske reči (od kojih ogromna većina može da se koristi i neterminološki, u svakodnevnim rečenicama), ali DEKRETOM proglašene za termine. Prema tome, tu nemaš gradnju/tvorbu nečega novog, dotad nepostojećeg, nego PROŠIRENJE ZNAČENJA postojećih reči/sklopova.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #138 у: 00.01 ч. 29.05.2008. »

Simptomatično je i to što se nikad niko nije žalio na količinu reči koje smo uzeli iz ruskog i češkog - a kladio bih se (nemam tačan uvid, pa ne mogu stopostotno tvrditi) da njih ukupno ima znatno VIŠE nego neoanglicizama. No, valjda su ruski i češki dovoljno "bliski" i "podobni" (a u novije vreme i politički zanimljivi), pa nam ne smetaju.

Нема везе са „политичком занимљивошћу“, већ са тиме да спадају у групу словенских језика, а енглески, немачки итд. не. Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #139 у: 00.06 ч. 29.05.2008. »

Simptomatično je i to što se nikad niko nije žalio na količinu reči koje smo uzeli iz ruskog i češkog - a kladio bih se (nemam tačan uvid, pa ne mogu stopostotno tvrditi) da njih ukupno ima znatno VIŠE nego neoanglicizama. No, valjda su ruski i češki dovoljno "bliski" i "podobni" (a u novije vreme i politički zanimljivi), pa nam ne smetaju.

Нема везе са „политичком занимљивошћу“, већ са тиме да спадају у групу словенских језика, а енглески, немачки итд. не. Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.

Vidiš da nisi baš obavešten. Crkvenoslovenski i ruski služe se latinskim nazivima meseci. Dakle, sad ćeš optužiti Srbe da su bili preterano revnosni pravoslavci i da su preterano ljubili braću Ruse, te tako prihvatili "kukavičje jaje"? Wink
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #140 у: 00.12 ч. 29.05.2008. »

А да ли сви други словенски народи користе старословенске називе? Одговор је вероватно потврдан.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #141 у: 00.19 ч. 29.05.2008. »

Ne koriste ih ni Bugari ni Makedonci, nego takođe latinske. Sem toga, ne postoje "opšteslovenski" stari nazivi meseci. Neki nazivi jesu zajednički, ali su drugi individualni. Ili se pak isti izraz u dva razna jezika koristi za dva razna meseca. Više o tome možeš naći na stranici Bulgarian_months u okviru Wikipedije (poseti i ponuđene dodatne linkove).
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #142 у: 00.32 ч. 29.05.2008. »

Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.

I posle sam ja ovde od nekih proglasena za "srbomrsca" ... Grin

Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #143 у: 00.41 ч. 29.05.2008. »

Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.

I posle sam ja ovde od nekih proglasena za "srbomrsca" ... Grin

Каже се „од стране неких“. Smiley И цела моја реченица се мора посматрати, не само подебљани део. Smiley
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #144 у: 00.47 ч. 29.05.2008. »

Цитирано: Нескафица
Engleska naučna terminologija pak - osobena za IT, recimo - uopšte nije "terminologija" u najužem značenju. To su OBIČNE, SVAKODNEVNE [...]

Извини, хоћеш ли ти то да укажеш да приликом именовања нових стручних појмова чак ни англосаксонски стручњаци не стварају нове морфеме? Ако је тако, онда се не сећам да је то ико игде за последњих година покушао да устврди.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #145 у: 00.55 ч. 29.05.2008. »

А да ли сви други словенски народи користе старословенске називе? Одговор је вероватно потврдан.

Naravno da ne. Hrvati su ipak u manjini. Wink I nemoj „staroslovenski“, molim te, staroslovenski je ime jednog slovenskog književnog jezika, i on je takođe, čak u 8. i 9. veku, upotrebljavao latinska imena meseci.

Uostalom, ja ne vidim zašto bi pozajmljenice iz nekog slovenskog jezika — a u pravu je Neskafica, pozajmljenicâ iz češkog, ruskog, slavenosrpskog i crkvenoslovenskog u srpskom takođe ima jako mnogo (1) — bile prihvatljivije nego pozajmljenice iz ma kog drugog jezika. Jer, tokom svoje istorije, srpski jezik uopšte nije bio blizak srodnim mu slovenskim jezicima, štaviše bliži mu je bio turski nego ruski ili češki. Roll Eyes Zašto bi onda te pozajmljenice bile opravdane a one, recimo, iz engleskog, nemačkog ili italijanskog ne bi?

P.S. "Kopile" i "katun" su, koliko mi je poznato, albanske reči. Proterivati? Wink

U stvari pripadaju balkanskom supstratu koji su slovenska plemena zatekla kad su se doselila ovamo, kao i reči „vatra“ (slovenski je „oganj“) i, čini mi se, „balega“; a današnji albanski je potomak ilirsko-tračanskih jezika koji zapravo predstavljaju taj paleobalkanski supstrat, pa otuda veza. Wink
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #146 у: 01.03 ч. 29.05.2008. »

Цитирано: Нескафица
Engleska naučna terminologija pak - osobena za IT, recimo - uopšte nije "terminologija" u najužem značenju. To su OBIČNE, SVAKODNEVNE [...]

Извини, хоћеш ли ти то да укажеш да приликом именовања нових стручних појмова чак ни англосаксонски стручњаци не стварају нове морфеме? Ако је тако, онда се не сећам да је то ико игде за последњих година покушао да устврди.


Pošto nemam pri ruci ekstenzivan glosar engleske IT terminologije (ako imaš kakvu adresu, slobodno navedi), pričaću (zasad) napamet, ali sam uveren da je bar 85% engleske IT terminologije nastalo od svakodnevnih reči, bez stvaranja novih morfema, nego putem proširenja značenja. Neki primeri koji mi padaju na pamet: "firewall", "Java bean", "routine", "subroutine" (ako standardnu - čak latinsku, a ne englesku - prefiksaciju ne smatraš bitno novim vidom gradnje morfema), "port", "printer", "floppy disk", "hard disk" itd.

Engleska stručna terminologija u DRUGIM oblastima, čini mi se, nije tako širok(o rasprostranjen)a. (Dakle, da se razumemo: ne govorim o terminima koje koriste engleski stručnjaci - ti izrazi glatko mogu biti grekolatinski, kao recimo u medicini - nego o terminima koji su ponikli u engleskom jeziku.)
« Задњи пут промењено: 01.06 ч. 29.05.2008. од Нескафица » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #147 у: 01.12 ч. 29.05.2008. »

Доказ да су Срби идиоти што се тиче усвајања страних речи је и тај да су старословенске називе за месеце у години, које употребљавају малтене сви остали словенски народи, сменили латинским називима.

I posle sam ja ovde od nekih proglasena za "srbomrsca" ... Grin

Каже се „од стране неких“. Smiley И цела моја реченица се мора посматрати, не само подебљани део. Smiley

Nije to bitno. Bitno je da se zbog necega kritikuje srpski narod... Wink

Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #148 у: 01.20 ч. 29.05.2008. »

Хм... Као што рекох, не видим чему таква тврдња уопште у овој дискусији, кад нико досад у дискусијама на овом форуму није тврдио супротно, нити предложио домаћи израз који би садржао нове морфеме.

Мислим, ако терминологију дефинишеш (или, се дефинише, свеједно) као или сецкање и састављање латинских и старогрчких речи или увођење нових морфема, онда ми махом о терминологији уопште и не расправљамо. Па тада такође повлачим оно „свашта, свашта“.

Ја сам мислио да је терминологија скуп израза којим се називају стручни појмови неке области, ма како и на основу чега били изведени. Ако није, а ти онда реци како такав скуп израза од сада да зовемо, да бисмо се лакше споразумевали.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #149 у: 01.27 ч. 29.05.2008. »

Ja se izvinjavam što opet prekidam, ali po onoj staroj „ko o čemu, baba o uštipcima“, i ja o onome što mene više zanima od engleske terminologije. Cheesy

P.S. "Kopile" i "katun" su, koliko mi je poznato, albanske reči. Proterivati? Wink

U stvari pripadaju balkanskom supstratu koji su slovenska plemena zatekla kad su se doselila ovamo, kao i reči „vatra“ (slovenski je „oganj“) i, čini mi se, „balega“; a današnji albanski je potomak ilirsko-tračanskih jezika koji zapravo predstavljaju taj paleobalkanski supstrat, pa otuda veza. Wink

Upravo, radi se o rečima iz balkanskog supstrata: albanski je vatër a rumunjski vatră, i oboje znače „ognjište“; odnosno albanski je bajgë a rumunjski baligă i oboje znače „balega“. Primetno je prisustvo reči povezanih sa stočarskom djelatnošću u ovom vokabularu (katun je sezonska stočarska naseobina u planini, a balega je kravlji izmet), jer su balkanski starosedeoci bili stočari koji su se povukli u planine pred naletom slovenskih plemena.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 8 9 [10] 11 12 ... 22
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!