Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.23 ч. 15.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Још једно мишљење о прочишћавању језика сербског...  (Прочитано 10414 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
DorianaGray
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
fizicko lice
Име и презиме:
Tatjana Vojnovic
Поруке: 31


« у: 04.10 ч. 21.06.2007. »

Ћао свима,

Читала сам понешто са теме о очувању нашег језика, боље речено, прелетела сам је, да бих успела да напишем ово и не расплинем се у још неком коментару који би ме се на овај или онај начин "дојмио"...

Желим, као и обично, да чујем шта мислите о следећем:

Када сам уписала Светску књижевност, прво што се приметило је да су главом без обзира оданде побегли они, којима је неко рекао да лепо пишу... Други су отперјали они, који су мислили да воле да читају... Студирање Светске, у моје време, подразумевало је (статут, ко ли га направи...) да смо ми, који смо ту дошли, сву велику и значајну светску литературу од Гилгамеша до романа тока свести и аавангардне драме, већ прочитали. Требало је сада читати и учити разнородне теоријске школе, шта су тамо неки оснивачи и следбеници поменутих мислили о овоме и ономе, што смо, наравно, прочитали... Није много простора остављано да се подразумевано градиво чита накнадно... Први шок. Владета Јанковић, шеф катедре, отвара предавања питањем, ко говори овде један језик? Ми сви, руке горе, шума. Ко говори два језика? Па, рецимо, преполовиле се руке. Ко говори три? Сви копамо ногицом, гледамо у земљу, а он, испрва тихим гласом, па загрми:"Ко вас превари да упишете ово, ко није читао Гетеа у оригиналу, неће доћи до треће године никада.." Намаже он нас четком умазаном у г..., даде нам слободну тему, да види како смо и колико писмени, да пишемо о неком делу, ми да бирамо. На вратима, већ на изласку, онако, као, више за себе, промрмља себи у браду, "Ваљда нећу морати по милионити пут да читам оне будалаштине од Хесеа..." Е, сад, то се мене није нешто дојмило, јер нисам имала времена за помодарство у литератури, самосвојна сам била до даске увек, чак и у одабиру исте... Но, човек ми се смучио за сва времена. Тако сам мислила. Међутим, дође следећи пут, у учионици тајац, сви стрепе... Он, у мртвој тишини, напише огромно слово ИКС и каже:"Онај који је ово написао, зна да је то написао. И, нека одмах иде одавде, јер он чак не зна ни то да наша абецеда нема ово слово. У праву је човек био, брате слатки, па, свиђало се то некоме или не...

Део други: Долази Света Петровић на прво предавање и зада нам слободну тему, да пишемо матерњим језиком. Како? ДА ПОКУШАМО ДА ИЗ НАШЕГ ЛЕПОГ ЈЕЗИКА ИЗБАЦИМО СВЕ ТУЂИЦЕ, НЕОЛОГИЗМЕ, ТУРЦИЗМЕ... Значи, акценат стављамо на речитост, на познавање језика, етимолошко значење речи, одакле су дошле - ако нису наше - одбацити... Вратио се следећег часа и донео радове, зацрвењене тотално. Нас троје је прошло са по три - четири речи, којима нисмо нашли замену. Остали - катастрофа. Још хоће да се расправљају на равном нивоу, ма, у праву су, ма, то је наша реч... Ја се сећам једне речи, којој нисам успела да нађем замену, бар не да будем задовољна покривеношћу значења, а то је МОДЕЛ..

Зашто удавих оволико? Да бих изнела своје мишљење, у жељи да ми се покаже, прикаже, укаже итд. да ли сам ја схватила ствар око језика или нисам. Ја, рецимо, језик посматрам као живо биће. Као организам који расте, развија се, постаје све обимнији, свеобухватнији, мултивалентији (sic). A, kako расте? Ја сам расла у складу са традицијом, узимајући и прихватајући од ње оно најбоље, што може да иде у корак са данас и сутра. Лоше из традиције одбацивала сам, онако, како сам учена, прво уз помоћ других, касније, сама. Расла сам потом, узимајући, што свесно, што несвесно, од других оно што сам сматрала да је корисно и добро и да ће ми ваљати у том сутра, у које сам несигурно газила... Нисам то увек радила свесно, није увек ни избор био прави, али, временом, отпадне периферно, срж се формира од свега тога и постаје ЈА. Тако мислим да би требало и са језиком. Шта би остало од њега, када би га очистили од онога што је заслужено нашло место у употреби, чим је преживело кроз историју. Чак ми је бесмислено да себе данас исправљам када изговарам речи страног порекла које су у мој вокабулар?Huh ушле природним путем и постале део мог стила. Мислим да су ти неки нови чистунци у ствари транспоновали своје потребе из других сегмената живљења, које нису умели да реше резултатом повољним по себе, па су ушли у поље језика... Не. Језик треба пустити да расте заједно са нама. Са историјско/културолошко/економско/социолошким миљеом на индивидуалној и општој равни. Само онда ће он бити непатворен и свој.
Сачувана
скамењен
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 32


« Одговор #1 у: 10.19 ч. 21.06.2007. »

Језик ваља пустити да се развије са једне, а са друге стране, развој му се и неможе забранити. Ипак треба радити на очувању језгра.
Лично бих се волео један дан пробудити у Србији без јастука, јоргана, ината, но то су само моје пусте жеље.
Али морам додати, ко није читао Гетеа у оргиналу није читао Гетеа. Тачно исто важи и за Његоша.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #2 у: 10.24 ч. 21.06.2007. »

Део други: Долази Света Петровић на прво предавање и зада нам слободну тему, да пишемо матерњим језиком. Како? ДА ПОКУШАМО ДА ИЗ НАШЕГ ЛЕПОГ ЈЕЗИКА ИЗБАЦИМО СВЕ ТУЂИЦЕ, НЕОЛОГИЗМЕ, ТУРЦИЗМЕ...

Volim puriste koji su naprosto osuđeni da se služe stranim rečima, a prave se da toga nisu svesni. Kakva demagogija...
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #3 у: 12.38 ч. 21.06.2007. »

   Нико паметан не може да оспори чињеницу да се језик развија. Ипак, треба водити рачуна о томе да сам појам ''развој'' не значи увек и кретање у правцу побољшавања, улепшавања. Развија се и тумор.
   Ако језик посматрамо као живи организам, што је сасвим у реду, можемо направити и овакво поређење. Један организам, рецимо људски, развија се, развија, и на крају има велики стомак, дебело дупе, криве ноге, буљаве очи... Мање је оних за које кажемо да су лепо развијени. Тако је и са језиком.
   Лепота је врло релативна категорија. Шта значи кад за некога кажемо да лепо пише или говори? То, поред осталог, свакако не значи да тај, на пример, не користи стране речи, архаизме и слично. Али их користи у мери у којој је то неопходно, и то оне које су јасне и разумљиве свима, општеприхваћене.
   Шта, заправо, желим да кажем. Као што човек води рачуна о развоју свог организма, ако му је стало, тако може да води рачуна и о језику, наравно — ако му је стало. О теми коју сам зимус отворио, ''Чему служи правопис'', нисмо много расправљали. Закључио сам да је то, писати по правопису, безмало питање личне сујете. Никоме се ништа неће десити ако не пише по правопису, уколико му то није уско везано за струку. Као што човеку нико неће замерити ако је дебео, ако не жели да буде манекен или нешто слично.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #4 у: 15.23 ч. 21.06.2007. »

Pitanje je jedino sledeće: da li je stav Zorana Đorđevića (ili bilo kog drugog pojedinca) o "lepoti jezika" apsolutno merodavan.

Kad će se ovde već jednom bataliti pokušaji da se lična estetika progura kao jezičko sve i svja? Što je osobi A lepo, to je osobi B arhaično i neupotrebljivo. Što je osobi B lepo, to je osobi A pokazatelj tumorskog razvoja jezika.

(Zozili, neko baš voli žgoljave muškarce, a ne nabildovane. Ti bi ga zato slao na pregled mozga i psihijatrijsko posmatranje, jer se ne povinuje tvom propisanom "estetskom jednoumlju" u vezi s takozvanim "lepo razvijenim" muškarcima? Aman čoveče.)

Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #5 у: 15.54 ч. 21.06.2007. »

Неле,
Зар нисам нагласио да је лепота релативна категорија? Ако је нешто релативно, онда је то лепота.
Нагласак у мојој причи је на томе да је и појам ''развој'' релативан. Да се језик развија, али не и увек побољшава. Обогаћује се многим новим речима, фразама, али не значи да је зато увек и лепши.

Откуд ти идеја за ово:
Цитат
Kad će se ovde već jednom bataliti pokušaji da se lična estetika progura kao jezičko sve i svja?
Где сам ја то написао? Аман човече.
Сачувана
DorianaGray
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
fizicko lice
Име и презиме:
Tatjana Vojnovic
Поруке: 31


« Одговор #6 у: 18.04 ч. 21.06.2007. »

Потпуно се слажем са Вама, Г-дине Ђорђевићу. Мислила сам да сам то на неки начин и показала овим текстом - значи, узимати из традиције оно најлепше и најбоље, али не одбијати ни сваку иновацију (упс), не мрштити се сваки пут када схватиш да си изговорио реч страног порекла... Само тако се ваљда у свему и иде даље, па и у односу и примени овога на матерњи језик. Е, сад, без обзира на то што је лепота релативна категорија, зна се, бар су нас тако учили на естетици, да ли одређени појмови/категорије уопште улазе у разматрање када је реч о ЛЕПОМ. Сигурно знате да је РУЖНО такође естетска категорија. А, ја сам схватила да Ви, Г-дине Ђорђевићу, појам лепо доживљавате кроз појмове филозофије уметности, тј. естетике... Не мора да буде лепо-лепо, баш зато што је то субјективни доживљај. Но, уколико подлеже законима естетике, онда је лепо увек лепо. Као што то може да буде и ружно. Очигледно је важно које законе примењујемо на одређене појмове итд.

ДГ
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #7 у: 20.01 ч. 21.06.2007. »

Hmm... Smiley

Draga Dorijana, sad mi je jasno zašto ste odabrali baš to ime Wink
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #8 у: 20.28 ч. 21.06.2007. »

Неле,
Зар нисам нагласио да је лепота релативна категорија? Ако је нешто релативно, онда је то лепота.
Нагласак у мојој причи је на томе да је и појам ''развој'' релативан. Да се језик развија, али не и увек побољшава. Обогаћује се многим новим речима, фразама, али не значи да је зато увек и лепши.

Upravo se o tome i radi: TEBI nije lepši. Nema objektivne lepote jezika, sem kod konzervativaca i purista, koji bi da čuvaju "sve lepe naše stare srpske reči, pored kojih nam te ružne strane sklepotine uopšte ne trebaju" itd. itd. A te "lepe naše stare srpske reči" ne znaju više ni seljaci iz čijeg su okruženja nekada i potekle, te je čitava "žal za mlados'", kao i uvek, isključivo od akademskog značaja.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #9 у: 21.54 ч. 21.06.2007. »

Слажем се. Нема објективне лепоте језика, као ни било чега другог. На пример, музике, то ти је блиско. Ја имам право да кажем само да ли се нешто мени свиђа или не, а да ли је та свирка лепа немам. Немаш ни ти, иако си у тој струци компетентнији.
Нисам говорио о укусима, него о схватању појма ''развој''.
Што се укуса тиче, у ''Ђаволовом речнику'' Емброуза Бирса та одредница се дефинише овако:
То је оно што је црв за жабу, жаба за змију, змија за свињу, свиња за човека, човек за црва.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #10 у: 22.27 ч. 21.06.2007. »

Ako već prihvataš da možeš govoriti samo o onome što se TEBI sviđa, onda bi bilo zdravo (i konsekventno) da u, recimo, ovakvim tvrdnjama:

Шта значи кад за некога кажемо да лепо пише или говори? То, поред осталог, свакако не значи да тај, на пример, не користи стране речи, архаизме и слично. Али их користи у мери у којој је то неопходно, и то оне које су јасне и разумљиве свима, општеприхваћене.

izbegneš "kolektivno i ekskatedarsko" prvo lice množine. Prvo lice jednine je krajnje legitimno, ne gnušaj ga se (i ne uzdiži svoje stavove na nivo opšte istine).
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #11 у: 23.13 ч. 21.06.2007. »

Не капирам шта сам то лоше рекао у ономе што си цитирао.
Не знам откуд ти идеја да ја своје ставове уздижем на ниво опште истине. Ни ''општа истина'', ако ћемо право, не постоји.
Него, да чујемо још некога.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #12 у: 23.18 ч. 21.06.2007. »

Ne možeš govoriti "mi" ("... kad za nekoga kažeMO...") jer ne misle svi isto kao ti. Vrlo jednostavno. I vrlo očigledno.

(Neće ići ni bezlično "... kad se za nekoga kaže...", jer se i tu podrazumeva kolektivno jednoumlje. A baš si ti, beše, dosta diskutovao o zaostavštini komunizma?)

Ostaje ti samo "... kad za nekoga kažeM, ja misliM to i to...".
« Задњи пут промењено: 23.20 ч. 21.06.2007. од Нескафица » Сачувана
DorianaGray
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
fizicko lice
Име и презиме:
Tatjana Vojnovic
Поруке: 31


« Одговор #13 у: 04.15 ч. 22.06.2007. »

Ћао, ћао, унапред молећи све оне чији постови су често "љути" и "вичу", како Пеђа каже, иако нико не написа ништа великим словима...да не исучу одмах сва оружја и не крену у паљбу већ на позор... нек се, молићу лепо, прво прекрсте, иако можда не верују у Бога, јер, тих ће им неколико драгоцених секунди осмех на лица и опрост у душу за човека, живот и свет, што нису савршени...

Елем, хтедох да кажем, поводом дискусије која се развила изнад, хтедох да кажем, личи ми невероватно на моје разумевање Канта и Хегела, разумевање њиховог различитог односа према Апсолуту и начина на који су поменути дефинисали...

Елем, хтедох да упитам, као доживотно окрњена експериментом "Стипе Шувар" индивидуа, која никада у средњој школи није прошла поред историје филозофије, можете ли да појмите колико сам престрављена била када је на ред дошла "Критика моћи суђења" Кантова, када сам таман некако сваривши Хегела, помислила, како сам нешто о том Апсолуту схватила...

Елем, ја ћу рећи, а вама ако није жао, пуцајте, нека онда други држе час... Ја сам сву ту папазјанију свом несрећном и отеклом мозгу објаснила овако: ипак је овај Хегел цар, схватио је човек да, уколико тај Апсолут направи оНолико Апсолутним колико га је оВолико Кант направио, тј. уколико га, савладан силном Љубављу према Његовој Савршености, као балон напуњен хелијумом, вине у висине и овај за навек изгуби везу са  опипљивим, материјалним, па, како онда и коме објаснити да такав егзистира, кад је одавно напустио орбиту... И, опсовах, опсовах страшно, помислих у себи, `бем ти оног ко пробуди КАНТА ИЗ ДОГМАТСКОГ ДРЕМЕЖА, што га не пустише да још мало дрема...

Елем, шта сам рекла, опростите, шта сам хтела да кажем? Сваки наш потез, свака наша изговорена реч, ма колико мислили да смо се озидали цитатима, одаје нас субјективизмом... Уколико никада не кажемо: ја мислим, него кажемо, Пера тврди и то поткрепљује следећим доказима... да је предмет леп онда и само онда... опет смо сасвим и скроз наскроз субјективни, јер, с` друге стране, Жика тврди и то поткрепљује следећим доказима... да је предмет леп онда и само онда... А МИ СМО НА ОСНОВУ СОПСТВЕНОГ МИШЉЕЊА, осећаја, блискости према Пери или Жики, опет одредили себе - били смо ПОТПУНО ОБЈЕКТИВНИ У РЕПРОДУКОВАЊУ МЕМОРИСАНОГ, СУБЈЕКТИВНО ГА ОБОЈИВШИ.

Ако сте на моменат спустили оружја, рекла бих, понекад нисмо ни свесни колико су појмови субјективно/објективно повезани и колико понекад између њих не постоји дистинкција, један се у другог уливају, један другим препознају...толико је јак тај архетипски генетски код који сви у себи, као ЧОВЕК носимо, да врло често заборавимо да је нешто, што смо окарактерисали као ОПШТЕ УТВРЂЕНУ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКУ НОРМУ, ЧИЊЕНИЦУ, ОБЈЕКТИВНО САЖВАКАН ПА ПРЕПРИЧАН ИСТОРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛ, можда у ствари само СУБЈЕКТИВНО ВИЂЕЊЕ СТВАРИ НЕКОГ ЋАТЕ ИЗ НЕКОГ ОД ДАВНО ПРОХУЈАЛИХ ВЕКОВА...

Немојмо се више ћерати око тих ствари које је Проповедник одавно објаснио... Прочитајмо поново Фукоово клатно, да нам измами смех, од сетног до громогласног, да се сетимо колико је танак лед по којем ходамо, колико је крхко знање које на леђима преко тог леда носАмо, тамо-амо, тамо-амо...

А зашто, заборависмо...

Поз,

ДГ
Сачувана
DorianaGray
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
fizicko lice
Име и презиме:
Tatjana Vojnovic
Поруке: 31


« Одговор #14 у: 04.17 ч. 22.06.2007. »

АХ, ДОДАТАК, НА КРАЈ ПРВОГ ПАСУСА, ПРЕ ОНИХ МОЈИХ ВОЉЕНИХ ТАЧКИЦА, БЛАГОДАРИМ, УБАЦИТЕ - В Р А Т И Т И

Не вичем, само мислим да ће велика слова брже стићи...ДГ
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #15 у: 08.36 ч. 22.06.2007. »

Ma samo je Laki opet malo nervozan a tada ima obicaj da sto god neko kaze sto njemu nije po volji on to tumaci do krajnosti iskrenuto i onda napada.

Dobronamernom je jasno o cemu je rec, a ko hoce, u svemu moze da vidi jezicko cistunstvo, srbovanje i ostale srodne pojave.
Сачувана

Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #16 у: 15.56 ч. 25.06.2007. »

Meni turcizmi uopšte ne smetaju. Naprotiv, volim ih. Meni se kosa diže na glavi samo od anglicizama koji agresivno uleću u jezik. Njih nikako ih ne volim. Turske i nemačke reči koje su bile prisutne u jeziku naših baka se postepeno gube u modernom jeziku, a meni je nekako žao zbog toga.

Naravno, sve je samo stvar ukusa...
Сачувана
tijana.
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Tijana
Поруке: 2



« Одговор #17 у: 22.40 ч. 24.07.2007. »

uh. moram da priznam da sam se upecala na udicu koju, onako uzgred, zabacise u prvom postu - rec MODEL u srpskom jeziku. malo sam razmisljala i dodjoh do sledecih resenja: primer i uzorak. ne znam o kakvom "obimu termina i pokrivanju" govorimo, ali rekla bih da ovo nisu losa resenja u pojedinim situacijama. cinjenica jeste da se rec model koristi za mnoge prilike, te verovatno zato i nema jedne reci koja bi apsolutno odgovarala "obimom i znacenjem" ovoj tudjici.
ili gresim? Smiley

inace, volim arhaizme. i turcizme. i germanizme. i anglicizme. i  rado ih koristim Smiley nekad bas "legnu" umesto srpske reci. nekada ne, ali to je stvar ukusa, kako neko rece ranije. takodje i stvar stila i ritma.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #18 у: 22.51 ч. 24.07.2007. »

Ja volim turcizme, ali druge pozajmljenice i ne toliko, posebno one suvremenije. Svakako ne uvek, ali često kad to mogu, zamenim ih domaćom rečju, pa makar morao i da upotrebim neki podsmešljiv sufiks ili neuobičajen oblik i, recimo, stavim takvu reč pod navodnike. Jer, jezik je za mene igra, a u toj igri rado se i nasmejem makar i nečemu poput neuobičajene kovanice koja, recimo, podseća na hrvatsku po-svaku-cenu-domaće opsesiju. Uostalom, zašto da ne? Wink
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #19 у: 22.51 ч. 24.07.2007. »

Na kraju će najbolja preporuka biti: čitajte, ljudi, Rečnik sinonima (nedavno je i reprintovan) i punite glavu raznim mogućnostima za izražavanje svojih misli Smiley (ili ga bar pribavite i koristite).
Сачувана
DorianaGray
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
fizicko lice
Име и презиме:
Tatjana Vojnovic
Поруке: 31


« Одговор #20 у: 01.32 ч. 25.07.2007. »

Ах, хвала, коначно да неко испише редове које бих ја исписала... И ову тему сам некако поставила због тога, да заједно дођемо до констатације коју сви иначе прихватамо као чињеницу, а то је управо спознаја да је језик, језик наш насушни, оно што нам помаже да остајемо једни уз друге или да једни од других далеко отпливамо, тај језик, који је потреба и навика, који је показатељ да све што живи, мора да расте и развија се, да не можемо да откидамо од себе делић свести о промени, само зато што смо свесни тога да је промена дошла од "споља", али, дошла од споља као савршено легла и савршено применљива на оно што је затекла... Елем, волим све -изме, који се тичу позитивних промена у језику. Волим све оно што ми помаже да се још прецизније изразим, да што ближе докотрљам саучеснику своје откровење... Па, ако је стигло споља и оберучке је прихваћено, свесна сам, само ми помаже, меша своју плаву и белу са мојом црвеном и жутом, даје пуноћу, израз и моћ... Да, тако ја доживљавам госте, који, са толико добрих особина и намера, не могу да оду из моје куће другачије, него само као домаћи... Да. Волим све дијалекте. Све стране изразе. Све домаће. Све непроверено стране/домаће. Све оно што ми помаже да заволим спознају да сам човек. И да је моје основно средство не/разумевања међу људима управо језик.
Поздрав
ДГ
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!