Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
16.35 ч. 16.06.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Ђорђе Балашевић  (Прочитано 41798 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Mallrat
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 142


« у: 17.28 ч. 03.07.2007. »

Недавно сам прочитао књигу Ђорђе Балашевића "Три послератна друга", јако ми се допала. Где могу да нађем његове књиге или песме у интернету?
И уопште, је ли он врло познат у Србији?
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #1 у: 17.56 ч. 03.07.2007. »

On je verovatno najpoznatiji kantautor u Srbiji. Po mom mišljenju, najjače stvari su mu balade (imaš nekoliko u ovoj i sledećoj poruci, nisu sve stale u jednu), ali često ume da „oplete“ i po politici, kao i da pravi šaljive pesme.

Tekstove njegovih pesama možeš lako naći na Internetu (mislim da ova kolekcija blizu kompletne: http://www.svastara.com/muzika/?izvodjac=52). Mogao bih pisati do sutra, ali potrudio sam se da suzim listu koliko god mogu, a tebi preporučujem da nabaviš neki njegov CD ili bar neku od ovih pesama i poslušaš. Akcenat jeste na rečima, ali i sama atmosfera njegovih pesama je jedinstvena.

Drvena pesma

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...

Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako k'o noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...

'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?

'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Da l' nas je ista kiša mladjane zalila?
Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene šalukatre...
Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni čun... Nasred luke pokisle...
Da me u večnost otisne...

'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Da l' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio?

Jedina moja mila... Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li će nešto nići iz toga semena...
...da znam?

Slovenska

Nosen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan.
Zasto, ko da zna,
al' to sam jutro docekao umoran.
         
K'o da sam i ja leteo s njim,
krilima teskim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad,
posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da
naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drze govore,
nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad,
zaustavljen u koraku i snu.

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,
sto luduje,
od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava,
dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama?

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,
sto luduje,
od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Moja prosta dusa slovenska...

Moja prosta dusa slovenska...

Moja prosta dusa slovenska...

Poslednja nevesta

Vesnik svadbe po sokaku svuda je...
Brinu snajke šta će koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pričam više nego što bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...

Vetrić glanca krune granja...
Tamiš nosi par lokvanja...
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa...
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava...

Oprezno s tom violinom...
Ona čezne za tišinom...
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Neće svet zbog toga stati...
Neće biti prva što se udala...

Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutacu ili ću opsovati...

Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...

Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor...

Portret mog zivota

Mesec prosipa bokal fosfora.
Vitraz mraza na oknu prozora.
Jedne noci k'o ova, znace Bog,
doslikacu portret zivota svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumace,
djavo prste u farbu umace.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, ceznjivu,
i boju breskve, neznu i sramezljivu,
setno sivu, nepogresivu.

Roze nadjoh medj' starim pismima,
modru vrpcu nad teskim mislima,
ukrah ridju iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa svece svecarske,
drap sa svilene masne becarske,
mrku s tambure tuznih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi stedela,
ali bez nje bi bela jos izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao sapati,
nicu u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

VETAR DOK´ONO SENKE SPOPADA
HUK U AMBIS TIŠINE PROPADA
JEDNE NOĆI K´O OVA ZNAT ĆE BOG
DOSLAKAT ĆU PORTRET ŽIVOTA SVOG

Samo da rata ne bude

Pijani momci prolaze
Duz nase tihe ulice.
Oni u vojsku polaze,
Prate ih tuzne curice,
Brinu ih slutnje sulude-
Da rata ne bude.

Ne mogu da me ne sete
Suze na vrhu nosica,
Devetsto-osamdesete,
Ulice Brane Cosica
I voza crnog k'o da s njim
Zauvek odlazim.

Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri rasture,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Neka kise ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.

Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.

K'o zlatni prah
Oreol sna,
Oklopnih malenih glavica,
I tvoja ljubav ranjiva,
Cuva ih kao lavica,
Lose te vesti uzbude,
Da rata ne bude.

Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri razvale,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Kise neka ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.

Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju,
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.

Samo da rata ne bude,
Ludila medju ljudima,
Veliki nude zablude,
Plase nas raznim cudima
I svakoj bajci naude,
Da rata ne bude.

Ne volim januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...

Nevernik

K'o ukleti jedrenjak
u gusti modri mrak
uranja kolodvor.
O, dobra noć Banja Luko!

Ne, ne dolazim,
samo prolazim.
Nismo se videli dugo.
Dal' to beše čast, šinjel maslinast?

Znam, ona spava sad
i možda ponekad
predgradjem njenog sna
prošeta ludi desetar.

Dal' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar?
Hej, oči čarne ispred kasarne!

Njenima nisam bio po volji,
važno im bilo odakle su moji.

Zašto to smeta, sa ovog su sveta,
hlebotvorci, čestit soj?

Njen me je baba uz'o na nišan:
dal' sam od njinih il' baš i nisam?

Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Mani se čiča, ja sam svoj.

Od Stare Kanjiže,
pa malko naniže,
gde Tisa uspori
dići ću salaš na bregu.

Možda im pobegne
kad žito polegne,
kad se jarebice legu.
Možda kad sneva meni dospeva.

Otpravnik klima crvenom kapom:
"Vreme je bilo, 'ajmo polako".

Prosipa vetar behara pehar,
spavaj mala, mašala.

Ne volim kad me uzmu na nišan:
dal' sam od njinih il' baš i nisam?

Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Za svaki slučaj, još uvek samo svoj.

Jednom su sadili lipu

Jednom su sadili lipu,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan.
Bio sam nov u tom stripu,
komšijin mali kog su pustili da gleda.

Stari Nestorov, potpalivši korov,
tad reče mi: "Ti si mlad...
Ti ćeš dospeti za taj hlad..."

Jednom sam voleo zbilja,
mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu,
vozio hiljadu milja,
k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu...

Vukle me šine pod točak mašine,
al' ona me spasila.
Sve je druge ugasila.

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene,
sa tipom kog sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.

Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom,
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lišće,
sa one lipe, dim je lebdeo do neba
na kom su, nema ih više,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...

Ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...

I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
« Задњи пут промењено: 18.32 ч. 03.07.2007. од Бојан Башић » Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #2 у: 17.57 ч. 03.07.2007. »

Noc kada sam preplivao Dunav

Na mostu smena straze,
znao sam da me traze,
zandara nema koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko pise,
vredi bar krajcaru vise.

Dobre smo krcme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me pozeleo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju, ljubavi moja.

Talasi ladje lome,
sta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noci preplivao Dunav,
dubok i strasan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!

Dolazim...

Neki novi klinci

Moj deda već dugo ore nebeske njive,
ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca.
Na dan kad sam rođen, tu je posađen orah,
i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca.

Neki novi klinci...

Kroz maglu treperi devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca.
U maju jos uvek zriju komšijske bašte,
ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca.

Neki novi klinci...

Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata,
ima klinca od četiri i po i uči ga da peca.
Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca.

Neki novi klinci...
A ja, ja se kockam sa prevarantom životom,
iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca.
I stariji mi kažu:"Sad si u pravom dobu!"
A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca.

Neki novi klinci...

Kad odem

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše
i kad mrtvo lišće potera u kas,
za kaznu prognaće i tamburaše,
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem, al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad jednom odem...

Ratnik paorskog srca

Kada se Braca devetnaeste vrn'o s dalekog fronta 'di soldat je biv'o
Pric'o nam kako ga trefilo zrno, pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o
A mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

Pric'o nam Braca o mirisu mora i o patroli od koje je bez'o
Pa kako je opsov'o nekog majora i zbog tog posle na robiji lez'o
A mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

Pric'o nam kako je pres'o Karpate, zujali meci k'o rojevi pcela
Rek'o je: Rat vam je krvav da znate, al' nije mi zao ni ljudi ni sela
Hej, zao mi konja

Kada se Braca devetnaeste vrn'o svake je veceri prico na soru
Kol'ko je curica usput prevrn'o i kako topovi livade oru
A mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

I cim Braca korak iz avlije kroci skupi se drustvo iz naseg sokaka
A svi smo imali velike oci, prepuna srca i mastu decaka
Pa da, jer tad smo bili derani, pa da, tad smo bili derani

Psov'o je Braca i krivce i zrtve, puske i vaske i rov prepun blata
Rek'o je: Ne mo's izbrojati mrtve jer su se carevi igrali rata
Hej, zao mi konja

Negde u Braci je paorski koren i moze rata i rata da bude
Kad nije paor za soldata stvoren, volije konje i zemlju neg' ljude
A mi, a mi smo bili derani i sve jos je vredelo za nas
Hej, hej, konji beli nebom terani, kroz san i kroz oblake u kas

Nedostaje mi nasa ljubav

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

Menuet

U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je čekao taj voz...

Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, mozda, taj dom.

Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke.
Snila je dane, mirne i nežne, k'o crno - bele klavirske tipke.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot ,
al' to je sasvim druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.

Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge.

Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...

Neko to od gore vidi sve

Stevu cenejca je ubio grom nezno ko rukom
Na sirokom soru, tu negde pred zoru il' pre
Niko se nije pitao gde se to nocu skitao
Nego su zalili i svece palili svi

Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je ocajan
Al' taj matori momak je imao stomak za sve
Pa rece: "Eto, tudjeg se latio, zato je glavom platio
Zbog zene svog kuma je sisao s uma sasvim"

"A vidis, neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine"

Tako ponekad te reci mi dodju ko jeka
Kad bure se spuste pa pacovi napuste brod
Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima
Pa idemo dalje i plovidba traje ko pre

Al' znam da neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine

Lomis mi srce k'o bagremov prut, onako usput
Kad ostanes sama ti nadjes par dana za nas
A ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove
Da, mozda se varam, al' sto da se staram o tom

Kad uvek neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine

Miholjsko leto

Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostati zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u grudima udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...

Divlji badem

Vrteli se točkovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet beše premija.

Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili čista hemija.

Dobro je počela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.

Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nežni purpur
divlji badem.

Poneli nas vetrovi k'o maslačke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.

I curice su postale prve mačke
a loši djaći odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlično zvučalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oči širom
promenade.

A nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.

I pred treći refren već nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suviše tajni u očima,
u zlati okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.

Tvoj neko

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis naproforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

Kao talas

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš
Zašumi saten, tama se uznemiri
I kao talas naiđeš

U školjki tvoga pupka leto zimuje
Tu čuvaš mrve sunca za nas
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje
Dok kao talas nadireš

I ništa više nije važno
Lice sveta, zlobno i lažno, se raspline za čas
I niko više nije bitan
Svi su pesak, prezren i sitan, pesak ispod nas

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
Niz tvoje je sapi zvezda pala
'Zalud te privijam uz sebe, k'o uz krst
Ti, kao talas, izmičeš

Ostavljaš slane kapi bistre
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš
Ostavljaš varljiv zalog pene
U srcu ove napukle stene koju razbijaš

I ništa više nije važno
Lice sveta, zlobno i lažno, se raspline za čas
I niko više nije bitan
Svi su pesak, prezren i sitan
Pesak ispod nas

Provincijalka

Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija

Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Jos jedna pesma o prvoj ljubavi

Tad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da na svetu tuge ima.

Jedino mi važno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor školskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo đacko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom...
Ima muža inžinjera
pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krisom, kroz trsku i sas,
a preko reke noc je pala kao plast.

Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...

O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kci.

Cudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi dosli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tudj.

Bas sam prosao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose, ko zna gde...

Da se zenim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci.

Jedan zivot, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napisem stih.
Stvari teku, ja se drzim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevazne naspram nje...
« Задњи пут промењено: 18.32 ч. 03.07.2007. од Бојан Башић » Сачувана
Mallrat
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 142


« Одговор #3 у: 18.43 ч. 03.07.2007. »

ВАУ! Хвала ти, Бојане!  Smiley
Је ли Ђорђе Балашевић познат и као писац? (читао сам да је написао 3 књиге)
Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #4 у: 20.30 ч. 03.07.2007. »

Цитат
često ume da „oplete“ i po politici
Да, често и неумесно. Од неколико ода Титу, преко песама типа Sugar rap (proces diferencijacije u kombinatu za proizvodnju i preradu šećerne repe) или Намћор, па до модерних крпљења претходног режима. Знам неке који га због тога уопште не воле, али ја имам обичај да му то занемарим и углавном волим да чујем његове песме, посебно те дивне баладе.
Цитат
Је ли Ђорђе Балашевић познат и као писац? (читао сам да је написао 3 књиге)
Оно што је написао су углавном збирке текстова његових песама тако да је више познат као певач и песник него као романописац.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #5 у: 20.50 ч. 03.07.2007. »

Цитат
često ume da „oplete“ i po politici
Да, често и неумесно. Од неколико ода Титу, преко песама типа Sugar rap (proces diferencijacije u kombinatu za proizvodnju i preradu šećerne repe) или Намћор, па до модерних крпљења претходног режима. Знам неке који га због тога уопште не воле, али ја имам обичај да му то занемарим и углавном волим да чујем његове песме, посебно те дивне баладе.

Da, Đole je zaista više puta bio nedosledan, ali ni ja ne mislim da mu to treba uzeti za zlo. Kao prvo, moguće je da je svaka od tih pesama u trenu nastajanja izražavala iskrena osećanja, pa je samim tim svaka od njih opravdana. Drugo, njegova iskrenost je sama po sebi plus. Treće, ne mislim da je zločin ponekad promeniti mišljenje, naročito kada to iskreno priznamo sebi i drugima. Naprotiv, to je i svojevrsna hrabrost Smiley
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.940



WWW
« Одговор #6 у: 10.54 ч. 04.07.2007. »

Da, kada se zanemari politika, njegova pesma "I ja sam video Tita" je veoma dobra pesma, pravo iskrena.

Meni ove njegove novije deluju manje iskreno. Mada, uopste uzevsi, svu muziku novijeg datuma koju Djole pravi ne mirisem nesto preterano.

Inace imam prve tri njegove objavljene knjige i "Tri posleratna druga" je jedan vrlo zanimljiv roman, koji vredi procitati.
Сачувана

Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #7 у: 13.18 ч. 05.07.2007. »

Treće, ne mislim da je zločin ponekad promeniti mišljenje, naročito kada to iskreno priznamo sebi i drugima. Naprotiv, to je i svojevrsna hrabrost Smiley

Baš tako. Veoma je ružno kad se neko drži nečega ne želeći da jednostavno promeni mišljenje i da (ponekad čak ni samom sebi) prizna da je pogrešio. Eh, Lolita, pa znate već da (i to upravo iz razloga koje ovde pominjemo) doslednost nije neka vrlina koju cenim. E sad, ne znači da ću da budem dosledan i da neću promeniti stav o doslednosti. Smiley

S druge strane, Balašević baš i nije neko čiji mi se stavovi čine iskrenim. On, međutim, ima vrlo lepih pesama.
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #8 у: 13.56 ч. 05.07.2007. »

Da, kada se zanemari politika, njegova pesma "I ja sam video Tita" je veoma dobra pesma, pravo iskrena.

Auuuu... Jesi li baš siguran da si zanemario politiku kad si doneo sud o toj pesmi?
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.940



WWW
« Одговор #9 у: 14.40 ч. 05.07.2007. »

Mislio sam na politicko ocenjivanje pesme.
Сачувана

Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #10 у: 15.17 ч. 05.07.2007. »

Veoma je ružno kad se neko drži nečega ne želeći da jednostavno promeni mišljenje i da (ponekad čak ni samom sebi) prizna da je pogrešio.

Ma ni po jada, dragi moj Vučenoviću, što je to ružno; najveća tuga je što to najviše šteti upravo onim ljudima koji se tvrdoglavo i očajnički drže svog (pogrešnog) stava. Najteže je grešku - bilo kakvu grešku - priznati sebi, onaj ko to može obično nema nikakvih problema da je prizna i drugima. Što je, razume se, daleko manje važno. Inače, po meni, doslednost nije mana, ali tvrdoglavo odbijanje da se odstupi od pogrešnog stava je nešto sasvim drugo. Ali biti dosledan ne znači po svaku cenu braniti sve što smo nekad (ponekad i u zabludi) rekli ili mislili. Naprotiv.

Što se tiče pesme o Titu, nemojte ljudi biti tako strogi prema Đoletu. Pa svim ljudima se dešava da bez osnova idealizuju nekoga, naročito u mladosti. Sreća je samo ako čovek na vreme shvati da je pogrešio. A na greškama se uči Wink
« Задњи пут промењено: 15.20 ч. 05.07.2007. од Lolita » Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #11 у: 10.35 ч. 16.07.2007. »

Treće, ne mislim da je zločin ponekad promeniti mišljenje, naročito kada to iskreno priznamo sebi i drugima. Naprotiv, to je i svojevrsna hrabrost Smiley

Baš tako. Veoma je ružno kad se neko drži nečega ne želeći da jednostavno promeni mišljenje i da (ponekad čak ni samom sebi) prizna da je pogrešio...
Jep, a najviše volim njegov komentar da je njega bar preveslao svetski prevarant, a ne lokalni Cheesy Dodatno, teško da mogu išta d azamerim čoveku koji godinama i godinama ponavlja da u ratu nema pobednika.

Nebitno.
Ja volim njegove pesmuljke. Nikada ga nisam nešto mnogo ozbiljno shvatala, jer sam uvek slušala malo "čvršći" zvuk, ali nekako je to njegovo recitovanje opušteno i prisno, pa mi nije smetalo. Volela sam (i dalje volim) njegove koncerte, njegove pesmice i knjige. Koliko god bile isprepletene tužnim situacijama, uvek ima i nešto svetlo u njima, pa ih je milina pročitati.
Poslednje što mi pade šaka jeste knjiga u vidu scenarija za film (ili kako on to nazva "dugometražnu igranu baladu") "Kao rani mraz". Prepoznatljivo i lagano, na momente ne baš najprijatnije, no kao celina sasvim prijatno štivo.

Pomislila sam da ću se složiti oko toga da su mu novije pesmice pomalo bljak, ali skontah da mi mahom ne leži muzika, ali su često tekstovi i dalje divni.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #12 у: 21.13 ч. 13.09.2007. »

   Не знам где ово да сместим, па ћу овде.

   Синоћ сам на концерту Звонка Богдана чуо да је песма ''Јесен стиже дуњо моја'' била кабаретски шлагер у Пешти 1912. године. (На српски ју је, каже Звонко Богдан, препевао Јован Јовановић Змај.)
   Нисам то знао, па к'о велим да испричам и вама. Мислим да мало ко то зна.
Сачувана
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #13 у: 00.27 ч. 14.09.2007. »

Eto reaktivirala se tema.
Đorđe Balašević je ono što ja zovem "anti-ratni profiter".
Kada zanemarimo tu njegovu političku angažovanost koja je u svakom vremenu bila usmerena samo ka ličnom profitu u datom političkom trenutku, ostali njegovi tekstovi su potpuno patetični.
Bio sam na jednom njegovom koncertu. Muzičari koji ga prate su zaista vrhunski. Tada kada sam bio na koncertu imao sam 17 godina i stvarno mi je bilo zanimljiv kao zabavljač između pesama. Ali to je ipak bilo kad sam imao 17 godina, a sada imam duplo više.
Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #14 у: 11.09 ч. 14.09.2007. »

Aj' d ane zalazim preterano u te vode, ali kako je on to prifitirao time što je bio jasno anti-ratno orijentisan? Tako što su mu zabranili nastupe u većini naših gradova? Time što su mu počesto kucali na vrata? A finansijski se nije ovajdio u tom periodu, nego u periodu pre pomenutog i sad lagano kreće ponovo, kao i svim muzičarima, bolji period.
I kao uvek - fascinira me potreba ljudi da zapljunu tuđi uspeh, pa makar i samo na sekund. Zašto s eiko bavi onim što u životu spada u zabavu, a nije mu zabavno?
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #15 у: 01.47 ч. 05.10.2007. »

Овде су и Ђолетове збирке и књиге: http://www.4shared.com/dir/2510991/4f3b33f9/sharing.html
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #16 у: 11.14 ч. 05.10.2007. »

Eto reaktivirala se tema.
Đorđe Balašević je ono što ja zovem "anti-ratni profiter".
Kada zanemarimo tu njegovu političku angažovanost koja je u svakom vremenu bila usmerena samo ka ličnom profitu u datom političkom trenutku, ostali njegovi tekstovi su potpuno patetični.
Bio sam na jednom njegovom koncertu. Muzičari koji ga prate su zaista vrhunski. Tada kada sam bio na koncertu imao sam 17 godina i stvarno mi je bilo zanimljiv kao zabavljač između pesama. Ali to je ipak bilo kad sam imao 17 godina, a sada imam duplo više.

Ja sam bio kad sam imao devetnaest, a sad sam vrlo blizu da dupliram. Takođe mi je bio zanimljiv između pesama.
Vrlo brzo posle toga, godinu ili dve kasnije, gledajući na te-veu neke snimke s njegovih koncerata, primetio sam da ponavlja iste fazone.
Ponavljanje istih fora inače i nije ništa strašno, naravno da čovek ima pravo da isti fazon upotrebi više puta, ali u njegovom slučaju to je bilo vrlo nesimpatično, reći ću sad zašto.
On je na tim koncertima uspevao nekako da deluje (bar meni tada kad sam bio skoro duplo mlađi) vrlo iskreno. Sve te njegove priče bi potpuno izgubile vrednost i prešle u patetiku, kad ne bi ostavljale utisak iskrenosti. Onda, prosto, kad sam ukapirao da je tip pravi folirant, sve je postalo samo patos.
Tako da mi nije više simpatičan...
Sve je stvar utiska, ako ti deluje iskreno, ali samo tada, njegove reči nisu patetične.
Meni odavno izgleda da on svoju angažovanost usmerava samo u džep...

Aj' d ane zalazim preterano u te vode, ali kako je on to prifitirao time što je bio jasno anti-ratno orijentisan? Tako što su mu zabranili nastupe u većini naših gradova? Time što su mu počesto kucali na vrata? A finansijski se nije ovajdio u tom periodu, nego u periodu pre pomenutog i sad lagano kreće ponovo, kao i svim muzičarima, bolji period.

To je tvoj utisak, međutim, ja cenim da bi bez takvog angažmana on izgubio mnogo obožavalaca i da je on samo radio na svom anti-ratnom imidžu, ne bi li "dobio na težini". Slično kao što je radio osamdesetih, kad je nesumnjivo profitirao sitnim pošalicama na račun tadašnje vlasti. Nekako mi deluje vrlo neiskreno i krajnje ljigavo.

I kao uvek - fascinira me potreba ljudi da zapljunu tuđi uspeh, pa makar i samo na sekund. Zašto s eiko bavi onim što u životu spada u zabavu, a nije mu zabavno?

Ja bih se inače baš složio s tvojom konstatacijom, ali u njegovom slučaju ne. I to stoga što u njegovom slučaju imam potrebu za iskrenošću, on bez iskrenosti postaje potpuno bezvredan. Budući da iskrenost kod njega ne vidim uopšte, ni u tragovima, već mislim da je sva njegova angažovanost vezana samo za džep, i ja sebi dozvoljavam da se pridružim Milošu i da zapljunem tuđi uspeh.

Siguran sam da je Miloš Stanić anti ratno orijentisan. Čini mi se da njega međutim, možda baš zato, pogađa anti ratno foliranje i profitiranje.
« Задњи пут промењено: 11.20 ч. 05.10.2007. од Вученовић » Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #17 у: 11.35 ч. 05.10.2007. »

Biće da je u pitanju ipak način posmatranja i ništa drugo. Ne vidim neiskrenost u tome što neko ponavlja svoja dela. Isto kao i pesme, kompletan nastup je osmislio on, pa ne vidim šta je tu sporno. Je l' onda treba zabraniti npr. nastup Indexovaca, jer se ponavljaju?
Za razliku od mnogih, Đole je nestankom Miloševića sa scene prestao da ga raubuje u svojim nastupima, čak je odbio da vrne u nastupe Gedu, što je meni sasvim dovoljno. Meni je pun kufer onih koji se danas pozivaju na velika dela koja su počinili, a zapravo su u kritična vremena bili manji od miševa. Možda je u današnje vreme moderno biti protiv aktuelne pozicije i to glasno pričati, ali u vreme kad je on to radio slučaj nije bio takav i teško da se na taj način moglo profitirati. Tvrditi da je Balašević folirant i profiter meni je prilično neukusno, ali to sam ja.
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #18 у: 13.23 ч. 05.10.2007. »

Biće da je u pitanju ipak način posmatranja i ništa drugo. Ne vidim neiskrenost u tome što neko ponavlja svoja dela. Isto kao i pesme, kompletan nastup je osmislio on, pa ne vidim šta je tu sporno. Je l' onda treba zabraniti npr. nastup Indexovaca, jer se ponavljaju?
Za razliku od mnogih, Đole je nestankom Miloševića sa scene prestao da ga raubuje u svojim nastupima, čak je odbio da vrne u nastupe Gedu, što je meni sasvim dovoljno. Meni je pun kufer onih koji se danas pozivaju na velika dela koja su počinili, a zapravo su u kritična vremena bili manji od miševa. Možda je u današnje vreme moderno biti protiv aktuelne pozicije i to glasno pričati, ali u vreme kad je on to radio slučaj nije bio takav i teško da se na taj način moglo profitirati. Tvrditi da je Balašević folirant i profiter meni je prilično neukusno, ali to sam ja.

Što se tiče tog ponavljanja nisam baš dobro obrazložio. Kao što rekoh, ponavljanje je inače okej. U njegovom slučaju mnogi fazoni su izgledali zaista krajnje spontano. Da, krajnje spontano i bili su takvi da im samo spontanost daje smisao. Indeksovci su glumci, oni glume, a njegove fore, bar neke od njih, nisu smele da izgledaju kao gluma. Đorđe ih je odigrao za oskara, perfektno, delovalo je sasvim spontano. Međutim, kad sam ga video da ih ponavlja, te da ponovo nekome izgledaju sasvim spontano... Ne znam... mnogo ljigavo...

Možda ipak nije trebalo da napišem ništa od prethodnog... Možda Miloš, ja i ostali koji misle to o njemu i nismo u pravu... Ne znam šta mi bi, nisam baš tip koji voli da piše takve stvari bez čvršćih argumenata od ovoga... Bar mi se čini da to nije do sada bio moj stil.  Embarrassed
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #19 у: 16.03 ч. 05.10.2007. »

     Није ми била намера да вас наведем на наставак расправе  Sad! Само сам нашла дела (+/- „“) дотичнога у pdf-облику, и послала линк ка истима. Нисам ни покушала да их прочитам (не зато што ме баш скроз не интересује шта тамо пише, него зато што имам шта друго да читам).
     Видим да смо Ђолета скоро сви слушали кад смо били мали, и да нам је углавном био симпатичан (други су га презирали, али никога, колико видим, није оставио потпуно равнодушног, тј. - свако ко га је чуо некако је одреаговао, има неко мишљење...). Има ствари које ми ни онда нису биле ни јасне ни симпатичне. Изгледа да сам Балашевића престала да слушам („пратим“) таман мало пре времена кад бих била у стању да почнем озбиљно и критички да размишљам о њему као друштвено активној индивидуи. Просто ме не занима његово мишљење о било чему од јавног, друштвеног и политичког значаја. Али и даље волим да чујем, рецимо, Снашу на салашу, или неко од остварења из тог давног периода. Ни иначе не волим превише политике у музици, тако да ми његови превише очигледно „политички обојени“ текстови никад нису били нарочито занимљиви. За доста осталих текстова не може се тек тако рећи да не ваљају (немам намеру да се упуштам у оцењивање степена искрености) - многи их сматрају патетичнима и сл., али има кад их није непријатно чути (шта год да је човеку бивало у глави кад их је пис'о) Smiley.
Сачувана
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #20 у: 23.01 ч. 05.10.2007. »

Da, Vučenoviću, delimo potpuno isto mišljenje. I upravo si ukapirao moju poentu. Mene pogađa upravo to njegovo foliranje i takođe me je pogodilo kada sam na televiziji video snimak koncerta sa identičnim štosevima koje je prosipao na ovdašnjem koncertu, a sve radi zgrtanja. I ja isto volim da zgrćem, kao verovatno i svi ljudi. Ali na tu vrstu foliranja, na tu vrstu lažne patetike, stvarno je bljutavo. Eto.

Ono oko pljuvanja tuđeg uspeha - na žalost, u ovoj zemlji su često uspešni ljudi koji to ne zaslužuju, odnosno koji prodaju stalno istu foru, a slepa masa to kupuje. Ovo mišljenje koje imam o Balaševiću, takođe imam i o Kusturici i Bregoviću, samo još mnogo gore. Oni su još mnogo, mnogo, gora vrsta profitera.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #21 у: 23.29 ч. 05.10.2007. »

Oh, ne mogu da verujem da sam najzad našao čak DVA istomišljenika po pitanju Balaševića... godinama se već osećam kao najcrnja crna ovca u svojoj okolini, te kako je super, te kako je duhovit, te kako je opozicion, te k*rci palci, a jedva obuzdavam želudačni sadržaj kad čujem takve akatiste... sad najzad mogu da oformim i interesnu grupu Smiley
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #22 у: 00.06 ч. 06.10.2007. »

Što se tiče Balaševića, Kusturice, Bregovića i mnogih drugih: mislim da ovde dolazi do zamene teza ili bar preplitanja tema. Ako detaljnije proučimo živote mnogih, mnogih čuvenih umetnika i naučnika, pronaći ćemo u njima detalje koji ih predstavljaju kao negativne ličnosti. Primere bih mogla da navodim do sudnjeg dana i dalje, od Leonarda da Vinčija do nacizma. Ali to nimalo ne umanjuje značaj njihovih dela. Dakle, Balašević čovek može nam se sviđati ili gaditi, ali Balašević pesnik je nešto drugo. Uostalom, kada danas govorimo o delima najpoznatijih umetnika i naučnika, ne pitamo se da li su oni bili dobri ljudi, dobri očevi, sinovi, muževi i prijatelji, niti kakva je bila njihova politička orijentacija, nego o kvalitetu njihovih dela.

Time ne bih nikoga da branim, samo zastupam teoriju po kojoj nečiji umetnički ili naučni dometi ne moraju biti u nužnoj korelaciji sa moralnim, emotivnim i ostalim kvalitetima dotične ličnosti. Ne samo da ne moraju biti, već vrlo često i nisu Wink
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #23 у: 01.44 ч. 06.10.2007. »

Нешто сам прегледала тему, па набасах и на:

ostali njegovi tekstovi su potpuno patetični.

'Ес ти, брате, прочит'о Гетеове Јаде младога Вертера? Е, ТО је патетика! Ја сам то прочитала одавно, и не сећам се ничега осим да је био нешто несрећан - да л' због љубави или чега сличног, небитно, и онда је остатак књиге о томе како он жели да умре од туге, одн. да нађе начина да се убије. И тако...
Немој да је некоме пало на памет да покушавам да пљујем по Гетеу! Само ми је жао што нисам нешто друго његово прво прочитала. Овако ми се не мили. Знате како је са првим утиском...
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #24 у: 02.05 ч. 06.10.2007. »

Iskoristiću odmah prethodnu poruku i primer Vertera kao nešto što, šire gledajući, ide u prilog mojoj tezi: zamislite samo kad bismo Geteu na dušu stavili svo zlo koje je Verter objektivno izazvao? Ali bez obzira na sve, moramo ga smatrati velikim i izuzetno značajnim, što i jeste.

Mada ja lično baš i nisam neki njegov ljubitelj Wink

Ala nam ide od ruke ovo oftopi... kovanje Wink Začas stigosmo od Balaševića do Getea Smiley
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #25 у: 02.29 ч. 06.10.2007. »

Шта ћу, кад се при помену Гетеа прво сетим патоса  Smiley
Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #26 у: 15.18 ч. 06.10.2007. »

Oh, ne mogu da verujem da sam najzad našao čak DVA istomišljenika po pitanju Balaševića... godinama se već osećam kao najcrnja crna ovca u svojoj okolini, te kako je super, te kako je duhovit, te kako je opozicion, te k*rci palci, a jedva obuzdavam želudačni sadržaj kad čujem takve akatiste... sad najzad mogu da oformim i interesnu grupu Smiley
Heh, ne znam gde ti živiš, ali on je u mom kraju među Srbima uvek smatran za najvećeg izdajnika, malo ga ko voli... Nemam ja ništa protiv toga da ljudi imaju različite ukuse i sklonosti, ali ne volim pljuvanje bez argumenata. A reći za njega da je profiter zato što je "delovao iskreno, a posle se videlo da ponavlja štosove" meni je pomalo smešno. On je zabavljač, pesnik, kantautor, nije njegov posao da bude originalan u svakoj izgovorenoj reči, no da zabavi one koji žele da ga čuju. To je sve.
Možemo da volimo ili ne volimo njegova pisana dela, ali da volim ili ne volim njega i tome još i dajem velik značaj... jok ja. Simpatičan mi čikica, no ne zbog svojih javnih nastupa, no zbog nekih postupaka za koje niko ne zna i niko neće ni saznati.
Сачувана
Milanaaa
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 12


Volim oblake... što prolaze, tamo... divne oblake!


« Одговор #27 у: 20.40 ч. 04.03.2010. »

Ostaje nam to što  se volimo

Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu,
k'o u ruskom romanu, taèno tako.
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.

U poslednje vreme ja ga viðam sve reðe,
samo onda, uglavnom, kad nešto slavi.
On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže:
"Nisi bio odavno".

I seæamo se dana kad smo još bili
divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi
što smo bliži sledeæoj litri.

Pitam ga da l' zna da si otišla,
da si otišla.
"Ma nije strašno", kaže on,
"Imala je drugog, to znaš".
Pitam ga da l' zna da se volimo,
da se još volimo.
"Ma baš si smešan", kaže on,
"ponekad si klinac, baš".

Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
vidi nebo i zemlju, ma, ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši,
koji laže i voli.

Mada smo uèili istu grubu životnu školu,
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom' se potajno moli.

I zato vraæam prièu na vremena
kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi
što smo bliži sledeæoj litri.

Pitam ga šta sad, kad si otišla,
kad si otišla.
"Ma budi mangup", kaže on,
"ima mnogo sliènih njoj".
Pitam ga da l' zna da se volimo,
da se još volimo.
"Ma koješta", gunða on,
"dodaj bokal stari moj".

Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
al' je imao sreæe, ja vidiš nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.

I sve mi se èini da ne postoji naèin
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu èitav svet, jer u èašu
može svašta da stane.

I seæamo se dana kad smo još bili
divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi
što smo bliži sledeæoj litri.

Pitam ga da l' zna da je nevažno
što si otišla.
"Avantura", kaže on,
"šta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to što se volimo,
što se volimo.
"Da l' zbog vina", kaže on,
"al' ovo smešno postaje".

Pitam ga da l' zna. . .


Za sve je kriv Toma Sojer


Jedne letnje noci tople Cile, Picuka i ja
Poneli smo nesto klope da se nadje za dan-dva
Pa smo krenuli u Brazil il' do juznih mora bar

Smisljali smo neki fazon, kovali smo dugo plan
Dzungla, zlato i amazon, pa je dosao taj dan
Dunavom do Crnog Mora, sve je dalje prosta stvar

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi
Dok smo gledali kroz krosnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Kriv je on

Birali smo dugo camce, maznuli smo jedan zut
Poneli smo cak i mamce da bi pecali uz put
Cinilo se na pocetku da ce provod biti lep

Al' nestalo nam prvo hleba, mucila nas strasna glad
Onda grom iz vedra neba i oluja kisa, grad
Al' na srecu tad nas neki cica primio na slep

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi
Dok smo gledali kroz krosnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Kriv je on

Vratili nas sutra kuci, jao, sto me bio stid
Pa sam hteo krisom uci, sunjao se uza zid
Videla me prva mati: Opa, vratio se sin

Na to otac rece samo: Neka, nek je ziv i zdrav
Al' sam ipak tu i tamo posle bio cudno plav
Pa su me u skoli dugo zvali Haklberi Fin

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi
Dok smo gledali kroz kros"ju kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Za sve je kriv Toma Sojer



Odlazi cirkus

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
Širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus u širokoj ravnici.
U kišnoj noći za njim se srebri trag.
Odlazi fakir i artisti na žici
i tužni pajac što bio mi je drag.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Pričaće deca o svetlima arene,
vežbaće krišom kod kuće neki štos.
Ali već sutra, čim proðe neko vreme
samo će retko pomišljati na to.

Ostaće okrugli trag na mestu šatre,
tu gde se hrvao sa tigrom hrabri grk.
I par plakata, na njima gutač vatre
kome će klinci već nacrtati brk.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Laku noć dame i gospodo.
Eto, i ova predstava je završena.
Nadam se da ste uživali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da æemo se još videti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaæin a ko je bio gost?

Odlazi cirkus, za sve je bolje tako.
Mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naæi lako
jer drugi cirkus ce doæi u naš grad.

Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik.


Neke od lepših  :)
Сачувана

A beauty that would have made Petrarch sing and Dante kneel.
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #28 у: 21.33 ч. 04.03.2010. »

   Не знам где ово да сместим, па ћу овде.

   Синоћ сам на концерту Звонка Богдана чуо да је песма ''Јесен стиже дуњо моја'' била кабаретски шлагер у Пешти 1912. године. (На српски ју је, каже Звонко Богдан, препевао Јован Јовановић Змај.)
   Нисам то знао, па к'о велим да испричам и вама. Мислим да мало ко то зна.

Ево после три године и једног осврта на ово.  Smiley

Постоје две песме са истим именом. Једна се зове „Јесен стиже, дуњо моја“ и у питању је препев мађарског шлагера који помињеш, данас познат у извођењу Звонка Богдана. Друга, са истим насловом, позната и као „Јесен стиже, дуњо моја, јесен рана“ је тамбурашка песма домаћих аутора из 19. века, ван Војводине и локалних кафана скоро непозната.

Балашевићева песма се зове „Свирајте ми ’Јесен стиже, дуњо моја’“ и у њој пева о томе како је на свадби своје велике љубави која се удаје за другога од музичара тражио да му свирају песму „Јесен стиже, дуњо моја“. Не знам да ли је икад ико питао Балашевића о овоме, али ја сам убеђен да је песма о којој пева заправо „Јесен стиже, дуњо моја, јесен рана“.

Забуну прави и спот за Балашевићеву песму у којој свира управо популарни шлагер, а та песма је коришћена и у скорашњем филму „Јесен стиже, дуњо моја“. Песма о којој ја говорим звучи овако:

http://www.youtube.com/watch?v=5tJ9RQ152a0

и у питању је песма која заиста није „за весеље и сватовац“ и у којој заиста „звоне тамбуре“, за разлику од Богданове песме у којој гуди виолина и која се може чути на весељима.

И о овоме мало ко зна, па ко велим, да испричам и ја.  Smiley
« Задњи пут промењено: 21.36 ч. 04.03.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Обрен Старовић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Обрен Старовић
Струка: рачунарство и аутоматика
Поруке: 102


« Одговор #29 у: 00.07 ч. 18.05.2010. »

И`м со сорри фор тхе шорт хаирцут. Cry
Нећу ваљда сам писати кад имам ону магичну копцију опирања. Roll Eyes Grin

       Galicija
Pred zoru je sa njine strane obicno muk
pod velom magle zvecka osmi kozacki puk
i svu noc mi inje kamuflira sinjel
uz polegli brest

U inat cu i ovo pismo poslati
znam, ime i adresa nisu poznati
dok tikvan-postar ne skonta
ko to ceka sa fronta, kakvu dobru vest

I tek da znas, ovo na slici je
naoko pitomi pejsaz Galicije
al' mira ni cas, sve zivo pali na nas
fotograf jedini metkove spara

Oberst kao lud olovo rasipa
fotograf jedva katkad okine sa nasipa
na nadosloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli, daleko

U sumrak je sa njine strane obicno zal
zatuzi adjinokaja k'o ranjeni zdral
al' postane krotka kad drmne je votka
onako na belo

Pod mojom sapkom lavovi se baskare
u snu mi pletes beli sal za maskare
sva se pobrka predja kad te obgrlim s' ledja
kao violoncelo

I tek da znas, mesec u zici je
zvone na vecernje zvona Galicije
i neka mi to ne uzme nebo za zlo
al' ti si jedino cemu se molim

Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti
ma, da sam 'teo, vec sam sto put mog'o ginuti
dok otice Visla, natraske, van smisla
i krecu jata pokisla, daleko
Сачувана

Иде Црвенкапица шумом.  Наиђе неписмени вук и каже:
-Шта то носиш баци?
И Црвенкапа баци. . . . .
pitalica
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 10


« Одговор #30 у: 09.35 ч. 28.05.2010. »

Jedna lepa, koju nije pisao za sebe:

Kazna i zločin

Samo ti si znala moj kod
Moju narav bolje od svih
Kad mi treba sidro za brod
Kad mi treba rima za stih

Ne znam kad je poslo na zlo
Sitne lazi, sumnje i strah
A kad zvijezda padne na tlo
Vise nije zvijezda neg' prah

Kazna je sto pamtim tvoj smijeh
Kazna je sto suvise znam
Zlocin je sto prizivas grijeh
I jos brines da l' zivim sam

Kazna je taj zivot za gros
Kazna je zig dodira tvog
Zlocin je sto volis me jos
Bog nek' prosti, zato je Bog

I jos jedan tamno siv grad
Nova prazna boca uz skut
I jos jedan hotel k'o Had
I jos jedna zena pred put

A kraj tebe opet lik nov
Novi izgovor za zlu kob
Da l' ti treba sesir ili krov?
Da l' ti treba gazda il' rob?
Сачувана
pitalica
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 10


« Одговор #31 у: 09.36 ч. 28.05.2010. »

Još jedna:

Svadbarskim sokakom

Skrenem katkad slucajno il' ne u onaj sokak kojim svadbe prolaze
do tog ugla brojim korake a od tog ugla dalje brojim poraze

Obicno s jeseni i kad je oblacno odbjegla sjenka mi se vrati konacno
uzalud mijenjam adrese sam crni vrag mi je donese tu

I vjesto smislim nesto utjesno
u tom sam dobar, kazu, to najbolje znam
trudim se, ne uvijek uspjesno
tragove svoje da sam sebi zavaram

Obicno nocu kad je vjetrovito samoca napusti svoje korito
ta mutna rijeka poplavi poljane sjecanja u glavi svud


I naprosto se tuga desi jer naprosto si tu gdje jesi
i naprosto je trista cuda
predrasuda sad izmedju nas

Kad ljubav umre jedan zali
kad ljubav umre jednom fali
i bome nije lako kad naidje sokakom kojim svadbe prolaze

Ponekad jos osjetim tvoj dah
kao nekad kad se okrenes u snu
kao lahor dirne me na mah
kad smo i casa i ja prilicno pri dnu

Obicno uvijek i slicnim danima proslost se navali kao planina
na tom cu vrhu da sazrem jer samo s njega nekad nazrem nas
Сачувана
Iris-Amor
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Iris Tahirovic
Струка: ekonomista
Поруке: 31


Stay positive.


« Одговор #32 у: 10.01 ч. 09.11.2014. »

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna.
Сачувана
Iris-Amor
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Iris Tahirovic
Струка: ekonomista
Поруке: 31


Stay positive.


« Одговор #33 у: 10.02 ч. 09.11.2014. »

Ako dirneš u čivutski vrt… Kletvu ćeš nositi ko
srebrn zvončić…
Bićeš žedan kraj bunara… I siromah s puno
para…
Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić…
Сачувана
jadranka84
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: dipl. novinarka
Поруке: 129


« Одговор #34 у: 09.44 ч. 27.12.2015. »

"Godine nas obrade različito...
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi."
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!