Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
13.26 ч. 22.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: kako je od smej postalo smeh (ili obrnuto)  (Прочитано 5111 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« у: 08.23 ч. 18.07.2007. »

Primetio sam da se u starijim tekstovima pojavljuje smej umesto danasnjeg smeh, a opet i danas imamo dosta reci koje su nastale od reci smej.

Kako je doslo do ove promene?
Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 11.27 ч. 18.07.2007. »

Током средњег века у многим деловима нашег језика изгубио се глас х. Он је или потпуно нестајао из речи (леб одн. љеб, рас(т) од храст, алва од халва и сл.) или се замењивао њему унеколико сличним гласовима к (задњонепчани као и х и њему заправо и најсличнији; појављује се и у првом лицу једнине аориста у неким дијалектима: бик, дођок, одок, нађок, виђек, али се у некима другима на том месту х изричито губи: би, дођо, одо, нађо, видо), затим в (струјни као и х, нпр. марва, зевати и др.), ј (које је убацивано између или у близини самогласника тамо где је х испало, нпр. кујна од кухиња или промаја - уп. са мах; а као што то иначе ј у говорном језику уме да чини), или с (које се у неким дијалектима појављивало и у једнини уместо ранијег х под утицајем очуване множине са спроведеном сибиларизацијом х : с, нпр. орас од орах према ораси, тепис и сл.) и г (најчешће у заменицама: њиг, иг од њих, их). Е, тако је и од смех настало смеј одн. смиј (ијек.). Постојали су и дублети широм дијалеката, као што су орас и орај; или чак различити начини замене у истим или сличним речима и у оквиру једног дијалекта, нпр. кинути од кихнути и кијати од кихати - у првом се х изгубило а у другом је замењено са ј, наравно због самогласничког окружења, а вероватно и овде прво се изгубивши, или кујна и кувати, кувар(ица). Турцизми су посебно били подложни губљењу и замењивању гласа х: сат од сахат, машала од машалах, аџија од хаџија - отуд и презиме Аџић - мува од муха, дуван од духан и др. Када је касније нормиран наш књижевни језик према народној основици, норма је прописала да х треба повратити у све речи где му је по етимологији место (хлеб одн. хљеб, храст од рас(т), махнути од манути, орах од орас или орај и др.), иако се оно изгубило у неким дијалектима; осим онде где је замена довољно укорењена у језику да се не би могло инсистирати на етимолошки исправним облицима (кувати, рвати се или рђа; ваља приметити да је у хрватском кухати, хрвати се и хрђа, јер се код Хрвата х није тако често губило, будући да је сâмо то губљење у ствари утицај турског на наш језик, а зна се ко је био под Турцима - тако и у хрватском само муха и духан, а код нас и мува и муха и дуван и духан, мада се облици са в много чешће чују). Елем, оне изведенице које су настајале од тих облика без х такође су остале укорењене и неизмењене, међу њима и смејавица одн. смијавица (ијек.) и друге (отуд, дакле, та "промена"), док су оне изведенице које су настале раније, кад је х још било присутно у народном језику, и код којих је спроведена палатализација или сибиларизација, такође остајале непромењене чак ни у народном језику: душа, Орашац, ораси, теписи и др. (мада и ораји у неким дијалектима). Занимљиво је поменути и групу хв, која је у неким дијалектима просто дала в, јер се х изгубило, а у неким другим је "еволуирала" у изговору у ф: кава и кафа, вала и фала од хвала. У бошњачком стандарду прописан је управо "етимолошки" облик кахва спрам српског стандардног кафа и хрватског стандардног кава. (Дијалекти и једних и других, наравно, варирају без обзира на стандардни облик.) Бошњачки је посебно специфичан јер тежи к томе да уведе х чак и у речи у којима му ни по етимологији није место: лахко, мехко, гохлуб.

Хм, то је све у свему (х)историја гласа х... Wink
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #2 у: 16.46 ч. 18.07.2007. »

Da li to znaci da je danas smej neispravno, kao i smehati (se)?
Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #3 у: 23.09 ч. 18.07.2007. »

Да, х је враћено у смех (ијек. смијех) као и у већину других речи где му је по етимологији место, али оне изведенице као што је смејати се (ијек. смијати се) или смејуљити се (смијуљити се), које су већ биле настале од смеј/смиј остале су непромењене јер су устаљене у том облику. Смехати се, исмехати (за исмевати), као и промаха, зехати (за зевати), проха (за проја), аждаха (за аждаја; аждаха се чује код неких људи, али то је црквенословенизам, реч из црквеног речника, а у савременом српском није исправна) и сл. једноставно никад нико није говорио, па је бесмислено тако прописивати.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #4 у: 01.08 ч. 19.07.2007. »

Eto odličnih primera nasumičnosti u razvoju jezika: "smejati" i "smejuljiti" od "smej", a srodni glagoli "smeškati" i "smešiti" od "smeh". (Moguće je da su dva poslednja nastala u Hrvatskoj pa odande došla ovamo - u tepanju detetu često će se reći "Ma ko se to meni mejki", što ukazuje na to da bi jezik podneo oblik "smejkati".)
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #5 у: 11.44 ч. 20.07.2007. »

Eto odličnih primera nasumičnosti u razvoju jezika: "smejati" i "smejuljiti" od "smej", a srodni glagoli "smeškati" i "smešiti" od "smeh". (Moguće je da su dva poslednja nastala u Hrvatskoj pa odande došla ovamo - u tepanju detetu često će se reći "Ma ko se to meni mejki", što ukazuje na to da bi jezik podneo oblik "smejkati".)

Hm, ko bi to rekao, Neskafice.
Vi ste u stvari jedna velika maza Smiley
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!