Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
22.54 ч. 23.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Превод Вордпреса  (Прочитано 60819 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« у: 13.14 ч. 05.08.2007. »

Пошто Вордпрес одавно није превођен, решио сам да почнем да радим на преводу. Освежио сам превод који сам имао са последњим издањем .pot датотеке коју сам нашао на званичном месту програмом poEdit. Изменио сам већину ствари и сада је остало стотинак непреведених израза и стотинак нејасних. У оба случаја то су већином изрази из увозника са других платформи (Blogger, LiveJournal, Movable Type итд) и из датотеке widgets.php која је додата у последњем издању Вордпреса.

Хтео сам да питам овде да ли би могли у овој теми да се укључе људи да се утврде преводи неких израза који су специфични за Вордпрес (али и неких других израза) и да се разјасне евентуална питања у вези превода.

Мислим да би требало да ова апликација буде преведена на српски, јер је то данас најпопуларнија блог платформа.

Овде ћу навести изразе за које би требало да се стандардизује превод (за неке ћу дати објашњење а остали су добро познати па мислим да не треба):

trackback, pingback, permalink

tag – када се употребљава за кôд, а друго важније је употреба која почиње од следећег издања Вордпреса као кључне речи које описују текст (као што је у употреби на „веб 2.0“ местима (Technorati, Flickr итд)

taxonomy – исто везано за следеће издање и тагове

sidebar

widget – од последњег издања употребљава се у „sidebar“-у; поља која се додају као на пример последњи уноси, последњи коментари, неки РСС извор итд.

Excerpt

custom field

Author mapping

Slug – то је име чланка које ће се појављивати у УРЛу, нпр. чланак се зове „Превод Вордпреса“, али аутор хоће да му у УРЛу пише ASCII-јем па у пољу Post Slug унесе prevod-vordpresa. Може да се тако даје и за категорије.

Permalink structure – исто везано за структуру УРЛа, само се овде бира како ће она изгледати, нпр. да ли да садржи датум у себи па да буде као /2007/08/05/prevod-vordpresa/ или да има име категорије /prevodi/prevod-vordpresa/ и разне друге комбинације

Bookmarklet – мислим да већина зна шта је ово

Timestamp

Thumbnail – ово се појављује и на другим местима: да ли треба преводити као сличица или како?

У преводу који је постојао прихваћени су неки термини па сам је наставио да их користим у непреведеним изразима:

Post – чланак

Page – страна (разлика између стране и чланка је што су стране на неки начин статичне и не улазе у препознатљиву блог хијерархију као чланци)

Draft – нацрт

Template – шаблон

Theme – тема (спољашњи изглед блога)

Option – коришћено опција, можда треба „могућност“?

Такође, неке скраћенице су транскрибоване на ћирилицу, да ли их треба тако оставити или их писати у оригиналу или за њих постоји превод?

URL и URI (коришћено УРЛ и УРИ), ID (ИД), IP (ИП), RSS (РСС)

На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?

Blogger, Blogware, DotClear, GreyMatter, Movable Type, TypePad, LiveJournal, Textpattern

Можда сам нешто заборавио, ако се сетим написаћу овде. Надам се да ћете се укључити, јер мислим да би требало коначно завршити овај превод.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 13.59 ч. 05.08.2007. »

На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?

Blogger, Blogware, DotClear, GreyMatter, Movable Type, TypePad, LiveJournal, Textpattern

Боље остави у оригиналу.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #2 у: 16.06 ч. 06.08.2007. »

Цитирано: Милан Динић
Овде ћу навести изразе за које би требало да се стандардизује превод [...]

Стандардизација у преводу напросто не бива, ни у свету, а посебно не код нас. Највиши ниво организације је друштванце које дуже заједно ради на преводима, па је већ усвојило неке изразе између себе.

Уместо тога, сведе се на то, посебно ко ради мање-више сам, да сам размисли, размотри туђа мишљења која се по правилу не поклапају, и онда лично преломи (или се ужасне метежа, па одустане од посла :)

Можеш увек и да бациш поглед на речник „Миркокњиге“ (http://www.mk.co.yu/pub/rmk/) и кооперативни „Речник рачунарских израза“ (http://recnik.prevod.org/).

Цитат
trackback, pingback, permalink

permalink — трајна веза

За те појмове на -back или back-, свиђа ми се префикс контра-. Обично се и употребљава за ствари које долазе са „погрешне“ стране у односу на ону очекивану: контранапад, контрабавештајац, контрапредлог, итд. Примењено овде, рекао бих:

trackback — контравеза

pingback — контрапинг

За trackback Википедија вели да се најчешће неформално користи наместо linkback, које обухвата више сличних појмова, међу којима и trackback. Зато „контравеза“, а за уско значење, ако је потребно, употребио бих „контратраг“.

Цитат
tag – када се употребљава за кôд, а друго важније је употреба која почиње од следећег издања Вордпреса као кључне речи [...]

За кôд, користи се претежно „ознака“. Као кључна реч, ако је „ознака“ превише обично, могло би „етикета“, под условом да се негде у близини не мува label које и означава нешто друго. У ствари, најбоље би било ако се tag и label употребљавају наизменично за исте ствари (не разумем се много у блоговску технологију), што би потпуно одрешило руке за „етикету“.

Цитат
taxonomy – исто везано за следеће издање и тагове

Лично нисам гадљив на кованице античког порекла, па ми не би сметало „таксономија“. Мада, како ми се чини, „разврставање“ би такође сасвим легло.

Цитат
sidebar

Овде се користе разне ствари, највише волим „бочна трака“.

Цитат
widget [...] поља која се додају као на пример последњи уноси, последњи коментари, неки РСС извор итд.

Ово је исто као и за графичка сучеља, шклопоција која додаје неку функционалност. Виђао сам или „контрола“, што ми се више допада, али налази се и само пресловљено, „виџет“.

Цитат
Excerpt

„Извод“? Или је нешто посебно овде, чему не приличи ово уобичајено значење?

Цитат
custom field

За custom има милион решења и полурешења :) Лично волим „посебно“ — „посебно поље“.

Цитат
Slug – то је име чланка које ће се појављивати у УРЛу [...]

Ово је енглеска реч која ми непрекидно уноси забуну — није ми јасно како исту ствар могу користити за пужа, тане (метак), или јединицу масе нешто мању од 15kg? :) И ко зна шта још.

Тако да овде, одустајем од поштовања првенства (обично најрадије гледам да у преводу успоставим аналогију какву је на енглеском наумио проналазач), већ идем гордо на „Да сам ја то измислио, како бих га назвао?“ Рецимо... „подлошка“? Оно што уметне испод правог наслова, да подржи додатну функцију повезивања.

Цитат
Author mapping

Овде је mapping у класичном значењу „пресликавања“: имена аутора сликају се у корисничка имена с разних страна (или обрнуто, нисам баш разумео :) Мада, шта сад, што да не и „мапирање“. Значи „пресликавање аутора“ или „мапирање аутора“.

Цитат
Permalink structure – исто везано за структуру УРЛа, само се овде бира како ће она изгледати [...]

„Састав трајних веза“?

Цитат
Bookmarklet – мислим да већина зна шта је ово

Незгодно. Нисам чуо раније, али по Википедији, по функцији комбинација bookmark и applet. Зависи и од тога како је преведено bookmark; можда би могло уз атрибут „живи“, нпр. „живи маркер“ или „живи обележивач“. Као „живи песак“ према оном баштенском, питомом.

Цитат
Timestamp

Виђам „временска ознака“ или „ознака времена“, али ми је то некако неупечатљиво, па радије користим „временски печат“.

Цитат
Thumbnail – ово се појављује и на другим местима: да ли треба преводити као сличица или како?

Да, „сличица“ је уобичајено. Мада се чула и могућност „палчица“, али се некако мало коме примила (ја обично волим ређе коришћене речи, али се ни мени из неког разлога не допаде...)

Цитат
Post – чланак

Стандарно загуљено. Кад не видим баш „пост“, најчешће видим „порука“, што је већ натегнуто за форуме, а баш не иде за блог. Слично томе, „чланак“ је обично нешто са извесном структуром, главом, разрадом и репом, док post може бити и једна реченица, једна реч уз везу ка нечему, или тако нешто збрзано :)

Какво год да је решење, свакако би требало да се природно може употребити као објекат за „написати“, попут „...написао сам један <бућ> о томе, погледај на мом блогу.“ (нпр. и порука и чланак задовољавају овај критеријум, мислим да су се зато и примили понегде).

Цитат
Page – страна [...]

Ма да, шта се има ту размишљати, страна је страна, једнако и на енглеском.

Цитат
Draft – нацрт [...] Template – шаблон [...] Theme – тема

Све уобичајено.

Цитат
Option – коришћено опција, можда треба „могућност“?

Ја више волим да ми је „могућност“ feature. „Опција“ је исто уобичајена овде.

Цитат
Такође, неке скраћенице су транскрибоване на ћирилицу, да ли их треба тако оставити или их писати у оригиналу или за њих постоји превод?

Опет проблематично :) Лично волим да их пребацујем у ћирилицу, да би се избегле недоумице („временска зона CET важи у...“ — СЕТ или ЦЕТ? :), а примећујем и да они који писано комуницирају ћирилицом, једнако најчешће склизну на ћириличне варијанте (кад погледаш, и ти си тако учинио горе :)

Чини ми се да ово решење и не би било толико спорно, док се не дође до скраћеница које садрже X, Y, W, Q :) Ја волим доследност, па тако нпр. XML пишем као ИксМЛ, или BMW као БМВ, али се људи често накостреше. У принципу, водим се за строго-латиничним језицима, где се баш тако и чини; нпр. КГБ је био KGB, ЦАГИ је TsAGI, итд.

Што се превођења скраћеница тиче, обично се преводе само оне од дуготрајног и врло широког значаја, нпр. ОЕБС уместо OSCE, што бих ја за мало коју устврдио у рачунарском свету. Редак изузетак би ми био, рецимо, ОЈЛ (Општа јавна лиценца) према GPL, јер гура већ две деценије и све више постаје окосница политичких размирица у информатичкој сфери.

Цитат
На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?

Правопис је ту јасан, осим ако није у питању опскурно властито име, којем се не може тачно утврдити значај, онда мора бити пресловљено када се пише ћирилицом. То никако не може важити за блог-платформе, где је вероватно чак обичај да се на лицу места повежу са домаћом страном дотичног програма.

У пракси, наравно, ово се правило често изврдава. Вероватно стога и што Правопис дозвољава писање у оригиналу када се пише латиницом. Тако да ако оставиш у оригиналу, строго речено није у реду, али се тако ради, те се ради :) Лично бих ипак транскрибовао, тим пре што корисник увек може да кликне и обавести се ако га интересује.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #3 у: 16.31 ч. 06.08.2007. »

permalink, moze i stalna veza. Nekako mi deluej da bolje odgovara negotrajna veza, posto to niej veza koja traje nego veza koja se ne menja.

trackbak - povratna veza, mislim da je bolej nego kontraveza. "kontra" je ipak strana reci i obicno je u upotrebi u neknjizevnom jeziku

custom fiedl - korinicko polje. Ovde custom vise goori o tome d akorsinik moze d amu promeni znacenje nego da je to neko posebno polje.

slug - mozda: umetak (je naziv clanka koji se umece u URL)

permalink structure - struktura stalnih veza (strukturaje vise nego odomacena rec pa e ne moram prevoditi)

timestamp - pored vremenski pecat, moze da prodje i kao vremenski potpis

thumbnail - slicica, mada moze recimo da se usvoji sliculjak, da se napravi razlika izmedju male slike i male slike koja ukazuje na vecu.


post - na blogu svakako vise odgoara clanak


Сачувана

Страјдер
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Страхиња Радић
Струка:
Поруке: 9


Слобода и одговорност


« Одговор #4 у: 21.33 ч. 06.08.2007. »

Стандардизација у преводу напросто не бива, ни у свету, а посебно не код нас. Највиши ниво организације је друштванце које дуже заједно ради на преводима, па је већ усвојило неке изразе између себе.

Није баш тако. Руски преводи су прилично стандардизовани. Тачно се зна како се шта преводи.

Цитат
Уместо тога, сведе се на то, посебно ко ради мање-више сам, да сам размисли, размотри туђа мишљења која се по правилу не поклапају, и онда лично преломи (или се ужасне метежа, па одустане од посла Smiley

Ово је ситуација са српским језиком, прецизније са Србима из Србије који се руководе оном народном: „два Србина, три партије“.

Цитат
Цитат
trackback, pingback, permalink

permalink — трајна веза

Или „фиксна веза“, што користим на мом вебнику („вебник“ је моја варијанта онога што се на енглеском каже „blog“).

Цитат
За те појмове на -back или back-, свиђа ми се префикс контра-. Обично се и употребљава за ствари које долазе са „погрешне“ стране у односу на ону очекивану: контранапад, контрабавештајац, контрапредлог, итд. Примењено овде, рекао бих:

Мислим да је Пеђа овај пут дао бољи предлог: „повратно ...“.

Цитат
Ово је исто као и за графичка сучеља, шклопоција која додаје неку функционалност. Виђао сам или „контрола“, што ми се више допада, али налази се и само пресловљено, „виџет“.

Или „(графички) објекат“.

Цитат
Цитат
Excerpt

„Извод“? Или је нешто посебно овде, чему не приличи ово уобичајено значење?

Колико ја знам, „excerpt“ је „одломак“ или „цитат“ из неког текста.

Цитат
Цитат
custom field

За custom има милион решења и полурешења Smiley Лично волим „посебно“ — „посебно поље“.

Основно значење у рачунарском смислу је  „прилагођено“, а може бити и „произвољно“.

Цитат
Цитат
Slug – то је име чланка које ће се појављивати у УРЛу [...]

Ово је енглеска реч која ми непрекидно уноси забуну — није ми јасно како исту ствар могу користити за пужа, тане (метак), или јединицу масе нешто мању од 15kg? Smiley И ко зна шта још.

„Парче“? Wink

Цитат
Цитат
Author mapping

Овде је mapping у класичном значењу „пресликавања“: имена аутора сликају се у корисничка имена с разних страна (или обрнуто, нисам баш разумео Smiley Мада, шта сад, што да не и „мапирање“. Значи „пресликавање аутора“ или „мапирање аутора“.

Још једна варијанта коју вреди размотрити би била и „доделе аутора“.

Цитат
Цитат
Permalink structure – исто везано за структуру УРЛа, само се овде бира како ће она изгледати [...]

„Састав трајних веза“?

Или „структура“. Нема потребе на силу изостављати латински израз који је дуже време одомаћен.

Цитат
Цитат
Thumbnail – ово се појављује и на другим местима: да ли треба преводити као сличица или како?

Да, „сличица“ је уобичајено. Мада се чула и могућност „палчица“, али се некако мало коме примила (ја обично волим ређе коришћене речи, али се ни мени из неког разлога не допаде...)

Овде нема потребе дословно преводити са енглеског. Смисао је „слика која служи као представа веће слике“. Могуће варијанте су „умањена слика“ или „сличица“, мада је ово последње ускраћено за један смисаони ниво.

Цитат
Цитат
Page – страна [...]

Ма да, шта се има ту размишљати, страна је страна, једнако и на енглеском.

Или: „страница“.

Цитат
Цитат
Option – коришћено опција, можда треба „могућност“?

Ја више волим да ми је „могућност“ feature. „Опција“ је исто уобичајена овде.

Ја ово преводим као „избор“.

Цитат
Цитат
Такође, неке скраћенице су транскрибоване на ћирилицу, да ли их треба тако оставити или их писати у оригиналу или за њих постоји превод?

Опет проблематично Smiley Лично волим да их пребацујем у ћирилицу, да би се избегле недоумице („временска зона CET важи у...“ — СЕТ или ЦЕТ? Smiley, а примећујем и да они који писано комуницирају ћирилицом, једнако најчешће склизну на ћириличне варијанте (кад погледаш, и ти си тако учинио горе Smiley

Чини ми се да ово решење и не би било толико спорно, док се не дође до скраћеница које садрже X, Y, W, Q Smiley Ја волим доследност, па тако нпр. XML пишем као ИксМЛ, или BMW као БМВ, али се људи често накостреше. У принципу, водим се за строго-латиничним језицима, где се баш тако и чини; нпр. КГБ је био KGB, ЦАГИ је TsAGI, итд.

Моје виђење преноса скраћеница је да се прво покуша са преводом на српски, па онда са записивањем читања латиничних слова на српском, па тек онда са дословним преносом. Дакле, најбоље је превести, нпр. „General Public License — GPL“ на српски: „Општа јавна лиценца — ОЈЛ“, следеће на списку би било „гепеел“, а последње „GPL“. Највише користим прву варијанту.

Цитат
Редак изузетак би ми био, рецимо, ОЈЛ (Општа јавна лиценца) према GPL, јер гура већ две деценије и све више постаје окосница политичких размирица у информатичкој сфери.

Можеш ли мало да прецизираш шта си овим мислио?

Цитат
На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?

Ја увек пишем прилагођено српском правопису, дакле: „Блогер“, „Мувабл Тајп“, „Вордпрес“, итд.
Сачувана

Ако не цените вашу слободу, изгубићете је!
Ричард Метју Сталман
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #5 у: 01.01 ч. 07.08.2007. »

Цитирано: Страјдер
Цитирано: Часлав Илић
Редак изузетак би ми био, рецимо, ОЈЛ (Општа јавна лиценца) према GPL, јер гура већ две деценије и све више постаје окосница политичких размирица у информатичкој сфери.

Можеш ли мало да прецизираш шта си овим мислио?

Само сам хтео да појачам утисак присутности и важности, јер кад нешто и дуго постоји и све је више тема медија који нису изворно информатички (а што обично бива услед политичких разлога — овај град изабрао ово, на оном суду пресуђено онако...), онда мислим да његову скраћеницу свакако вреди превести. Односно, наравно, превести појам, па користити скраћеницу превода.

Никакво изражавање личног мишљења у вези конкретног примера, ОЈЛа, није ми била намера.
Сачувана
Страјдер
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Страхиња Радић
Струка:
Поруке: 9


Слобода и одговорност


« Одговор #6 у: 20.40 ч. 08.08.2007. »

Само сам хтео да појачам утисак присутности и важности, јер кад нешто и дуго постоји и све је више тема медија који нису изворно информатички (а што обично бива услед политичких разлога — овај град изабрао ово, на оном суду пресуђено онако...), онда мислим да његову скраћеницу свакако вреди превести. Односно, наравно, превести појам, па користити скраћеницу превода.

Никакво изражавање личног мишљења у вези конкретног примера, ОЈЛа, није ми била намера.

Да, али, колико ја знам, скраћеница ОЈЛ се у српском језику (односно оној његовој варијанти коју је користила већина чланова некадашњег „Нашег писма“) употребљава тек негде око 5-6 година, а не двадесетак.
Сачувана

Ако не цените вашу слободу, изгубићете је!
Ричард Метју Сталман
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #7 у: 22.38 ч. 11.08.2007. »

Захваљујем се свима на одговорима. Нисам се раније укључивао јер сам хтео да сачекам да више људи изнесе свој коментар.
Желим да напоменем да ми ови изрази нису били у потпуности непознати, ја сам и имао идеје како би их требало превести, али сам желео да чујем и друге коментаре јер овај превод не радим само због себе; ја увек могу да изменим оно што ми се не свиђа када га користим за сопствене потребе. Ту долазимо и до оне стандардизације: пре свега сам мислио на стандардизацију превода Вордпреса, знам да би немогуће било стандардизовати превођење код Срба.

Што се тиче конкретних превода, за већину отприлике сада знам како бих оставио, али они који су ми били најпроблематичнији и даље су остали нерешени.

Цитат
Цитат
Цитат
tag – када се употребљава за кôд, а друго важније је употреба која почиње од следећег издања Вордпреса као кључне речи [...]

За кôд, користи се претежно „ознака“. Као кључна реч, ако је „ознака“ превише обично, могло би „етикета“, под условом да се негде у близини не мува label које и означава нешто друго. У ствари, најбоље би било ако се tag и label употребљавају наизменично за исте ствари (не разумем се много у блоговску технологију), што би потпуно одрешило руке за „етикету“.
Пошто се овде ради о Вордпресу, користи се само tag, label се користи на Блогеру. Моја ранија идеја је била да се користи реч „ознака“. Tag у коду се користи на врло мало места у преводу (можда чак и на једном, код уписивања коментара, а то чак корисник и може да искључи), док је ова друга употреба распрострањенија. Да ли би било у реду да се користи „таг“ за код а „ознака“ за ово друго или да се користи предложена „етикета“, или „кључне речи“ (или можда да се „таг“ остави за ово друго, пошто видим да су неки то усвојили)?

Скраћенице — Као што сам горе написао, ја сам их транскрибовао зато што су већ тако коришћене у старом преводу, па сам ја тако наставио да би их касније лакше евентуално изменио. Уколико би остале у оригиналу, да ли све да остану, пошто сам видео да се сада на званичном документу за ID користи ИД?

Цитат
Ово је исто као и за графичка сучеља, шклопоција која додаје неку функционалност. Виђао сам или „контрола“, што ми се више допада, али налази се и само пресловљено, „виџет“.
Цитат
Или „(графички) објекат“.

„Графички објекат“ не иде, чини ми се, овде, јер не мора да буде графички, тачније у већини случајева је текстуални. Само „објекат“ би могло. Овај израз се сада све више појављује код ових „2.0“ услуга па би га требало некако прилагодити.

И на крају, једна реч коју сам заборавио у првој поруци: spam. Видим да се све више користи само као „спам“; да ли тако оставити или треба користити „нежељени коментари/повратни пингови“ или направити неку другу кованицу?
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #8 у: 08.49 ч. 12.08.2007. »

Za tag mozda moze da odradi posao beleg ili žig?

Sa spamom je nezgodna situacija jer reč spam u originalu nema nikakve veze sa neželjenom poštom već je taj naziv nastao u žargonu. U originalu spam je konzervirano meso, kao naš mesni narezak tak da prevoditi to bukvalno nema smisla. Ja obično prevodim kao neželjena pošta.
Сачувана

Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #9 у: 17.32 ч. 13.08.2007. »

Управо ми паде на памет једно опште за post: „напис“.
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #10 у: 23.19 ч. 06.09.2007. »

Ево, превод је такорећи готов. Таман да се заврши када крајем овог месеца изађе ново издање Вордпреса, тада да видим да ли нешто има ново. Све линије су преведене, али неке ствари би могле да се измене. Рецимо, widget сам ставио само виџет, а мислим да би требало некако другачије да се преведе, а не транскрибује. Да ли би било неправилно ставити „објекат“, знајући чему служи widget у Вордпресу? Гледао сам и ове странице, и чини ми се да објекат једини остаје. Молио бих за друга мишљења.

Такође једно правописно питање: да ли треба стављати велико В у речима као што су Ваш, Вама, Вас и сл. и у ком случају да а када не? Читао сам ову тему и по њој не би требало али опет да питам. (наравно, ово питање је у вези са преводом, за поруке које се појављују кориснику)
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #11 у: 20.22 ч. 11.10.2007. »

Није ме било неко време, видим да су се отворили нови подфоруми/теме око ћирилице и превођења за рачунаре, нешто се ради...

Елем, коначно заврших овај превод! Чекао сам да изађе ново издање Вордпреса 2.3 и за њега освежио по датотеку. Званично складиште српског превода се налази на адреси http://svn.automattic.com/wordpress-i18n/sr_RS/ . Једино што ми је остало непреведено је напредни уређивач текста tinyMCE, а он се не преводи преко Геттекста, него морају ручно све датотеке да се преводе, па зато касни (али то је и овако издвојени део, није сам Вордпрес, ко користи зна то).

Сигурно је да има грешака, па уколико будете користили овај превод молим вас да их јавите овде и да ми не замерите на њима. Код мене на блогу сам писао нешто више о начину локализације Вордпреса, инсталирању превода, структури превода.

Да напоменем да су овим преводом обухваћене две теме које долазе уз сам Вордпрес, док  друге које корисници сами преузимају врло вероватно неће приказивати преведен садржај, мораће нешто да се додатно уради са сваком појединачно да би радиле. Исто важи и за додатке. О томе ћу ускоро написати детаљне чланке.

Као што рекох, слободно изнесите ваше критике, предлоге, коментаре.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #12 у: 12.01 ч. 13.04.2008. »

Нема латиничког превода? Имаш бар једног корисника који би га довољно желео да сам петља око пресловљавања и осталог. Ред би био да запатиш sr_RS@latin (видим да је био sr_CS@Latn за старије верзије)...
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #13 у: 12.13 ч. 13.04.2008. »

Тек сад видим да си на свом блогу објашњавао људима како сами да праве латинички превод, уместо да се ти бавиш тиме. Шта знам, мени инат не би дозволио да га лично не спремим ;) Да ли то значи да горепоменутог треба упутити, ако има воље, да се јави Вордпресовцима ради одржавања латиничког превода у централи?
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #14 у: 15.29 ч. 13.04.2008. »

Тај превод сам почео да прво радим за своје потребе, а онда решио и да га поделим. У почетку сам се уходавао око самог превода, и то да постоји латинично издање ми није било много битно. Ствар је што се не преводи све преко геттекста него је било и десетак других датотека (са последњим издањем тај број је смањен) које су морале ручно да се мењају са сваким новим издањем (требало је да за ово издање и то пребаце преко геттекста, али није ушло у завршно издање, остаје за следеће 2.6, негде у августу, тада ће све ићи преко две геттекст датотеке). Зато нисам хтео да све дупло радим, да је била само једна ПО датотека, много лакше би било за објављивање и латинице, па ми можда то и урадио. Даље, нисам мислио да је онима који желе латиницу ово много битно, јер се овиме преводи само административни део (који се, логично, не види посетиоцима) и две теме које стижу уз пакет (а које нико не користи) и оне накнадне теме свеједно мора да се преводе (написао сам упутство за лакше превођење тих тема, још га нисам објавио, још мало да га дотерам), а људи су обично тражили латиницу за тај видљиви део.
Овако сам то време трошио на побољшавање квалитета превода и мислим да нисам погрешио (не жале се људи на сам превод, што ваљда нешто значи Smiley). Онај коментар што си ти видео сам изменио пре неколико дана, пошто су почели сада да траже људи латиницу, раније је било само написано да нема латинице тренутно.

Пошто постоји (велико) интересовање за латиничним издањем (веће него што је било за сам превод или ћирилицу), онда ћу почети да сада радим да постоји и оно, боље да имамо једно централно место и један превод, него да имамо различито превођење. Него прво да видимо како би то могло да се лакше да се уради, нисам разумео из овог Даниловог коментара да ли то на кућним рачунарима се покреће или на серверу ради (чини ми се да си ти негде писао да се за КДЕ (ваљда) „у лету“ пресловљава), је л’ можеш да помогнеш око тога или да контактирам Данила, па да онда видим и са Вордпресовцима како би то ишло са њихове стране?
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!