Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
08.03 ч. 19.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: JEL'/JE L'  (Прочитано 75589 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
lostinspace
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
S.V.
Поруке: 10


« у: 02.21 ч. 01.09.2007. »

Da li neko moze da mi objasni sledecu logiku? Zasto je u pravopisu naznaceno kao pravilno jedino forma JEL', ako je ispravno (kada nema skracivanja) JE LI pisati odvojeno. Pretpostavljam da su se ljudi koji su pisali pravopis rukovodili logikom da LI (tj. L' apostrofirano) ne moze da stoji samo, pa su ga pripojili uz JE. Ali zbog cega ?! To mi je bas antipravilo koje cu uvek bojkotovati Smiley

I nadam se da cu dobiti logican odgovor.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #1 у: 03.10 ч. 01.09.2007. »

Pravopis se tu prilično nespretno izrazio i time se stiče utisak da propisuje spojeno jel’, što nije tačno. Postoji prilično dugačka tema o tome, u kojoj je na kraju ipak raspetljano šta je u pitanju. Nažalost, po načinu diskusije tema baš ne spada u najsjajnije bisere Vokabulara, i trebalo bi je propisno očistiti, a to ću kad budem imao više vremena — zasad probaj i tako da je pročitaš.

Ovde ću ukratko reći samo toliko da se gramatički ispravno upotrebljeno je l’ piše odvojeno. Za objašnjenje i primere gramatički ispravne upotrebe nasuprot gramatički neispravnoj moram te opet uputiti na dotičnu temu.
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #2 у: 03.56 ч. 01.09.2007. »

Уф, хвала вам за ово (/на овоме? Embarrassed)! Увек се штрецнем кад треба да напишем то је/л'! А кад пишем руком (а да чиме бих другим?! - оловком, по папиру), остављам неки полу-размакчић, и срамота ме је сваки пут... :-)
Сачувана
bukuroshe
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
***
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 192


« Одговор #3 у: 20.41 ч. 01.09.2007. »

Postoji prilično dugačka tema o tome, u kojoj je na kraju ipak raspetljano šta je u pitanju. Nažalost, po načinu diskusije tema baš ne spada u najsjajnije bisere Vokabulara

Eh, dobra stara vremena... Cheesy
Сачувана
NatasaK
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Natasa Knezevic
Поруке: 17


« Одговор #4 у: 00.49 ч. 25.09.2008. »

A o kojem pravopisu je reč? U zvaničnom pravopisu Matice srpske stoji da je jedino pravilno JE L'.  Koristi se tim pravopisom ubuduće.
Сачувана
ivangrozni
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
kg
Име и презиме:

Поруке: 73


« Одговор #5 у: 01.02 ч. 25.09.2008. »

Ја не разумем уопште питање које је поставила lostinspace? Не разумем који je проблем? Где је зачкољица? Шта је мучи? Шта жели питати?
« Задњи пут промењено: 01.06 ч. 25.09.2008. од ivangrozni » Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #6 у: 01.47 ч. 25.09.2008. »

A o kojem pravopisu je reč? U zvaničnom pravopisu Matice srpske stoji da je jedino pravilno JE L'.

Postoji tema u kojoj je dat spisak najneophodnije literature za pravopisna pitanja, i (naravno) Matičin, zvaničan Pravopis naveden je na prvom mestu. Dakle, govorimo o istoj knjizi.

U prethodnoj poruci sam rekao da je ono što tamo piše nažalost prilično nespretno sročeno i da zbog toga veoma lako može ostaviti pogrešan utisak (na detaljniju diskusiju već sam ukazao, ali evo opet: http://forum.vokabular.org/index.php?topic=650.0), a nemam informaciju da je to korigovano u nekom narednom izdanju (štaviše, posle izdanja iz 2002. godine — u kom stoji ono što ja pominjem — i nije izlazilo novo integralno, pa ostaju jedino školska), pa bih svakako veoma cenio napomenu da je sporna odredba ipak preformulisana. Zato te, uz dobrodošlicu na forum, molim da navedeš preciznu referencu za svoju tvrdnju: govoriš li o integralnoj ili o školskoj verziji, iz koje je godine, i na kojoj strani piše to što navodiš. Hvala unapred.

Koristi se tim pravopisom ubuduće.

Ako se ovo odnosilo na mene — naravno, i ubuduće ću se služiti tim pravopisom, kao što sam se i dosad služio.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #7 у: 14.46 ч. 25.09.2008. »

Мислим да није, Бојане, него на лостинспејс, јер он тврди да у том правопису који он има пише да је правилно једино јел'.
Сачувана
lostinspace
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
S.V.
Поруке: 10


« Одговор #8 у: 14.50 ч. 25.09.2008. »

forum.  vokabular.  org/index.  php?topic=650.  0
Procitati prvi post u kome je naveden izvor.     ::)

Jos jednom, sta pise u Pravopisu Matice srpske?
« Задњи пут промењено: 14.53 ч. 25.09.2008. од lostinspace » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #9 у: 14.56 ч. 25.09.2008. »

нема тог линка
Сачувана
lostinspace
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
S.V.
Поруке: 10


« Одговор #10 у: 15.03 ч. 25.09.2008. »

Izvinjavam se, to je isti link koji je dao Bojan u nekom od svojih prethodnih postova.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #11 у: 15.09 ч. 25.09.2008. »

А, ок. Ја бих ти препоручила да прочиташ целу тему. Тамо све лепо пише.
Сачувана
NatasaK
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Natasa Knezevic
Поруке: 17


« Одговор #12 у: 18.13 ч. 25.09.2008. »

Дакле, потпуно сам неупућена у правила форумовања! Извињавам се због тога. 
Мислила сам, наравно, на Правопис Матице српске, на тачку 63. ц, а савет да се користи овај правопис односи се на lostinspace.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #13 у: 19.19 ч. 25.09.2008. »

Мислила сам, наравно, на Правопис Матице српске, на тачку 63. ц

Ta tačka nigde ne pominje izraz je( )l’; pominje se spojeno i odvojeno pisanje rečce li, ali isključivo bez skraćivanja — a niko nije ni tvrdio da se piše spojeno *jeli, već je pitanje samo da li skraćivanje povlači sa sobom spajanje. Dakle, jednostavno nije tačno ono što si napisala u prethodnoj poruci, da u „zvaničnom pravopisu Matice srpske stoji da je jedino pravilno JE L’“. Jedino mesto na kom se pominje skraćeni oblik jeste u rečničkom delu, gde piše: „je li (pitanje i uzrečica, razg.: jel’, jelte, jelda), t. 63c“ (doduše, opet nisi navela iz koje je godine tvoje izdanje, budući da ove odrednice nema u ranim izdanjima već je uvrštena malo kasnije), te je sasvim prirodno to što se lostinspace zabunio i zaključio da je „naznačeno kao pravilno jedino forma JEL’“. Šta se zapravo htelo reći citiranom odrednicom razjašnjeno je na onoj drugoj temi.
Сачувана
bukuroshe
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
***
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 192


« Одговор #14 у: 13.34 ч. 29.09.2008. »

To sa spojenim&rastavljenim pisanjem je samo dio muke. Po mom mišljenju, veći je problem to što se sa "jel" pravi supstandardni upitni oblik. Da ne ne pominjem miješanje sa "jer"...
Сачувана
kriket
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1


« Одговор #15 у: 12.00 ч. 14.10.2008. »

Цитирано: Бојан Башић link=topic=1269. msg24657#msg24657 date=1222363174
. . . budući da ove odrednice nema u ranim izdanjima već je uvrštena malo kasnije). . .
Da li je pravilno "uvršćena ili "uvrštena"?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #16 у: 12.49 ч. 14.10.2008. »

Da li je pravilno "uvršćena ili "uvrštena"?

Правилно је и једно и друго. Као и уврштење и увршћење, уврштавати и увршћавати. Па „што је баби мило...“ Grin
Сачувана
duk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 39


« Одговор #17 у: 17.16 ч. 09.01.2009. »

Kao i jeftino i jevtino. . . narod prihvata oba oblika, pa su samim tim oba tačna.
Сачувана

Pokušaj ponovo.
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #18 у: 18.40 ч. 09.01.2009. »

С тим да је јефтино обичније од јевтино.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
duk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 39


« Одговор #19 у: 21.14 ч. 11.01.2009. »

Šta god to značilo.  U izgovoru ne može da se primeti da neko kaže jeVtino, osim ako taj neko posebno ne naglasi.  :-)
Сачувана

Pokušaj ponovo.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #20 у: 21.37 ч. 11.01.2009. »

Zašto ne može — /jɛʋtinɔ/?
Сачувана
duk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 39


« Одговор #21 у: 21.49 ч. 11.01.2009. »

Цитирано: duk link=topic=1269. msg28824#msg28824 date=1231704859
. . . osim ako taj neko posebno ne naglasi.   :-)
:smešak:
Сачувана

Pokušaj ponovo.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #22 у: 21.59 ч. 11.01.2009. »

Hoćeš da kažeš, u izgovoru ne može da se primeti je li neko rekao „jevtino“, osim ako taj neko to ne izgovori? Ne zvuči li krajnje paradoksalno? Roll Eyes

Inače ne znam šta ti znači „posebno naglasiti“. Smiley
Сачувана
duk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 39


« Одговор #23 у: 14.06 ч. 12.01.2009. »

Kada neko govori i pomene reč "jevtino", u velikom broju slučajeva, njegov sagovornik čuje "jeftino" zbog jednačenja suglasnika po zvučnosti, pa je upravo zbog toga što je u narodu proširen, ovaj izraz postao tačan.

Posebno naglasiti V u reči jeVtino znači ne povinovati se gore navetenom "pravilu" i izgovoriti jeVtino tako da vaš sagovornik čuje jeVtino.

..meni je jasno, a tebi? Smiley
Сачувана

Pokušaj ponovo.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #24 у: 14.46 ч. 12.01.2009. »

Griješiš, ofde nema jednačenja po zfučnosti i nikakvog prafila po kome bi „v“ prešlo u „f“. Šta ko čuje, to ne znam, jer nisam otorinolaringolog i ne bafim se tim problemom kad neko mesto „v“ čuje „f“. (A zapitao bih se za sfoj sluh i psihu kada bih ja bio jedan od toga „felikog broja slučajefa“. Smiley I obratno, zapitao bih se za sfoju ortoepiju kada ne bih umeo da izgovorim „jevtino“ bez razflačenja filice i kliberenja.)

Zato mi nije jasno zašto neko ko govori „jevtino“ — posebno naglašava svoje reči sagovorniku; a neko ko govori „jeftino“ povinuje se nekom pravilu prelaska „v“ u „f“ koje ne postoji u srpskom jeziku. Važi li to za još neku najobičniju reč srpskoga jezika, da se izgovarajući je trudim da naglasim neki glas tako da bi me čula većina koja me inače ne čuje? Prosto, izgovorim li „jevtino“, to znači da izgovaram „jevtino“ tako da moj sagovornik čuje „jevtino“. (Kao god što, izgovorim li „mačka“, izgovaram „mačka“ tako da moj sagovornik čuje „mačka“.) I isto tako, izgovorim li „jeftino“, to znači da izgovaram „jeftino“ tako da moj sagovornik čuje „jeftino“, a ne da „posebno naglašavam“ sagovorniku sa slušnim poteškoćama koji sam glas izgovorio, „f“.

Sasvim proizvoljno doneo si zaključak o postanku ovih izraza (ja bih, recimo, njihov postanak sasvim obratno tumačio), o jednačenju suglasnika po zvučnosti koje ne postoji, i jedan vrlo klimav argument o tome kako ljudi čuju jedno a rečeno je drugo (ja znam da se to u ovoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu stalno događa, ali ne bih rekao da je to fonetska zavrzlama, pre će biti kulturološka Wink) i kako se jedna reč ne može izgovoriti bez nekakvog napora. A ništa od toga meni nije jasno i sumnjam da je tačno.
« Задњи пут промењено: 14.51 ч. 12.01.2009. од Ђорђе Божовић » Сачувана
duk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 39


« Одговор #25 у: 18.29 ч. 14.01.2009. »

Mislim da nisam zaslužio uvrede.

Tvoje neznanje ili nerazumevanje ne uzrokuje ispravnost ili neispravnost nekog slučaja, niti ispravnost ili neispravnost nekog tvrđenja o tom slučaju, jer kako si i sam rekao, ne znaš ili ne razumeš taj slučaj.

Vidim da nisi razumeo šta sam hteo da kažem, pa ću morati detaljno da ti objasnim.

Mene je profesorka srpskog učila da je nekada pravilan bio samo izraz "jevtin", ali je vremenom pretrpeo određene izmene(prešao u "jeftin") i tako izmenjen zaživeo u svakodnevnom govoru. Zbog svoje rasprostranjenosti kasnije je i ovaj izraz("jeftin") priznat kao tačan.

Tako su mene učili. Ukoliko ovo tvrđenje nije tačno, žali se mojoj profesorki.
Сачувана

Pokušaj ponovo.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #26 у: 02.38 ч. 15.01.2009. »

Izvini, nisam ni hteo da vređam. Možda sam malčice preterao u šali.

Jednostavno se ne slažem s tobom da se „jevtin“ i „jeftin“ može isto čuti u izgovoru ili da neko ne čuje razliku između „v“ i „f“, a posebno se ne slažem s tim, ako si to govorio, da se pri izgovoru reči „jevtin“ krši neko fonetsko pravilo i da se ona ne može izgovoriti bez određenog napora i prenaglašavanja. Mislim da je čujna razlika između „jevtin“ i „jeftin“ jasna, nikakvo jednačenje po zvučnosti tu se ne sprovodi, i sasvim se lasno može izgovoriti reč „jevtin“ kao bilo koja druga reč srpskoga jezika, dakle bez nekakvoga „posebnog naglašavanja“ glasa „v“.
Сачувана
duk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 39


« Одговор #27 у: 11.33 ч. 15.01.2009. »

JSPZ je samo najbliži primer promeni koja se izvršila.

Razlika jeste jasna, ali izraz "jeftin" svedoči o pojednostavljenju izraza koje se u narodu dogodilo. Najjednostavnije objašnjenje je da im je bilo "teže" da izgovore "jevtin" nego "jeftin".
Сачувана

Pokušaj ponovo.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #28 у: 18.42 ч. 15.01.2009. »

E, pa tu duboko zalazimo u fonetiku. Smiley Možda je i bilo teže onima koji izgovaraju [v] kao alofon od standardnog /ʋ/, ili ga čak imaju u svom govoru i kao fonemu, pa onda jednačenje po zvučnosti tu i te kako dopada, ali ko lasno izgovara /ʋ/ u /jɛʋtin/, njemu nema razloga da bude teško ili da dođe do jednačenja. Odgovor, dakle, verovatno leži u nekim fonetskim slojevima narodnog govora, to si dobro primetio. Ali to ne znači da je samo po sebi teško izgovoriti „jevtin“, da je to odstupanje od neke glasovne promene, ili da se radi o nekakvom prenaglašavanju.

(Uostalom, gle obrnut slučaj: nije li narodu bilo „teže“ da izgovori „furuna“ pa u dijalektu čujemo „vur’na“; nije li mu bilo „teže“ da kaže „familija“, „telefon“ i „asfalt“, pa katkad čujemo „vamilija“, „televon“ i „asvalt“? — Dakle, ne možemo izvoditi zaključak o nekakvoj promeni „v“ u „f“ radi lakšeg izgovora, i obratno, već je posredi fonetska sličnost ovih dvaju glasova usled koje se oni često zamenjuju u mnogim leksemama. Dosta toga nije ušlo u standardni jezik, a ovo što jeste — „jevtin“ i „jeftin“ — samo odražava tu šarenolikost u upotrebi glasa „f“ po narodnim govorima, i nije u vezi jedno sa drugim: „jeftin“ dolazi odonud gde se [v] jednači prema /t/, „jevtin“ odonud gde se izgovara /ʋ/ a gde foneme /f/ obično nema, a nisu se jedno u drugo pretvarali jer je nešto bilo „lakše“ a nešto „teže“, već su kao takvi ušli u književni jezik iz govora u kojima su već u tome obliku postali. Nema, dakle, „teškoća“ u izgovoru /jɛʋtin/, a oblik /jɛftin/ postoji iz drugih, dubljih fonetskih razloga a ne zbog toga što je bio pojednostavljenje od /jɛʋtin/.)

To bi trebalo da znači „pretrpeo određene izmene“, što kaže tvoja profesorka, ali te izmene svakako nisu pojednostavljenje oblika „jevtin“ jednačenjem po zvučnosti, već je posredi alofonizam koji je „zaživeo u svakodnevnom govoru“, što pak ne znači da je nezgodno ili nemoguće bez prenaglašavanja izgovoriti „jevtin“.
Сачувана
merkur
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 2


« Одговор #29 у: 14.59 ч. 16.07.2010. »

Pozdrav svima!

Jeftino ili jevtino potiče od grčke reči φτηνά, pa mi je jeftino uvek zvučalo kao ispravno, grčki je majka svih jezika!
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #30 у: 11.32 ч. 17.07.2010. »

Griješiš, ofde nema jednačenja po zfučnosti i nikakvog prafila po kome bi „v“ prešlo u „f“. Šta ko čuje, to ne znam, jer nisam otorinolaringolog i ne bafim se tim problemom kad neko mesto „v“ čuje „f“. (A zapitao bih se za sfoj sluh i psihu kada bih ja bio jedan od toga „felikog broja slučajefa“. Smiley I obratno, zapitao bih se za sfoju ortoepiju kada ne bih umeo da izgovorim „jevtino“ bez razflačenja filice i kliberenja.)

Zato mi nije jasno zašto neko ko govori „jevtino“ — posebno naglašava svoje reči sagovorniku; a neko ko govori „jeftino“ povinuje se nekom pravilu prelaska „v“ u „f“ koje ne postoji u srpskom jeziku. Važi li to za još neku najobičniju reč srpskoga jezika, da se izgovarajući je trudim da naglasim neki glas tako da bi me čula većina koja me inače ne čuje? Prosto, izgovorim li „jevtino“, to znači da izgovaram „jevtino“ tako da moj sagovornik čuje „jevtino“. (Kao god što, izgovorim li „mačka“, izgovaram „mačka“ tako da moj sagovornik čuje „mačka“.) I isto tako, izgovorim li „jeftino“, to znači da izgovaram „jeftino“ tako da moj sagovornik čuje „jeftino“, a ne da „posebno naglašavam“ sagovorniku sa slušnim poteškoćama koji sam glas izgovorio, „f“.


Misliš na komšiju Jeftu ili Jevtu?  Smiley
Сачувана
Aleph
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 218



« Одговор #31 у: 17.59 ч. 16.04.2011. »

E, pa tu duboko zalazimo u fonetiku. Smiley Možda je i bilo teže onima koji izgovaraju [v] kao alofon od standardnog /ʋ/, ili ga čak imaju u svom govoru i kao fonemu, pa onda jednačenje po zvučnosti tu i te kako dopada, ali ko lasno izgovara /ʋ/ u /jɛʋtin/, njemu nema razloga da bude teško ili da dođe do jednačenja. Odgovor, dakle, verovatno leži u nekim fonetskim slojevima narodnog govora, to si dobro primetio. Ali to ne znači da je samo po sebi teško izgovoriti „jevtin“, da je to odstupanje od neke glasovne promene, ili da se radi o nekakvom prenaglašavanju.

(Uostalom, gle obrnut slučaj: nije li narodu bilo „teže“ da izgovori „furuna“ pa u dijalektu čujemo „vur’na“; nije li mu bilo „teže“ da kaže „familija“, „telefon“ i „asfalt“, pa katkad čujemo „vamilija“, „televon“ i „asvalt“? — Dakle, ne možemo izvoditi zaključak o nekakvoj promeni „v“ u „f“ radi lakšeg izgovora, i obratno, već je posredi fonetska sličnost ovih dvaju glasova usled koje se oni često zamenjuju u mnogim leksemama. Dosta toga nije ušlo u standardni jezik, a ovo što jeste — „jevtin“ i „jeftin“ — samo odražava tu šarenolikost u upotrebi glasa „f“ po narodnim govorima, i nije u vezi jedno sa drugim: „jeftin“ dolazi odonud gde se [v] jednači prema /t/, „jevtin“ odonud gde se izgovara /ʋ/ a gde foneme /f/ obično nema, a nisu se jedno u drugo pretvarali jer je nešto bilo „lakše“ a nešto „teže“, već su kao takvi ušli u književni jezik iz govora u kojima su već u tome obliku postali. Nema, dakle, „teškoća“ u izgovoru /jɛʋtin/, a oblik /jɛftin/ postoji iz drugih, dubljih fonetskih razloga a ne zbog toga što je bio pojednostavljenje od /jɛʋtin/.)

To bi trebalo da znači „pretrpeo određene izmene“, što kaže tvoja profesorka, ali te izmene svakako nisu pojednostavljenje oblika „jevtin“ jednačenjem po zvučnosti, već je posredi alofonizam koji je „zaživeo u svakodnevnom govoru“, što pak ne znači da je nezgodno ili nemoguće bez prenaglašavanja izgovoriti „jevtin“.



Npr. meni nikad nije imalo smisla za srpsko v koristiti znak za labiodentalni aproksimant.

Pa se onda navodi da može biti spušteni zvučni labiodentalni frikativ.

Spušteni? Kako ti shvataš dijakritiku za spušten glas ako je u pitanju suglasnik?
Сачувана
mare011
Гост
« Одговор #32 у: 22.54 ч. 15.05.2012. »

Stvar istorijske fonetike: /f/ je u srpskom jeziku postojalo samo u onomatopejama sve dok se u starim srpskim spomenicima nisu pojavile pozajmljenice kao što su filozof, freska itd.  U određenim periodima i na određenim teritorijama dolazilo je do alterniranja /f/ u /v/ ili /p/; primer: Stefan, Stevan, Stepan.
Сачувана
mare011
Гост
« Одговор #33 у: 22.56 ч. 15.05.2012. »

Nego, mene ovo jel'/je l' interesuje. . .
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!