Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
14.11 ч. 19.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 7
  Штампај  
Аутор Тема: Otkud baš srpski?  (Прочитано 217395 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #45 у: 10.54 ч. 03.04.2008. »

   Прихватам извињење  Smiley. Било ми је остало у малом мозгу да негде пише да је Вадимка Рус, али, наравно, не бејах сигурна, а немађах кад да проверавам, па ме бејаше лако забунити. (Молим упућене да лепо објасне које ја сад време овде употребих и изгреших ли гдегод успут  Wink).
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #46 у: 13.16 ч. 03.04.2008. »

Ако си мислила на облике „немађах“ и „бејаше“ — употребила си имперфект. Овај први је, по свему судећи, погрешно употребљен, јер се радња није извршавала неко време у прошлости, па да употребиш несвршени глагол; ја бих рекао „немадох“ — аорист, јер се све дешавало у кратком интервалу времена, радња није трајала. Ни други имперфект није добро употребљен, јер те је неко у тренутку збунио, што се види из контекста, па је требало рећи „па ме би лако збунити“; овако употребљен, глагол има значење аориста, а не потенцијала.

При почетку употребљено „не бејах сигурна“ јесте такође имперфект, али сада правилно употребљен, јер си читајући коментаре, којих је било неколико, ти била несигурна током неког дужег периода у прошлости, тако да овај облик стоји.

Цела прва реченица (до „немађах“ где је у наставку требало употребити свршене глаголе у исказивању простог прошлог времена) је стилски за пет плус: плусквамперфекат, а затим неко од двају простих прошлих времена, аорист или имперфект. „Било ми је остало...“, „не бејах сигурна“, итд. След догађаја је несумњив и наш језик има и ту предност да се употребом несвршених, односно свршених глагола у исказивању прошле радње може још приближније одредити оно што се желело рећи. Да скратим: прво ти је било остало нешто у мозгу, а онда након тога не беше сигурна, не имаде кад да провериш и би те лако збунити.

Још нешто: плусквамперфекат се може градити и помоћним глаголом у имперфекту, који се чешће употребљава уз глагол „бити“ у давно прошлом времену, да се не би понављала два иста облика у једној реченици, али се може користити и уз друге глаголе. Такође је могуће употребити и два помоћна глагола, један у имперфекту, други у перфекту за грађење плусквамперфекта, па тако имамо да је давно прошло време све ово:
•ја бејах остао.
•ја сам био остао.
•ја бејах био остао.

Допуна: заборавио сам да кажем да се давно прошло време поред два поменута начина гради и глаголом „бити“ + перфекат — пример у средини.
« Задњи пут промењено: 13.35 ч. 03.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #47 у: 15.01 ч. 03.04.2008. »

   Е, Мирославе, баш ти хвала. Намерно сам се била мало налупетала (оно бејаше је очигледно наопако, чак безвезе и звучи - беше би већ лепше звучало), како бих могла да питам шта где и како треба да стоји (лакше ми је да разумем (и) такве ствари на конкретним примерима, него из суве приче). Сва та пређашња, свршена и несвршена времена бејасмо били учили (Undecided) - у основној школи (то не значи да смо и научили и запамтили  Grin), а после се нешто и нисмо бактали с таквим стварима (за "свакодневно" писање ми не требају неке компликоване конструкције), тако да сам углавном заборавила како се шта зове и кад се "примењује". Ето, сад могу да се потрудим да запамтим   Cheesy.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #48 у: 15.19 ч. 03.04.2008. »

Нема на чему! Правилно је и „бејаше“ и „беше“ као имперфекатски облик, јер су наставци за друго (и треће) лице једнине за градњу имперфекта: -аше, -јаше и -ијаше — зависно од глаголске основе. Аорист гласи у другом и трећем лицу једнине (а за неке и у свим осталим лицима — погрешно!) од глагола „бити“ - би. Ја баш волим да употребљавам ова два проста прошла времена у свом изражавању, као и све облике давно прошлог времена, те предбудуће време, јер ми је сувопарно само презент, перфекат и футур да употребљавам. Често и говорим тако, и нисам, засад, приметио да ме неко не разуме шта желим да кажем, али је ту увек нека подигнута обрва када кажем нешто у имперфекту. Smiley Ако будем рекао некоме имперфекатске облике глагола: „сећи“, „гушити“, „возити“ и друге, који гласе редом „сецијах“, „гушах“, „вожах“ има сити да се начуде шта то „лупетам“! Smiley

П.С. Добро си исказала давно прошло време оним „бејасмо били учили“.
« Задњи пут промењено: 15.29 ч. 03.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #49 у: 21.30 ч. 03.04.2008. »

П.С. Добро си исказала давно прошло време оним „бејасмо били учили“.

   Еее, знаш ти кад је била моја основна школа...   Sad

   У сваком случају, има ствари које морам да вежбам (ако успем да их се сетим) и око којих ми је потребна помоћ. И захвална сам свима који ми исту пружају!
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #50 у: 21.41 ч. 03.04.2008. »

Ту смо једни за друге — неко зна једно, неко други зна нешто друго. Поделимо знање!

Могу ти још нешто написати за ове просте прошле глаголске облике ако те занима.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #51 у: 23.07 ч. 03.04.2008. »

Такође је могуће употребити и два помоћна глагола, један у имперфекту, други у перфекту за грађење плусквамперфекта, па тако имамо да је давно прошло време све ово:
•ја бејах остао.
•ја сам био остао.
•ја бејах био остао.

Mislim da nije tako (otkud dva pomoćna glagola?); samo su prva dva primera pluskvamperfekti — davnoprošlo vreme se gradi uz pomoć bilo perfekta ili imperfekta glagola biti i radnog glagolskog prideva, a nikako njih obaju; to ste se malčice zanijeli pa ste otišli isuviše daleko u prošlost! Cheesy
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #52 у: 23.17 ч. 03.04.2008. »

Све што сам написао, написао сам из главе, али имам негде у подсвести да сам прочитао како је и тај облик са два помоћна глагола такође дозвољен. Вероватно стоји у свакој граматици како се гради давно прошло време, али ја немам нити једну, нажалост. Могуће је да грешим овде. Надам се да ће неко гвирнути у ћитап, па нам разрешити дилему.

И контрапитање: Шта је оно у плусквамперфекту грађеном помоћу „јесам“ и „бити“, и оба су у личним облицима? Два помоћна глагола.
« Задњи пут промењено: 23.21 ч. 03.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #53 у: 23.36 ч. 03.04.2008. »

Ja sam pogledao u Stanojčić—Popovićevu gramatiku i nisam pronašao informaciju o takvom pluskvamperfektu.

Međutim, postoji konstrukcija koja se zove potencijal prošli i liči na ovu tvoju, pa si možda zato pobrkao te dve stvari. Potencijal prošli gradi se od potencijala glagola biti („bih bio“ i sl.) i radnog glagolskog prideva: „ja bih bio radio“, „mi bismo bili radili“; međutim, izuzetno retko se upotrebljava.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #54 у: 23.57 ч. 03.04.2008. »

Потенцијал прошли се најчешће замењује потенцијалом садашњим у савременом говору, али постоји, и то је управо ово што си навео, „ја бих био радио“, али ако је та граматика у коју си погледао нека школска, поготово ако је онај облик плусквамперфекта застарео, неће га засигурно помињати, јер деца ионако мрзе и оно најосновније што пише у граматици. Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #55 у: 00.00 ч. 04.04.2008. »

Потенцијал прошли (и будући) ми је добро познат и волим и њега да употребљавам у говору, поготово откада се активно служим немачким, јер се у њему итекако често користи.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #56 у: 00.48 ч. 04.04.2008. »

Onda neka nego pogleda kod Stevanovića, čiji je „Savremeni srpskohrvatski jezik“ najmonumentalnija od svih naših dosadašnjih gramatika, pa neka kaže postoji li i takav pluskvamperfekat.

Jedna gramatika teži da bude jasna i obuhvatna — u njozi se o jeziku piše sa objektivnim i akademskim, a ne subjektivnim i selektivnim pristupom („ovo mrzim, znači izbaciću ga, jer ionako je zastarelo“).
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #57 у: 01.06 ч. 04.04.2008. »

Jedna gramatika teži da bude jasna i obuhvatna — u njozi se o jeziku piše sa objektivnim i akademskim, a ne subjektivnim i selektivnim pristupom („ovo mrzim, znači izbaciću ga, jer ionako je zastarelo“).

Нисам ни близу то рекао. Ја сам рекао да они то вероватно нису желели да помињу у граматици која је намењена деци у основној школи, ако се сматра за застарели облик, јер нам је граматика ионако преобимна и није изричито неопходно поменути и нешто што се врло ретко или чак уопште не среће. Може се тако нешто (било шта) само назначити у некој подбелешци, али они то нису учинили. Ако деца то и сретну негде читајући неку књигу, препознаће да је реч о прошлом времену, само неће знати како се зове.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #58 у: 13.37 ч. 05.04.2008. »

Ko je rekao da je to gramatika za osnovnu školu? Wink
Pomenuta gramatike je za srednje škole a koristi se i na fakultetu. Terminologija nije ni najmanje prilagođena osnovnoškolskom uzrastu, a rekla bih da je i za starije povremeno preterana. Smiley
Što naravno ne znači da obuhvata sve moguće stvari, kod Stevanovića su mnogo opširnije obrađene baš te odrednice koje danas smatramo zastarelim.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #59 у: 15.18 ч. 05.04.2008. »

Иако није за основну школу, није обимна као та Стевановићева, па нека неко ко је има буде љубазан и провери нам ово о грађењу давно прошлог времена двама помоћним глаголима, од којих је један у имперфекту а други у перфекту: бејах био радио. Помиње ли се овај начин грађења?
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 7
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!