Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.45 ч. 19.12.2018. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 23 24 [25]
  Штампај  
Аутор Тема: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu  (Прочитано 215707 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #360 у: 15.25 ч. 24.03.2009. »

Uvek se nađu izuzeci. Smiley

I nije nam cilj po svaku cenu da napravimo prisvojni pridev od prezimena (što bismo tu dobili sa sufiksom -ina), nego nam je cilj da prezimena dovedemo na ženski oblik (što, inače, radimo pomoću prisvojnog prideva) kako bi se slagala sa predikatom. („Jovanović je rekla“ ne ide jer se ne slaže u rodu, kao što se ne slaže ni „sudija je rekla“ — već „Jovanovićeva je rekla“ i „gospođa sudija“ ili „sudija Jovanovićeva rekla je“; jedino iz toga razloga imamo ove ženske oblike prezimena.)

Ovde bih ja ostavio Galonja, Torbica, Toljaga (svako bi tu izvođenje izgledalo užasno); ali pribegli bismo nekoj drugoj prečici kojom ćemo prezimenu obezbediti potrebnu „gramatičku ženstvenost“ — navešćemo i ime, ili ćemo reći „gospođa Galonja“, kako bi se predikat u ženskom rodu mogao na nešto u subjektu osloniti. („Rekla je Vesna Galonja“ ili „rekla je gđa Galonja“, da bi se predikat i subjekat slagali u rodu.)

Slaganje subjekta i predikata nam je cilj; zbog toga izvodimo oblike na -ova/-eva, ali to slaganje u rodu moramo sa ovakvim prezimenima nezgodnim za sufiksaciju nekako drugojačije postići — obično dodavanjem nove reči u sintagmu s prezimenom, a koja je ženskoga roda i koja će obezbediti slaganje s predikatom.
Сачувана
durdubak
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 129


« Одговор #361 у: 15.50 ч. 24.03.2009. »

Sve je jasno. Dakle, pravilo je da dodajemo -eva/-ova, osim kad ne možemo.  Smiley Kao, uostalom, uvek u jeziku, iza svakog pravila vreba more izuzetaka.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #362 у: 16.59 ч. 24.03.2009. »

Или, боље речено, изузеци потврђују правило. Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #363 у: 18.34 ч. 24.03.2009. »


Zato što taj sufiks možemo da dodajemo i na strana ženska prezimena, a -ka ne možemo, pa da bi bila jednoobrazna i naša i strana ženska prezimena (Perićeva, Jovanovićeva, Bovarijeva, Dikinsonova) — naravno, bez obzira na bračni status.



Da, to je logično objašnjenje, s tim što i tu ima izuzetaka, npr. Tačerka.

Neće da može Tačerka. Klajn kaže Tačerova.
Сачувана
aleksandra7
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 58



« Одговор #364 у: 19.47 ч. 24.03.2009. »


 И мени је био чудан тај изузетак, да се каже Тачерка а не Тачерова, али помислих мора да је тако. Реши ми се сада и ова недоумица.Тачерова исправно, да.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #365 у: 01.06 ч. 25.03.2009. »

Okej, ako kaže Klajn, mada je „Tačerka“ svojedobno bilo popularno. (Mislimo, naravno, samo na Margaret Tačer, ne na bilo koju damu s tim prezimenom.)

Uostalom, ako je Musolinijev zet mogao da postane izuzetak od pravila transkripcije sa italijanskog, ne vidim zašto i Tačerova ne bi imala podjednak elitistički tretman. Cheesy I jedno i drugo su, naravno, ipak trivijalni i prolazni da bi se odrazili u pravopisu na duge staze, ali eto...
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #366 у: 09.57 ч. 25.03.2009. »

Ne znam ja da li je to izuzetak ili nije, Klajn navodi Tačerovu kao primer za strana imena i nakon rečenice koja manje više glasi (nemam sad knjigu, pišem po sećanju): nastvak -ova, -eva je odabran radi jednoobraznosti jer je s njim lakše praviti strana ženska prezimena nego sa -ka...
Сачувана
durdubak
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 129


« Одговор #367 у: 13.08 ч. 25.03.2009. »

Moram priznati da nikad, ali bukvalno nikad u poslednjih dvadesetak godina nisam čuo Tačerova. Time, naravno, ne želim reći da Tačerova nije ispravan oblik, već da je ukorenjen pogrešan oblik (koji, eto, Klajn hoće da ispravi). Svaki dan se nešto novo nauči.
Сачувана
Minotauro
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
fon
Име и презиме:
Branko Stojanović
Струка: informatičar
Поруке: 2


« Одговор #368 у: 22.54 ч. 05.11.2014. »

Nemam nikakv problem sa prihvatanjem ženskih oblika zanimanja, ali mi nekako paraju ušizanimanja  izvedena od prisvojnog prideva te se završavaju na ŠKINJA (psihološkinja, sociološkinja. . . ) Daleko bi mi lepše zvučalo i zaista bi ih i upotrebljavao da se završavaju na inja ili ica kao kod hrvata.
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #369 у: 02.34 ч. 11.11.2014. »

Мешање језичког рода и људског пола ме заиста нервира. Није реч о исправљању неравноправности, јер би неравноправности било само када би постојеће речи биле неупотребљиве за особе женског пола - чиме би им се ускраћивало право на истицање своје припадности, струке и сличног -, а таквих случајева је врло мало и само они захтевају стварање нових облика. У преводу, покушаји стварања 'женских' облика за припаднике одређених професија представљају вид политизације језика од стране пристрасних особа које су незаинтересоване за опште добро.

Неки женски облици су већ устањени, па тиме и природни већини говорника, али други још нису и њих одбијам да прихватим. За мене је сваки доктор једнако доктор. Ме видим потребу за истицање пола особе кроз назив за њихово занимање, јер њихово занимање и знање не зависе од њиховог пола. Цела ова дебата је крајње примитивна и почива на застарелим идејама које ваља превазићи.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
MasaMalinovski
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374


« Одговор #370 у: 18.51 ч. 11.11.2014. »

a sta cemo sa krojacica i cistacica? i to su jednom-stvoreni zenski oblici

to sto ce se izvrsilac lekarskog posla zvati doktorica ne znaci da je ona manje jednako doktor. ovu primedbu cesto srecem, ali ne razumem odakle izvire.
da li onda kad cujes krojac i krojacica ne dozivljavas to kao da se oni bave potpuno identicnim poslom?
dakako da postoji odredjena nedoslednost ovde.

sta cemo sa cinjenicom da se odredjeni oblici sami od sebe stvaraju
sudinica, direktorka, nacelnica, upravnica, voditeljka itd. svi ovi oblici, pravilni ili ne su nastali nezavisno od tog famoznog "politickog trenda".

ali neki oblici nisu nastali. smatra se da je to prevashodno zato sto su to reci na koje je tesko nakaciti uobicajene nastavke pa je rezultat manje ili vise rogobatan. tu je posao lingvista da pruze odredjene smernice u kojem pravcu bi bilo najbolje da se formiraju takve reci, pa ko hoce da ih koristi neka ih koristi.

niko od mejnstrim lingvista se ne bavi pitanjem sta ce biti sa onima koji ce odbiti da koriste te oblike i da li ce to biti manifestacija nekakve rodne netrepeljivosi istatijaznam. to verovatno neko i misli ali uopste nije bitno za lingvisticku problematiku.

nazalost, konsenzus je takav nastao da se mora uzeti jedan nastavak i bezumno kaciti na sve i svja.

tako smo dobili ocajno 'psihološkinja' kad je 'psihologica' (kratkosilazni na trecem, kao uciteljica) neuporedivo lepse. hrvati to koriste, oni su bolji u kreaciji stvari, ispaksali se hahaha.
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #371 у: 21.02 ч. 11.11.2014. »

Оно што већ постоји ја немам право сам мењати. То је саставни део језика који је нама предат и није на појединцима да то 'исправљају'. Оно чему се ја противим је организованој кампањи вештачког и насилних уношења новина данас и у будућности, као и политизацији нашег заједничког - а не само мог или вашег - језика од стране присталица идеологије која није базирана на чињеницама. Лаж је да је жена на било који начин дискриминисана родом речи која се користи за њено занимање, исто као што ни мушкарци нису на било који начин изложени тортури чињеницом да је реч 'особа' мушког рода - по логици заступника ове кампање, мушкарци би требали тражити облик 'особ' или 'особант'.

Што се тиче облика 'доктор' и 'докторица', нигде нисам тврдио да 'докторица' указује на инфериорност или промовише утисак да су доктори женског пола (који користе тај назив) инфериорни. Оно што сам рекао је да не видим потребу за организованом кампањом вештачког лепљења етикете пола на називе свих занимања, неретко дајући накарадне резултате. Да, неки од ових назива настају природно. Од 'медицинске сестре' смо добили 'медицински брат', што је разумно имајући у види неоспориву везаност термина 'сестра' за особе женског пола - ту није реч о роду. Али који је проблем са 'психолог'? Исто важи и за 'доктор' и за 'председник', мада је ту ствар већ поприлично завршена (изабрао сам конкретан пример доктора јер ми  та друго није пало на памет). Наравно, дебатабилно је колико су неки од наизглед спонтано насталих облика заиста 'природни', а колико последица индоктринације - ипак, то није тема за овај форум.

Не схватам опседнутост овом темом међу наводним борцима за равноправност полова. Жене имају безброј стварних проблема у друштву - као и многи остали -, а дотични се бакћу са овим непостојећим назови-проблемом.

Ствар је укуса. Мени 'психологица' звучи катастрофално, а ни 'психолошкиња' није пуно боље. 
« Задњи пут промењено: 21.05 ч. 11.11.2014. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
MasaMalinovski
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374


« Одговор #372 у: 10.29 ч. 12.11.2014. »

zar ne mislis da je to nesto sto lingvisti po prirodi svog posla rade, kad negde zapne u jeziku malo da podmazu i nagaze kurblu.

mislim jasno je da u proslosti nije bilo potrebe za tim oblicima ali kako je vreme odmicalo i zene pocele da rade razne poslove tako su neki oblici nastajali a neki nisu mogli sami od sebe zbog zavrsetaka kao sto je -log. a u nasem jeziku kao sto znamo rod je ekstremno vazna kategorija tako da smo dobili em ruznu (nekonzistentnu) situaciju em kontra duha naseg jezika.

i tu ulecu lingvisti da rese stvar, pa moraju i oni od necega da zive.

uopste to nema sad toliko veze sa borbom za ravnopravnost, odnosno feminizmom. ponesto ima a ponesto i nema.
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #373 у: 13.31 ч. 12.11.2014. »

Немам ништа против тога да лингвисти улећу да реше ствари, већ против тврдње да је ово неопходно ради успостављања равноправности, тврдње да одсуство 'женских' облика назива за занимања угрожава права жена - не угрожава, јер пол и род нису исто -, и давање неких себи за право да своју примитивну идеологију, базирану на погрешним схватањима, набацују свима осталима.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Тагови:
Странице: 1 ... 23 24 [25]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!