Медвед

[Милош]

Именица медвед има значење „онај који зна где је мед“, или „онај који уме да нађе мед“.

ведать -  знати, умети
рус. медведь

[Сребрена]

Одлично!
 
И ми смо задржали ведање- поведање- приповедање као начин преношења знања..

[quintessence]

negde sam našao da je to nastalo kao med + jed, u vidu noa reci....

[Ђорђе Божовић]

Као "онај који једе мед"? Народно "међед" је извесно настало од мед + јед, само је питање да ли је ту народ применио своју логику или је из "медв(ј)еда" неким другим путем испало оно "в".

[Бојан Башић]

Zapravo je ova imenica nastala od medv- + jed-, gde je jed- postverbal od glagola jesti, a  medv- osnova imenice med po U-deklinaciji (kakvu je ova imenica imala u staroslovenskom).

U ekavskom obliku izgubilo se J.

[Ђорђе Божовић]

Дакле, ипак нема везе с глаголом "ведати" него управо "онај који једе мед"?

[Сребрена]

Треће слово наше азбуке В.. изговарало се зависно од дијалекта веде,вједје, ведје..
Пошто је у "медвед" ипак остало В (медвјед) а не Ј (медјед).. ипак мислим да је Милош био потпуно у праву...лако је да поједе мед ако ЗНА где да га пронађе..
Осим тога вероватно је тешко јјести мед директно из кошнице, и то треба знати.. има тру много оних других пчелињих производа у којима је сакривена хранљива супстанца..

Успут, иако није тема, пчеле које праве мед..по старим нашим легендама прва су бића која су створена на свету..после планина и мора..

[NatasaK]

Neargumentovano, ali samouvereno: Miloš je u pravu!

[Психо-Делија]

Аргументовано и самоуверено: Милош није у праву!

У Хрватском енциклопедијском рјечнику, на стр. 724-725, стоји:

medvjed ...  = v. med + v. jesti

А ово је са једног сајта http://www.billcasselman.com/letters/about_medved_june_2008untitled.htm на ком се објашњава етимологија презимена Медвед(ев):

The common Russian surname Medved is an apotropaic circumlocution for ‘bear’ meaning literally ‘honey-eater.’ This is an old Slavonic periphrasis for bear. Med is Russian for honey, and the ed root means ‘eat.’ The ed and yed roots are related to eсть [yest’] (Russian ‘to eat’) and are cognate with other Indo-European verbs like Latin edere to eat’ (which gives English the adjective edible) and even with the English verb to eat. Although the Russian word for honey is med, the combining form is medv- which becomes medu, a partitive genitive of med, so the literal meaning is “eater of honey.”

[Madiuxa]

Медвед је медвед зато што је "медојед", што једе мед. Зна се да медвед није само "медојед". Кад нема меда, он је "свејед": биљојед, месојед, месождер. Па ипак, назван је медвед по меду, јер од све хране највише воли — мед. А у старој нашој постојбини, тамо у шумама иза Карпата, тамо где је медвед постао медвед, па се зато назива тако у свим словенским језицима — тамо је било много, много меда. Било је меда за све Словене. И за  чувено пиће медовину било је меда. Остало је доста меда и за медведе медоједе.

У нашем народу има више назива за медведа. Поред медвед, и медвјед (што је и правилно), говори се још и међед, медвид, и понегде (у Србији) и мéчак. Медведова женка је медведица, медветка, мечка или мéћа, а младунче: мече, медвече, медић или медведић. У неким крајевима медведа од миља зову мéјо, а ако је старији и крупнији — медоња. За малу децу медвед је меда, медо, медан, мецан, меца и мецо.

Није само медвед — медвед. И човека понекад назову медведом — ако је крупан, или ако је груб, неспретан, трапав, трунтав и незграпан.

Некада је у нашим горовитим пределима, у столетним шумама, било много медведа. Могли су се видети на планинским висовима, на пропланцима, на потоцима, теснацима и доловима. У потрази за храном, медведи су често залазили у насеља и убијали стоку. Били су страх и трепет за чобане и људи су их се бојали, па су настојали да их некако умилостиве. Стога су биљу, па и животињама и свему другом што је подсећало на медведа, давали "медведска" имена. Тако су настали називи: медведара (гљива), медведика (планински врес), медведовина (трава млечика), медвеђи длан медвеђа стопа, медвеђе ухо (разне биљке), медоњица (врста лептира), итд. Мушком детету, да би било снажно и здраво, надевали су име Медвед. Да би се удобровољили медведи, у неким крајевима Србије празновао се некад чак и Мечкин дан. Тада се кувао и делио кукуруз, а Цигани мечкари (медведари) богато су награђивани.

Само су се најхрабрији усуђивали да пођу у лов на медведе, само су они могли да буду медведоловци. У стара времена јунаци су, као знак снаге и храбрости, носили на себи "суру међедину" или "медведину" — огртач од медвеђег крзна.

Данас више нема ни тако великих шума ни толико медведа. Али остале су зато: гљиве медведаре, траве медведике и медведовине, остале су биљке медвеђи длан, медвеђа стопа и медвеђе ухо. Остали су у народној песми јунаци и њихова "сура међедина", а остала је у народу и прича о чудном човеку, медведовом сину — Међедовићу. У уџбеницима географије спомиње се планина Медведник (у западној Србији), и Медведница (данашња Загребачка гора). Испод Медведнице извире поток Медвешћак, а постоје и Медин врх, Медов долац, Медведско поље и многа места с именима Медвеђа, Медвјеђа или Међеђа. И једна се река у Србији зове Медвеђа, а поток Медвеђак.

Милан Шипка. Приче о речима. ИК Прометеј, Нови Сад, 2007. стр. 171-173

[Mile]

Милош је у праву 100%. Се веда, што би рекли Словенци

[Животије]

Колико се сећам из негде прочитаног, медвед значи мед јед или модојед.  Тако су некад казали стари ловци, кад су говорили о тој животињи, са намером да му не спомену право име (за које се не сећам да је било споменуто).  Било је избегавано да се спомене право име из бојазни, да то не придобије негативан призвук.  То би при неком сусрету врло разљутило медведа, јер би "осетио" да му се човек претходно ругао, говорио лоше о њему или га омаловажавао.
На данашњем немачком се медвед зове Вär, изговара се "бер" (са дугим е).  Реч је је раније значила "Браон" или "Који је браон боје".  Медвед се тако звао из истог разлога, да му се не изговори право име, које је тада гласило "Арктос".
Има једна афричка изрека: "Кад се говори о лаву, он то чује".  Овде у основи лежи слична представа.

[Filip Tesar]

Koliko sam mogao proveriti, u literaturi na engleskom i u Češkoj prevladava mišljenje da je medved (medvjed) nastalo od "medojed", dakle, od med+jesti.  Ipak, čuo sam da se ukrajinski medved kaže "vidmid", što bi bio anagram od reči nastale od med+znati.  Da li možda neko može ovo da proveri?

Usput, kako slovenski tako i germanski izraz (tj.  medved i bear/bär), a još i baltski (u kojima je ime za medveda izvedeno iz reči u značenju dlakav, čupav, kosmat) su tabu nazivi.  Pra-indoevropski izraz je *hrtkos, u značenju otprilike "razarač", "rušilac", a od njega su izvedene grčka reč za medveda "arktos", latinski "ursus" (od italičkog "orcsos"), kao i persijska, albanska, jermenska, keltske, indijske te maloazijske reči. 

Sve u svemu, jedino u germanskim, slovenskim i baltskim nije se taj izvorni koren održao.  U nauci prevladava mišljenje da je ta reč tabuizirana zbog straha od medveda koji bi to mogao čuti i razumeti, znači naslutiti da se govori o njemu.  I u našim i u drugim (ruskim, češkim itd. ) narodnim predajama medved se smatra gotovo čovekom (divljim čovekom), valjda zbog toga što zna hodati na dve noge, a i oči su mu postavljene nalik čoveku, a ne sa strane glave. 

Moguće da je upravo u krajevima gde su živeli preci Germana, Balta i Slovena bio je i medved više raširen. . .  Moje lično mišljenje je da to može imati veze i s time što su drevni Germani, Balti i Sloveni živeli severnije od ostalih Indoevropljana.  Naime, kod Germana i severnih Slovena je verovatno na čelu panteona bio Wotan odnosno Volos (što izvorno upravo znači "dlakav", "vunast"), bog zime, podzemlja i smrti, za kojeg su verovali da se pojavljuje u obliku medveda, umesto boga gromovnika kao što je to bio slučaj kod većine Indoevropljana.

[Fingon]

На украјинском језику медвед се каже ведмiдь, што указује на то да је ипак у питању глагол "ведати", а не јести.
Збуњују ме пољски изрази за мед и медведа, где се мед каже miód, a медвед је niedźwiedź.  (niedź није баш слично са miód, али могуће да је дошло до вишеструких гласовних промена)

[Filip Tesar]

Hvala na odgovoru.  Navodno je izvorno i u poljskom stajalo "m": miedźwiedź.  Moguće da je glasovna promena u "n" posledica daljnje tabuizacije.  Uz to, izvorni praslovenski izraz je sadržavao "e", poljski oblik miód je noviji, izvorno je bilo mied.

Mogući primer slične tabuizacije: Česi za šišmiša kažu netopýr, Rusi нетопырь, Poljaci nietoperz.  Prvenstveno je umesto početnog "n" stajalo "l".  Pretpostavlja se da je reč nastala ili od glagola lepetati (oduda i leptir), ili, verovatnije, kao naziv za letajućeg vampira (izvorno upir, u-pir, ne-spaljen, otuda let-upir).  Letupir se dalje tabuiziralo u netupir, kod Čeha (stariji oblik netopejr) i Poljaka možda u pravcu koji je reč priblizio izrazu koji bi značio "bez perja".

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Медвед