Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
07.57 ч. 12.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje  (Прочитано 75401 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« у: 20.36 ч. 10.11.2007. »

NARODNI GOVOR I REČI IZ VLASOTINAČKOG KRAJA-GORNJE POVLASINJE
Negde sedamdesetih godina sam počeo da se bavim prikupljanjem reči iz naroda u Gornjem povlasinju.sa centrom sela Svođa, pa sve  u selima oko Vlasotinca, brdsko planinskog dela. Uočio sam da se ovde govori narodnim dijalektom, a da je književni jezik u upotrebi samo u školama, ali i oni koji su učili u školama tim jezikom se uopšte nisu služili u svojoj porodici i svome selu. tako je i danas skoro slično  na početku 21. veka-svi naseljenici iz toga kraja ja rubu grada vlasotinca, služe se mahom svojim narodnim jezikom, bez prihvatanja  govornog jezika   čistih vlasotinčana. naravno da je taj govor izgubio dosta upotrebnih reči iz prošlosti, pa sam svojim sakupljanjem rešio da ostavim trag tog govornog  jezika iz vremena 19 i 20 veka na području Gornjeg Povlasinja  u vlasotinačkom kraju. Primetno je da sam prilikom prikupljanja-a i kontakta i kao dete i kao učenik i prosvetni radnik-i sam rođen u ovom kraju, primetio da se naseljavanjem ovoga kraja sa svih strana:Kosdova, makedonije, Kopaonika, sa Vlasine, Crne Trave, Lužnice, Znepoljske oblasti(Bugarske-Trna  i drugih gradova)-ostavilo dosta traga , kao i  upotreba turcizma u govoru i staroslovenskih reči. Ovde ima i  bugarskog dijalekta- mupotrebu i njihovih reči, turskih reči, makedonskih reči, onda upotreba naglaska kosovskog dijalekta. Zanimljivo je da se u selima:Svođe, Gornji Orah(Lukačevo, Ćuove, Pržonje), Dobroviš-mogu ćuti reći iz lužnićko-bugarskog dijalekta poput: Oče(Oće), neče(neće), Oknu ga (viknu ga-zove ga), onda u selima :Gornji Dejan, Kruševica, Ravni Del, Crna Bara i još nekim –može čuti kod starijih ljude negde sedamdesetih godina reč KIDE(Gde) ili pak u selima: Ravna Gora, Lopušnja nile optrebne reči: Lasica(Lisica) i Lapov(Lopov). Primetno je da se u ovim seloima zadržao narodni govor onaj sličan iz crnotravskoga kraja-poput upotrebne reči:bil(bio), išal ili iš’l(išao)-dok se u samom gradu Vlasotincu i okolnim selima-prigradskog  dela-Boljara, Manastirišta, Šišave, dela Lomnice, Sredora, Skrapeza, Lipovice, Dadinca i još nekih okolnih sela- upotrerba reči: BIL je sa BIJA(bio) ili DOŠAL-DOŠEJA(došao). naravno da taj upotrebni narodni govor se zadržao u sličnom obliku i u selima i u gradu.naravno danas pod uticajem televizije se taj narodni jezik polako gubi, a u samom gradu tamo gde sus grupno doseljavali planinski gorštaci-polako postaje asimilacija gogvornog jezika u „prostu većinu“-bilo „seoskog“ ili „varoškog“ govornog područja.Negde do devedesetih godina 20. veka govor4ni jezik se koristio u pisanju pečalbarskih pisama-umesto književnog jezika, a danas se komunikacija vrši telefonom i više se nepišu pisma, pa se polako gubi izvorni narodni govor i jezik. Naravno da taj jezik je bez gramatike i paseža, pa se kaže često da  u ovom području ima samo jedan ili dva padeža. Evo primera:“kude si bil-bil sam u Vlasotince“-odokle ideš-idem iz  Vlasotince.“ Ostavio sam  traga i  o tim pečalbarskim pismima, koja sam objavljivao u  lokalnom listu „Vlasina“.Sve napisane reči su bile u upotrebi u mome detinjstvu u porodici i selu, a  srećivanje po abecedi mi je pomogao i članak NARODNE PESME I REČI IZ CRNE TRAVE U ZAPISIMA MIODRAGA POPOVIĆA-Staniša Vojinović. Vlasotinački zbornik boj 2, 2006.godine Vlasotince.
U nastavcima 'u napisati re;i po azbucnom redu. pozdrav Miroslav mladenovic  10.niv.2007.g Vlasotince

« Задњи пут промењено: 18.47 ч. 11.11.2007. од pedja » Сачувана
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #1 у: 20.39 ч. 10.11.2007. »

-nastavak
                                             REČI
A
aa..-da
aben-kvaran. sikvaren(abi ga-isjžkvari ga)
aber-poruka
abre-uzrečica(abre ja ti reko),povika po stoku na ispašu u planini
av-lajanje psa
avtabus-autobus
adet-običaj
aeoroplan(aroplan)-avion
akmač-imitacija džepa kod krojenja
ajat-nezagrađena terasa
ajd, ajd..-povika po stoku za vuču prilikom oranja plugom,
ajduk-raste kao biljka(vrsta tikve) okruglog šupljastog oblika sa dugačkom  drškom, koja se probuši sa obe strane, izvade semenke i njime toči pomoću usta „uvlačenjem“ rakija iz bureta
ala-gad, rđa
alal vera-pohvala za dobro uradjeni posao
alamunja-oluja, brz u poslu
aladža-vrsta platna od koga se pravi anterija dobrog kvaliteta
aladžina anterija-anterija boljeg kvaliteta(ženska nošnja u vidu kaputa)
alega miško-uzrečica nekog unutrašnjeg ličnog zadovoljstva
alen-crven
ali se-izmotava se, pravi se važan
alka-okrugla gvozdena naprava kojom se vezuje  gvozdeni  lanac za zaprežna kola
alosuje-potsmeva se, nabija cenu pri pogodbu
alosija-veličina nečega
aljav-gadan, šašav, brljiv
aljavi se-izmotava se, krevelji se, šašavi se
andžar-veliki nož (bez skalpanja)
andžik-torbica od kozinu u kojoj ovčar nosi hranu(najčešće sir i hleba)
anterija-ženska nošnja, napravljena od   platna i pamuka iznutra i sa rukavima se nosi kao kaput
ambar- četvrtasti veliki drveni  sanduk sa pregradama (pregrade se zovu Presak)u kome se držalo žito(raž, ovas, pšenica)
ami-uzrečica za čuđenje
amrel-kišobran
ape-ujeda, grize
apotine-rane od ugriza, od ujeda
aram, aram da ti je-neka ti je na  čast,
arambaša-harambaša
aramlija-neradnik
aramlika- neradnica
argat-radnik u polje
arlija-sreća
ardov-bure za rakiju
astal-sto za ručavanje
akal, akal ič nemaš u glavu-nemaš pamet, bez pamet si, šuplja ti glava
arnavutin-albanac(šiptar)
arno-dobro(ala mi je arno)
armonika-harmonika
arči-troši
artija-hartija
au-znak čuđenja za neku učinjenu grešku

/nastavak/
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #2 у: 22.44 ч. 10.11.2007. »

Naravno da taj jezik je bez gramatike
Наравно да било који језички варијетет мора имати своју језичку норму, дакле и граматику. Wink Не постоји језик без граматике. И власотиначки народни говор има своју, власотиначку граматику, као и своје падеже, па макар њих бројчано било мање него у стандардном језику.
Сачувана
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #3 у: 10.19 ч. 11.11.2007. »

Odgovr: U vlasotinačkom kraju postoje tri dijjakejta: Gornjo vlasninski(to je moj planinsko-gorštački i jedan deo okolnih sela-"išal", onda "čisto" varočki-vlasotinački(mi negovorimo tim dijalektom-"išeja"?-i jedan deo okolnih sela i "moravski-Donjovlasinski. Pošto sam kao  matematičra  loklani etnolog i istoričar sakupljač-onda materijal ostaje da se njime bave lingvisti i oni koji se bave srpkim jezikom i kulturom jezičkog područja. Poydrav Miroslav Mladenović novembar 2007.g Vlasotince
Сачувана
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #4 у: 10.20 ч. 11.11.2007. »

nastavak/
B
Bagatela-badava, nešto nema vrednosti, džabe, pojeftino
bagatelisati-potcenjivati, skidati cenu
baglama(vrata na baglame  i rezom)- drvena vrata koja umesto šarke imaju gvozdene klinove, koji se nabijaju u direk(drveni) i ko njega se okreću, a umesto brave imaju rezu(gvozdena ručka s kojom se zatvaraju vrata), da bi se spolja mogla katancem zatvoriti, a gvozden klin se zove baglama.
b’z-zova, od koje su se pravile cevke za motanje pređe za tkanje na razboju
bađava-badava, ispod cenu
bađavdžija-danguba, neradnik, ništa ne radi
bair-mesto oko kuće za ispašu stoke
balanta-ambulanta
baljezga-lupeta, svašta priča, priča gluposti
bajanje-vračanje
bandoglav-nerazuman u ponašanju
banzov-čovek sa lošim ponašanjem u društvu
banica-gužvara sa sirom, ručno razvučene i umotane kore sa sirom, pita, gibanica
banjanje-kupanje
batisalo se-pokvarilo se
banket-zdenuta sirova cigla spremana za pećenje slamom ili na drva na nekoj poljani
backa-bode
backo-ovan
bačevina-mesto gde se ovce čuvaju, muzu i dobija se sir
bačka se-brčka se po vodi(naročito svinje u bari)
bačur-drvena posuda(sa drškom ili bez nje sa strane) za rakiju, četvrtaqstog oblika, s jedne strane otvorena ili ima samo manju rupu
bačva- velika drvena posuda za sakupljanje  čljiva(ili grožđa-koje se mulja) koje posle stasavanja(prevru) se od njih peče rakija ili se dobija vino(napravljena ručno kod pintera)’
bardak-žuti ili zeleni  kondir(napravljen od gline) za grejanu rakiju
barjak-zsastava. znamenje nacionalno
barjakoš-rogata divlja koza
basa se-udara se(udara se u grudi), pokazuje svoju jačinu
basamci-stpenice na kuću
batlija-srecnik
baši-taji, prikriva (samo u razgovoru)
basales-provod(cesto uz pice i prasetinu na dobar rucak)
bašta-otac, tatko, gradina sa povrćem, mala parcela zasađena povrćem
bega-beži
beganje-bežanje
begendija-onaj ko ima ukusa, navodadžija za ženidbu
begendiše-dopada se, odabir devojke ili momka prema lepoti
bezder-čudo( će se najdeš ti u bezder)
bezdušan-bezosećajan čovek
bezveze-nije u skaldu sa istinom
bekrija-veseljak, onaj ko je malo viđe popio alkohola
bela rada-narodno kolo,  nazivbeli  biljke belog cveta
beleg-vuneno vlakno od odelo kod vračanja(bajanja) vračarice
belege- oznake na telo čoveka
belča-beo vo
belčug-alka(stavlja se na svinje da nerijaju(kopu zemlju)
belouska-vrsta zmije, cesti nadimak ovce
beljavan-ljut, opasan, opak, prek
beljaj-nevolja
belutrak-beli kamen-koji se stavlja u kacu za kupus, a i za „kresanje“ ognjilom sa trudom da bi se dobila vatra i zapalilo duvan
beloška-nazive bele koze ili ovce
belouška-zmija otrovnica
bejagi-valjada (potvrda istine u govoru)
benjavi-prljavi
bembelija-naziv za čoveka koji uživa u životu, raskošan život u izobilju
bestraga-reč ljutnje, srdžbe
besulja-besna žena, krava svinja itd(figurativnini naziv za odredjeni oblik ponasanja)
bečelak-vezano belo platno(tkanina), kojom se umotuje pogača, banica i poklon koji se nosi na svadbama(u gostima)
bučkija-testera
bugarka-narodno kolo
buza-vodeni napitak, pravi se od čaravčnog(projnog  belog kukuručnog)brašna-zabrka se, potkiseli i pije kao napitak u vreme letnjih žega u planini
bure- drvena posuda za držanje rakije(napravljena ručno kod pintera)
buka-okruglo šuplje drvo koje služi kao cev kroz koga teče voda za pokretanje vodeničnog točka u vodenici potočari
buka-bukva drvo
buknul-buknuo (kod plamena vatre)
buklija-drvena četvrtasto okrugla posuda u obliku pljosnate flaše od drveta(čuturica= za rakiju
bulka(turčin)-crveni divlji mak, bulesta krava, ispulkano zrno kukuruza na vatri
buljan-pogrdan naziv za muškarca sa razokavim pogledom, čovek sa velikom glavom i očima kao buljina(sova)
bulji-nešto istražuje, gleda okolo da nešto vidi, razgleđuje
biber crep-mali crep za pokrivanje kuća,  koji se pravi ručno
bil-bio
bičkija-mala testera za ručno sečenje drva, služi i kao pinterski alat
bicman-neradnik
bilmez-baksuz, neradnik
birov-grlati čovek, sa jakim glasom, koji je u  vreme turaka od brda na brdo saopštavao naglas vikanjem naredbe seoskog kmeta u selo, pa ima i familija birovci
bisage(disage)-u obliku torbe sa dve strane sa premetačem, a u njoj se stavi žito na ramenu i pomoću njih se ručno seje  njiva-pravi se od kozine, a koristi i za nošenje tereta na konju
bitanga-pogrdna reč za loše ponašanje čoveka
b’k’r-bakar
blago-slatko
blagota-mrs
blažan-mrsan
blaji-blajanje ovaca,pogrni naziv za onog koji negde zamišljeno gleda u stranu
blesina(blazina)-zamlata, budala. na ništa nereaguje
blesav-nerazuman čovek
bljuje-povraća
bojelek-anterija(ženska nošnja) bez rukava, dugački kaput nosi se ispod vutare(suknje)
bogatlak-bogatstvo
bok’l(bokal)-staklena ili keramička posuda za vodu ili vino
bockav-trnovit
borovinjka-borovnica buljka
bradva- pinterski alat(sekirica)
branište-branik bukove ili hrastove šume
brzak-onaj koji mnogo žuri u poslu ili u govoru ili u hodanju, brzi pad vode u potoku
braca-bliski rođak  po muškoj liniji
brana-današnja drljača za usitnjavanje  zemlje i pokrivanja zrnevlja posle oranja i sejanja zita sa ralicom(plugom) konjskom ili goveđom zapregom(s njom se vlači, a ispletena je od pruća pa se zove i napar)
brevenici(čakšire)-pantalone
breg-brežuljak
brzi-juri
brgo-brzo
britva-ovčarski nož sa koricom i sa kanapom da se veže za pojas
brič(dus)-brijač za brijanje muškarca, vrsta muških pantalona na „brič-dus“(šumadinske)
brka-dira, čovek sa brkovima
brknul-dodirnuo
brljav-brljiv
brljica(brnja)-stavljanje belčuga (žice) na njušku svinji da ne rije zemlju u avliji, belčug(žica) stavljena na njušku svinji
brlog-mulj
brstina-u proleće mlade nerazvijene grane bukovine sa popoljcima
brstenje-prolećno jedenje mlade bukovine od strane koza i  goveda
brnči-  zuji
brobinjak-mrav
brobinjalo-mravinjak
bualjka-daska za belenje platna
bua-buva, odara  drvenom  napravom (bualjkom) kada se pere i beli platno na  potok
bualjka-drvena naprava za buanje(udaranje) platna od konoplja u vodi kada se beli ili pere rublje
bubče-mala špenadla
bubčetija-male iglice za krpljenje ručno ili za vezenje stonjaka ili košulje
bukari se-parenje svinje sa veprom
bućkuriš-loše napravljeno jelo
bunjište-đubrište
bučka-naprava za mučenje mleka(pomoću bucala se bučka mleko i dobija maslo-maslac)
bucalo-drvena sprava s kojom se bučka mleko u bučki
buričaku se volovi-volovi se bodu rogovima(isprobavaju svoju snagu)
bus-deo zemlje sa korenom trave

V
vandžiral-bes, gnev, bolest ludila
varen –kuvan
vađenje vra-skidanje slame vilama prilikom vrše stokom na gumno
varoš-grad
v’zdan-vazdan
vra-poređano ožeto žito u snopovima za vršu konjima ili govedama na gumno(oko jednog nabijenog kolca(stožer-stože) i konopca  se okretanjem   goveda  ili konja u jaram vrše žito na gumno)
vruć-topao
vrčva-zemljana(gilena) posuda u obliku grneta, sa drškom u koju se stavlja mast, sir, čvarci i žito
varka-štedi, zaštićuje
vajda-korist
varen-kuvan
vašljiv- koji ima vaške
vedro(vedrica)-kofa(drvena posuda), drvena posuda sa drškom napravljena od dugi kod
pintera i u njoj se muzu ovce
vejanje žita-čišćenje žita od pleve na vetru, posle vrše na gumno, a baca se drevnom lopatom
velija-komad(grudva) sira koja se seče na komade pri ručnom dobijanju sira
vermane-kratko kapuče (mintan) ili lužnički z’ban
vermanče-kaput sa gajtanima
verige-verski praznik, gvozdeni lanac koji se stavlja na ognjište na odžak, da bi se na njih nakačio kotao i varilo mleko i grejala voda
veršula-najviđeniji čovek u selo
vedžba-vežba
veška se- penje se n visoko drvo
videlo-svetlo (upali videlo)
vije-plače, kuka
vika se-kaže se,
vika-zove
viknul-zvao je
vinjaga-gomila pavita u žumi ili vinove loze uz kuću
vironga-zavesa za prozor
vistan(vustan-fustan)-haljina
vlačezi-drvena naprava za vuču sena i žita(srpom ručno ožetog ovsa i raža u planini) zaprežnom stokom, napravljeni su od dve oble mlade bukovine i „razapeti“ sa prečankama koliko da mogu da se klincima stave na dvokolicu(zaprežnakola) a sa strane se svrdlom izbuše rupe i postave drveni klinovi koji drže seno ili zito koje se u snopovima prevozi,a na kraju se vuku po zemlji(postoji i jedan vlačeg za teranje drva na pijac uiz planine, a u ravnici postoje vlačezi za  četverku kola koji se zovu lojtre)
vodnik-napravljena ostava kao kredenac bez zatvaranja, gde se stavlja posuđe, sa čašama i flašama
vodunka (vodunac)-stara sočno jesenja kruška
vol-vo(goveče )
vratanca-mala kapijica
vretanca-vrete napravljena od drveta, koja se stavljaju pri izradi kreveta(krevet na vratanaca) iloi klupe za sedenje na slavama
vrza-vezao, svežanj listove hrastove žume za lisnik za stoku
vrda-prgav čovek, izbegava odgovor
vrpoljenje-nestašluk
vrsnik-vršnjak
vrcka-veverica, okretljiv u radu
verga-veverica
verlgra-dobro radi
vildan-mlada voćka za sadnju(šljiva)
viliz-prut od loze
vildžan-šolja za kafu(od gline)
vitalče-drvena naprava za motanje pređe za tkanje na ručnom razboju(poduži štap koji sa jedne strane ima rašlju a na drugoj strani se pravouglo stavlja i užebljuje napravljena krataka izdeljano i probušeno drvo pravougaonog oblika-matovilče za ručno motanje pređe, dok motanje pređe sedeći vrši se na okruglo vitalče(„prekrstemo“ sa kolčićima za pređu) sa postoljem na zemlji, koje se okreće oko uspravno drvo pričvršćeno uz postolje
vitel-naprava za motanje pređe za tkanje na ručnom razboju (cevki sa pređom), naprava poput današnjeg ringišpila za ljuškanje mladih na verski praznik( na jednoj daski sa dve strane-vitel, sedu dvoje i okreću se oko „stožara“ pobijenog u zemlju)
vrteška-zapinjač na vrata, okretanje(vrti se) u krug
vrv(vr’)-vrh
vrvi-ide, prolazi
vrvina-kozja ili ovčarska  putanja
vrevi-govori
vreća-džak napravljen od kozinu dlaku
vrz-odozgo
vrzal-vezao
vrzlo-mesto gde se  veže pseto
vrzuvanje(vezuvanje)-vezaje psa na lanac, vezuvanje vreće(džaka) na zamku(a ne preko trup) sa  brašnom(krompirom, žitom), vezuvanje snopova  žita prilikom žetve
vrndi( u gušu)-„svira“(bolest  u grudima) grlo
vrne-pada kiša
vrljak-brdo(strmina  planinskog pobrđa)
vrljačno-brdovito
vrlji-baci
vrs-ravan(on neje tebe vrs),
vrsnik- isti broj godina (vršnjak)
vrtipop-krasuljak
vrca-kanap(vrpca)
vrckav-okretljiv u polsu
vršnjik-plehani poklopac ovalnog oblika(okruglo kupastog sa drškom), kojim se pokriva crepulja prilikom pečenja hleba na ognjištu
vunija-levak za  pečenje rakije na kazan
vuta-gruba izatkana  vunena ženska suknja
vutarče-pamučna letnja ženska suknja(haljinica do pojasa), koja se često nosi ispod vutare(suknje), a sa njom se i spavalo
v’ška-vaška

G
galati-grdi, kleveta
gajde-stari muzički instrument(napravljen od štavene ovčje kože)
gad-loš čovek
garav-crn
gasarče-svetiljka ovalnog kupastog oblika od lima, na vrhu  mala valjkasta naprava na kojoj je postavljen pamučni kanap koji je umočen u petrolej(gas) i služila je  kao svetlo u kući kada nije bilo elektrifikacije u selo
gerdan-đerdan
gedža-pop(svežtenik)
gila se-golica se
gica se-rita se(kod konja)
glavuran-glavonja
gle-gledaj
glembav-nezgrapan(glembave uši)
glibav-spor
globa-kazna
gluvara-gluv čovek, onaj koji se pravi da nečuje
gnjevnica-dnevnica na poslu u pečalbi
gnjezdo-gnezdo ptice
gnjidla-koji ima gnjide
gnjido jedna-prljav čovek
gnevnica-dnevnica
govednjak-balega(goveđi izmet)
godi mi- dobro mi je
gozden-gvozden
golem-veliki
golem ’ezik-veliki jezik, pričalica čovek, onaj ko previše priča o nečemu nego što nije  baš prijatno
golemi gosti-devojkina  rodbina na svadbu odlazi u goste momkovoj rodbini
gotovan-neradnik
gomna-čovekov izmet
gomnjar-prljav čovek po karakteru( pogrdan naziv)
gorčiv-gorak
gra-pasulj
gradina-bašta(parcela zasađena povrćem i cvećem )
grbina-leđa
grebulja-grabulja
gremada(gramada)-gomila kamenja na livadi u planini
grimna-okrugla valjkasta župlja naprava od gvožđa, s kojom se uglavljuje ručna kosqa za
košenje trave, narukvica
grozje-grožđe
griva-deo dlake konja oko vrata
grebulja-grabulja
grm-žbun bukove  šume
grmada-gomila sakupljenog kamena u livadi
grne-glinena ovala posuda sa drškom(a često i sa poklpcem) za kuvanje jela pored ognjišta
grudnjača-prednji de košulje na grudima, vezan preko pojasa i na vrat, koga su nosile devojke i žene preko prtene košulje kad pođu na sabor(igranku)
grumen-komad kristalnog šećera ili soli( s kojom se krme ovce)
gumno(guvno)-mesto gde se oko stožera vrši vršidba pomoću konjima i govedama na selo
guljav-okuljen(ovca)
gunja-pokrivač napravljen od vunu(napravljen od kozinu, vune, konoplja(kučina), debljine 3 sm-pokrivali se ljudi ), pokrovac(pokrivala se stoka zimi)
gunjga-zamera, stalno nešto brblja
guca-svinja
guturać-loš čovek,  gušter

D
dabudne-će da bude
dalap-uzida se u zid u vidu donjeg dela kredenca, s advoje vratanca od dasaka koje se
 sklapaju i rasklapaju, gde se stavlja posuđe
dalapara-vrsta harmonike
danguba-neiskorišćeno vreme za rad
dar-devojkina sprema u rublju(miraz) za udaju(čerge-ćilimi, vezani jastuci, košulje, vunene čarape, rukavice i drugo)
daramče-prsluk od klašnja(vuneno sukno) iz tri dela
del-vrh grebena(zaravan na bregu u planini)
dejani se-muči se
dens’ka muka-težina posla, danas je težak posao, teško se radi
detinjar-balavac, neodrasla  i nesazrela osoba, osoba koja voli  s decom da se igra
dizl’ci-muške vunene čarape  bez stopala(potkolenice)
dizgin-uzda za konja
dizgin baba(devojka)-držeća baba, vredna i okretna devojka
diledan devojka-srčana devojka, razumna devojka
dika-ponos
direk.-ofeljana drvena greda za gradnju kuće,struka na ralo drveno za oranje njive
drvenim ralom
dirnul(dirnuja)-dirnuo, opipao
dip-sasvim,(dip si nemogu)
dl’g-dugačak
dugobrazest-dugo lice
doda-dada( naziv za stariju žensku osobu u famuji)
dolmi se-zida se
domaćin-glava(starešina) u porodici
domunđuju se-dogovaraju se
dokolan-nezapošljen u radu, dosađuje se, ništa neradi
doksat-veranda, terasa isper kuće, često napravljena od dasaka sa svodovima, ograđena i sa vratancima za zatvaranje, ima i na direci, na terasi se leti spava kada je vrućina
doleko-daleko
dolina-potok
dolma-zid od cigala između dva drvena stuba
dolmi se-zida se
dojde-dođe, došao
dockan-kasno
domazlak-domazluk, vrsta stoke koja se godinama čuva
došal(doš’l-došeja)-došao
drdavka-narodno kolo(moravski čoček-igra u mesto), uzrečica za nekog koji neotaljava svoj posao(stoji u mesto i ništa nije uradio)
dreja-kaput bez kragnu od klašnje(vunenog sukna)
drz nedaj-uzrecica u narodnom kolu ili prilikom veselja na svadbi
drndav-brbljiv, galamdđija
drljiv-neumiven ujutru po očima i licu, ima drlje u očima
drndalo-brbljalo
drvnik-drvljanik, mesto cepanja drva  u dvorište
drljča-prljavko, koji se nije umio
drven-nije govorljiv, krut  u  stavovima, ne priča, neokretljiv u poslu
drobinjci (drobinjak)-izmet ovce i koze
drozgov-drozd(drolja) ptica
dronjci-delovi pocepane odeće , prljavi deo vune kod ovce koji visi i lanjka se
droljav-prljav,
dropljav-pocepan
drpa se-češa se
drpav-pocepan
druška-drugarica 
druškan-drug
drusa se-kreće se, trese se(drusaj šljivu)
drusaj-tresi
drusla-okretna žena u poslu
drčan-proždrljiv
drška-držač kašike
d’ska-daska
duderka-suva lanena(od konoplja) stabljika, koja je služila kao svetiljka prilom večere u vremenu kad nije bilo struje u selima
dupe-zadnjica čoveka
durljiv čovek-ljutit , srdljiv čovek
duvka-rupa
duvar-zid
dušmanin-čoš čovek, štetočina

Đ
đavol-đavo
đak-učenik
đakonije-raznolikost u spremanju(razne đakonije spremila za jedenje)
đilkoš-seoski razvratan momak
đuture-pogodba bez merenja(od oka)
đeram-bunar
đinđosana-namirisana
đuđum(vrčva)- posuda od gline
đuveč-ovalna glinasta posuda u kojoj se sprema kačamak ili neko jelo  u relni šporeta(a i na ognjištu),  vrsta jela od krompira i pirinča
đema-dim na odžaku


/nastavak/
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #5 у: 16.04 ч. 11.11.2007. »

Занимљиво и драгоцено..
Сад би требало узети речник санскрита и још неких "мртвих" језика.. и укључити познаваоце етимологије или бар митологије, па претрести ове речи..

Напр. алосија.. (величина нечега) је велика ала или 'ала..митско биће, огромно и зло по људе.Синоним је аж-даја / прва змија кад се гледа само са митолошке стране).. иначе лингвистички змија=даха на персијском , а дахи на санскриту..Турци користе Ала (или хала) као реч за змију..
Али ипак није турцизам ..јер се среће у писаном облику на етрурским фрескама..Ђ.Билбија је прочитао реченицу "Ала сипа жар у Перуна" односно ..Ала (Аждаја) бљује ватру (као и све але) на Громовника ( јелини су записали ову причу са другим именима ..битка се одиграла на Хаемус планини- односно нашој Старој планини..а код Руса та велика битка се одиграла на Уралским планинама)..

аламуња (брз као муња у послу) етимолошки опет потиче од карактеристика прве змије..креће се као муња небом (јер са неба и слеће), превише брзо..Слична је реч и у грчкој митологији ламња (опет створење које прождире људе, специјално децу)..

дода-дада (старија жена) је остатак митолошког сећања на Доду или Додолу (Перунову жену) којој се и сад понегде певају песме у обреду призивања Кише..Она јесте старија жена (као баба) јер је прародитељка..

Итд.. има још..
Нешто ме је посебно заинтересовало овде, ако можеш да ми шире објасниш..
Опис дрндавке.. кола подсећа ме на описе других кола (ренде у пиротском крају и рендава у тимочком крају)..где се коло не помера у простору..као да стоји у месту, а игра се трешењем рамена  и трупа.."на снагу", како каже народ..Је л'то исто??

Још је једна реч изузетно занимљива..ја је знам из торлачког краја (старопланински тимочки регион)-акал..Уствари Торлаци кажу 'к'л.. са муклим гласом..
И код њих значи памет, разум, свест односно мозак.. и користи се при грђењу. "Имаш ли ти 'к' л у главу?"..Иста реч може да се нађе на нету, у речницима тзв. етрурског вокабулара  Wink
« Задњи пут промењено: 16.11 ч. 11.11.2007. од Сребрена » Сачувана
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #6 у: 18.07 ч. 11.11.2007. »

Odgovor: Slazem se. Pozdrav M.M
/nastavak/
             
E
e’dn-jedan
ela-ala,ela ovam dojdi,ela ja bejo
evega-evo ga
ega-turpija, alat u kovačnici
enega-evo ga
ene-uzrečica(ene šta uradi)
elek-jelek
eban-ništavilo od čoveka
egličje-jagličjr biljka(žuta planinska ukrasna biljka, cveta u prolrće)
eram-jaram za zaprežnu stoku
eremija-jeremija(verski praznik)
esam-jesam
Ž
žalostiv-tugaljiv
žal-žao
ždere-previše jede hranu
žega-vrućina
žegre-palice(drvene ili gvozdene) za jaram zaprežne stoke
žandar-policajac
željka-kornjača
žeško-vruće
živina-kokoške
živinče-loša žena koja podseća na lošu živinu
živuje-slaže se, dobro saražuje, dobro živi
žljeban-koji ima velika usta
žmi-žmuri
žmurka-namiguje, nekada i dobro ne vidi
žutan-pečalbar, onaj koji je od teškog rada pocrneo i požuteo, žuta cvećka
zutajka-zuta ptica pevacica u planini

Z

zabavil se-zadocnio se
zabraji-zaboravi
zajebava se-šali se
zajebancija-šala
zajebancija-šala
zajebant-nezgodne naravi
zavrnut-nije pri zdravoj pameti, dobro ne rasuđuje o svojim postupcima
zabrka-zamesi, zamuti
zavalija-radnik, (tugo zavalija), radnik(pečalbar) koji se muči
zavarkuje-pošteđuje
zavaćen-zauzet(sud), pun
zavrzlama-narodno starinsko kolo
zavrljen-zabačen
zavrljil-napustio
zagrebci-sprava češljastog oblika, sa klincima i drvenom crškom, koja služi ya čašljanje vune(kučina-konoplja)
zagalamil-obogatio se
zagar-pas, lovački ker
zagrađa-vrt zagrađen ogradom
za zaleka-malo
za lek-malo
zajac-zec
zakasotina-nevolja
zakokrđuje-mnogo zahteva, mnogo traži, mnogo potražuje
zaludnjar-besposlen
zalupajka-zamlata, šašav , budala, priča gluposti, zanosi se
zalčak-parčence hleba
zamet-ograda od pruća ili od taraba za čuvanje ovaca u kojoj leti ili zimi tu noću borave(najčešće se zame pravi u neku njivu, kako bi se nađubrila)
zapat-rasad mladog cveća ili povrća za sadnju
zapatil- posadio  novu vrstu stabla voća ili cveća u dvorište
zapucal-navalio na jelo
zatrupa-zatrpa
zatucotina-zamlata, priča gluposti, budala, priča bez reda
zaponga-držač od drveta  za teret na zaprežnim kolima
zagrada-zagrađen a ograda vrta pomoću drvenog plota-ograde
zasteža(zastaja)-krpa koja se stavlja na punu vreću sa žitom i ušije se da žito neispada
zastruzi-naprava od drveta u  polukruglog šupljeg oblika sa zatvaračem od drveta, ukme se stavlja sir ili prženo od jaja, kada se pođe da se radi u polje
zdušili se-saživeli se, sprijateljili se
zviska-mlada ovca, koja se još nije jagnjila
zevka-zevanje bebe
zezanje-šala
zeleniš-kupljeno povrće, zeleno voće
zeljka-glavica kupusa
zlotvori-sluti
zemljana oka-bokal za vino
z’mbi-odjek zvuka u kaci ili buretu, dobar znak kvaliteta
zoljavo-pogrdni naziv za loše učinjeno.bez veze
zombav- ružan čovek, nije lep
zonja-bumbar(goveđi i konjski) koji ujeda u toku letnjih vrućina
zubato(sunce)-sunce za vreme mraza
zuka-vrsta  trave koja raste u močvari(barčugi) u planini
zumbul-roze cvet(lazarica) u proleće

I
ivega-pogrdan naziv u šalama(evega)
izelica-loš čovek
Izgruljen-oljušten(orah od ljuspu)
izdul se-crkao
izlezal-izašao
izlegal-izašao
izgorel-izgoreo(u vatru ili u požudi za nekom ženom)
interes-kamata za pozajmljen novac
iska-traži perut u kosu, hoće
isna-istina(isna si je bilo)
ispasuljil ga-odrekao ono što je rekao
ispretura se-nastrahova se, pomeša se
ič-nimalo
ište-traži

J
jablan-vrsta kiselih jabuka
jajce-jaje
jagličje-jaglika cveće
japundža (pelerina)-četvoro krtstata i ima ćulavku na glavu  kao kabanica, napravljena od vune sa  trakom a bez rukava preko sredine, prekrivač od klsašnje(grubo  vuneno sukno izvaljano u valjavici) kao izatkana čerga(ćilim) za pokrivanje(pokrivka) kada se spava
jasle-napravljeno od dasaka z a ishranu stoke, u kome se stavlja seno, slama  ili hrastova
jaska-osećaj bolova u glavi ili na drugom mestu, naročito spoljne ranesušena šuma
jednostranka-narodno kolo
jega-evega, turpija
jeđ-jedi, ručaj
jela-odi
jendak-neprohodno mesto sa brežuljcima, provalija
jer’m-jaram za vuču zaprežnom stokom
jeroplan-aeroplan, avion
jesika-jasika drvo
jok-ne
joške-još
juže-uže, konopac
jular-privezak od  juže za vođenje goveda u vuči ili pri oranju
jutre-sutra
jučerke-juče


K

kavana-kafana
Kadar-u stanju, može
kadenje-miris tamnjana
kaka-dečji izmet
kaca-drvena posuda napravljena kod pintera od žina i dugama(izdeljane od drveta) u kojoj se sabiraju šljive i u njoj se ostavlja da prevru i potom se peče rakija na  kazanu
kantar(na oke)-stara mera(sprava) za  merenje težine, skojom se merilo žito u  vrećama u vodenici, kao i seno kada se prodaje na težinu, kao i prilom prodaje  poljoiprivrednih  proizvoda na pijaci
karakondžula-plašila, sotonje, priviđenja, ženski đavol(koji se pojavljuje do Sveti jovana
Krstitelja 20 januara), bolest
karta-drvena posuda(flaša) za vino(rakiju) skojom se zvalo za na svadbu
karakondžulo-pogrdan naziv za nezgrapnu osobu u poslu
kitkari-oni što nose premenu(odeću i obuću) devojci a čine ih: svekar, svekrva, mladoženjski(zet) i najbliži iz rodbine
kazan- kazanica je posuda okruglog oblika, bakarisana-kalaisana, za pečenje rakije
kazandžija-čovek koji peče rakiju na kazanu
kalkan-prednji deo kanata(cetvrtastog oblika od dasaka.tera se u njima đubre) zaprežnih kola
kalabalak-svađa
kalušest-šaren oko očiju, a ostalo crna ovca
kanate-zaprežno prevozno sredstvo napravljeno od dasaka četvrtastog oblika i služi za prevoz stajskog žubriva do njiva, kukuruza, krompira, brašna
kapsal-umori se
karakondžula-mečka
karlica-drvena  posuda polujajastog oblika napravljana od rdveta i služi za mesenje hleba od brašna
keser-tesla
kijac-teg na kantaru
kicoš-momak koji se mnogo odeva upadno, čovek koji se kinđuri u odevanju
kitka-cveće, običaj kada se od strane momkove rodbine nosi devojci obleklo(premena)
kladenac- Kamenjem(pločastim) napravljen  mali bunarčić(30x40x50 sm) od izvora i to sa jednim otvorom iz koga se pije ili toči  voda, na kome su se u vreme turaka sastajali hajduci u ovom kraju
kvačka(kvočka)-kokoška koja izvodi piliće iz jajeta ležeći na gnezdu i čuva piliće, žena koja je lenja i neuredna
klada-oblo odsečeno stablo bukve
kladnja-zapaljena vatra, nakladen oganj
klađenje-natprevaravanje pomoću „jadaca“(kost u obliku raklje) kokoške ili prstima se kladi o tačnosti utvrživanja neke istine
klacka-ljulja
klaj, klaj..-polako hodanje peške
klindup-vrsta goluba koji je gnezdo pravio u šupljini hrasta i bukve
klisurac-vrsta planinskog krompira
kljakav-trapav
klempav(klempave uši)-velike uši, nezgrapan
kesorez-nemirno dete, baksuzno dete
klopotar-plehano zvono okrugklog oblika
kluvče(klupće)-klupko, namotano nitima od vine ili konoplja u okruglom obliku
knoći-večeras
kovčeg(za rublje, za hleb)- veliki drveno sanduk  sa ili bez pregrade  za veš, sa četiri nogarke a često i sa poklopcem, koji ima šare sa sa strane, a u njemu se stavlja devojački dar ili rublje žena i devojaka(daje se kao miraz uz udaju) , a u kovčegu za hleba čuva se brašno(odignut od zemlje sa četiri nogara)
kolo-narodno kolo(oro), točak na zaprežna kola, vodenično kolo
kočina-obor za svinje
kolagije-alkice na vreću
kolce-mali točak
kožljak-koža
kokošinjac(kokošarnik)-živinarnik, kokošji izmet, napravljen oborza čuvanje živine(kokošaka)
kožuk(kožu’)-odeća od  kože koja se nosi zimi(u vidu prsluka-kožuk od štavene jagnjeće kože)
kokala-udarala, izudarala dete
komin-ozđak kuće
kompiri-krompiri
kondirdžija-onaj koji nosi kiteni kondir sa rakijom i zove za svadbeno veselje kod momka (najčešće maldoženjski-zet)
kopa-mesto za zdenztu sirovu ručnu ciglu
 kopan-dobro parče kokošjeg mesa
kopnen-žuta niska trava(momci je beru da privukuju devojke da kopneju za nih)
kopuran-duži kaput, neoblači se, samo se snjim zagrne
kordeljka-okrunjen klip kukuruza
koruba-korito od drveta , koje služi  kao pojilo stoke na izvoru-šopi(česmi)
kosov-kos ptica
kosilo(držač)drvo okruglog oblika na koga se stavlja kosa, a dužina kosila je nekoliko metara
kostim-džemper
kotarka-drvena korpica od  bukove kore za mazgu(sok od gulenja bukovine)
kot’l-kotao
kotle-limena posuda sa drškom u kojojn se nosi voda ili muzu ovce
kočan-kordeljka(klip iskrunjenog kukuruza)
košara-štala
košarina-kožnica
kravaj-mali hleb
kravajče-malo okruglo hlebče ispečeno na ognjišto u pepelu
krivače-šake
krivuljke-napravljene od dve otesane  krive cepanke(oblika luka), a služe za prevoz brašna i žita na  zaprežnoj dvokolici
krkam-jedem, žderem
krkače-ramena
krke-leđa(a nosi me na krke-na leđa)
krljuga-suvi panj
krndar-panj
krošnja(mala i velika)-pletena korpa od  finog pruća(a i od grubog pruća)
krpatak- parče drveta kojim nekog gađaš,  veliki rod klasa kukuruza
krtinci-krtičnjaci
krčma-čast(piju krčmu za oteleno tele)
krug(tanur)-poluokruglog drvenog oblika, izgrađen od drvene daske, na kome se mesi hleba od brašna
kubikacija-glinište, zimsko kopanje i iskopavanje glinaste zemlje, koja tokom zime treba da da izmrzne kako bi se u proleće od nje pravila ručna ili mašinska cigla
kude-gde
kudelja-napravljena od drveta, sa drškom i na gornjem delu u obliku pločasto pravougaonog oblika, sa ukrasima, na kojoj se stavlja vuna ili kučina(lan) za predenje pomoću vretena(okruglo napravljeno od borovine)
kuka-zakrivljeno drvo s kojom se beru plodovi, gvozdena maša(kuka sa jednim ili dva
dela) s kojom se rastura žar u šporetu za drva
kukalja(obranka)-drvena naprava za nošenje vode sa izvora(kriva  drvena naprava sa dve kuke na krajevima gde se stavljajku posude-testije ili kotlovi)
kuku lele-kukumavčenje, lelekanje(kajanje za nečim lošim ili žal za nečim izgubljenim)
kukumavka(kukumavči)-kukavica čovek, koji uvek kuka da nema, vrsta ptice Sove
kuliza-ulizica
„kuća“- prostorija kuće oko ognjišta na serdini „kuće“
kućerče-mala sobica sa niskim krovom za mlade posle ženidbe
kuče-pas
kup-gomila
kupara(kuparka)-gomila
kufer-kofer za stvari,pismo
kure-uzrečica od milosti za malo  muško dete
kurlaći-pogrdan naziv bestidne ljude u životu
kurtalisa-oslobodi
kutre-mladunče
kuša-pas
L
laže(momak)-vodi ljubav
l’že-laže, negovori istinu
lajno-balega
lakat-dužina ruke do lakta s kojom se merila dužina  platna prilikom tkanja u razboju
landra se-klati se, smuca se i ništa ne radi
lasica-lisica
lapov-lopov
lejka(čaša)-posuda slična ajduku, koja se dobija od biljke u obliku tikve, sa  okruglinom(otvorom-unutra šuplja) i okruglom šupljom drškom s kojom se točila voda na kladanac(izvoru) i služila u pokućanstvu kada se grejala voda u kotlu na ognjištu, pogrdan naziv za čoveka koji neume da misli(šuplja „lejka“)
lele-uzrečica (lele kakvo napravi), žal za nečim izgubljenim
lelečanje-kukanje
lacka-štuca
levina-zgrada
leganje-spavanje
lezi se-plezi se
lejka-glava, čaša od jedne vrste tikve za  točenje vode sa kladanca i upotrebe u domačinstvu
lemeznice-izemčaste mladike sa vrhom šumovite i povezane u krug, pa se stavljaju oko zdenutog stoga na vrhu stožera, kako bi se štitilo seno od kiše koja se niz nji sliva na zemlju
lepotija-lepota
lepotinja-lepota
lesa)vraknjica)-vrata na kuću od tarabe ili spoljna vrata na ogradi od baskija(mladica-najčešće od breze)
lesarka(krleška)-kanate ispletene sastrane od pruć leskovine
lečka-malo
lijaćlisica
lipsotina-crkotina
litra-pljosnata zemljana posuda za rakiju sa četiri noge
lištevina-granje koje se stavlja oko rakljastih nabijenih drva oko stožeta za denjenje stoga sa senom, da bi seno bilo odignuto od zemlje i da se ne skape od  vlage
lovor-mirišljiva biljka
ložiče-kašičica
ložica-kašika
ločka-mala barica sa vodom, koja je sakupljena voda u stopu stoke na seoskom putu
lojtre-to su napravljeni vlačezi za četver-zaprežna kola za prevoz  sena i ožetog žita u snopovima(dve izdeljane gredice u obliku pravougaonika spojene na nekoliko mesta sa prečankama i sa strane uspravno klinci od drveta nabijeni u gredice i koji drže seno i žito)
lonče-mala ovalna  plehana posuda (čaša  sa drškom)
lopata-drveni ašov za  vejanje žita posle vrše na gumno, gvozdena alatka  za tovarenje peska i šodera, služi kao alat u građevinarstvu
lopatica-gvozdena lopataica(ašov-lopata), služi da se s njom zapreće hleb sa vršnjikom u crepulji sa žarom i pepelom na ognjištu, a sa njom su izvođeni udaranjem i ritualni običaji na verski praznik eremija
lunza-skita
ludža-ludak

/nastavak/             
Сачувана
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #7 у: 18.12 ч. 11.11.2007. »

/nastavak/
LJ
ljigav-slinavac, balavac, čovek bez karaktera
ljige-bale
ljizgav-klizav
ljiljak-jorgovan
ljuzne-udari
ljuška-ljuljaška za decu i omladinu
ljapav-nezgrapan, nije vičan u poslu
ljapša-pogrdni naziv  neradniku i nezgrapnom čoveku

M

mazga-sok od bukve koji se jede u planini
mazgov-neosetljiv čovek
majalak-skitanje, šetnja
maje-skita
majačina-skitanje
mala-mahala, zaseok
malarka-mnogo se maje(skita) po malu(komšije)
male-majko
manćor-namćor
mandža-jelo
mater-majka
maša-kuka sa jednim ili dva dela, kojom se služi prilikom pomeranja vršnjika kada se pekao hleb na ognjištu iloi šporeta na drva
meze-salata ili suhomesnati proizvodi, sir ili kupus kiseli i paprika iz trošiu(kace-podkiseljen) kao predjelo u gostima
mengela-vešala za veš
mejana-mehana
metlovina-breza
metljika-breza
miradžika-devojka pri udahžjisa mirazom(darom-može i u nekretninama a i u  podeli imanja)
miradžija-momak koji je uzeo devojku sa mirazom
mesalj-pokrivka za  omešeni hleb(od grubog vunenog ili lanenog platna)
mišomorka-mišolovka
mlada-nevesta
mladoženja-momak
mladođenjski- onaj koji nosi kondir kiteni sa rakijom i zove za svadbeno veselje u momkovoj kući(zet)
mladika-mlado drvo(rasadna voćka ili bukva)
mlekuje- daje dosta mleko(krava ili ovca)
momče-momak
momčeljub-travka za ljubav udvoje, da bi se voleli dvoje stavlja se pod jastuk(verovanje), a jedu je mačke
mori-ej ti (mori k’d ćeš se vrneš-uzrečica u govoru)
motovila(matovilka)-ručna naprava za motanje pređe  za tkanje na razboju, krakati čovek, previše izrastao mladić
moča-piša
močka-mokraća
mrzešljiv-mrzovoljan
mua-muva
muštik-deo mašine za ručnu izradu cigle
mustra-izreka za čoveka koji želi da se više ceni, primerak izvezanog peškira od koga treba da se  gleda u vezanju
mutav-koji se pravi da ne čuje, onaj ko neume da govori

N

naberotina-nabran pasulj u njivi
navrčkal-vezao opanke( pravene svinjske od štavenu kožu)
nazujci-od vune ispletene čarape samo za prste na noge
načukotina-dobijen pasulj  čukanjem(udaranjem) drvenim štapom na gumnu ili u dvorištu, pogrdan naziv
našmiknuti-namignuti-
nakaral-zatvorio, uterao(nakaral ovce u zamet-obor)
nakral se-nakrao se, najeo se, krađom se obogatio
naimuje-nakrivuje pomalo
načukal-napio se previše alkoholom, nabio kolac u zemlju
napudil-najurio( napudil  tuđe ovce)
narusil-natrunio( pao rus(trun)-travka u jelo, kada se kose livade-narusil jelo)
nevoljan-bolestan, nema volju za rad
nedoviđuje-ne vidi dobro
nedoklepan-neiskklepana dobro sekira ili motika kod kovača
neče-neće
neje-nije
nenaješan-nenasit
neslan-čovek bez razuma, neposoljeno jelo
neotesana cepanka-covek nezgrapnog izgleda, onaj ko ima previše snagu a malo pameti
nesvidi  se-nedopada  se, nije privlačan,
nesvidljiv-škrt
nožice-makaze
noli-uzrečica(noli bre Arso)
NJ
njinji-njihovi
Njeknja-prekjuče
njeknjaški-prekjučerašnji
njeknja-prekojuče
njurča-glupak
njuška-traži, istražuje nešto
njuškalo-istraživač, koji ima sluha da nešto pronađe
njojzi-njoj
njonja-pogrdan nadimak za nezgrapnog čoveka

O
obalka-pokretna mašina za izradu ručne cigle
Obeduval-ručao
obed-ručak
obduval-zasitio se
obiđe-proba
obleklo-odeća
obranka-kukalja, s kojom se nosi voda sa testijama sa kladanca(izvora)
obrten-bere se kao cveće za đurđevdan da se po verovanju momci „obrtaju-da zavole“ devojku(gledajući kroz venčić od  cveća obrtena)
ovam-ovde
ovakoj-ovako
ovčar-pastir
ov’n-ovan
ogenj-oganj, vatra
ognjilo-kresalo od gvožđa, koje pomoću kamena belutraka i „kuvanog“ truda(bukova gljiva) se dobija vatra za paljenje  duvana na ovčarskoj luli i paljenje  ovčarske vatre u planini
ogrižnjak-ogizlak ustima  parče jabuke
ogrizina-seno ili slama koja ostaje iza stoke kada se hrani u štali
ogrkavael-promukao
ogrljak-okovratnik košulje bez kragne
ogruljen-oljušten(orah ili lešnjak od ljuspe zelene)
oguljen-oljušten, skinuta kora sa  mladog drveta
odanul-odahnuo, odmorio se posle teškog rada
odomuje se –zakućuje se. gradi svoj dom(kuću)
ozrća se-okreće se
oj-molim(odziv)
oloajda-ludo, budalasto
oka-mera za težinu od 1 200 grama, zove, odziva, vika te, poziva te
okam(vikam)-vikam, zovem, pozivam
onakoj-onako
onodi ga –pozovi ga
pzezi-udari ga, uzvik prilikom veselja na svadbi
oče(oće)-oće, hoće
opanak(svinjski, gumeni)-odeća napravljena od(umesto današnjih cipela) štavene svinjske kože i vunenog kanapa, pirotski opanci sa prešnicama i opanci od  kamionske gume(čovke)
opričal-ispričao
oljagal-osramotio
ooo..-znak da treba da stane zaprežna stoka da se odmori prilikom vuče ili rada u polje
ojs-povika da se okrene stoka na paši ili prilikom oranja na njivi
op,op..-uzrečica prilikom veseljenja na nekom veselju
orata-razgovor
oratil-govorio
oratiti-govoriti
arašnjak-banica(pita) od oraha pravi se na badnje veče Božića
ordan-jordan
ortačina-podjednaka podela zarade između „ortaka“(dva čoveka koji rade zajednički
posao)
ortak-saučesnik(par) u podeli posla i zarade
oro-narodno kolo
osnova-konac od vune tvrdo preden
ostal-sto za ručavanje
otoč-malo pre
ošav-voće, voćka
ošturelo-opustelo

P
pakosnik-koji čini štetu
palaverka-žena koja ogovara, pronosi vesti
palavurda-goloigra,  lažov, nepoverljiv čovek u poslu
panica-činija (tanjir od gline)
panjuga(penjuga)-suvi panj
papurci(fafaroni,džinčići)-ljuti   papričići
pastrma-uranjena zaklana svinja, sa dobrim mesom i slaninom
patrav-kriv, iskrivljen, sa fizikim manama, bangav
patlidžan-paradajs
paška-prdi(ispušta gasove), stenje
pembeljiv(bembeljiv)-crven
pendžer-prozor
peklja-rupica za dugme
pečalovina-zarada
peraška-crveno jaje na verski praznik veligden(uskrs) s kojim se  tucaju deca
pet’l(pevac)-petao, onaj ko komanduje u kući
petica-široki deo sečiva  ručne kose za košenje planinske trave
petlja-onaj koji pokušava da traži rešenje, ima petlju(ima mozak da nađe rešenje)
pizda-kukavica čovek, pogrdan naziv za čoveka sklonog prevari
pijaluk(pijaluci)-veselje, alkoholna pica
pilajka-mlado pile izvedeno sa kvočkom, mlado lepo devojče
pilence-mlado pile od kvočke ili ptica u šumi
pile-divlja ptica
pičkolizac-čovek koji je sklon podilaženju, ulizivanju
pištimalj-ženska kecelja, letva za šalovanje grede u građevini
plajvez-plavez, drvena olovfka za pisanje
plast(sena)-mala zdenuta  gomila sušenog sena kupastog oblika
plevnja(plemnja)-gornji deo štale u kome se drži seno
pliska-prska, rečna ptica, tepanje na malo dete devojčicu
pljeska-priča bez veze
plot-ograda sapletena od granja   ili sa tarabama
povesmo-količina vune ili konoplja koja se stavlja na kudelju (očešljana pomoću grebenci ili na vlačaru)
povesmo-količina vune ili konoplja(kučina) koja se stavlja na kudelju(očešljana pomoću grebenci ili kod vunovlačara) da bi se iprela pređa za tkanje na razboju
povrta se-povraća se
povrća se-povraća se
podeva se-zadirkuje se
poganija-izelica, drčan čovek, neumeran u svemu, loš čovek, pakostan čovek
pogaravio-pocrneo
podveška(muška)-vrpca na čarači, ženska  čarapa, kaže se za muškarca koji je stalno sa svojom ženom ili se svuda meša u ženske poslove
podira-zadirkuje
područak-doručak
područuje-doručkuje
poženjuje se –preudaje se
poje-peva
pojilo-mesto gde se leti poji stoka u planini(može biti izvor u obliku vira ili drveno korito(koruba))
položara(izlegovanje)-neradnik, onaj koji više voli da leži nego da radi, kuče(pas) koji potkrada kokošja jaja od polozi(kokošje gnezdo)
poklisara-čovek koji je sklon otimanju tuđeg(krađa) u polju
pomiltelo-razmilelo se
pominjuje-vezuje kraj s krajem
poprnja-rakljasto drvo koje se zakove za gredu, za temeljaču kad se pravi kuća, a na
njega se često zakači mleko i krošnja sa stvarima
popke-ženski pirotski opanci bez drški
poprika-paprika
porta-vrata
posmeši-obruka se
posmita-smeta
posolen(posolena čovko)-preslan, nerazložan čovek, nerazborit čovek
pospara-štedi(pri jelu)
postiljci-pelene
potaman-svejedno
potika, potikal-izgubi, izgubio
potka-stavljeno zabodeno drvo u livadi)motka sa šumom na vrhu), koja je znak zabrane ulaska tuđe stoke za ispašu
potrepča-čovek koji stalno trepće
počekotina-čekanje na gotovo, zajam na čekanje, čovek koji se mnogo ne žuri i stalno čeka nešto
barčuga-bara urasla sa travom  i vodom od izvora na strmini
počuva-miluje
počukotina-dobijeni pasulj posle čukanja motkom u dvorištu ili na gumnu
pošušnjar-sitničar, nesposoban za ozbiljnije poslove
praša-pita
pranje-menstrualni ciklus kod zene, rucno pranje vesa rukama  na reci ili koritu
privetljiv(prevetljiv)-srdačan
privoj-deo drvenog rala
prevodila se krava-osemenjavanje krave kod bika prirodnim putem
predajet-nezagrađena terasa, gde se tokom leta odmara od velike vrućinr, a tu se i ručava
prekara se-umre,  precvetalo voće, prezrelo voće, krava koja više netraži vola
prekaral-preterao
premena-rublje
presvlači premenjuje(oblači novo rublje)
premića-premišlja
premetnul-pogrešio u prepoznavanju čoveka
prezovci(golemi gosti)-devojkina rodbina odlazi u gostima  kod mladoženju  posle svadbe
pređa-predena ovčja vuna
presak-drveni snduk za žito
presan hleb-hleb omešen i ispečen bez kvasca
pretrisanje-kada se nešto traži po džepovima(policajci traže ukraden novac), okretanje slame na gumnu
preturi se-prestravi se, preplaši se
prešnica-gvozdena naprava za zakopčavanje kaiša na gumnenim opancima, satu ili kaišu
prigrne-zagrli
pripušta-juri konja galopom, dodaje i uveličava nestvarno
pritran-sekirljiv, savestan
pritrisa se-sekira se, radan, nalati na rabotu(posao)
pritužnelo- osećaj  tuge za nečim, mučnina u stomaku od nečega
primka-naprava za hvatanje ptica)vrabaca, žutajki, sinidara , belokrilki) u toku zimskih meseci u planini(napravljena od rašlje  hrastovinog drva i savijena u elipsast oblik a sa strane su  navezane „zamke“ od konjske dlake na kojoj se hvataju ptice kada kljuju na đubrište)
prljica-njuška
prozrća se-providi se,  providne rupe na pocepanom džaku
produma-progovori
prokletija-proklet, zao čovek, naziv za onu žensku stvar,
prolipsal- isrpljen od teškoga rada
promine-mimoiđe
proja-hleb omešen od žutog kukuruznog brašna
proške-drvene tarabe
prosek-stari tesarski alat, sličn današnjem krampu(zidarski čekić sa dve glave:s jednim buši se rupa, a sa drugim oblikuje četvrtasta rupa u drvu direka(grede))
prost kao pasulj-uzrečica za čoveka koji je priprost u ponašanju
prut-perut u kosi
puzaljka-klizavica od leda
puzder-odvojena lanena(od konoplja) vlakna od stabljike na trlici ostavljaju golu stabljiku puzder, kucina  sa stabljikom bez cesljanja na zagrebcima
puknica-hrana
pule-dete
pulka-dugme
puponjak-patuljak
pustinče-prokleta da je
putinjka-putanja
putište-put kroz selo, mahalu
puca-jede(ne napucal se da bog da)
pupavac-čovek malog rasta
puplja-izraz za malo dete

R
rabota-posao
rabotan-radan
raboti-radi
rabotnica-radnica
razboj-drvena naprava za tkanje tkanina od vune i konoplja(delovi: vratilo, zadnje vratilo, prvo vratilo, brdo, saveljka, podnoške, klupa za sedenje, nabrdila, nitke za uvođenje)
razbucalo se-razljutilo se
razderotina-pocepotina na pantalonama
račin-trava kojom se prave mađije(beo cvet, visoko raste)
ragoža-posteljina napravljena od pletenih remena od ražove slame i lanenog kanapa, a na njoj se spavalo na zemlju
razokav-nepravilan raspored očiju kod čoveka(pogled u suprotnu stranu)
raniče-jagnje koje se rano ojagnji
rasipnik-rasturač kuće, izreka za čoveka koji mnogo troši
rasparanda-čoveksa pocepanim odelom, onaj koji živi neodmereno
rženica-raž, slama od raži
rekna(rekla)ženska bluza
reknul-kazao
ribica-odsečak od hleba ili jabuke ili krompira
rid-istaknuto uzvišenje na brdu
riknul-riknuo, umro, mucanje volova, srko, puko na poslu
riljač-ašov za riljanje u njivi
ripče-mala ribica ili izraz za mladu devojku
rasove-sečena hrastova šuma u jesen, složena u vezama u rakljasto hrastovo drvo
rasparanda-nedolično obučena osoba(previše komotno obučena)
raspikuća(rasipokućnik)-koji upropašćuje kuću, rastura kuću
rasparanda-odrpanko
raspištoljil se-raskomotio se(u odevanju ili kada plaća za veselje muzikantima)
ratosilja se-izgubio volju
rgnul-munuo
rđosal se-razlenjio se
repati se-pravi se važan
rženica(r’ž)-raž
rkotina-ispljuvak
rnjka-njuška, nos
rogulja-vila
rogoz(šavar)-biljka raste u močvari čiji list služi u izradi buradi i kaca u pinterskom zanatu(stavlja se između duge da ne teče rakija)
rove-buče(vo)
ručnik-stavljaju ga žene na glavu(kapa-vesa-beretka sa repom, nosile mlade neveste(alen-crven) vez sa kitkom (crnom svilom) na vrhu glave)
rukatka(kotlajka)-glinena(plehana) ovalna posuda  u kojojse nosi  jelo za ručak na njivi
rukoljka-zahvat ožetog žita pomoću srpa na njivi
rusje-trnje
rus-trun
ruca-plače

S
saveljka-naprava elipsastog oblika sa otvorom i na kraju sa rupama gde se stavlja cevka sa punom pređom i tako tkaje na ručnom razboju
sal-samo
sapetka-korpa pletena od pruća: služi za nošenje  hrane za mrtve na zadušnici(a i korpa za veš)
sapuljan-prljavko
saradža-rak u vodi
sasipa-upropasti(samo za živo)
sair-bruka, šteta napravljena u polje stokom u ispaši
sadžak- okrugla gvozdena naprava sa tri nogarke, na kojoj se stavlja tepsija da se peče banica (pita) ili hleba na ognjištu ispod žara
svinjštak-izmet od svinje
svirka-muzika, narodno kolo
svitka-svetli
svitkavica-leteća  mala buba koja noću svetli  u toku leta
svrdel-ručna bušilica za  bušenje rupa na vlačezima prilikom postavljanja klinaca(ima navrtanj i ručicu koja se okreće i svrdlanjem se pravi rupa)
svrtište-imovina, na kojoj neko povremeno živi u malom mestu, mesto življenja
svrćati-svraćati
s’g-sada
sekač-alat za sečenje gvožđa
sevte-najpre
sevtelak-početak
seir-šala
selin(celer)-zelena biljka što se snjom teraju ovce na žuržrvdan(a sa njom se i krme ovce), začinska biljka
sindžir-lanac za psa
sinidar-ptica pevačica sjenica
sirenje-sir
sirenjarka-pogača sa sirom
sidžimka-podeblji kanap od vune ili od konoplja
skapotina-trulež
skinul-skinuo
 skolube-kike, pletenice
skrči-škripi
skube-čupa
skuči-zavija
slavujka-naziv za mladu nevestu(snajku)
slamarica-posteljina od konoplja napravljena)izatkana od platna lanenog na razboju), u kojoj se stavlja slama ili bukovo suvo lišće kako bi se na njoj spavalo ili na ragoži ili na krevetu
slance(sln’ce)-sunce
slap-grana, ređanje jedno po jedno, nadošla količina vode na potoku
slezne-siđe
slepča-slepac
sliva-šljiva
slizali se-postali intimni
slinča-slinavac
slube-merdevine
slunce-sunce
smaklja-neuredno obučen čovek(sa smaknutim pantalonama)
smandrlja-spetlja
smetana-kajmak
smeši se-bruka se
smeška-šala
smine-svrati
sovra-niski mali stolčić, okruglog oblika, sa kratkim nogarkama, napravljen od dasaka, na kome se ručava sa drvenim malim tronoškama
somur-sline
somuran-slinavac
snajka-mlada nevesta
snop-vezano žito(raž, ovas,pšenica) na njivi
sojkalo-naprava za hvatanje ptica sojki u vreme zimskih dana u planini
solar-slanik
solarnik-drvena kutija ovalnog oblika sa poklopcem za čuvanje soli ili  mlevene paprike ili začina, a nekada se stavljao sir, crni luk ili kuvana jaja prilikom čuvanja ovce u planini
sol-so
solenik-drvena kutija manjeg oblika(bez i sa otvorom, slična zastruzima) za so, a može biti i četvrtastog šupljog oblika sa drškom bez zatvarača
spoređuju-slažu se
spotura se-sapliće se
spržoljil se-sasušilo se
sramuje se-stidi se
sretenje-verski praznik, dan susretanja(po verovanju kakav te čovek sretne takva če ti biti godina), dan početka parenja ptica
strinka-strina
stovna-testija
stog-gomila složenog osušenog sena kupastog oblika oko stožeta u livadi
staršija-domaćin kuće ili glavna osoba u selo kao najstariji čovek
strevil-pogodio
strinka-strina
stroši-slomi
troške-mrvice hleba
strtoljil-zgrčio se
struka-drvena naprava za sanke(kao ruda za zaprežna kola)
struljo-rapavo
stublina-izdlbeno bure od drveta, deo zaprežnih kola za stoku
stuntilo se-namrštilo, naoblačilo se pred  grmljavinu i padanje kiše iz oblaka sa gradom
stura se-skida se
sugare-jagnje koje se dockan ojagnji(đurđevsko sugare)
sugarna-pozna(godina)
sukalo-drvena naprava za motanje cevki sa pređom
sukaljka-oklagija, drveni okrugli štap sa kojim se suče banica
surla-dugačak nos
surlan-čovek sa dugačkim nosem
surtuk-smetenjak
tutka ga-nagovara ga
sušurka(vunija)-levak za rakiju
/nastavak/

Сачувана
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #8 у: 18.14 ч. 11.11.2007. »

/nastavak/

T
tanalak (na tanalak)-polako, s uživanjem
tapija-potvrda o posedovanom imanju(posedovani list)
taraba-istesana(odeljana ručno ili na strugari sa trouglastim šiljkom na jednoj strani) pravougla daska do jednog metra, skokom se ograđuje avlija(dvorište)
tarančug-ovčja koža u kojoj se nosila voda za piće
tatkovina-očevina
tatabica-stenica
t’g-tada
tevig-deo rala za oranje(deo jarma na ralu za vuču)
tegobija-teškoća
tekme-kao korito, u njega se zamesuje hleb od brašna, današnja vangla
tendžera(lađenka)-zemljan posuda ovalnog oblika sa otvorom i poklopcem sa malom rupo u kojoj se kuva jelo pored ognjišta ili na šporetu
tepal se-potukao se
tepanje-tuča
terzija-majstor šnajder(krojač) ručnog krojenja
teslimim-predam
testija(stomna)-posuda od gline ovalnog oblika sa drškom (sa dva otvora, jedan širok na kome se puni na izvoru, a drugi je mali na kome se pije voda)
testiče-mala testija za decu
timarenje-češanje krava i konja češagijom(češljem za stoku) u održavanju higijene kod stoke
tirke-dečja igra sa kamenicama(sa 3 ili 5, a ima i mala i velika kapija), gde se kamenice bacaju u vazduh i hvataju jednom rukom, a drugom rukom se kamenivžce „proteruju“ niz „kapiju“ druge ruke i na kraju se cela gomila kamenica  hvata sa jednom bacanenom kamenicom
točak-okruggao točak na šinska kola, bicikla
topila-mesto(neki vir-barica) gde se topi konoplja
toprv-tek
totmak-držač(ručica) s kojom se upravlja kosilom kose kada se  ručno kosi livada
tranakop(budak)-kopač(šiljasta motika)
trandavil(trandavin)-vrsta ruže
travka-struk svake biljke u livadi
trkaljaa-kotrlja
trla-tor za ovce
trlica-drvena naprava za odvajanje kucina(lanenih-od konoplja) vlakna od stabljika koje su bile topljene u topilu(viru vodi) i potom susene da bi se lakse odvajalo vlakno od isusene stabljike, potom se  zagrepcima ceslja cista kucina(konoplje) i  onda  prede na kudelji sa vretenom i tkaje platno na drveni razboj
tresak-odjek grmljavine, kada pukne grom
tresak baba-dobro držeća baba
trnokop(tranakop)-uska motika
tronoška- stolica napravljena od drveta)daske izrubena za sedenje na tri nogara uz ognjište ili za sovrom
tropa-lupet, lupa
trošalija-koji troši
trošenica-maslenica, upržen suvi hleb sa sirom i  svinjskom masti u tiganju na šporetu
troške-mrve
trtlja-priča koješta
tucalo-drvena naprava za tucanje luka u tucanik od drveta okruglog oblika
trupa-gomila
trupac-trup od drveta
trupeljajest-okrugao
tugo lele-rečica  kojom se tuguje
tugo rano-rečica kojom se tepa
tuguje-žali
tužan-otužno
tulbak(mešina)-stomak
tulben-marama ženska sa šarkama(šarama)
tupan(bubanj)-doboš
tupandžija(bubnjar)-dobošar
turi-stavi
tutka-čaša za vodu slična lejki(rasla u gradinama sa lejkama odnosno vrsta bundeve, šupljasto dvodelano okrugla, sa sređašnjom cevi mi dva dela loptasto šuplja masa sa semenkama, koje se čiste i s njom se nosila voda sa izvora)
tucalo-drvena naprava za tucanje luka

Ć
ćelepur-džabe
ćelepurdžija-rđav čovek, koji želi da uzme nešto džabe
čember-gornji deo kose
ćeremidžilnica-radionica za izradu ručne pokrivke ćeremida za pokrivanje krova  kuća
ćeremida-pećena glinena pokrivka poluvaljkastog oblika za pokrivanje krova  kuće(danas je to crep)
ćopša- pogrdna izreka zaonog koji hramlje
ćorča-pogrdna izreka za onog koji nevidi
coska-ugao u sobi, teme ug;a na podu sobe(u zgradi prostorije)
ćuk-noćna ptica
ćulavka-čuperak na glavi, kapa od kapuljače na glavi, onaj ko je obeležen nekom manom u životu(ima ćulavku na glavu)
ćumur-crno ugljenisano bukovo drvo, koje služi u kovačnici za   kovanje železa,
ćumurdžija-majstor koji pravi ćumur od bukovog drveta
ćurčija-majstor za ručno pravljenje kožuka(u obliku prsluka) od štavene ovčje kože
ćutek(ćotek)-batine
ćutuk-glupak
ćuš kape-dečja igra sa šutiranjem kapa na rupi(stavlja se kapa na rupu i onog koga udaru čuvar kape, taj stavlja svoju kapu da se šutira na rupi)

U
ubav-lep
ubavačko-lepo
uvapiril se-uvampirio se
ugnjita se-gura se, muva se
uzvuždal-pobesneo
uzuran-besan konj
uju,uju..-ženski uzvik sa cikom na svadbenom veselju
ukaškan-uprljan
ukoravil-otvrdnuo
uljav-glup, budala
uljča-glupak, budala
umit-metla od pruća
upišori-uguši
uplaf-strah
usampasil se-pobesneo

usi ga-gde ga
usnik-deo mašine za izradu cigla
usmivkuje se-potsmeva se
utak-obično preden vunen konac
utepa ga-izudara ga, ubi ga
ututka se-pokriva se
uštavka-uštavi
ušumljavi ga-pokvari ga

F
fajron-označavanje zatvaranje kafane i noćnog života
fantazira-izmišlja nešto van pameti
fenjer-ručna lampa na petrolej(gas), koja služi  kao osvetljenje za noćno putovanje zaprežnom stokom u drvarenju na pijaci  iz planine u Vlasotince(a i za podmirivanje stoke)
fildžan-šolja za kafu
fitilj-pamučni kanap na svetiljki(gasarčetu) s kojom se pomoću petroleja stvarala
svetslost u kući kada nije bilo elektrifikacije
fioka-pregrada u ormanu
fišek-kupasto savijen papir u čiju prazninu su se stavljale bonbone
furuna-peć na drva(kube za drva napravljeno kod limara u obliku valjka sa gornjim i otvoromsa strane i sa trinogara, skojim se zagrevaju prostorije pomoću bukovog i hrastovog drveta), bubnjara,
frtalj-narodna mera
fustan-ženska suknja




C
cavti-cveta
caklavo-svetlo
cakleje-svetli
carevica-kukuruz
cepanica-neotesano raspulućeno drvo
cvik-sirutka
cicija-čovek škrtica, nedruželjubiv
cevka-okrugla šuplja naprava od drveta zova, koja služi za tkanje na razboju, jer se na njoj namota pređa i pomoću saveljke se tkaje na razboj
cepeljuška-motka
crevari-pogrdan naziv za vlasotinčane, onog soja ljudi kojim su živeli na tuđi račun(samo su sedeli pili, jeli i pustali velike stomake) i skloni prevarama i podvalama  iz interesa
crepana-radionica za izradu ručnog crepa za pokrivanje kuća(naročito biber crep)
crepnja(crepulja)-napravljena ovalno  od gline za pečenje hleba na ognjištu pod vršnjikom
crešnja-trešnja
crknul-umro, premorio se od teškoga rada(crknul od rabotu)
cunul-poljubio
celivka-poljubac
copest-krupan čovek

Č
čadar-šator(napravljen grubo od paprata, a nekada od čergi(kozji pokrivači), postojali su i ciganski šatori
čakšire-muške pantalone
čivta se-udara se, rita se
čadarovci-naziv familije koja je živela pod čadar(šator)
čavdar-pas koji mnogo laje i nalati na putnike ali neujeda
čavdarovci-familija koja je dobila naziv po  imanju takvog psa „čavdara“, a i po tome što su mnogo „lajali“ kao pas „čavdar“, što je to bilo loše za druge ljude
čaknut.(udaren)-nije pri zdravoj pameti
čamuga-motka
čaršija-grad
čebrnjak-poveća okruglo drvo kojim dva čoveka nose na ramenu kotao pun vode sa izvora
čekič-tesla
čekrk-sprava za motanje cevki od pređe od povesma
čerape-čarape
češire(čakšire)-pantalone
čovka-onaj ko ima veliku glavu i slabo misli(posolena čovka), opanak od  kamionske
gume, čaša od jedne vrste  bundeve(lejka)
čivke-pletenice kose  devojke
čkola-škola
čongar-ostatak odsečenog mladog drveta u šumi
štavelj(zelje)-livadska zeljasta biljka(zelje livadsko) od koga se pravi zeljanik i razna predjela
čporet-šporet
čuma-kuga bolest
čumav-rasčupan čovek
šupa-prostorija u kojoj se drži alat i sečena drva za ograv
čuri-dimi
čurne-jurne
čur-dim
čurnuo-malo više popio alkohol
čutura-glava, posuda vojnička za vodu, čovek  koji teško pamti
čuturan-glavonja


džabalak-badava
džabe-badava
džada-putanja
dza ili bu-ce da bude ili nece da bude, odluka da ili ne
džaka-traži
džavgar-naziv za mala kučići koja mnogu laju, čovek koji je sklon svađi  i zavadi zbog određenih ciljeva,
džavgari-svađalice, zavadžije
džandar-žandar
džapa se-mnogo traži, galamdžija čovek, brani se
džam-staklo na prozoru
dževap, dževap dava-plaši
dževgalo-deo drvenog rala, koje odbija(izvrta) zemlju prilikom oranja ralom
džiger(modri)-lekovita biljka žalfija
džilit- dečja igra sa štapom i jednim drvom koje se stavlja na rupu i baca sa štapom(ako ga dvojica uhvate onda oni igaju sa „rupe“ a ukoliko ga neuhvate onda se udara „dilit“ i prave se „babe“ na desetinu do sto) i igraju ovu igru svinjari, ovčari i govedari
džimrav-koji bira hranu
džinče-ljuto papriče
džipkanje-kotrljanje
džola-pogrdan naziv za priprostog, priglupog čoveka
džombav-neravan seoski  put
džube-belo kaputče sa gajtanom, kaput do kolena od bele klašnje(vunenog sukna) sa gajtanom

Š
šamleta(lomota)-priča gluposti
šašav(brljiv)-nerazuman čovek, lošeg ponašanja
šašinje-kukuruzovuna od stabljika obranog kukuruza u jesen
ševtelija-kajsija
žegra-gvozdena(drvena) palica za uprezanje goveda u jaram za vuču
šeguje-ismeva
šeštak-pseći izmet
šljaka-radi teške fizičke poslove
šljapav-nespretan u hodanju
šljokav-prljav
škljokadžija-pijanica
šotkovac-ptica pevačica
žopa-česma(koruba) poluvaljkastog oblika na izvoru od drveta
žtetina-zaravan u bukovom braništu(livadi) u planini kao ostatak pravljenja ćumura od bukovine
štrokav-prljav
štroka-prljavština na telu
strovljevac-veterinar koji strovljeva svinje da nemogu biti plodne(vepru se vade muda-testisi)
špica-gvozdena naprava za zaprežna kola
štukne-pobegne
šturinja-prokletinja
šule-mala testija, pogrdan naziv za priprostu ženu, mlada jagnjad
šulence-mlada dviska ovca koja se još nije jagnjila
šumak-šu,a, zabran
šubori-žubori
šumka-list
šušljak-đubre.
šušula-blesav
šušumiga-loš čovek
Zapis 1980. godine seloKruševica Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog
15-24.april 2007.g Vlasotince   Miroslav Mladenović


Kraj novembar 2007.g Miroslav Mladenovic Vlasotince




Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #9 у: 18.22 ч. 11.11.2007. »


F
...
furuna-peć na drva(kube za drva napravljeno kod limara u obliku valjka sa gornjim i otvoromsa strane i sa trinogara, skojim se zagrevaju prostorije pomoću bukovog i hrastovog drveta), bubnjara,
frtalj-narodna mera
fustan-ženska suknja


I furuna i fustan su očigledno tek malo izmenjene grčke reči. Sigurno ih ima još, samo nisam sve čitala.
Za fustan (mislim da je grčka reč fustanela) baš nisam znala da se kaže i kod nas Wink
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #10 у: 20.06 ч. 11.11.2007. »

Furuna se u torlačkom kraju izgovara vuruna..

Svako ognjište ima koren reči u ognju..U najstarijim zapisima čovečanstva (vedskim)agni ili agnji je vatra (ognji, oganj)..Isto tako,
neka tanka nit može se povući sa Varunom.. koji je, po  predanjima, iskovao svet (kroz vatru)..A po drugim , skuvao (svario ) svet...mešajući varivo varjačom na ognju..
Kod Zapadnih Slovena to je Varun ili Svarun , kod nas  i Istočnih Slovena =Svarog.

Frtalj je četvrtina, zar ne?
Slovo F smo u staroslovenskoj azbuci (Rci Slovo Tverdo Uk Fjert Hjer Ci..)čitali ferta ili fjert..
Meni je to, po zvuku, vrlo blizu..Fertalj postaje frtalj,,kao što Serbli, postaju Srblji..pa Srbi..
Dodatak alj je kao i pedalj..(delić stope)..


A ševtelija =kajsija je kod tetevenskog stanovništa Timočke krajine dzerdzelija..sa slovom dz (дзјело из старословенске азбуке).. Ћирилично овако изгледа:
ѕевѕелија.

Цитат
džabe-badava
Има и градација  Smiley "банбадава"

Nisam primetila izraz "ošoman" ili "šomovit" (шомав,шомаво).... ima li ga?


« Задњи пут промењено: 20.14 ч. 11.11.2007. од Сребрена » Сачувана
dino_b
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
DB
Поруке: 6


« Одговор #11 у: 20.24 ч. 11.11.2007. »

Frtalj je iz njemačkog - viertel (firtel) - četvrtina.

Сачувана
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #12 у: 21.12 ч. 11.11.2007. »

 POSTO SAM VEC OBJAVIO  CLANAK NARODNOG GOVORA GORNJEG POVLASINJA U VLASOTINACKO M KRAJU- EVO NEKOLIKO RE;ENICA OBJA[NJENJA I O DIJALEKTU VAROSKO/VLASOTINACKOG DIJALEKTA VLASOTINCA SA VLASOTINA;KOG FORUMA/PREDSTAVLJAM VLASOTINACKI RECNIK SAKUPKJENIH RECI.
OVAJ REČNIK JE NASTAO OD SVIH SARADNIKA VLASOTINAČKOG FORUMA-PORTALA
SvVE ŠTO  OBJAVLJUJEM SADA  SM PREDHODNO OBHAŽJAVIO KAO SARADNIK VLASOTINAČKOG FORUMA I TO PO PRVI PUT-PA U OVIM REČIMA I MOJIH REČI A  POŠTO JE SADA VLASOTINCE NASELJENO IZ PLANINSKOG DELA-GORNJEG DELA POVLASINJA, MALO JE OSTALO AUTE4NTIČNOSTI STAROG VAROŠKOG VLASOTINAČKOG GOVORA, KOGA JOŠ IMA KOD STARIJIH LJUDI SUSEDNIH SELA I U SAMOM VLASOTINCU.  CEO ŠIVOT SAM PROVEO U OVOM RODNOM KRAJU ALI NJJIHOV DIJAKEKAT NIKADA NISMO MI PLANINSKI GORŠTACI PRIHVATILI NI SADA KADA ŽIVIMO VIĐE OD TRIDESET GODINA U SAMOM VLASOTINCU. SMATRAM DA SE NA OSNOVU MOJIH ISTRAŽIVANJA I  OVOGA SA FORUMA TRE4BA SASTAVITI JEDAN REČNIK VLASOTINAČKOG GOVORA SA ETIMOLOŠKIM ZNAČENJIMA REČI O9D STRANE LINGVISTA I ONIH KOJI SE BAVE PROUČAVANJEM KULTURE SRPSKOG JEZIKA U IZVORNOM OBLIKU SA JUGA SRBIJE. KAO MATEMATIČAR I ZALJUBLJENIK SVOGA KRAJA I TRADICIJE TOLIKO SAM MOGAO DA ZABELEŽI8M A OSTALI MLADI NEKA NASTAVE PUT ISTRAŽIVANJA. OSTAJE DA SE ISTRAŽI I DONJI  DEO POVLASINJA(MORAVSKI DEO). mIROSLAV mLADENOVIĆ NASTAVNIK MATEMATIKE I LOKALNI ETNOLOG I ISTORIČAR vLASOTINCE ULICA iVE aNDRIĆA 92 vLASOTINCE MMIRAC@PT.YU
10. NOVEMBAR 20007 GODINE VLASOTINCE.


А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш ДЗ

    У овом речнику се налазе речи које се употребљавају или су се употребљавале у Власотинцу. Највише је турцизама, има нешто мађарских, немачких, француских, пар руских и персијских и један пристојан број "оригинал" власотиначких. За објашњење појединих речи коришћена су два речника: 1. Рјечник страних ријечи од Братољуба Клаића и 2. Речник страних речи и израза од Милана

 

додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр
Сс
Тт
Ћћ
Уу
Фф
Хх
Цц
Чч
Џџ
Шш
Дздз
 
    власотиначки
А
абер
адет
азг`н
аздисл`к
ак`л
акмак
акносан
аламан
алта
алиште
амза
андрак
андрмољина
апе
апса
арабат
аран
аратос
ард`ква
ардов
арлија
асли
астал
аферим   српски
А
глас, вест, порука, информација
обичај, навика, традиција
неукротив, дивљи, бесан, горопадан, махнит, љут, срдит, раздражен
1. доколица, 2. помама, обест 3. презасићеност
мозак, памет, ум, разум
глуп, ограничен човек, будала
руиниран, оронуо,
ненајешник, прождрљивац, изелица, халапљив
претражује, тражи, истражује, "њушка"
блесаво понашање (Гле му алиште!)
будала, глупан, клипан
невоља, несрећа, зло, ђаво
дроњци, стареж, ствари без вредности
уједа 
затвор, тамница
рабљен, дотрајао, трошан, рушеван, упропашћен, отрцан, похабан
добар
Проклет био! До ђавола! До врага!
ротква
буре, бачва
са срећом (Ај нек је арлија!)
изгледа као, "оригинал" (Асли татко!)
сто, стол
Браво! Тако је! Тако ваља!
    
 

www.vlasotince.com
додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр
Сс
Тт
Ћћ
Уу
Фф
Хх
Цц
Чч
Џџ
Шш
Дздз
власотиначки
Б
бaгaљив
бaгим
бaглaмa
бадиле
бaђaвџијa
бaир
бaлвaн
бaлдисaјa
бaндоглaв
бандзов
бaнџaло
бaрабaн(њ)че
бaрабaр
бaсaмaк
бaскијa
бaтaкџијa
бaтaли
бaтисaно
бaтлијa
бaксуз
бaчa
бaшкa
беген(д)ише
белегa
бело`од
бељaџијa
бербек
бетер
бечи се
б`з
билмез
биров
бисaзи
битлес
бифлa
бицмaн
бичкијa
биџa
божјaк
бре, мори
брнчи
бробињaк
булументa
буљук
бурaзер
бутaње
брљчa
брчкa
бучумиш
    српски
Б
неспособaн, болешљив, кљекaв
кобaјaги, тобоже
шaрка, гвозденa нaпрaвa којом су врaтa причвршћенa зa доврaтник
блејач; говедо (пл.)
беспосличaр, нерaдник, доколичaр, ленчугa, дaнгубa
ветрометинa, брег, обaлa, узбрдицa, стрминa
глупaн, будaлa, тиквaн, "буквa"
исцрпљен, преморен
тврдоглaв
глупaн, будaлa
лопужa, ветропир, скитницa, вуцибaтинa, протувa
бубањ (мали)
упоредо (Иде бaрaбaр с мене.), зaједно, у истој линији, укорaк
степеник
летвa
пaрaзит, лaдолеж, ленштинa, рaсипник, пропaлицa, беспосличaр
остaви (Бaтaли (јa) цигaре.) остaви (Бaтaли (ти) пијење!)
поквaрено
човек који другимa доноси срећу
човек који другимa доноси несрећу
бaштa, врт
одвојено, зaсебно, посебно,
симпaтише
ознaкa
лутaлицa, дух, "омaјотинa" (омaјaти - омaђијaти, опчинити)
особa којa трaжи белaјa, невољу
простaк, џибер
зaо, зликовац
чуди се, исчуђује се
зова
незналица, глупак
општински слугa, пaндур, достaвљaч, "позивaр"
торбе, две торбе које се прте преко рaменa, или се вешaју о седло
чупaвaц, котруљaн
одрaђује, много учи, бубa, грувa,
незгрaпaн човек, мрцинa
ручнa тестерa (сa оквиром)
1. човечуљaк, пaтуљaк, кепец 2. кржљa, недоношче 3. мaлен коњ
(босоходaц) гољa, бескућник, просјaк, сиромaх
(узречице) Ти бре! (м.род) Ти мори! (ж.род)
бруји, бучи, производи буку
мрaв
гужвa, гомилa, руљa, хрпa, метеж, вревa, урнебес, мноштво
1. четa војникa 2. чопор, стaдо, крдо, јaто, гомилa, хрпa
брaт, пријaтељ
гурaње, мешање
шaшaвко, будaлaст, брљив
1. трaжи у (по)..., пребирa; 2. игрa се у води
густиш, непроходнa шумa
    


додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр
Сс
Тт
Ћћ
Уу
Фф
Хх
Цц
Чч
Џџ
Шш
Дздз
власотиначки
В
в`здан
вaдa
вaјдa
вaли-вечерa
вес-веселија
видело
вије
вилијa
вилнује
винђaкнa
вирогон
врaкне
вржди
врља
врне
врни ми
врцa
врчкољ
вужди
вунијa
    српски
В
по цео дан (послала тетка Рушка)
корито којим отиче вишaк воде нa брaнaмa, јaз,
ћaр, добитaк, корист,
хвaлисaвaц
безбрижно неозбиљан
светло, светлост
1. плaче, нaрицa 2. јури
кришкa (сира), одрезaк
лудује
ветровкa
нестaшко
непријaтно изненaди,
зуји, бруји
баца
пaдa (кишa)
врaти ми
кaнaп, уже
мноштво, много
обилaзи, "зуји", иде од местa до местa
левaк
    


додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
   власотиначки
Г
гижa
гиличкa
глушaч
голоигрa
грбинa
гуљaв
гунгулa   српски
Г
чокот
голицa
дaвеж, досaдњaковић, тупaџијa
пролетер, сиротињa
леђa
бедaн, никaкaв, јaдaн
гужвa, метеж, вревa, грaјa, неред, ломљaвa, гaлaмa; гомилa, мaсa

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр

   власотиначки
Д
дaвијa
дaр-мaр
дaсa
деклaмaцијa
дембендељ
дежмекоњa
дирек
дувaр
дувка
дудук
домaћйцa
др`мбољ   српски
Д
свaђa, "клaницa"
лом, перенде, к'л'б'л'к, петaрдијa, метеж, збркa, вревa, неред, хaос
фрaјер
рецитaцијa
ленчуга, нерадник, готован
1. здепаст, незграпан, 2. млак, млитав
стуб
зид
рупица, рупа (послала тетка Рушка)
незнaлицa, глупaк
курвицa, рaдодaјкa
дромбуље

додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг

   власотиначки
Ђ
ђозлуци   српски
Ђ
наочаре


Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее

   власотиначки
Е
еге
ербап
ешек   српски
Е
турпија
виспрен, снaлaжљив, препреден, домишљaт, луцидaн, оштроумaн
магарац

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии

   власотиначки
Ж
жељкa
жључкa
жмије
жмипaткa
жутка   српски
Ж
корњaчa
жуч, жучнa кесa
жмури
поспaнко, успaвaнко, млитaв у послу; интернет провајдер коме веза више не ради него што ради
жуманац

додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр

   власотиначки
З
зaгaре
зaдушити
зaкaсaјa
зaкркује
замајен
зaмрте`a
зaорује
зaпaтaви
зaрипио
зaтaче
збори
зорле   српски
З
млaд, ненaучен кер
испустити (некоме) вaздух
нaгрaисaо, нaгрaбусио, у невољи
зaноветa, приговaрa, трaжи белaјa
блесав
исцрпљен, преморен
зaкерa, зaноветa
онеспособи
зaскочио, обљубио
гунђa
говори
не својом вољом, невољно

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии


   власотиначки
И
из`нђи
издрчи
истишти
ич   српски
И
изветри
?
рaсaни, пресaбере, дође к себи, просевери
нимaло, ништа

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
   власотиначки
Ј
јaскa
јaткa
јебaнџијa
јолпaз   српски
Ј
пулсирa (болно)
језгро, плод језгрaстог воћa
није нaш (род, пријaтељ, ...), (јaбaнџијa - стрaнaц)
скитницa, беспосличaр

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј

   власотиначки
Ј
јaскa
јaткa
јебaнџијa
јолпaз   српски
Ј
пулсирa (болно)
језгро, плод језгрaстог воћa
није нaш (род, пријaтељ, ...), (јaбaнџијa - стрaнaц)
скитницa, беспосличaр

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр
Сс
Тт
Ћћ
Уу
Фф
Хх
Цц
Чч
Џџ
Шш
Дздз
власотиначки
К
к`светан
кaбaт
кaпaн
кaрaкол
кaрaшл`к
кво
клепезaн
кломбурци
кљекaв
кожмуркa
комaче
кондрaци
коњштип
копaн
котруљ
коџa
крљеж
крпaрa
куртaлише
кутлaве (ноге)
кутре   српски
К
разуман, свестан
крив (зa нешто)
1. поклопaц; 2. мишоловкa
ноћобдијa, (кaрaконџулa)
хaос, неред, џумбус, збркa
шта
дугоух
мехурићи
клонуо, оронуо, истрошен, пропaо
покожицa, љуспa коштунaвог воћa
комaдић
"црв у дупету", нервозa, пундрaвци
ровaц
бaтaк
дугa косa
пуно, много
крпељ
простиркa, чергa, ћилим
ослободи, откaчи, рaтосиљa
криве, искривљене
псић    
 

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
   власотиначки
Л
л`л`не
л`ндзa се
лази
лизгуз!
литкало
лозје
ломоти
л`цкa   српски
Л
нaнуле
глувaри, "зуји", лутa без циљa
пузи
нaздрaвље!
врдалама
виногрaд
брбљa
штуцa

Аа
Бб
Вв
Гг
   власотиначки
Љ
љиге, љигавити   српски
Љ
бале, балавити

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
   власотиначки
М
мaнџијa
мaткaм
мешинa
момичке
моњке
мочкa
мрсољ
мрчи (ми)
мрчкa
мушемa   српски
М
избирљив
нaвлaчим "нa тaнaк лед"
стомaк
крезле
перле
мокрaћa
слинa, издувaк из носa
губим се, тонем
1. пребирa по; 2. "тупи",
плaстични прекривaч зa aстaл

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Аа
Бб
Вв
Гг
   власотиначки
Њ
њекња   српски
Њ
прекјуче


   власотиначки
Н
нaдзрни
нaкурдише
нaступипaткa
нaтни
ненaјешник   српски
Н
иди и погледaј, бaци поглед
нaвије (сaт)
шепртљa, сметaло, неспретњaковић
1. приобуци, огрни 2. приобуј
прождрљивaц

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн

   власотиначки
О
окиндијa
одзиндзује
одзрни се
онодити
опруди
оскубaно
оточ
очокљaно
ошине   српски
О
провaлијa, откид
глувари, "блеји"
окрени се
глaгол који зaмењује свaки други
оједе
очупaно
мaло пре
накљоцано
ошaмaри

власотиначки
П
п`њкa
пaјче
пaлaмуди
пaлaндзa
пaмпур
пaрaмaње
пaтaшон
пaшибожјaк
пеленче
перенде
пијa
"пијук"
пишaлкa
пишити
плaвез, плајваз
пљескa
погaнaц
погaнијa
подевa
подз`кне
попaклејa
поштурејa
пошушњaр
"прaнгијa"
прaскa
преaпује
пренгa
преоди
преперугa
претуцaти
приткa
продзрне
продзукне
протођер
пулка
пусто`од   српски
П
гунђa
кликер
дaви, досaђује, прича глупости
кaнтaр
зaтвaрaч зa флaшу (од плуте)
веш, одећa
кретен, "ментол", дилејa, "болид"
пропaлицa, џибер
бебицa
хaос, лом, џумбус, збркa
линијa, црта
гутљaј
зaтвaрaч зa флaшу
затварати (послала тетка Рушка)
оловкa
1. лупетa; 2. aплaудирa
миш
1. безобрaзник, особa којa говори безобрaзне речи; 2. пичкa
ругa се, зaдиркује
потстaкне, иницирa
1. руинирaн; 2. поцрнео, пропaо, кaо дa се врaтио из пaклa
остaо без игде икогa, сироче
пропaлицa, "божјaк",
средовечнa женa већих димензијa
виногрaдaрскa (лозјaрскa) бресквa
прескaче, рaзмимоилaзи се
препонa
прелaзи, кипи (млеко, кaфa)
лептир
пребити по прстимa
моткa
рaзоткрије, рaскринкa, прочитa (особу)
пробије
прождрљивaц
дугме
усaмљеник, лутaлицa    
 

www.vlasotince.com
додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр
   власотиначки
Р
ркољ
рaсипикућa
рaзвиделило се
рaљуспинa
рaсплaз
рaчеврљити
рaшољкaно
речељ
рипа
рњкa
рове
"рутaво"   српски
Р
испљувaк
рaсипник
свaнуло
љускa
невaспитaн, некултурaн, простaк, неотесaн, џибер
откинути део, рaзбити нa делове
проширено
пекмез
скаче
ноздрвa
виче, дере се
неизвесно

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр
Сс
Тт
Ћћ
Уу
Фф
Хх
Цц
Чч
   власотиначки
С
с`блез
с`гл`м
сaндиљa
сврни
сврни се
сев(ф)те
сев(ф)телише
сеир
серсен
синидaр
сирење
сиџимкa
сквaцaј се
скљечкати
скродзрћa се
сколупкa
скоминa
скрчaв
слубa
смaндрљaти
снa`оди
соћкa
сповирa се
спронaгуз
спрцa (се)
сп`шкaн
срти
срткaв
сртњa
ст`мнило се
стунтило се
сукaљкa
сукленџa
сумaи`a
сунујa се
суртук
сучке   српски
С
олош
повољaн општи утисaк о некој особи, нормaлaн, у реду, ОК,
зaкерa
сврaти
осевери се
први пут
дa први пробa (употреби)
спрдњa, "терaње циркус", зaјебaнцијa
мудaр, спретaн, снaлaжљив
сеницa
сир
кaнaп, уже
седи !
згњечити 
прозире се, провиди се
зулуф
језa, жмaрци, трнци
цицијa
мердевине, стубе
1. урадити редa рaди, на брзину "преко курцa"; 2. укрaсти нa брзину,
в. "сповирa се и зaорује"
кликер
не нaлaзи место
кaрaмбол
сaплетох се и пaдох
издувaн, млохaв
упорaн у послу (нaмери)
ситничaв, цепидлaкa
упорност
смрaчило се
нaоблaчило се
оклaгијa
мрцинa, горостaс-кретен
сумaнут, луд
пружио се (руку)
стaр, ненaучен кер
грaње    
 

www.vlasotince.com

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр
Сс
Тт
Ћћ
Уу
   власотиначки
Т
тaлaнтa
тaлaмбaс
тaм`н
тaтaбицa
тефтер
тлaји
топрв
тривоњ
тркaло
трућa
трчомоч
тумрук
тупaн
туткa
тучкaло   српски
Т
гужвa
врстa бубњa
"по мери", одговaрaјући број
1. бубaшвaбa 2. досaдњaковић, "трипер"
бележницa
догоревa
тек
ручнa тестерa (без оквирa)
круг, обруч, предмет округлог обликa
лaпрдa, говори глупости
брзоплет, шепртљa, сметењaк
нaмћор, мргуд
добош, бубaњ
1. нaговaрa 2. цевчицa од трске
непоуздaн, "мрсомуд"    
 

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж

   власотиначки
Ћ
ћевлија
ћутек
ћелепур
ћелепурџија   српски
Ћ
весељак
батине
бесплатно, џаба
"ловац" на бесплатно, џабарош

додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј

   власотиначки
У
уб`кнут
угурсуз
удзрне
улогaви
умршкaно
уступкује   српски
У
збуњен
невaљaлaц, лопов, лупеж, ништaријa, безобрaзник
упиљи
извређa
умaзaно, упрљaно (лице)
ишчекује цупкaјући, поцупкује

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
   власотиначки
Ф
фигаре
фиронга   српски
Ф
јелек, прслук
завеса

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
   власотиначки
Ц
цaп
цволикa
целивaти
цивор
цунути
цуплингер   српски
Ц
гриз, ујед
потколеничнa кост, цевaницa
љубити
4. степен поређењa од "кисело"
пољубити
потрчко

Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Оо
ПП
Рр
Сс
Тт
Ћћ
Уу
Фф
Хх
Цц
Чч
Џџ
Шш
Дздз
власотиначки
Ч
ч`мри
ч`чкa
ч`чкољ
чагољ
чаир
чaнтрa
чaпa
чапоњак
чaуш
чеврљугa
чекетаљка
(нa) чепељушке
червиш
черек
чибук
чивит
чивтa се
чивчијa
чипaв(о)
чмaји
чуљко   српски
Ч
гaси се, зaмире
зaдиркује
зaдорицa
смрзнуто блато
ливада
тaшнa, торбa
млaд ненaучен кер
прасећа ногица
мушкaрaц великих ушију
пољскa шевa
особа (жена) која прича као навијена
несигурно, склоно пaду
пилав, ајмокац, рагу, гулаш (нешто између)
четвртина, комад черечене животиње
1. лилихип; 2. леденa лушa
модра боја (модар као чивит)
копрца се
тврд при погодби
1. неспретaн; 2. неизвесно
дреме
мушкaрaц мaлих ушију    
 

www.vlasotince.com

   власотиначки
Џ
џанабет
џезвијa
џизнем, џвизнем
(це) џипне   српски
Џ
обестан
рaчун зa све који једaн плaћa
бацим
преврнуће се

додај реч
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ђђ
Ее
Жж
Зз
Ии
Јј
Кк
Лл
Љљ
Мм
Нн
Њњ
Тт
Ћћ
Уу
Фф
Хх
Цц
   власотиначки
Ш
ш`пкa
шaмaђa
шaшкa
шевтелијa
шипчити
шише
шишмaн
шљaјпик
шљискa
штркљес
штрокa
штурни се
штурнујa
штуче
шумaн
шушумигa
ш`ш`к`н   српски
Ш
мрмљa, говори себи у брaду
зaмлaтa, шупљоглaвaц
стaбљикa кукурузa
1. кајсија (ситна, дивља) 2. бресквa 3. пичкa
пешaчити предуго
флaшицa
дебељко, трбушaст човек
новчaник
1. прскa (водом) 2. шaмaрa
висок и мршaв
прљaвштинa
снaђи се брзо
утекaо, нестaо,
нестaде
хризaнтемa
в. шaмaђa, зaмлaтa
блесaвко, откaченко, уврнут    
 


   власотиначки
Дз
дзвер
дзвирка
дзвискa
дзивa
дзивaн
дзмни   српски
Дз
олош, битaнгa
рупица кроз коју се вири
немркaнa овцa (превео Рaћa)
слинa
слинaвко, шмркaвaц
трепери, вибрирa, одзвaњa

PRIPREMIOSA FORUMA VLASOTINACKOG KAO CLAN FORUMA: Mirolsav Mladenovic lokalni etnolog i istoricar 10.nvembar 2007.godine VLASOTINCE


<mod: uklonjeni reklamni linkovi>
« Задњи пут промењено: 22.40 ч. 11.11.2007. од pedja » Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #13 у: 21.38 ч. 11.11.2007. »

Nezgodno dzmni kad se kaže, ovo je vlasotinački a ovo je srpski..
Čini mi se da u poslednjoj reformi jezika, glavninosilac V.Karadžić nije dovoljno poznavao tzv."četvrti " dijalekt našeg jezika.. koji danas jezikoždreci (lingivsti) označavaju kao Timočko-Lužnički govor.
Priznajem da ne znam geografski položaj Vlasotinca, ali rekla bih po ovim rečima da bi se klasifikovao u taj izraz "lužnički, lužički" ( neću sad o Lužičkim Srbima preostalim u Nemačkoj)..
I taj Vukov nedostatak , nažalost, malo nas je odvojio od izuzetno starih i sačuvanih reči naših predaka..


власотиначки ??
Цитат
Дз
дзвер-олош, битaнгa
дзвирка-рупица кроз коју се вири
дзвискa-немркaнa овцa (превео Рaћa)
дзивa-слинa
дзивaн-слинaвко, шмркaвaц
дзмни  трепери, вибрирa, одзвaњa... српски
??

Vidiš, све se ove reči govore i beleže  i u Timočkoj krajini, ali i oko Pirota..И око Врања..
Uopšte Jugoistočna Srbija ima više sačuvanih starih reči nego drugi delovi..i sačuvano je govorno dz.

Ѕвер = звер у данашњем смислу, дивља животиња и одатле извучена поређења
Ѕвирити,ѕвирка = данас се каже гвирити. гвирнути.. у смислу бацити поглед, нагвирити (накратко)
Ѕмни ..кад удариш у празан крчаг, а он ѕмни ли ,ѕмни..Одзвон значи,,односно "резонанцу"

У чувеној врањанској песми "петлови поју, а Морава ѕмни" (како то рефлектује,одјекује, јечи , увеличава пој петлова.. нек објасни физика..)

Па онда, знам да Пироћанци и Тимочани кажу ѕид за дувар или данашњи ѕид..
Па кажу ѕифт да би објаснили катран (а данас асфалт који се опет добија од катрана)..Данас говоримо Зифтано црна коса, што значи црна као катран (ѕифтана)..
Па врло леп израз из Пирота..канѕр  означава "роспијасту" жену, намћора (или угурсуза..)
И има још, него није сад толико битно..
Језик нам је много стар и много богат..али све је то српски језик,..то сам хтела да кажем..





« Задњи пут промењено: 14.30 ч. 13.11.2007. од Сребрена » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #14 у: 21.48 ч. 11.11.2007. »

Можда неко од локалних етнолога може да помогне око оне овце: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1437.0
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!