Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje

(1/7) > >>

Miroslav Mladenovic nasta:
NARODNI GOVOR I REČI IZ VLASOTINAČKOG KRAJA-GORNJE POVLASINJE
Negde sedamdesetih godina sam počeo da se bavim prikupljanjem reči iz naroda u Gornjem povlasinju.sa centrom sela Svođa, pa sve  u selima oko Vlasotinca, brdsko planinskog dela. Uočio sam da se ovde govori narodnim dijalektom, a da je književni jezik u upotrebi samo u školama, ali i oni koji su učili u školama tim jezikom se uopšte nisu služili u svojoj porodici i svome selu. tako je i danas skoro slično  na početku 21. veka-svi naseljenici iz toga kraja ja rubu grada vlasotinca, služe se mahom svojim narodnim jezikom, bez prihvatanja  govornog jezika   čistih vlasotinčana. naravno da je taj govor izgubio dosta upotrebnih reči iz prošlosti, pa sam svojim sakupljanjem rešio da ostavim trag tog govornog  jezika iz vremena 19 i 20 veka na području Gornjeg Povlasinja  u vlasotinačkom kraju. Primetno je da sam prilikom prikupljanja-a i kontakta i kao dete i kao učenik i prosvetni radnik-i sam rođen u ovom kraju, primetio da se naseljavanjem ovoga kraja sa svih strana:Kosdova, makedonije, Kopaonika, sa Vlasine, Crne Trave, Lužnice, Znepoljske oblasti(Bugarske-Trna  i drugih gradova)-ostavilo dosta traga , kao i  upotreba turcizma u govoru i staroslovenskih reči. Ovde ima i  bugarskog dijalekta- mupotrebu i njihovih reči, turskih reči, makedonskih reči, onda upotreba naglaska kosovskog dijalekta. Zanimljivo je da se u selima:Svođe, Gornji Orah(Lukačevo, Ćuove, Pržonje), Dobroviš-mogu ćuti reći iz lužnićko-bugarskog dijalekta poput: Oče(Oće), neče(neće), Oknu ga (viknu ga-zove ga), onda u selima :Gornji Dejan, Kruševica, Ravni Del, Crna Bara i još nekim –može čuti kod starijih ljude negde sedamdesetih godina reč KIDE(Gde) ili pak u selima: Ravna Gora, Lopušnja nile optrebne reči: Lasica(Lisica) i Lapov(Lopov). Primetno je da se u ovim seloima zadržao narodni govor onaj sličan iz crnotravskoga kraja-poput upotrebne reči:bil(bio), išal ili iš’l(išao)-dok se u samom gradu Vlasotincu i okolnim selima-prigradskog  dela-Boljara, Manastirišta, Šišave, dela Lomnice, Sredora, Skrapeza, Lipovice, Dadinca i još nekih okolnih sela- upotrerba reči: BIL je sa BIJA(bio) ili DOŠAL-DOŠEJA(došao). naravno da taj upotrebni narodni govor se zadržao u sličnom obliku i u selima i u gradu.naravno danas pod uticajem televizije se taj narodni jezik polako gubi, a u samom gradu tamo gde sus grupno doseljavali planinski gorštaci-polako postaje asimilacija gogvornog jezika u „prostu većinu“-bilo „seoskog“ ili „varoškog“ govornog područja.Negde do devedesetih godina 20. veka govor4ni jezik se koristio u pisanju pečalbarskih pisama-umesto književnog jezika, a danas se komunikacija vrši telefonom i više se nepišu pisma, pa se polako gubi izvorni narodni govor i jezik. Naravno da taj jezik je bez gramatike i paseža, pa se kaže često da  u ovom području ima samo jedan ili dva padeža. Evo primera:“kude si bil-bil sam u Vlasotince“-odokle ideš-idem iz  Vlasotince.“ Ostavio sam  traga i  o tim pečalbarskim pismima, koja sam objavljivao u  lokalnom listu „Vlasina“.Sve napisane reči su bile u upotrebi u mome detinjstvu u porodici i selu, a  srećivanje po abecedi mi je pomogao i članak NARODNE PESME I REČI IZ CRNE TRAVE U ZAPISIMA MIODRAGA POPOVIĆA-Staniša Vojinović. Vlasotinački zbornik boj 2, 2006.godine Vlasotince.
U nastavcima 'u napisati re;i po azbucnom redu. pozdrav Miroslav mladenovic  10.niv.2007.g Vlasotince

Miroslav Mladenovic nasta:
-nastavak
                                             REČI
A
aa..-da
aben-kvaran. sikvaren(abi ga-isjžkvari ga)
aber-poruka
abre-uzrečica(abre ja ti reko),povika po stoku na ispašu u planini
av-lajanje psa
avtabus-autobus
adet-običaj
aeoroplan(aroplan)-avion
akmač-imitacija džepa kod krojenja
ajat-nezagrađena terasa
ajd, ajd..-povika po stoku za vuču prilikom oranja plugom,
ajduk-raste kao biljka(vrsta tikve) okruglog šupljastog oblika sa dugačkom  drškom, koja se probuši sa obe strane, izvade semenke i njime toči pomoću usta „uvlačenjem“ rakija iz bureta
ala-gad, rđa
alal vera-pohvala za dobro uradjeni posao
alamunja-oluja, brz u poslu
aladža-vrsta platna od koga se pravi anterija dobrog kvaliteta
aladžina anterija-anterija boljeg kvaliteta(ženska nošnja u vidu kaputa)
alega miško-uzrečica nekog unutrašnjeg ličnog zadovoljstva
alen-crven
ali se-izmotava se, pravi se važan
alka-okrugla gvozdena naprava kojom se vezuje  gvozdeni  lanac za zaprežna kola
alosuje-potsmeva se, nabija cenu pri pogodbu
alosija-veličina nečega
aljav-gadan, šašav, brljiv
aljavi se-izmotava se, krevelji se, šašavi se
andžar-veliki nož (bez skalpanja)
andžik-torbica od kozinu u kojoj ovčar nosi hranu(najčešće sir i hleba)
anterija-ženska nošnja, napravljena od   platna i pamuka iznutra i sa rukavima se nosi kao kaput
ambar- četvrtasti veliki drveni  sanduk sa pregradama (pregrade se zovu Presak)u kome se držalo žito(raž, ovas, pšenica)
ami-uzrečica za čuđenje
amrel-kišobran
ape-ujeda, grize
apotine-rane od ugriza, od ujeda
aram, aram da ti je-neka ti je na  čast,
arambaša-harambaša
aramlija-neradnik
aramlika- neradnica
argat-radnik u polje
arlija-sreća
ardov-bure za rakiju
astal-sto za ručavanje
akal, akal ič nemaš u glavu-nemaš pamet, bez pamet si, šuplja ti glava
arnavutin-albanac(šiptar)
arno-dobro(ala mi je arno)
armonika-harmonika
arči-troši
artija-hartija
au-znak čuđenja za neku učinjenu grešku

/nastavak/

Ђорђе Божовић:
Цитирано: Miroslav Mladenovic nasta на 20.36 ч. 10.11.2007.

Naravno da taj jezik je bez gramatike

Наравно да било који језички варијетет мора имати своју језичку норму, дакле и граматику. ;) Не постоји језик без граматике. И власотиначки народни говор има своју, власотиначку граматику, као и своје падеже, па макар њих бројчано било мање него у стандардном језику.

Miroslav Mladenovic nasta:
Odgovr: U vlasotinačkom kraju postoje tri dijjakejta: Gornjo vlasninski(to je moj planinsko-gorštački i jedan deo okolnih sela-"išal", onda "čisto" varočki-vlasotinački(mi negovorimo tim dijalektom-"išeja"?-i jedan deo okolnih sela i "moravski-Donjovlasinski. Pošto sam kao  matematičra  loklani etnolog i istoričar sakupljač-onda materijal ostaje da se njime bave lingvisti i oni koji se bave srpkim jezikom i kulturom jezičkog područja. Poydrav Miroslav Mladenović novembar 2007.g Vlasotince

Miroslav Mladenovic nasta:
nastavak/
B
Bagatela-badava, nešto nema vrednosti, džabe, pojeftino
bagatelisati-potcenjivati, skidati cenu
baglama(vrata na baglame  i rezom)- drvena vrata koja umesto šarke imaju gvozdene klinove, koji se nabijaju u direk(drveni) i ko njega se okreću, a umesto brave imaju rezu(gvozdena ručka s kojom se zatvaraju vrata), da bi se spolja mogla katancem zatvoriti, a gvozden klin se zove baglama.
b’z-zova, od koje su se pravile cevke za motanje pređe za tkanje na razboju
bađava-badava, ispod cenu
bađavdžija-danguba, neradnik, ništa ne radi
bair-mesto oko kuće za ispašu stoke
balanta-ambulanta
baljezga-lupeta, svašta priča, priča gluposti
bajanje-vračanje
bandoglav-nerazuman u ponašanju
banzov-čovek sa lošim ponašanjem u društvu
banica-gužvara sa sirom, ručno razvučene i umotane kore sa sirom, pita, gibanica
banjanje-kupanje
batisalo se-pokvarilo se
banket-zdenuta sirova cigla spremana za pećenje slamom ili na drva na nekoj poljani
backa-bode
backo-ovan
bačevina-mesto gde se ovce čuvaju, muzu i dobija se sir
bačka se-brčka se po vodi(naročito svinje u bari)
bačur-drvena posuda(sa drškom ili bez nje sa strane) za rakiju, četvrtaqstog oblika, s jedne strane otvorena ili ima samo manju rupu
bačva- velika drvena posuda za sakupljanje  čljiva(ili grožđa-koje se mulja) koje posle stasavanja(prevru) se od njih peče rakija ili se dobija vino(napravljena ručno kod pintera)’
bardak-žuti ili zeleni  kondir(napravljen od gline) za grejanu rakiju
barjak-zsastava. znamenje nacionalno
barjakoš-rogata divlja koza
basa se-udara se(udara se u grudi), pokazuje svoju jačinu
basamci-stpenice na kuću
batlija-srecnik
baši-taji, prikriva (samo u razgovoru)
basales-provod(cesto uz pice i prasetinu na dobar rucak)
bašta-otac, tatko, gradina sa povrćem, mala parcela zasađena povrćem
bega-beži
beganje-bežanje
begendija-onaj ko ima ukusa, navodadžija za ženidbu
begendiše-dopada se, odabir devojke ili momka prema lepoti
bezder-čudo( će se najdeš ti u bezder)
bezdušan-bezosećajan čovek
bezveze-nije u skaldu sa istinom
bekrija-veseljak, onaj ko je malo viđe popio alkohola
bela rada-narodno kolo,  nazivbeli  biljke belog cveta
beleg-vuneno vlakno od odelo kod vračanja(bajanja) vračarice
belege- oznake na telo čoveka
belča-beo vo
belčug-alka(stavlja se na svinje da nerijaju(kopu zemlju)
belouska-vrsta zmije, cesti nadimak ovce
beljavan-ljut, opasan, opak, prek
beljaj-nevolja
belutrak-beli kamen-koji se stavlja u kacu za kupus, a i za „kresanje“ ognjilom sa trudom da bi se dobila vatra i zapalilo duvan
beloška-nazive bele koze ili ovce
belouška-zmija otrovnica
bejagi-valjada (potvrda istine u govoru)
benjavi-prljavi
bembelija-naziv za čoveka koji uživa u životu, raskošan život u izobilju
bestraga-reč ljutnje, srdžbe
besulja-besna žena, krava svinja itd(figurativnini naziv za odredjeni oblik ponasanja)
bečelak-vezano belo platno(tkanina), kojom se umotuje pogača, banica i poklon koji se nosi na svadbama(u gostima)
bučkija-testera
bugarka-narodno kolo
buza-vodeni napitak, pravi se od čaravčnog(projnog  belog kukuručnog)brašna-zabrka se, potkiseli i pije kao napitak u vreme letnjih žega u planini
bure- drvena posuda za držanje rakije(napravljena ručno kod pintera)
buka-okruglo šuplje drvo koje služi kao cev kroz koga teče voda za pokretanje vodeničnog točka u vodenici potočari
buka-bukva drvo
buknul-buknuo (kod plamena vatre)
buklija-drvena četvrtasto okrugla posuda u obliku pljosnate flaše od drveta(čuturica= za rakiju
bulka(turčin)-crveni divlji mak, bulesta krava, ispulkano zrno kukuruza na vatri
buljan-pogrdan naziv za muškarca sa razokavim pogledom, čovek sa velikom glavom i očima kao buljina(sova)
bulji-nešto istražuje, gleda okolo da nešto vidi, razgleđuje
biber crep-mali crep za pokrivanje kuća,  koji se pravi ručno
bil-bio
bičkija-mala testera za ručno sečenje drva, služi i kao pinterski alat
bicman-neradnik
bilmez-baksuz, neradnik
birov-grlati čovek, sa jakim glasom, koji je u  vreme turaka od brda na brdo saopštavao naglas vikanjem naredbe seoskog kmeta u selo, pa ima i familija birovci
bisage(disage)-u obliku torbe sa dve strane sa premetačem, a u njoj se stavi žito na ramenu i pomoću njih se ručno seje  njiva-pravi se od kozine, a koristi i za nošenje tereta na konju
bitanga-pogrdna reč za loše ponašanje čoveka
b’k’r-bakar
blago-slatko
blagota-mrs
blažan-mrsan
blaji-blajanje ovaca,pogrni naziv za onog koji negde zamišljeno gleda u stranu
blesina(blazina)-zamlata, budala. na ništa nereaguje
blesav-nerazuman čovek
bljuje-povraća
bojelek-anterija(ženska nošnja) bez rukava, dugački kaput nosi se ispod vutare(suknje)
bogatlak-bogatstvo
bok’l(bokal)-staklena ili keramička posuda za vodu ili vino
bockav-trnovit
borovinjka-borovnica buljka
bradva- pinterski alat(sekirica)
branište-branik bukove ili hrastove šume
brzak-onaj koji mnogo žuri u poslu ili u govoru ili u hodanju, brzi pad vode u potoku
braca-bliski rođak  po muškoj liniji
brana-današnja drljača za usitnjavanje  zemlje i pokrivanja zrnevlja posle oranja i sejanja zita sa ralicom(plugom) konjskom ili goveđom zapregom(s njom se vlači, a ispletena je od pruća pa se zove i napar)
brevenici(čakšire)-pantalone
breg-brežuljak
brzi-juri
brgo-brzo
britva-ovčarski nož sa koricom i sa kanapom da se veže za pojas
brič(dus)-brijač za brijanje muškarca, vrsta muških pantalona na „brič-dus“(šumadinske)
brka-dira, čovek sa brkovima
brknul-dodirnuo
brljav-brljiv
brljica(brnja)-stavljanje belčuga (žice) na njušku svinji da ne rije zemlju u avliji, belčug(žica) stavljena na njušku svinji
brlog-mulj
brstina-u proleće mlade nerazvijene grane bukovine sa popoljcima
brstenje-prolećno jedenje mlade bukovine od strane koza i  goveda
brnči-  zuji
brobinjak-mrav
brobinjalo-mravinjak
bualjka-daska za belenje platna
bua-buva, odara  drvenom  napravom (bualjkom) kada se pere i beli platno na  potok
bualjka-drvena naprava za buanje(udaranje) platna od konoplja u vodi kada se beli ili pere rublje
bubče-mala špenadla
bubčetija-male iglice za krpljenje ručno ili za vezenje stonjaka ili košulje
bukari se-parenje svinje sa veprom
bućkuriš-loše napravljeno jelo
bunjište-đubrište
bučka-naprava za mučenje mleka(pomoću bucala se bučka mleko i dobija maslo-maslac)
bucalo-drvena sprava s kojom se bučka mleko u bučki
buričaku se volovi-volovi se bodu rogovima(isprobavaju svoju snagu)
bus-deo zemlje sa korenom trave

V
vandžiral-bes, gnev, bolest ludila
varen –kuvan
vađenje vra-skidanje slame vilama prilikom vrše stokom na gumno
varoš-grad
v’zdan-vazdan
vra-poređano ožeto žito u snopovima za vršu konjima ili govedama na gumno(oko jednog nabijenog kolca(stožer-stože) i konopca  se okretanjem   goveda  ili konja u jaram vrše žito na gumno)
vruć-topao
vrčva-zemljana(gilena) posuda u obliku grneta, sa drškom u koju se stavlja mast, sir, čvarci i žito
varka-štedi, zaštićuje
vajda-korist
varen-kuvan
vašljiv- koji ima vaške
vedro(vedrica)-kofa(drvena posuda), drvena posuda sa drškom napravljena od dugi kod
pintera i u njoj se muzu ovce
vejanje žita-čišćenje žita od pleve na vetru, posle vrše na gumno, a baca se drevnom lopatom
velija-komad(grudva) sira koja se seče na komade pri ručnom dobijanju sira
vermane-kratko kapuče (mintan) ili lužnički z’ban
vermanče-kaput sa gajtanima
verige-verski praznik, gvozdeni lanac koji se stavlja na ognjište na odžak, da bi se na njih nakačio kotao i varilo mleko i grejala voda
veršula-najviđeniji čovek u selo
vedžba-vežba
veška se- penje se n visoko drvo
videlo-svetlo (upali videlo)
vije-plače, kuka
vika se-kaže se,
vika-zove
viknul-zvao je
vinjaga-gomila pavita u žumi ili vinove loze uz kuću
vironga-zavesa za prozor
vistan(vustan-fustan)-haljina
vlačezi-drvena naprava za vuču sena i žita(srpom ručno ožetog ovsa i raža u planini) zaprežnom stokom, napravljeni su od dve oble mlade bukovine i „razapeti“ sa prečankama koliko da mogu da se klincima stave na dvokolicu(zaprežnakola) a sa strane se svrdlom izbuše rupe i postave drveni klinovi koji drže seno ili zito koje se u snopovima prevozi,a na kraju se vuku po zemlji(postoji i jedan vlačeg za teranje drva na pijac uiz planine, a u ravnici postoje vlačezi za  četverku kola koji se zovu lojtre)
vodnik-napravljena ostava kao kredenac bez zatvaranja, gde se stavlja posuđe, sa čašama i flašama
vodunka (vodunac)-stara sočno jesenja kruška
vol-vo(goveče )
vratanca-mala kapijica
vretanca-vrete napravljena od drveta, koja se stavljaju pri izradi kreveta(krevet na vratanaca) iloi klupe za sedenje na slavama
vrza-vezao, svežanj listove hrastove žume za lisnik za stoku
vrda-prgav čovek, izbegava odgovor
vrpoljenje-nestašluk
vrsnik-vršnjak
vrcka-veverica, okretljiv u radu
verga-veverica
verlgra-dobro radi
vildan-mlada voćka za sadnju(šljiva)
viliz-prut od loze
vildžan-šolja za kafu(od gline)
vitalče-drvena naprava za motanje pređe za tkanje na ručnom razboju(poduži štap koji sa jedne strane ima rašlju a na drugoj strani se pravouglo stavlja i užebljuje napravljena krataka izdeljano i probušeno drvo pravougaonog oblika-matovilče za ručno motanje pređe, dok motanje pređe sedeći vrši se na okruglo vitalče(„prekrstemo“ sa kolčićima za pređu) sa postoljem na zemlji, koje se okreće oko uspravno drvo pričvršćeno uz postolje
vitel-naprava za motanje pređe za tkanje na ručnom razboju (cevki sa pređom), naprava poput današnjeg ringišpila za ljuškanje mladih na verski praznik( na jednoj daski sa dve strane-vitel, sedu dvoje i okreću se oko „stožara“ pobijenog u zemlju)
vrteška-zapinjač na vrata, okretanje(vrti se) u krug
vrv(vr’)-vrh
vrvi-ide, prolazi
vrvina-kozja ili ovčarska  putanja
vrevi-govori
vreća-džak napravljen od kozinu dlaku
vrz-odozgo
vrzal-vezao
vrzlo-mesto gde se  veže pseto
vrzuvanje(vezuvanje)-vezaje psa na lanac, vezuvanje vreće(džaka) na zamku(a ne preko trup) sa  brašnom(krompirom, žitom), vezuvanje snopova  žita prilikom žetve
vrndi( u gušu)-„svira“(bolest  u grudima) grlo
vrne-pada kiša
vrljak-brdo(strmina  planinskog pobrđa)
vrljačno-brdovito
vrlji-baci
vrs-ravan(on neje tebe vrs),
vrsnik- isti broj godina (vršnjak)
vrtipop-krasuljak
vrca-kanap(vrpca)
vrckav-okretljiv u polsu
vršnjik-plehani poklopac ovalnog oblika(okruglo kupastog sa drškom), kojim se pokriva crepulja prilikom pečenja hleba na ognjištu
vunija-levak za  pečenje rakije na kazan
vuta-gruba izatkana  vunena ženska suknja
vutarče-pamučna letnja ženska suknja(haljinica do pojasa), koja se često nosi ispod vutare(suknje), a sa njom se i spavalo
v’ška-vaška

G
galati-grdi, kleveta
gajde-stari muzički instrument(napravljen od štavene ovčje kože)
gad-loš čovek
garav-crn
gasarče-svetiljka ovalnog kupastog oblika od lima, na vrhu  mala valjkasta naprava na kojoj je postavljen pamučni kanap koji je umočen u petrolej(gas) i služila je  kao svetlo u kući kada nije bilo elektrifikacije u selo
gerdan-đerdan
gedža-pop(svežtenik)
gila se-golica se
gica se-rita se(kod konja)
glavuran-glavonja
gle-gledaj
glembav-nezgrapan(glembave uši)
glibav-spor
globa-kazna
gluvara-gluv čovek, onaj koji se pravi da nečuje
gnjevnica-dnevnica na poslu u pečalbi
gnjezdo-gnezdo ptice
gnjidla-koji ima gnjide
gnjido jedna-prljav čovek
gnevnica-dnevnica
govednjak-balega(goveđi izmet)
godi mi- dobro mi je
gozden-gvozden
golem-veliki
golem ’ezik-veliki jezik, pričalica čovek, onaj ko previše priča o nečemu nego što nije  baš prijatno
golemi gosti-devojkina  rodbina na svadbu odlazi u goste momkovoj rodbini
gotovan-neradnik
gomna-čovekov izmet
gomnjar-prljav čovek po karakteru( pogrdan naziv)
gorčiv-gorak
gra-pasulj
gradina-bašta(parcela zasađena povrćem i cvećem )
grbina-leđa
grebulja-grabulja
gremada(gramada)-gomila kamenja na livadi u planini
grimna-okrugla valjkasta župlja naprava od gvožđa, s kojom se uglavljuje ručna kosqa za
košenje trave, narukvica
grozje-grožđe
griva-deo dlake konja oko vrata
grebulja-grabulja
grm-žbun bukove  šume
grmada-gomila sakupljenog kamena u livadi
grne-glinena ovala posuda sa drškom(a često i sa poklpcem) za kuvanje jela pored ognjišta
grudnjača-prednji de košulje na grudima, vezan preko pojasa i na vrat, koga su nosile devojke i žene preko prtene košulje kad pođu na sabor(igranku)
grumen-komad kristalnog šećera ili soli( s kojom se krme ovce)
gumno(guvno)-mesto gde se oko stožera vrši vršidba pomoću konjima i govedama na selo
guljav-okuljen(ovca)
gunja-pokrivač napravljen od vunu(napravljen od kozinu, vune, konoplja(kučina), debljine 3 sm-pokrivali se ljudi ), pokrovac(pokrivala se stoka zimi)
gunjga-zamera, stalno nešto brblja
guca-svinja
guturać-loš čovek,  gušter

D
dabudne-će da bude
dalap-uzida se u zid u vidu donjeg dela kredenca, s advoje vratanca od dasaka koje se
 sklapaju i rasklapaju, gde se stavlja posuđe
dalapara-vrsta harmonike
danguba-neiskorišćeno vreme za rad
dar-devojkina sprema u rublju(miraz) za udaju(čerge-ćilimi, vezani jastuci, košulje, vunene čarape, rukavice i drugo)
daramče-prsluk od klašnja(vuneno sukno) iz tri dela
del-vrh grebena(zaravan na bregu u planini)
dejani se-muči se
dens’ka muka-težina posla, danas je težak posao, teško se radi
detinjar-balavac, neodrasla  i nesazrela osoba, osoba koja voli  s decom da se igra
dizl’ci-muške vunene čarape  bez stopala(potkolenice)
dizgin-uzda za konja
dizgin baba(devojka)-držeća baba, vredna i okretna devojka
diledan devojka-srčana devojka, razumna devojka
dika-ponos
direk.-ofeljana drvena greda za gradnju kuće,struka na ralo drveno za oranje njive
drvenim ralom
dirnul(dirnuja)-dirnuo, opipao
dip-sasvim,(dip si nemogu)
dl’g-dugačak
dugobrazest-dugo lice
doda-dada( naziv za stariju žensku osobu u famuji)
dolmi se-zida se
domaćin-glava(starešina) u porodici
domunđuju se-dogovaraju se
dokolan-nezapošljen u radu, dosađuje se, ništa neradi
doksat-veranda, terasa isper kuće, često napravljena od dasaka sa svodovima, ograđena i sa vratancima za zatvaranje, ima i na direci, na terasi se leti spava kada je vrućina
doleko-daleko
dolina-potok
dolma-zid od cigala između dva drvena stuba
dolmi se-zida se
dojde-dođe, došao
dockan-kasno
domazlak-domazluk, vrsta stoke koja se godinama čuva
došal(doš’l-došeja)-došao
drdavka-narodno kolo(moravski čoček-igra u mesto), uzrečica za nekog koji neotaljava svoj posao(stoji u mesto i ništa nije uradio)
dreja-kaput bez kragnu od klašnje(vunenog sukna)
drz nedaj-uzrecica u narodnom kolu ili prilikom veselja na svadbi
drndav-brbljiv, galamdđija
drljiv-neumiven ujutru po očima i licu, ima drlje u očima
drndalo-brbljalo
drvnik-drvljanik, mesto cepanja drva  u dvorište
drljča-prljavko, koji se nije umio
drven-nije govorljiv, krut  u  stavovima, ne priča, neokretljiv u poslu
drobinjci (drobinjak)-izmet ovce i koze
drozgov-drozd(drolja) ptica
dronjci-delovi pocepane odeće , prljavi deo vune kod ovce koji visi i lanjka se
droljav-prljav,
dropljav-pocepan
drpa se-češa se
drpav-pocepan
druška-drugarica 
druškan-drug
drusa se-kreće se, trese se(drusaj šljivu)
drusaj-tresi
drusla-okretna žena u poslu
drčan-proždrljiv
drška-držač kašike
d’ska-daska
duderka-suva lanena(od konoplja) stabljika, koja je služila kao svetiljka prilom večere u vremenu kad nije bilo struje u selima
dupe-zadnjica čoveka
durljiv čovek-ljutit , srdljiv čovek
duvka-rupa
duvar-zid
dušmanin-čoš čovek, štetočina

Đ
đavol-đavo
đak-učenik
đakonije-raznolikost u spremanju(razne đakonije spremila za jedenje)
đilkoš-seoski razvratan momak
đuture-pogodba bez merenja(od oka)
đeram-bunar
đinđosana-namirisana
đuđum(vrčva)- posuda od gline
đuveč-ovalna glinasta posuda u kojoj se sprema kačamak ili neko jelo  u relni šporeta(a i na ognjištu),  vrsta jela od krompira i pirinča
đema-dim na odžaku


/nastavak/

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна