ENGL: Реч интерфејс

[ognjenmi]

Ова реч је вома лако преводива и буквално значи сучеље, односно место где се две особе налазе лицем у лице (челом у чело).

Огњен Милић

[Pedja]

То није значење речи интерфејс.

интерфејс, хардверски, је склоп који омогућава да се два разнородна уређаја повежу и размењују податке.

интерфејс, програмски, је део програма који омогућава да човек комуницира са програмом, а често се ослања на хардвер.

[ognjenmi]

Одлично сам упознат са значењем речи интерфејс, јер студирам завршавам електротехнички факулет на рачунарском смеру и и сам сам направио неколико интерфејса (сучеља), како хардверских, тако и програмских. Морам да приметим да се програмски интерфејси не ослањају често на хардвер, већ у делу ка кориснику позивају графичке процедуре оперативног система, а са стране програма позивају функције и процедуре програма за који су написане, а најближе хардверу позивају функције драјвера.

У енглеском јеѕику је ова реч у употреби од 1962 године, тј. нова је реч и буквалан превод је међулице, то јест предмет (било материјалан или програмски) који врши улогу посредника у комуникацији два разнородна корисника. При томе корисници тог интерфејса могу бити и хардвер, и програм, и особа.

Како саму одговори за реч дистрибуција већ навео у српски језик би требало уводити нове речи где је то могуће и не сувише ружно за ухо. У осталом појмови који су везани за нове технологије у језицима у којима су настајали су узимани из већ постојећег фонда речи јер на исте потсећају, или су формиране нове речи као сложенице и на крају постоје и нови појмови који су формирани као скраћенице направљене од описа тог појма.

Прве две наведене групе су, углавном, лако буквално преводиве, али их је у контексту готово немогуће превести. То није због сиромаштва српског језика већ због тога што оне ни у језику из којег потечу немају изворно значење у том контексту.

Друга група може да се преведе, али реч потпуно губи смисао и не може се једноставним знањем језика повезати са одговарајућом страном речи, па их не треба ни преводити. Овакве су на пример речи: транзистор од transfer resistor, ласер од Light Amplification Source of Emiting Radiation, бит од binary digit и друге.

Саму реч сучеље у место речи интерфејс потпуно се нормално користи у хрватским рачунарским часописима.
Приметио сам да они много више од нас воде рачуна о језику (који је иначе само варијанта српског што  вам је вероватно добро познато). Када уведу нову реч нама је то скоро увек смешно, али они у језику добију своју реч за неки појам и после неког времена употребе она престаје да буде смешна и постаје уобичајен назив за неки појам.

Из свих наведених разлога сматрам да би код нас требало увести неке нове речи, а мени сучеље лепше звучи од међулица,
баш због тога што интерфејс и јесте место где се два корисника "сучељавају" и "разговарају". Али сам и пре да се користи реч међулице него интерфејс.

Огњен Милић

[Pedja]

Problem je u motivaciji reci. Suceljavanje unasem jeziku pretpostavlja suprotstavljanje i to je potpuno suprotno od znacenja reciinterface. Prevod kao sucelje je upravo zbog toga nepogodan, jer zbunjuje njegovo upotrebljavanje u kontekstu koji je suprotan intuitivnom znacenju te reci koju ona dobija u nasem jeziku.

Dobar prevod je onaj koji je logican i jasan na prvi pogled. Ako nas prevod mora da bude propracen objasnjenjem onda taj prevod nije dobar.

[Часлав Илић]

Dobar prevod je onaj koji je logican i jasan na prvi pogled. Ako nas prevod mora da bude propracen objasnjenjem onda taj prevod nije dobar.

Како може превод бити јасан и логичан на први поглед када то оригинал није? И још битније, зашто оригинал није справљен да буде јасан и логичан на први поглед?

На пример, „firewall“. Какве везе има противпожарни зид у згради, броду, авиону, са уређајем/програмом за контролу мрежног саобраћаја? Дакле, зашто га нису назвали „network protection program“, „filtering packet controller“, или тако нешто, јасно и логично?

Ја то видим овако: стручни израз уопште нису јасни и логични на први поглед, већ изузетно употребљиви када се једном науче: језгровити, кратки и недвосмислени. А такви долазе баш из сумњивих аналогија и игара речи.

(ерго, „firewall“ = „ватробран“ :)

[Зоран Ђорђевић]

          Ако у чашу успете пола воде и пола уља уочиће се јасна граница. И то је на енглеском ''интерфејс''. То није слој, слој има дебљину, него баш ''сучеље''.

[Pedja]

Ма никако ми не иде "сучеље" као превод. Реч "интерфејс" просто има мотивацију спајања а реч "сучеље" има мотивацију супротстављања.

Мени би више легао превод "међуспој".

[Зоран Ђорђевић]

   Слажем се да такве изразе не треба на силу преводити. Како бисмо и зашто превели, рецимо, ''курсор''?
   Хрвати то раде из других разлога, да се не упуштамо у то.  Узгред, гледајући једну утакмицу на ХРТ-у сазнао сам да они више не говоре ''офсајд'', него ''залеђе''. Нама је то смешно, вероватно и већини њих, али треба поштовати дисциплину са којом они спроводе свој наум. То код нас не би прошло. Ако ни због чега другог, а оно за инат. Не знам само из ког ината већина Срба још увек говори ''зарез'', а не ''запета''?

[Бојан Башић]

Kod Hrvata je takva situacija da, iako njihovi lingvisti uporno putuju zrakoplovom i jedu rajčicu, stanovništvo još upornije putuje avionom i jede paradajz. Pričao sam jednom prilikom baš o tome sa nekoliko Hrvata različite starosti iz raznih krajeva Hrvatske, i svima je maltene bilo smešno kada sam ih upitao da li koriste šta od tih svojih kovanica. Šta su njihovi lingvisti time postigli? Pa ništa, imaju oko 100% totalno nepismene nacije, koja ipak fino govori strani jezik — srpski. Mislim da je to što smo mnogo fleksibilniji od njih (u razloge ne želim da se upuštam) samo plus našem jeziku.

Skoro mi je zapala za oko i zanimljiva filozofija: ako je naš sudija kod njih preimenovan u sudac, čeka se da vidimo u šta će preimenovati našeg kurira.

Ако ни због чега другог, а оно за инат. Не знам само из ког ината већина Срба још увек говори ''зарез'', а не ''запета''?

Ovaj, gde je tu tačno inat? Ah, da, mi samo hoćemo da odnegujemo "svoj" izraz zapeta, ali većina uporno uzima "hrvatski" zarez. To bi bilo savršeno da oni koji se za to zalažu ne previđaju da Rusi kažu запятой, odnosno taj "naš" izraz kojim se toliko dičimo je čist rusizam!

U Pravopisu iz 1960. godine dat je pregled termina koji su se koristili do tada u dva oblika, i za svaki od njih je jedan standardizovan. Jasno je navedeno da je od tačke i točke odabrana tačka, a da je od zareza i zapete odabran zarez. Ne želim da ulazim u priču zašto su Hrvati odstupili od dogovora, ali to svakako ne znači da mi odmah treba da "nećemo da se družimo s njima" i izvlačimo neki rusizam od pre Hrista njima za inat, i povrh svega ga proglašavamo svojim! Da, inat zaista postoji, ali kod onih koji insistiraju na zapeti.

[Часлав Илић]

Ван теме, али...

Шта су сви ухватили тог ваздухоплова и авиона? :) То нису синоними. „Ваздухоплов“ је било шта што лети ваздухом: авион, хеликоптер, или какво треће чудо. Пошто је на хрватском ваздух зрак, онда је и ваздухоплов зракоплов... За хрватски не знам, али у српском „авион“ нема синонима. Наравно да се „ваздухоплов“ не користи често, јер је обично јасно о каквој се летелици ради, те није потребно уопштавати.

[Бојан Башић]

Poenta je bila da je kod njih zabranjen oblik avion i da je dozvoljeno isključivo zrakoplov, ali da narod "zabole uvo" za tu zabranu.

Ako misliš da primer nije adekvatan slobodno odaberi bilo koji drugi, suština je ista.

[Часлав Илић]

Poenta je bila da je kod njih zabranjen oblik avion i da je dozvoljeno isključivo zrakoplov, ali da narod "zabole uvo" za tu zabranu.

Још мало траживши, чини ми се да ни у хрватском нема синонима за „авион“. Нпр. ево њиховог Закона о зрачном промету, где се прецизно употребљавају оба израза, и ни случајно се један од њих не би могао избацити. Стога ми је врло чудно да је „авион“ званично поистовећен са „зракопловом“ и забрањен, јер колико сам видео, када уводе своју реч, била она оваква или онаква, обавезно је врло прецизна у одређивању појма.

Ako misliš da primer nije adekvatan slobodno odaberi bilo koji drugi, suština je ista.

Суштина је свакако јасна, али из неког разлога многи у оваквим примерима узимају „ваздухоплов“, па осећам потребу да реагујем :)

[Зоран Ђорђевић]

Ne želim da ulazim u priču zašto su Hrvati odstupili od dogovora.Знам ја да је ''запета'' русизам, али и Ви знате да ми други израз нисмо ни имали. После те 1960. Срби су брже-боље прихватили ''зарез'', а Хрвати ''тачку'' нису никад. Зашто? За инат. Могло им се. А ми се и данас устручавамо да вратимо израз који се у Србији користио. Као да се још увек плашимо да ће нас оптужити за великосрпски шовинизам и све оно остало.

[Бојан Башић]

Ne želim da ulazim u priču zašto su Hrvati odstupili od dogovora.

Izuzetno mi je drago da ovo čujem, pa brže-bolje prelazim na sledeći deo.

Inače, Hrvati su imali tačku jedno vreme, ali to nije mnogo bitno za poentu.

Očigledno podrazumevamo različito pod pojmom inat. Znam da drugi izraz dotad nismo ni imali, ali po meni nema većeg inata od toga što za inat hoćemo da vratimo izraz koji je izašao iz upotrebe pre skoro pola veka, samo zato što nam se i komšije inate.

Već sam pokazao koliko oni svojim inatom upropašćavaju sopstveni jezik, ja nekako ne bih bio srećan da mi isto učinimo sa svojim.

[Зоран Ђорђевић]

1) Запета није изашла из употребе него је избачена.

2) Да ли је лепше...што то чујем, уместо ...да то чујем? Грешка није.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Преводи и превођење > Тема: ENGL: Реч интерфејс