Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.51 ч. 20.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: poreklo " kruh "  (Прочитано 27862 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #30 у: 13.56 ч. 06.12.2007. »

Koristeći nekoliko ( razne ) metoda JA sam istraživao poreklo i osnovna značenje reči hleb,kruh,kolač,pogača,banica, gibanica,proja. . .  i šta tu nije dobro sada !?
Metod,jezik,moja doktorska titula,pozivanje na nešto nedopustivo. . .

1. Метод — рекао бих да није баш научни.
2. Језик — сасвим разумљив, што је свакако најважније. Ипак, правописне грешке ти се стално провлаче, нпр. често ти фали размак иза знакова интерпункције.
3. Твоја докторска титула — врло, врло спорна, чак је ниси ни поменуо до сада, тако да нико и не зна о каквој то титули причаш.
4. Позивање на нешто недопустиво — ја не бих рекао да си се позвао на нешто недопустиво. Међутим, како Бојан рече, наш форум има јасна правила, понекад недовољно либерална за мој лични укус, а ти обрати пажњу на Б2. У сваком случају, будући да се не позиваш на неке референце, него, како кажеш на своја лична истраживања, користећи неколико разних метода, онда би требало бар да опишеш нешто што би личило на метод научног доказивања. Или бар да кажеш да постоји могућност (а не да тврдиш) да порекло те речи можда није ово него оно.
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #31 у: 18.41 ч. 06.12.2007. »


Mao Ce Tung ( Mao Ze Dong... ili...) reče svojevremeno : " Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. "

Mene interesuje rezultat, da li smo naslutili ili otkrili poreklo za " kruh ", a ne da li smo koristili ovaj ili onaj metod.
Džaba ti metod kad nema realnog efekta u spoznaji.Sporili bi se mi oko metoda ( kao što se spore i mnogi drugi ), ali sporenju na te teme nije mesto ovde.

Цитат
Вученовић     ...онда би требало бар да опишеш нешто што би личило на метод научног доказивања. Или бар да кажеш да постоји могућност (а не да тврдиш) да порекло те речи можда није ово него оно.

Ja nigde ne rekoh da je to ( naučno ) tačno, već da su to moja istraživanja ( za koja JA verujem da su dala rezultat ).

Цитат
Ђорђе Божовић      Хлеб је, иначе, позајмљеница у прасловенском из германских језикa

U ovom stavu nisam nigde prepoznao " možda,moglo bi biti... ", već  " to je tako i nikako drugačije ".Moguće je da se vi poznajete ( makar i forumski ) i da vam je ovakva komunikacija dopuštena i jasna,ali drugi ( kao ja,novi...) delimično su zbunjeni.

Цитат
Pravila foruma      Družite se, pomažite se, i iznad svega, lepo se provedite!

Neka ovo i nadalje bude vodilja u našim naporima da stignemo i do većih istina na polzu rodu i otečestvu !



Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #32 у: 19.08 ч. 06.12.2007. »

Mene interesuje rezultat, da li smo naslutili ili otkrili poreklo za " kruh ", a ne da li smo koristili ovaj ili onaj metod. Džaba ti metod kad nema realnog efekta u spoznaji.

Ефекта је било већ у трећој поруци по реду у овој теми, а то што се тај ефекат теби не свиђа него би ти волео да је неки други, то је друга ствар. Smiley

Цитат
Ђорђе Божовић      Хлеб је, иначе, позајмљеница у прасловенском из германских језикa

U ovom stavu nisam nigde prepoznao " možda,moglo bi biti... ", već  " to je tako i nikako drugačije ".Moguće je da se vi poznajete ( makar i forumski ) i da vam je ovakva komunikacija dopuštena i jasna,ali drugi ( kao ja,novi...) delimično su zbunjeni.

Моја грешка, наравно, али добро је то што си на њу указао и дао ми прилику да се исправим. Дакле, ја нисам спровео лично истраживање него сам се послужио стручном литературом и у њој пронашао ово:

Цитирано: Предраг Пипер, "Увод у славистику 1"
Најуочљивије су и најбројније позајмице у сфери лексике. Тако, на пример, о контактима са праугрофинским језиком сведоче речи као *polъ (= sexus), *jama, *kobyla, *sani(e)...; o словенско-иранским језичким контактима сведоче прасловенске речи *bogъ, *bogatъ, *nebo, *rајь, *slovo, *soxa, *toporъ, *xata, *čaša...; о словенско-германским контактима — речи *xlěbъ, *mečъ, *šelmъ, *popъ, *kotьlъ, *plugъ, *skotъ...; о словенско-келтским контактима — речи *sluga, *brag, *gunja...; о словенско-грчким контактима (на Црном мору) сведоче речи *krabъ, *makъ, *olkъtь, *ogurьcь..:, о словенско-латинским контактима — речи као *konopla, *palata, *poganъ, *коlęda и др. Позајмице су улазиле у прасловенски и посредством трећег језика. Тако су, на пример, германским посредством примљене позајмице из латинског *cęsar, *kupiti, *osьlъ и др. из келтског *lěkъ, *tynъ итд.

Видиш, од оног првог протоиндоевропског језика, од кога су настали сви данашњи, као и они ранији, изумрли, индоевропски језици, па до српског догодио се ивестан низ гласовних и других промена. Те се промене знају и код њих нема ирегуларности. Овај глас прелази у овај, овај у онај, и тако отприлике од речи "црно" настане "бело" (јеси ли читао Нушића? Wink). Исто тако и у другим језицима, само што су се тамо догађале мало другојачије промене. (Види ову тему, у њој је једна корисница баш згодно упоредила промене које су у енглеском довеле до речи gold и оне којима се у српском дошло до речи злато.) Е, а кад се појави у прасловенском језику таква реч као што је *xlěbъ, а која показује да су у њој извршене оне промене карактеристичне за германске језике а не за словенске, јасно је да је она ушла у прасловенски језик из германских језика.
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #33 у: 19.39 ч. 06.12.2007. »



Цитат
Цитирано: Предраг Пипер, "Увод у славистику 1"  Најуочљивије су и најбројније позајмице у сфери лексике.

citiram samog sebe :
Цитат
Postoji jedna interesantna situacija u jeziku Srba : kad god postoje istovetne reči u dva jezika ( kod Srba i kod drugog nekog naroda ) reč je po poreklo OBAVEZNO od onih drugih !!!! 

Za malo naprednije u razmišljanjima preporuku dajem :
http://www.amazon.co.uk/exec/obidos/ASIN/0970931964/qid%3D1098394191/026-8635861-8444418

" Rex germanorum, populos sclavorum" : An inquiry into the origin & early history of the Serbs/Slavs of Sarmatia, Germania & Illyria: with maps, illustrations, tombstone inscriptions, Indo-Iranian/Serb-Slav glossary, and extended bibliography (over 2000 entries)  Ivo Vukcevich
Product Details:
•  Unknown Binding 602 pages (2001)
•  Publisher: University Center Press ,Santa Barbara, CAL
•  ISBN: 0970931964

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #34 у: 20.06 ч. 06.12.2007. »

citiram samog sebe :
Цитат
Postoji jedna interesantna situacija u jeziku Srba : kad god postoje istovetne reči u dva jezika ( kod Srba i kod drugog nekog naroda ) reč je po poreklo OBAVEZNO od onih drugih !!!! 

А ја сам лепо у прошлој поруци објаснио како и зашто је то обично тако. А свакако постоји и обрнут процес, не секирај се, само што је ипак ређи, јер најчешће му друштвено-историјске прилике нису ишле на руку.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #35 у: 21.15 ч. 06.12.2007. »

Za malo naprednije u razmišljanjima preporuku dajem :
http://www.amazon.co.uk/exec/obidos/ASIN/0970931964/qid%3D1098394191/026-8635861-8444418
" Rex germanorum, populos sclavorumIvo Vukcevich

Ta knjiga je odlična..I vrlo dokumentovana..Препуна података , која поред онога што већ знамо ..да су Сорби или Венди некада насељавали целу Источну Немачку, даје и шире податке да је простор вендски=венетски= сорабски= српски био много шири..П асамим тим и распрострањеност језика..
Prevedena je na srpski (prevodilac sa engleskog Ljiljana Janjatović) i ove godine promovisana na Sajmu knjiga..Izdanje je kuće Pešić i sinovi,Beograd 2007. КУпите је , ко год може...обилује референцама.
http://www.pesicisinovi.co.yu/
Мапе распрострањености српског језика погледајте овде:
http://www.svevlad.org.yu/neslovenske_zemlje.html

Цитат
Видиш, од оног првог протоиндоевропског језика, од кога су настали сви данашњи, као и они ранији, изумрли, индоевропски језици, па до српског догодио се ивестан низ гласовних и других промена.
Поента је у томе да је могуће да ми речи нисмо преузимали из других језика.. То је једна догма која омета правилно тумачење ..Оне чувене сродности  живог србског говора са "мртвим " семскритом- који је досада најпознатији језик.мајка..за европске језике... доказ су за то..
Кроз латински и грчки , апосебно не кроз немачки ..не може се објаснити истоветност слова из Винче, коптске азбуке и напр. тзв.Етрурског писма"..Укратко, језик нам је старији но што се уобичајено мисли, са том чињеницом и фонд речи..
Објективно мислим , да свим нашим језикословцима мањка знање старословенског језика, који се , на жалост, још увек  не проучава довољно као наш пређашњи облик говора..за разлику од напр. латинског.
« Задњи пут промењено: 23.30 ч. 06.12.2007. од Сребрена » Сачувана
JustLingua
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
home
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 4


« Одговор #36 у: 22.53 ч. 06.12.2007. »

Ја ћу за моменат да се вратим на крух

Свака етимолошка студија би морала да се позива на време у којој реч обитава.  Крух је завејан неким давним снеговима из постојбине у којој живе народи који у коришћењу савремених техничких помагала нису вични због технолошког степена развоја или недостатка материјалног богатства.  Крух је познат хиљадама година пре металног доба.  Правио се у крушној пећи која је остала до дана данашњег да се дими у заборављеним забитима планинских заселака.  Бакар је откривен касније и користиће га мајстори који зидају Кафреову пирамиду, Хомерови јунаци се столећима касније бију светлим бронзаним оружјем (у западној варијанти превода, мјед) а за изум гвожђа се тек претпоставља у неким племенима хетитским. 

Како се тада хлеб на сто износио пред чељад? Па, вадио се испод црепуље и стављао на сто где се кршио (или можда крушио).  Прошли су многи векови, технологије справљања хлеба су се мењале, покућство је постајало богатије, религије су се мењале, но неке ствари су остале . . .  Хлеб се изборио за своје старо место у дому.  За празнике, постоје хлебови који се посебно пеку . . .  и не секу се! Такви хлебови се ломе (крше) и дан данас. 

Зашто је чудно ако се то сачувало и у корену речи?
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!