Glagol biti - budem

[Дарко Новаковић]

Da li je korektno reći:
Ova knjiga bude na gornjoj polici.
ili se mora dovijati na druge načine?

Uopšte, koji je ovo oblik glagola biti i kako se pravilo upotrebljava.

[Solomon]

Da li je korektno reći:
Ova knjiga bude na gornjoj polici.
ili se mora dovijati na druge načine?

Uopšte, koji je ovo oblik glagola biti i kako se pravilo upotrebljava.

То је облик презента глагола бити. Несвршени облик, изгледа. Може се рећи "Ова књига буде на гоњој полици."

Будем, будеш, буде, будемо, будете, буду.

[Ђорђе Божовић]

Ne može se tako kazati; za glagol „biti“ se u sadašnjem vremenu upotrebljava dopunski oblik, a to je glagol „jesam“ — koji i ima samo prezent: „Ova knjiga je na gornjoj polici.“

Prezent „budem, budeš...“ upotrebljava se u građenju futura II (predbudućeg vremena): „Kad budem došao, pokazaću ti šta sam kupio.“

U nekim dijalektima (kajkavsko narečje) prezent glagola „biti“ ima rašireniju ulogu kod budućeg vremena — upotrebljava se u futuru kao pomoćni glagol umesto „ću, ćeš, će...“: „bum videl“ („videću“), „buš rekel“ („reći ćeš“). Jesi li odatle iskopao tu rečenicu?

[Solomon]

Ne može se tako kazati; za glagol „biti“ se u sadašnjem vremenu upotrebljava dopunski oblik, a to je glagol „jesam“ — koji i ima samo prezent: „Ova knjiga je na gornjoj polici.“

Prezent „budem, budeš...“ upotrebljava se u građenju futura II (predbudućeg vremena): „Kad budem došao, pokazaću ti šta sam kupio.“

U nekim dijalektima (kajkavsko narečje) prezent glagola „biti“ ima rašireniju ulogu kod budućeg vremena — upotrebljava se u futuru kao pomoćni glagol umesto „ću, ćeš, će...“: „bum videl“ („videću“), „buš rekel“ („reći ćeš“). Jesi li odatle iskopao tu rečenicu?

"Наједном буде тишина."?

[Дарко Новаковић]

Мало сам и ја копао по граматичким уџбеницима и не видим разлог да  се презент глагола бити не сме примењивати осим у грађењу футура II.
Оба глагола (јесам и бити) су помоћни и оба имају презент. Зашто би се дозвољавала употреба презента једног а оспоравала употреба презента другог глагола?
И трећи помоћни глагол (хтети) има презент који се и те како употребљава.

[Оли]

Prvo, pisacu ovako jer su mi se poremetile tastature, a nemam sad vremena da se time bavim.

Srpski jezik ima tri/dva pomocna glagola, zavisi od tumacenja. U svakom slucaju u pitanju su glagoli jesam, biti i hteti. Glagol biti ima dva prezenta (jesam i budem) cemu u prilog ide cinjenica da se glagol tu be u engleskom prevodi sa biti, ali u prezentu I am prevodi se sa Ja sam, dakle kao skraceni oblik od jesam. Pomocni glagoli se uglavnom koriste za gradjenje slozenih glagolskih oblika, a veoma retko sami za sebe i tada uglavnom kao odgovor na neko pitanje kroz koje se vec vidi sta mi to jesmo, hocemo ili ev. budemo, s tim sto je ovo trece rasprostranjeno kod Hrvata. Glagol biti sluzi za gradjenje futura II: Ako budes dosao, reci cu ti...

Takodje glagolski oblici se mogu koristiti u svojim nepravim znacenjima, pa cemo prezentom npr. izreci buducnost: Za tri dana je docek., Za tri dana idemo na docek... Takodje postoje izuzetne situacije kada mozemo upotrebiti i glagol biti kao u primeru Najednom bude tisina, ali to je izuzetak i tada je on upotrebljen u nekom pripovedackom znacenju umesto npr. Najednom nastade tisina. Ovaj primer svakako ne opravdava primere kao sto je Ova knjiga bude na gornjoj polici. Cini mi se da bi to mogla upotrebiti neka mlada zagrebacka majka koja je ljuta na svoje dete pa mu odsecno kaze da ce da bude kako ona kaze...

Primera ima mnogo, ali svakako je odgovor da se ne moze reci kao u Darkovom pitanju s pocetka, a da se to smatra knjizevnim govorom.

[Дарко Новаковић]

Glagol biti ima dva prezenta (jesam i budem) cemu u prilog ide cinjenica da se glagol tu be u engleskom prevodi sa biti, ali u prezentu I am prevodi se sa Ja sam, dakle kao skraceni oblik od jesam.

Откуд ова информација да глагол бити има два презента?
Хоћеш да кажеш да реч бити потиче од енглеског to be?

[Оли]

Pa pazi, ne potice naravno, nego se prevodi, a to je onda argument da je u pitanju isti glagol. No pitanje je gramaticara. Ima i onih koji tvrde da biti ima budem, a da je jesam poseban glagol koji ima samo prezent (te samim tim nema infinitiv). Mogu da nadjem po knjigama ako je neophodno.

[Ђорђе Божовић]

U sadašnjem vremenu za glagol „biti“ upotrebljava se dopunski oblik „jesam“. Prezent „budem“ arhaičan je oblik koji se u književnom jeziku koristi za građenje futura egzaktnog, a inače je nestao iz upotrebe, budući zamenjen oblikom „jesam“. Ova osobina verovatno vuče korene još iz praslovenske epohe, budući da je prisutna u svim slovenskim jezicima.

U rečenici „Najednom bude tišina“ ovo je takođe futur II (mada mu, možda, nedostaje još jedan glagol). Takvi su primeri (prepisujem iz gramatike): „Tada Jakov bude pozvan u Beograd“, „Ne može čovjek ništa primati, ako mu ne bude dano“, „I tako budu četiri posta izabrana“; uz koje stoji primedba „uglavnom iz starijih jezičkih faza našeg književnog jezika, ili iz tekstova pisaca koji neguju klasični vukovski izraz jezika“. Dakle, glagol „bude“ i u toj rečenici može imati pre svega stilsku ulogu — da pojača zvuk arhaičnog u književnoumetničkom stilu.

[Ђорђе Божовић]

U sadašnjem vremenu za glagol „biti“ upotrebljava se dopunski oblik „jesam“.

Ispravljam se. Osim — u prezentu s veznikom da koji je dopuna uz modalne glagole (to je onaj prezent koji se može zameniti infinitivom):

„Uvek treba biti oprezan.“ — “Uvek treba da budeš oprezan.“

[Solomon]

Ако се не може рећи "Ова књига буде на горњој полици." да ли се може речи "Ова књига често буде на горњој полици."?

[Оли]

U sadašnjem vremenu za glagol „biti“ upotrebljava se dopunski oblik „jesam“. Prezent „budem“ arhaičan je oblik koji se u književnom jeziku koristi za građenje futura egzaktnog, a inače je nestao iz upotrebe, budući zamenjen oblikom „jesam“. Ova osobina verovatno vuče korene još iz praslovenske epohe, budući da je prisutna u svim slovenskim jezicima.

U rečenici „Najednom bude tišina“ ovo je takođe futur II (mada mu, možda, nedostaje još jedan glagol). Takvi su primeri (prepisujem iz gramatike): „Tada Jakov bude pozvan u Beograd“, „Ne može čovjek ništa primati, ako mu ne bude dano“, „I tako budu četiri posta izabrana“; uz koje stoji primedba „uglavnom iz starijih jezičkih faza našeg književnog jezika, ili iz tekstova pisaca koji neguju klasični vukovski izraz jezika“. Dakle, glagol „bude“ i u toj rečenici može imati pre svega stilsku ulogu — da pojača zvuk arhaičnog u književnoumetničkom stilu.

U sadašnjem vremenu za glagol „biti“ upotrebljava se dopunski oblik „jesam“.

Ispravljam se. Osim — u prezentu s veznikom da koji je dopuna uz modalne glagole (to je onaj prezent koji se može zameniti infinitivom):

„Uvek treba biti oprezan.“ — “Uvek treba da budeš oprezan.“

Ако се не може рећи "Ова књига буде на горњој полици." да ли се може речи "Ова књига често буде на горњој полици."?

Мислим да бисмо у случају Наједном буде тишина. могли рећи да је у питању „крњи“ футур други (ако такво име постоји за футур), као што се перфекат некад употребљава без помоћног глагола (Био једном један цар.) па се зове крњи перфекат, али у том примеру он  не означава будућу радњу што се у граматици зове неправо значења глаголског облика, већ прошлу радњу то је јасно. У другом примеру Не  може човек ништа примати ако му не буде дано. изражена је тзв. свевременост која се у нашем језику изражава презентом, али такође не представља његово право значење, јер право значење презента јесте радња која се дешава у тренутку говора, па је и овде у питању неправо значење.

Исто је и са глаголом бити када се користи као допуна глаголима непотпуног значења (пример Увек треба да будеш опрезан.).


Права употреба глагола бити у футуру II  јесте изражавање радње која ће се десити пре неке друге радње те се према томе ни не може употребити сâм, без радње изражене футуром. Кад будете дошли, врата ће вам бити отворена. Такође и у потенцијалном значењу: Ако будете дошли, врата ће вам бити отворена.


Све ово опет не допушта употребу овог глагола у примеру као што је први Ова књига буде на горњој полици. Мислим да би овај последњи пример Ова књига често буде на горњој полици. могао да прође, ако бисмо употребили презент несвршеног вида глагола бити – бивати. Дакле Ова књига често бива на горњој полици. А ако је први пример Ова књига буде на горњој полици. заправо требало да има исти контекст,у смислу да она тамо "проводи време", требало би употребити несвршени вид Ова књига бива на горњој полици. и у контексту онога о чему је било речи, она би вероватно нашла своје место.

[VPF]

Razumem ja sve što vi kažete, ali ne vidim razlog za takvo ograničavanje upotrebe. Budem je svršeni oblik prezenta, i to nije jedini glagol koji ima različite svršene i nesvršene oblike u tom vremenu. Mislim da može da se koristi gde god se inače koristi prezentski oblik svršenih glagola. Jedna upotreba je u značenju futura II: "Ako budeš tamo..." (kao "ako odeš tamo", "ako uzmeš ovo"... naspram "ako budeš otišao tamo" itd.)

Druga upotreba je pripovedački prezent: "Ja tad otrčim kući, ali ne mognem ući bez ključa, pa svratim do komšija. Tamo mi bude hladno, a ipak ne htednem prebrzo da odem, a i ne smednem da se javim svojima bez tog ključa. Komšije budu ljubazni pa mi ponude neku pitu i ja tu vidim da nema druge i lepo večeram s njima."

Je li ovo stvarno arhaično?
(Jest smednem čudno - ja obično ne reknem / ne rečem tako - ali sam siguran da sam ga nekad našao u rečniku. Svi ovi ostali svršeni oblici su mi potpuno prirodni.)
(U vezi s drugom skorašnjom diskusijom: i vidim i večeram su dvovidni, ali imaju uvek iste oblike prezenta bez obzira na vid.)

Tim istim svršenim prezentom se može u odgovarajućoj konstrukciji opisati i radnja koja se dešava (bolje rečeno: desi) povremeno, s nekom pravilnošću: "Subotom nas mama obično rano probudi i onda sređujemo kuću. Teča dođe poslepodne, popriča s dedom i ruča s nama, a onda se nekad pretvaramo da ne znamo gde je ona njegova omiljena knjiga, pa je tražimo. Naravno, knjiga uvek bude na istoj polici, ali je retko nađemo pre sumraka."

I: "Uvek kad nešto dugo tražim, to nešto bude na poslednjem mestu na koje pogledam."

S druge strane, ovakva upotreba verovatno nije ispravna: "Draga moja, ovo stoji u špajzu, onome je mesto u kuhinji, a ta knjiga bude na ovoj polici." To jest, mogla bi se teoretski odbraniti ("Mešam predikate u kojima prezent vrši različite funkcije! To nije zabranjeno!") ali verovatno nije iskreno motivisana takvom gramatičkom akrobacijom, nego samo traljavom upotrebom glagolskih vremena.

(Da, kajkavci koriste isti taj oblik koji je nama futur II u značenju futura I, i to se odražava i na savremeni zagrebački (štokavski) govor, ali to ne znači da je takva upoteba išta pravilnija u književnom hrvatskom nego u srpskom. Koristi se ponekad i u značenju imperativa, ali to verovatno nije čak ni dobar kajkavski, a kamo li književni hrvatski.)

Bivati će ipak biti drugi glagol, kao viđati i ručavati.

[Lolita]

Je li ovo stvarno arhaično?

Je li to retoričko pitanje? Ako eventualno izuzmemo demodirane i nemaštovite kvaziknjiževnike u najavi, kad ste poslednji put čuli da se neko izražava na takav način?

(Jest smednem čudno - ja obično ne reknem / ne rečem tako - ali sam siguran da sam ga nekad našao u rečniku. Svi ovi ostali svršeni oblici su mi potpuno prirodni.)

Prirodno je, svakako, širok pojam Nego, koji bi to tačno rečnik mogao biti?

[VPF]

Je li to retoričko pitanje? Ako eventualno izuzmemo demodirane i nemaštovite kvaziknjiževnike u najavi, kad ste poslednji put čuli da se neko izražava na takav način?

Budem čujem stalno, baš u prezentu (a ne samo kao pomoćni glagol za futur II). Mognem čujem dovoljno često da ga ne primećujem kao čudan oblik ("doći ću ako mognem" i slično) - ovu reč naročito doživljavam kao deo živog i zdravog narodnog govora, baš nasuprot kvaziknjiževničkom. Htednem sam stvarno retko čuo. Smednem samo jednom ili dvaput do sada (a da je spontano upotrebljeno).

Prirodno je, svakako, širok pojam Nego, koji bi to tačno rečnik mogao biti?

Širok pojam jeste - ovde ga koristim subjektivno, priznajem.

Žao mi je što se ne sećam o kojem se rečniku radilo. S druge strane, da li ovo pitanje znači da je u RMS ili nekog drugom dobrom rečniku smem navedeno bez smednem ili možda čak hoću i mogu bez htednem i mognem? (Ozbiljno pitam, ne retorički. Možda je taj rečnik u kojem sam ja video smednem stvarno faličan.)

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Glagol biti - budem