U sadašnjem vremenu za glagol „biti“ upotrebljava se dopunski oblik „jesam“. Prezent „budem“ arhaičan je oblik koji se u književnom jeziku koristi za građenje futura egzaktnog, a inače je nestao iz upotrebe, budući zamenjen oblikom „jesam“. Ova osobina verovatno vuče korene još iz praslovenske epohe, budući da je prisutna u svim slovenskim jezicima.
U rečenici „Najednom bude tišina“ ovo je takođe futur II (mada mu, možda, nedostaje još jedan glagol). Takvi su primeri (prepisujem iz gramatike): „Tada Jakov bude pozvan u Beograd“, „Ne može čovjek ništa primati, ako mu ne bude dano“, „I tako budu četiri posta izabrana“; uz koje stoji primedba „uglavnom iz starijih jezičkih faza našeg književnog jezika, ili iz tekstova pisaca koji neguju klasični vukovski izraz jezika“. Dakle, glagol „bude“ i u toj rečenici može imati pre svega stilsku ulogu — da pojača zvuk arhaičnog u književnoumetničkom stilu.
U sadašnjem vremenu za glagol „biti“ upotrebljava se dopunski oblik „jesam“.
Ispravljam se. Osim — u prezentu s veznikom
da koji je dopuna uz modalne glagole (to je onaj prezent koji se može zameniti infinitivom):
„Uvek treba biti oprezan.“ — “Uvek treba da
budeš oprezan.“
Ако се не може рећи "Ова књига буде на горњој полици." да ли се може речи "Ова књига често буде на горњој полици."?
Мислим да бисмо у случају
Наједном буде тишина. могли рећи да је у питању „крњи“ футур други (ако такво име постоји за футур), као што се перфекат некад употребљава без помоћног глагола (
Био једном један цар.) па се зове крњи перфекат, али у том примеру он не означава будућу радњу што се у граматици зове неправо значења глаголског облика, већ прошлу радњу то је јасно. У другом примеру
Не може човек ништа примати ако му не буде дано. изражена је тзв. свевременост која се у нашем језику изражава презентом, али такође не представља његово право значење, јер право значење презента јесте радња која се дешава у тренутку говора, па је и овде у питању неправо значење.
Исто је и са глаголом бити када се користи као допуна глаголима непотпуног значења (пример
Увек треба да будеш опрезан.).
Права употреба глагола бити у футуру II јесте изражавање радње која ће се десити пре неке друге радње те се према томе ни не може употребити сâм, без радње изражене футуром.
Кад будете дошли, врата ће вам бити отворена. Такође и у потенцијалном значењу:
Ако будете дошли, врата ће вам бити отворена. Све ово опет не допушта употребу овог глагола у примеру као што је први
Ова књига буде на горњој полици. Мислим да би овај последњи пример
Ова књига често буде на горњој полици. могао да прође, ако бисмо употребили презент несвршеног вида глагола
бити –
бивати. Дакле
Ова књига често бива на горњој полици. А ако је први пример
Ова књига буде на горњој полици. заправо требало да има исти контекст,у смислу да она тамо "проводи време", требало би употребити несвршени вид
Ова књига бива на горњој полици. и у контексту онога о чему је било речи, она би вероватно нашла своје место.