Оно што одговара овом изговору је седми ред у табели наглашених самогласника, али је ту наглашено да се изговaра као ор само у комбинацији слова wor.
Dobro si pronašao red, ali objašnjenje koje tamo stoji nije baš najpreciznije. U Prćićevoj knjizi stoji da je izuzetak slovna kombinacija, citiram,
(w+)or (što verovatno znači „
or, ispred koga se najčešće nađe
w“), a po primerima se vidi da i kod drugih slovnih kombinacija u kojima se
o izgovara kao /ə/ (naglašeno) imamo prenošenje sa
o(r); usput, retki su primeri i kombinacije
or kom ne prethodi
w, a primere poput
journal treba tražiti svećom — verovatno zato ih nema u tabeli.
Мања примедба: да ли заиста „Вол стрит...“ или је боље „Вол Стрит...“, стоји ми у глави неко тумачење о „деловима имена који су на страном језику заједничка именица, али постају непрозирна као таква у српској транскрипцији“.
Tačka 21d: „Takođe u transkribovanim stranim imenima kad nisu geografska (nazivi listova, ustanova, organizacija i sl.) treba težiti da se opšte reči unutar imena pišu malim slovom:
Forin ofis, Junajted pres, Klajne cajtung, Ženmin žibao, Stejt department, Komedi fransez. (Ako ne uspemo da utvrdimo je li neka reč u izvornom jeziku opšta ili vlastito ime, pisaćemo je velikim slovom, uzimajući da z a n a s ima karakter vlastitog imena.)“
Ako sam dobro razumeo, ti se sećaš ovog poslednjeg; međutim, to se, kao što je jasno iz formulacije, odnosi na egzotične jezike — za koje ne bi mogao lako da proveriš je li reč
u tom jeziku zajednička imenica ili nije. U engleskom to nema smisla, jer možeš da pitaš prvog prolaznika na ulici.
Ја још нисам убеђен да Правопис тврди да се властита имена, целокупна или по деловима, не смеју преводити. „Амерички роботи и механички људи“?
Eno ti gore nekoliko imena listova direktno iz Pravopisa, a prethodno se i pominju „nazivi listova“. Imam i Klajnovo objašnjenje od pre mnogo godina:
Oduvek se kod nas pisalo i govorilo „Tajms“ (a ne „Vremena“), „Mond“ (a ne „Svet“), „Korijere dela sera“ (a ne „Večernji glasnik“), „Štern“ (a ne „Zvezda“), „Dagens niheter“ (a ne „Dnevne novosti“). Nikada nije bilo opasnosti da rusku „Literaturnu gazetu“ pobrkamo s našim „Književnim novinama“. Uostalom, ima i potpuno neprevodljivih imena, koja se mogu razumeti tek ako se zna istorija lista. Spajanjem dva američka lista, „Heralda“ i „Tribjuna“, nastao je „Herald tribjun“, koji je potom opstao samo u međunarodnom izdanju, s dodatkom „internešenel“. „Parimač“ ne znači baš ništa, ali je druga reč zapravo anglicizam meč u francuskom izgovoru, a časopis je tako nazvan zato što je prvobitno bio sportski ilustrovani magazin.
Zašto ih ne prevodimo? Zato što su po poreklu zajedničke imenice, ali imaju osobine vlastitog imena. Drugim rečima, nazivi nam (sa izuzetkom stručnih i specijalizovanih časopisa) najčešće ništa ne govore o sadržaju i karakteru lista. Imena koja znače „Glas“, „Glasnik“, „Novosti“, „Dnevnik“, „Ogledalo“, „Vreme“, „Telegraf“ i slično odražavaju opšta svojstva štampe i mogla bi se primeniti na ma koje dobro uređivane novine ili časopis. Još manje sadržaja imaju imena kao „Zvezda“, „Iskra“, „Duga“, „Svetlost“, „Pobeda“ i slična, čija je jedina funkcija da budu zvučna i atraktivna.
Objašnjenje je objašnjenje — ako ti se ne dopadne, opet podsećam na navedeni deo iz Pravopisa. Takođe, pomenuti izuzetak „stručnih i specijalizovanih časopisa“ izuzetak je samo od tvrdnje da nazivi ništa ne govore o sadržaju, nije izuzetak i od transkripcije: već ima primera, a možda najzanimljiviji je taj što je ceo tekst iz kog je citiran odlomak počeo kao diskusija o nekim vestima koje su potekle iz stranog časopisa „Nauka“ — što Klajn kritikuje, napominjući da treba „Sajens“.
