Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
03.28 ч. 17.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 ... 8
  Штампај  
Аутор Тема: Оправданост транскрипције  (Прочитано 72481 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Sillypuppie
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 128


« у: 02.35 ч. 06.01.2008. »


da li je neophodna i ako jeste zašto?

šta je poenta, da nešto zvuči što približnije originalu ili da može da se izgovori košrićenjem samo glasova koji postoje u srpskom jeziku (ili nešto između) ili zbog mešanja ćirilice i latinice...? Odnosno zašto ne izgovaramo strane reči u originalu, ako se već nisu u nekom obliku odomaćile kod nas?

koliko pravila imaju navoda za npr. engleski - srpski?

kako se transkibuju reči koje imaju isti oblik u više jezika (isto se pišu ili čitaju)?

eto za početak  Grin


Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #1 у: 14.48 ч. 06.01.2008. »

Цитирано: Sillypuppie
da li je [transkripcija] neophodna i ako jeste zašto? [...] Odnosno zašto ne izgovaramo strane reči u originalu, ako se već nisu u nekom obliku odomaćile kod nas?

Ја бих се, макар за ову тему, ограничио на властите именице? Важи? :) (Где за властиту именицу у овом случају узмимо најшири могући скуп, речи које су такве било по критеријумима нашег или изворног језика.)

Такође бих увео још једно поједностављење, која ће важити до пред последње пасусе ове поруке: рецимо да уопште немамо ћирилицу, да пишемо само латиницом, и да не постоје страни језици који се не записују латиницом (руски, арапски, кинески...)

Када сам овако поставио сцену, да установимо две крајњости:
  • сва страна имена пишемо и изговарамо у оригиналу
  • сва страна имена или транскрибујемо, и у запису и у изговору, или преводимо, тек да садрже само наше гласове


Прва крајњост је практично неизводљива. Тешко ће већина савладати тачан изговор енглеског, а камоли још француског, шпанског, турског, вијетнамског. Такође практично нико неће моћи да истраје, ни умно ни технички, да у оригиналу записује ишта поред енглеског, и рецимо, немачког — хоћемо ли пазити на албанско ç, турско ı, исландско ð, безброј вијетнамских дијакритика? Безизгледно.

Друга крајњост је захтевна, али нимало неизводљива. За сваку сродну групу светских језика постоје, или већ неко може израдити пре или касније, правила транскрипције. У данашње време би нам само требала установа са испоставом на Интернету, која би сакупљала транскрипције, прихватала захтеве и прослеђивала их језичким стручњацима да их очас посла одраде.

Шта између ове две крајњости? Практично се поступа овако, и код нас и у западном свету: ако је реч енглеска, француска, шпанска, немачка, хајмо изворно, и можда се потрудимо и да је тако и изговоримо. Ако је реч турска, исландска, вијетнамска — ко их шљиви, који су они фактор уопште, пишимо како смо прочитали из енглеских/француских/... списа где смо је видели, а читајмо како нам се ћефне.

Ово и било које друго међурешење, које може бити међу- само по томе што прави сегрегацију између језика, мени лично цивилизацијски је неприхватљиво. Како је прва крајњост немогућа, остаје ми само да се држим друге.

Цитат
šta je poenta, da nešto zvuči što približnije originalu ili da može da se izgovori košrićenjem samo glasova koji postoje u srpskom jeziku (ili nešto između) [...]

„Нешто између“ као трећа могућност јесте контрадикција. Транскрипција је већ „нешто између“, и то најбоље „нешто између“ по мишљењу стручњака који се баве појединим језицима. Говорити стручњаку за дати језик да је неко друго „нешто између“ боље од оног „нешто између“ о којем се он већ убио ко̑ мајка размишљајући и разматрајући са својим парњацима, може се само када смо му и сами колеге, иначе ускачемо у чизме онога што му се не допада распоред носећих стубова на грађевини :)

Цитат
koliko pravila imaju navoda za npr. engleski - srpski?

Премного за било кога ко се тиме посебно не занима, али енглески такође има и премного гласова натоварених на премало слова (~43 гласа, од чега ~12 вокала, нисам нашао недвосмислене бројке) да би га правилно изговарао неко ко се њиме такође посебно не занима.

(Рекох у оној другој теми да знам како се Thunderbird изворно изговара — кад боље размислим, то је врло јака тврдња :)

Цитат
kako se transkibuju reči koje imaju isti oblik u više jezika (isto se pišu ili čitaju)?

Ако има облик у више језика, онда је врло вероватно да и ми већ имамо усвојени облик из изворног језика. Чешће него што није, код таквих речи корен је латински/старогрчки. У том случају, најчешће бих користио наш облик (тј. превео реч, не транскрибовао), осим када представља главнину имена са јаком културном залеђином. Нпр. програм за е-пошту Evolution као Еволуција, али филмски студио Universal као Јуниверзал. А чим дајем критеријум који се не може објективно одмерити, такође значи да бих сматрао оба решења правилним, препуштеним личном избору.

* * *

Сада одстрањујем поједностављење од непостојању не-латинице, код нас и у свету.

Увођење нелатиничног елемента у стране језике, само појачава аргументацију коју сам горе изнео, и уводи додатне потешкоће за свако решење — осим оне друге крајњости, на коју никако не утиче.

Увођење нелатиничног елемента у наш језик, пак, само олакшава другу крајњост. Силом сирове различитости према писму из којег нам већи број страних речи данас долази, писање ћирилицом практично спречава недоследно остављање у изворном облику, и произвољно изговарање, какво већином имамо данас.

(Иначе, ова моја допуна за ћирилицу, као и почетна поједностављења, била би сасвим обрнута да смо пре који месец ламентирали о последњем лету Тупољева 144 на линији Москва-Пекинг, и ја бих сад лелемудио „zašto treba govoriti i pisati ‘topovnjača Potemkin’ a ne ‘bronenjosec Pjatomkin’...“, баш тако :)

допуна: Овај, не осврћите се сувише на моју погрешну руску и квази-руску транскрипцију, ваљда не квари дух алтернативне стварности :)
« Задњи пут промењено: 14.54 ч. 06.01.2008. од Часлав Илић » Сачувана
Sillypuppie
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 128


« Одговор #2 у: 16.53 ч. 06.01.2008. »

Цитат
„Нешто између“ као трећа могућност јесте контрадикција. Транскрипција је већ „нешто између“, и то најбоље „нешто између“ по мишљењу стручњака који се баве појединим језицима. Говорити стручњаку за дати језик да је неко друго „нешто између“ боље од оног „нешто између“ о којем се он већ убио ко̑ мајка размишљајући и разматрајући са својим парњацима, може се само када смо му и сами колеге, иначе ускачемо у чизме онога што му се не допада распоред носећих стубова на грађевини Smiley

to stoji uz dve velike napomene

ništa, ama baš  ništa se neće desiti ako ja kažem žurnal umesto džornal, dok bi smanjenje stubova dovelo da rušenja kuće npr. stim što može da se desi da je žurnal prikladnije.

isti taj stručnjak nije uzeo journal i razmatrao kako da ga transkirbuje već je ta transkripcija došla kao posledica nekog opštih pravila, što je nemoguće da se desi u slučaju sa stubovima - da broj stubova bude loše izračunat na osnovu pravila fizike.

Цитат
Шта између ове две крајњости? Практично се поступа овако, и код нас и у западном свету: ако је реч енглеска, француска, шпанска, немачка, хајмо изворно, и можда се потрудимо и да је тако и изговоримо. Ако је реч турска, исландска, вијетнамска — ко их шљиви, који су они фактор уопште, пишимо како смо прочитали из енглеских/француских/... списа где смо је видели, а читајмо како нам се ћефне.

sa ovim se slažem, ali ne i sa razlogom što je tako. Nije u pitanju ko i šljivi, već je stvar u povezanosti, engleski filmovi su najzastupljeniji, španske serije, nemačka (ranije ruska tehnika, mada ako kupe nis...), sa italijanskim nema nikakvih problema...
sa druge strane, kad je neko kupio nešto vijetnamsko, gledo turski film. Pritom i turci i indijci i kinezi već transkribuju svoje nazive i imena na neki zapadnjački jezik tako da kad to nešto stigne do nas odavno je izgubilo bilo šta što ima veze se izvornim.

problem je što je iz transkipbovanog naziva nemoguće vratiti originalni, odnosno više glasova ima jednu istu predstavu u srpskom, a dodatno se stvari komplikuju time što jedino srpski ima "čitaj kako je napisao i piši kao što govoriš"...

a akcentovanje da ne spominjem, kako će da zvuči džornal ako ga izgovori lala...

ne vidim dobar razlog zašto se insistira da transkripcija mora da se sprovede, zašto nije moguće reći Wol Strit Žurnal, čak je žurnal bliži izgovoru džornal, zar nije dovoljno veliko Ž da odvoji tip od imena?

Srpskije je reći žurnal nego džornal, zato sam i pitao šta je poenta transkripcije?

Jer ja mislim da transkipcija ima smisla kada prevodi nešto što ne postoji kod nas u neku reč koja može da se izgovori, a ta reč ne vidim zašto ne bi već postojala kod nas.

SAD (čak smo i skratili na srpski) UK (ujedinjeno kraljevstvo), Velika Britanija, zamislite Junajted Stejts ov Amerika, Grejt Britan (a šta sa bretanjom, koja je na engleskom britanija, na franscuskom bretanja, a ime su joj dali oni što su zbrisali sa ostrva)

jednostavno - transkipcija da bi bila opšte prihavaćena i jasna mora da bude fleksibilna, da dozvoli razna rešenja u raznim situacijam,  upravo što je posao koji treba da obavi skoro nemoguć
« Задњи пут промењено: 17.23 ч. 06.01.2008. од Sillypuppie » Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #3 у: 18.17 ч. 06.01.2008. »

Цитирано: Sillypuppie
ništa, ama baš ništa se neće desiti ako ja kažem žurnal umesto džornal, dok bi smanjenje stubova dovelo da rušenja kuće npr. stim što može da se desi da je žurnal prikladnije.

Што се журнала конкретно тиче, то слободно узми као превод, против којег већ рекох да немам ништа против :) И мислим да баш зато што постоји врло приближан превод, чини ти се да је стручна транскрипција смешна.

Али узмимо начелно: онај што је проучавао језик каже овако, ја с неба па у ребра тврдим онако, ти пао с марса тврдиш тако — сви ми мислимо да је прикладна баш наша транскрипција. Е сад, четврти који радије не би сам размишљао о томе — кога од нас тројице треба да послуша? То је поента.

И, на крају крајева, све је питање личне мере и осећаја. Не треба се заваравати да је са стубовима, камионима или авионима нешто другачије, да се граде по прецизним законима физике — закони понекад нису тачни, често се зна да нису познати, а готово увек нису примењиви у свим важним појединостима. У најбољем случају, дугогодишње искуство и пуно интуиције пројектанта и конструктора̑ главни су фактори, и, баш зато — крајњи производи некада и не функционишу сасвим како је очекивано :)

Цитат
sa ovim se slažem, ali ne i sa razlogom što je tako. Nije u pitanju ko i šljivi, već je stvar u povezanosti, engleski filmovi su najzastupljeniji, španske serije, nemačka (ranije ruska tehnika, mada ako kupe nis...), sa italijanskim nema nikakvih problema...

Чак и тако, колико особа знаш које тачно знају да изговарају речи: енглеске, немачке, француске, шпанске, италијанске? Ја ни једну. Лично енглески како-тако (еј, 43 гласа), немачки силом прилика.

Еј, бре, па и тај Stallman што упита Брунихилд пре неки дан, кога мало-мало па помињу у извесним круговима, Столман је како у транскрипцији тако и најприближније енглеском, па ћеш ретко ухватити да га у истим ти круговим слове другачије осим Сталман. Шта ту има даље да се прича.

Цитат
sa druge strane, kad je neko kupio nešto vijetnamsko, gledo turski film. Pritom i turci i indijci i kinezi već transkribuju svoje nazive i imena na neki zapadnjački jezik tako da kad to nešto stigne do nas odavno je izgubilo bilo šta što ima veze se izvornim.

Пустимо начас Индијце и Кинезе, њихови се језици не пишу латиницом. Али турски се већ пише латиницом. И, што сам ја видео, богами ће и Турчин и Чех и Исланђанин написати своје име тачно како се пише, само што ће му Енглез, Француз или Немац пошишати све дијакритике :) Нема ту ни т од транскрипције.

А што се тиче чистих нелатиничких језика, са њима је изузетно лако. Имају обично јасна правила транскрипције на енглески и/или француски, и то баш таква да се труде да очувају једнозначности колико је могуће. Тако да наш лингвиста може вероватно врло тачно прописати транскрипцију „позападњеног“ нелатиничког имена. Једино бивамо потпуно изгубљени ако таквим именима покушамо да рукујемо у њиховом енглеском/француском облику (кинески?).

Цитат
problem je što je iz transkipbovanog naziva nemoguće vratiti originalni, odnosno više glasova ima jednu istu predstavu u srpskom [...]

То је проблем само када се посматра као кокошка и јаје. Ако би транскрипција била нормална појава (као што јесте била до пре два'ес година), данас би једним упитом Гуглу добио изворни облик (или бар позападњени у случају нелатиничког језика).

Друго, изворно име ти је потребно само ако знаш језик из којег потиче (односно, позападњено име за западни језик). Е, кад је тако, онда је врло лако вратити у приближно изворни облик, а Гугл ће да разреши ресто :) Нпр. скоро хтедох да потражим ‘Тезје-Ешпул’, и рекох, нека буде ‘Tesier-Ashpool’; погреших за једно s, Гугл исправио, готов посо̑.
Сачувана
Sillypuppie
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 128


« Одговор #4 у: 18.39 ч. 06.01.2008. »

Цитат
Што се журнала конкретно тиче, то слободно узми као превод, против којег већ рекох да немам ништа против Smiley И мислим да баш зато што постоји врло приближан превод, чини ти се да је стручна транскрипција смешна.

Upravo se sve i svodi na nesrećni džornal, jer ako transkripcija striktno insistira na da mora džornal, onda će se u srpskom (dobro neće džornal, al neka druga reč oće) pojaviti reč džornal, pa će se neko brže bolje setit da nazove novine Beogradski Džornal  Roll Eyes il još gore džornal Grada Beograda  Grin

ne mislim ja da transkripcija ne treba da postoji, niti da sam ja reper za dobro, ali mislim da treba da u samoj postavci transkribovanja treba ostaviti opcije otvorenim jer je jezik u pitanju, a ne fizika.
Сачувана
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #5 у: 23.55 ч. 09.01.2008. »

Izvinjavam se što ću da napišem nešto što je možda van teme.

Ali zar nije potpuno očigledno da je to naše pravilo sa transkripcijom totalno idiotsko? Skoro svi učesnici na ovom forumu su potrošili sate i sate vremena čitajući i pišući na tu temu. Pa zašto onda, pobogu ljudi, ne ukinuti tu transkripciju? Zašto ne pisati reči izvorno?

Sada će svi da mi skoče za vrat. Jedini argument koji mogu da smislim protiv ukidanja transkripcije je da ne moraju svi da znaju kako se reči čitaju kada su napisane u originalu. Ali ljudi - pismenost je nešto što se uči. Ovo bi samo podiglo prag pismenosti. Pa žao mi je, ako ne znate kako se čita - izvolite naučite.

Kao što Neskafica reče - problem treba rešavati na sistemskom nivou, a za to su dva puta:
1. ukinuti transkripciju ili
2. dodati nove grafeme u azbuku/abecedu koji bi opisivali glasove kojih nema u našem jeziku

Mislim da je daleko lakše ovo prvo.

(ko god bude odgovorio na ovo ovih dana neka ne očekuje brz odgovor od mene, jer sam jako zauzet Smiley )
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #6 у: 23.59 ч. 09.01.2008. »

Па за почетак, не можемо је укинути јер не можемо писати мешано ћирилицом и латиницом. Онај коме се не свиђа транскрипција, нека потпуно одбаци ћирилицу и нека пише само и искључиво латницом.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #7 у: 00.02 ч. 10.01.2008. »

Možemo smisliti ćirilične grafeme koje bi odgovarale latinskim slovima q, w, x, y, pa nas onda ništa ne bi sprečavalo da ćirilicom pišemo netranskribovano Smiley Eto prilike da Srbija postane lingvistička avangarda među ćiriličnim zemljama Smiley

A konto onoga ranije: Lično bi mi rečenica tipa "Sešons je odsvirao sešn" bila la(h)ko smešna.
« Задњи пут промењено: 00.05 ч. 10.01.2008. од Нескафица » Сачувана
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #8 у: 00.20 ч. 10.01.2008. »

Časlave, upravo sam to video, izvinjavam se, neka neki mod prelepi ove poslednje poruke tamo (od moje pa na dalje).

Neskafice, slobodnjaku stari Wink vragolanče Wink

Džizas, silipapi, holi Meri mader of Krajst Smiley
« Задњи пут промењено: 00.22 ч. 10.01.2008. од Miloš Stanić » Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #9 у: 00.55 ч. 10.01.2008. »

Ali ljudi - pismenost je nešto što se uči. Ovo bi samo podiglo prag pismenosti. Pa žao mi je, ako ne znate kako se čita - izvolite naučite.

Čekaj, smatraš da bi bilo bolje kada bi, umesto da se jedna osoba (sastavljač teksta) pridržava pravilâ transkripcije za onaj jezik koji mu treba, pri tom ne morajući da ih zna napamet (nego da se služi literaturom dok piše), svi čitaoci morali da znaju pravila čitanja u svim jezicima (manje-više sve će trebati pre ili kasnije), i to sve napamet?

(Manje bitno, ali neka stoji: pored svega rečenog, još su i pravila transkripcije jednostavnija nego pravila čitanja; i pri tom daju reč sastavljenu od glasova iz srpskog glasovnog sistema — dok bi čitanje kao u originalu dalo glasove koji ne postoje u srpskom, i samim tim koje bi retko ko uopšte umeo da izgovori.)
Сачувана
Sillypuppie
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 128


« Одговор #10 у: 01.49 ч. 10.01.2008. »

dobro je, ima nas još  Grin

mada stoji

Цитат
Čekaj, smatraš da bi bilo bolje kada bi, umesto da se jedna osoba (sastavljač teksta) pridržava pravilâ transkripcije za onaj jezik koji mu treba, pri tom ne morajući da ih zna napamet (nego da se služi literaturom dok piše), svi čitaoci morali da znaju pravila čitanja u svim jezicima (manje-više sve će trebati pre ili kasnije), i to sve napamet?

a opet, tako bi čitaoci bili uskraćeni za original(i u dobrom procentu slučajeva pogrešnom transkiripcijom)

i pojma ne bi imali koga da gugluju 

ko što rekoh elvis presley nije ni elvis prisli ni presli, jes presli pribižnije od prisli.

i šta piše u pravilima poteto ili potato, tometo ili tomato (pa cela pesma do kraja)

niko mi nije objasnio svrhu transkipcije, ako je da približi strani jezik našem - ona to ne radi jer izmišlja neke reči koje nisu u duhu srpskog, ako je da omogući svima da čitaju, onda može da stoji i Kralj umesto elvis

ne znam šta je poenta, stvarno, bez sarkazma

Цитат
Силипапи
  Grin
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #11 у: 02.07 ч. 10.01.2008. »

a opet, tako bi čitaoci bili uskraćeni za original(i u dobrom procentu slučajeva pogrešnom transkiripcijom)

Ovo je namanji problem. „Elvis Presli (engl. Elvis Presley), američki muzičar, bio je izuzetno popularan...“ Onaj ko čita, čita baš kao što piše, sa srpskim glasovima — a koga zanima original, može ga videti (dakle, to se ne izgovara, samo stoji na papiru). Jasno, ovo se navede samo prilikom prvog pomena, a dalje stoji sama transkripcija.

Zašto se ovo ne radi jeste pitanje dobre (tj. loše) novinarske prakse, a ne pravopisa.
Сачувана
Sillypuppie
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 128


« Одговор #12 у: 11.30 ч. 10.01.2008. »

ja se sa tim slažem, al šta onda sa ćirilicom?
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #13 у: 12.17 ч. 10.01.2008. »

Цитирано: Sillypuppie
ja se sa tim slažem, al šta onda sa ćirilicom?

Хех, с чим се слажеш, и какве везе има сад ћирилица? :)

Као што рекох, ако се транскрипција узме за праву ствар, ћирилица је (у данашњим околностима) само изврсно техничко-психолошко оруђе за подршку таквог става.

Ако се транскрипција „потпуно“ одбаци — што је, заправо, немогуће, већ практично ако се прихвати ваљаност преовлађујућег западног система „пиши како си видео на тараби, читај како си умислио или чуо од најгласнијег у близини“ — онда ће, природно, управо латиница бити најбоље оруђе к том циљу, и ћирилица се ни најмање не тиче оних који су таквог става. Већ би им корисније било да се посвете утицању на језикословце да удену она четир' слова у нашу латиницу и дозволе и заједничке именице у квазиизворном облику (као што је то нпр. у немачком, а верујем онда и у другим западним језицима).
Сачувана
Goran Miletić
сарадник
гост
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 6



« Одговор #14 у: 15.29 ч. 10.01.2008. »

Цитирано: Бојан Башић link=topic=1807.  msg15472#msg15472 date=1199841827
Biće Sešons.   .  .  ovaj kompozitor ima svoje prezime i ne možemo imati „domaću“ verziju njegovog prezimena — ono se mora tačno preneti, jer se čovek zove baš tako. . .  . 
Problem je u tome, što se taj čovek baš ne zove tako.   Dao si idealan primer, kako - po mom mišljenju - ne bi trebalo da bude. 
Jer ime kompozitora se u izvornom jeziku izgovara /ˈsɛʃənz/ ili [sesh-uh nz] (vidi: dictionary. com).   
Pisano našim grafemima to bi bilo: Sešnz. 
Meni je potpuno jasno, da treba primenjivati pravila transkripcije - ali samo onda, kada jezik cilj nema foneme i grafeme izvornog jezika.
Kao npr.  Minhauzen (Münchhausen) ili Gete (Goethe). 
Isto tako pišeš, da "smo primili sešn u iskvarenom obliku".  Zbog čega bi bio iskvaren, kad smo u jezičkoj mogućnosti,
da ga izgovorimo skoro kao u originalu.  Ubeđen sam, da svakog, ko bolje govori engleski jezik, zaboli kad vidi napisano "Oušan"
- a zna da se ime pevača Bili izgovara oušn, te da može isto tako i da se napiše našim grafemima.  Tim gore, što se nepotrebno udaljava od etimološkog originala.

S moje tačke gledišta, trebalo bi da se dozvole pisane varijante poput Vošingtn, Los Endželes ili Kebek (Québec)
- jer smo u stanju da te reči izgovorimo (manje više) u originalu.  Dok bi se "Zürich" ili "Peugeot" i dalje pisali i čitali Minhen i Pežo.

Ova problematika mi posebno leži na srcu, jer već četiri decenije živim u sredini, gde niko ne ume da mi izgovori prezime.
Ne namerno, nego zato, što u nemačkom ne postoji Ć.  Tako da sam uvek ili miletic - ili miletič.

Zasto onda mi da "kažnjavamo" Vašingtone, Sešone i Oušane dodavajući im nepotrebno kojekakve vokale Huh

Сачувана

'rešenje je uvek jednostavno, treba ga samo pronaći' (a.   solženicin)
Тагови:
Странице: [1] 2 3 ... 8
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!