Честе грешке

(1/52) > >>

Pedja:
У свакодневном говору срећемо са са многим грешкама. Некада су оне последица незнања, некада случајне омашке, а некада је грешка толико честа да многи мисле да тои није грешка.

Хајде да овде побројимо грешке са којима се свакодневно срећемо како бисмо на њих скренули пажњу.

Посебно је добро ако овде скрећемо пажњу на грешке на које наиђемо на овом форуму. Нема потребе наводити ко је погрешио али је добро направити исправку.

Maduixa:
glagol trebati

Mnogi prave gresku i menjaju ovaj glagol kroz sva lica:

Trebam, trebas, treba, trebamo itd.

Medjutim, ovaj glagol je bezlican, tj ima samo trece lice jednine.

treba da idem
treba da idemo
treba da ides
treba da idete
itd..

trebalo je da idu
trebalo je da idemo
trebalo je da ides
itd.

trebalo bi da idem
trebalo bi da ides
itd.

Vrlo cesta greska, cak i kod obrazovanih ljudi.

Toliko od mene,.
Chau!
N.

Бојан Башић:
Trebati:

Jasna mi je poenta gornje poruke, ali bih malo da ispravim način na koji je sročena. Nije potpuno tačno da je glagol bezličan, tj. da ima samo treće lice jednine. Pravilo glasi da se glagol trebati koristi u bezličnom obliku ukoliko je u spoju sa glagolom, kao u primeru "Treba da idem/ideš/ide/idemo/idete/idu". U drugim situacijama se menja kao i svaki drugi glagol: "Trebaju mi dve koverte (dva koverta, dve kuverte, dva kuverta, samo ne koferta, kuferta, koferat, kuferat)" a subjekat, naravno, može da bude i osoba — "Trebaš mi", "Trebali smo mu, nije mu bilo lako samom" i sl. Istina, puristi su nekada zaista zahtevali da se ovde koristi oblik biti potreban ("Potrebne su mi dve koverte"), ali to je odavno obesmišljeno.

Može se učiniti da sam loše sročio pravilo kada sam pominjao spoj sa glagolom, i čini se da primeri poput "Trebam ključeve" nisu uzeti u obzir. Zapravo, pravilo je vrlo precizno, tako da ovaj primer nije pogrešan (recimo, Klajn navodi "Trebaćemo vas", "Trebao sam novaca", "Trebate li nešto?"). Međutim, i u ovom slučaju je bolje upotrebiti oblik "Trebaju mi ključevi" i sl., a budući da sam i sam veliki protivnik prvog oblika u ovakvim primerima, najbolje je da svi zajedno zaboravimo šta sam ovde rekao. ;)

S obzirom:

Naveo bih još jednu grešku koja mi posebno para uši, a to je s obzirom da ili, još gore, obzirom da. Uglavnom se ovde ubacuje na to, tako da imamo npr. rečenicu "S obzirom na to da si došao, oprostiću ti". Gramatički gledano, ovo je potpuno besmislena rečenica (istog je tipa kao "To da si došao znači da ću ti oprostiti"), međutim uprkos tome oblik s obzirom na to da se ne proganja jer je previše ukorenjen, a nastao je verovatno po analogiji sa sličnim oblicima budući da i imajući u vidu da. Onaj pravi, najčistiji oblik, jedini kod kog nema nikakvih zamerki je s obzirom na to što.

Pomenuću i nekoliko stvari koje mnogi smatraju greškama iako to zapravo nisu.

Zadnji:

U značenju poslednji je korektno. Naš istaknuti gramatičar Mihailo Stevanović svojevremeno je "prelomio" svojim člankom u kom je objasnio kako je došlo do toga, pri čemu je pokazao da se oblik zadnji u značenju poslednji javlja kod naših mnogih, pa i najistaknutijih pisaca. Danas se prihvata da reč zadnji ima više značenja, od kojih je jedno antonim (=reč suprotnog značenja) reči prednji, a drugo sinonim za poslednji, i ova dva značenja ne treba mešati niti zbog jednog isključivati drugo. Tako je navedeno u skoro svim relevantnim rečnicima (Rečnik Matice srpske, Rečnik SANU...).

Po meni:

Izraz po meni je potpuno ispravan i ravnopravan sa po mom mišljenju i prema mom mišljenju.

U časopisu Jezik danas, broj 4/1997, u rubrici Jezičke nedoumice nakon primedaba jednog čitaoca redakcija odgovara:

Цитат

Ostale Vaše primedbe, međutim, nemaju mnogo oslonca u jezičkoj stvarnosti. Izrazi kao pustiti u prodaju, držati predavanje, igrati ulogu, voditi razgovore, gasiti u prenesenom smislu 'obustavljati, prekidati', po meni u značenju 'po mom mišljenju', nastup u značenju 'pojavljivanje pred publikom' — sve je to već odavno ušlo u srpski jezik i zabeleženo u rečnicima.

Ako neko želi da ukaže na dvosmislene rečenice poput "Po meni je padala kiša" (da li to znači da ja mislim da je negde padala kiša, ili da sam pokisnuo?), odmah ću odgovoriti da ni druge dve varijante ne isključuju dvosmislenost, npr. "Menjaš mišljenje prema mom mišljenju" (da li to znači da tvoje mišljenje postaje slično mom, ili da ja smatram da ti menjaš mišljenje?), a čak možemo sastaviti i trosmislenu rečenicu — "Čovek je mislio pa je po mišljenju doneo odluku" (da li to znači da je doneo odluku kad je završio mišljenje, ili da je odlučio na osnovu toga što je smislio, ili čak da neka treća lica samo misle da je on doneo odluku?). Uglavnom, zbog pokojih primera dvosmislenosti (koji se manje-više uvek mogu pronaći) ne treba zabranjivati celu konstrukciju, već je samo preformulisati u takvim slučajima.

Na telefonu:

Spoj je pravilan, uprkos tome što su neki neosnovano pokušavali da ga zabrane (Miodrag Lalević je svojevremeno bio posebno glasan). Predlog na nema samo prostorno značenje (na stolu) već i mnoga druga (ako je neko na televiziji, na radiju, na svetu, na vazduhu, na sastanku to ne znači da sedi na zgradi televizije, na radio-prijemniku, na Zemljinoj kugli, na vazdušnom jastuku). U spoju na telefonu ne misli se na telefonski aparat već na telefonski sistem. Ipak, ko želi neće pogrešiti ni ako kaže pored telefona ili kraj telefona, jer se on u tom momentu zaista tamo i nalazi (u ovom slučaju misli se na telefonski aparat). Takođe je u redu reći i "Miloš ovde", jer je Miloš zaista na mestu koje on u tom momentu naziva ovde. Sve u svemu, ovde imamo izbor između zaista mnogo varijanata, pa svako može da govori kako njemu najviše odgovara.

Maduixa:
Bojane, ja moram da kazem da se ZAISTA dosta toga promenilo od kako sam ja ucila skole....

Sta ja da radim kad, iako sada pravilno, "zadnji put" i "trebaju mi" mi i dalje grozno para usi...:(

Jedno je sigurno, moram da vam cestitam, pre svega na znanju a onda i na elokventnosti. Odavno nisam citala neki tekst na srpskom tako lepo srocen...
Jos kad biste po neki put dodali i neki smajli.... ::) Ma gde bi Vam bio kraj... ;D

Бојан Башић:
Drago mi je što Vam je moja poruka bila zanimljiva.

Neke stvari i meni paraju uši (zadnji put, celo vreme), međutim jednostavno moramo prihvatiti da je i to dozvoljeno, mi možemo da govorimo drugačije (drukčije, drugojačije) ali nemamo pravo da zameramo onima koji su se opredelili za tu varijantu.

Smatram da onaj ko posećuje ovaj forum poseduje bar osnovno znanje o našem jeziku (da zna da se rečca ne piše odvojeno od glagola a spojeno s pridevima i imenicama, da se glagol biti u potencijalu menja kao bih/bi/bi/bismo/biste/bi i to bez razmaka), a ako i nije tako takve stvari može da pročita svugde. Zbog toga sam se opredelio za gramatičke finese, stvari koje nisu opštepoznate a za koje bi svakako bilo dobro da znamo šta je pravilno a šta nije. U tom stilu i nastavljam.

Skraćeni oblik od kao:

Ukoliko umesto dva samoglasnika u skraćenom obliku imamo jedan od njih (drugim rečima, sažmu se), onda ne pišemo apostrof kao što je uobičajeno u slučajima kada izostavljamo slovo ili više njih. Umesto, pišemo ovaj znak [^], koji se naziva uglasti znak dužine ili cirkumfleks. Dakle, od reči kao, posao, misao dobijamo kô, posô, misâ...

Čak štaviše:

Ovo se često sreće, ali je pogrešno. Izraz je pleonazam, i dovoljno je reći samo čak ili samo štaviše (spojeno!).

Nazvati telefonom:

Još malo o telefonu. Ovaj sklop je nepravilan u značenju u kom ga većina koristi. Nazvati nekoga telefonom znači da neko ima nadimak telefon pa da se njemu obraćamo a to je, moram priznati, retkost. ;) Ispravno je reći pozvati telefonom. Uostalom, svi smo čuli za telefonski poziv, a sumnjam da mnogo nas pominje telefonski naziv.

Snajperista:

Oblik snajperista je suvišan. Oružje o kom je reč naziva se snajperska puška (ili, kraće i žargonski, snajperka), a čovek koji ga koristi snajper.

Pohvaljujem B92 koji jedini (ako se ne varam) od naših medija ovo poštuje.

Cifra:

Cifre su 0, 1, ..., 9. Stoga nije dobro upotrebljavati izraze poput "astronomska cifra", "zabeležili smo cifru od deset hiljada ljudi", "ne želim da govorim o ciframa, ali uveravam vas da je ovo veoma skup projekat" i sl.

Dalje, reč brojka je sinonim za cifra, i, naravno, ni nju ne treba upotrebljavati u pomenutom kontekstu, a nema govora ni o izrazima poput "dvocifrena brojka".

Zamena je mnogo, i u zavisnosti od konteksta možemo reći broj, svota, iznos, suma, količina...

Svo:

Ova reč ne postoji u srpskom jeziku. Sav u srednjem rodu glasi sve (sve sirće, sve vreme, sve selo). Iako je ova pridevska zamenica dobila poimeničen oblik koji je osamostaljen, ako bismo prihvatili oblik svo u jednom slučaju valjalo bi da to uradimo i u drugom. Pogledajmo do čega bi to dovelo:

"Na ovom forumu možete pitati svo što hoćete da znate."
"To je svo za danas, vidimo se sutra."

Celo vreme:

Opravdanost ovog izraza zavisi od našeg pojma vremena. Ukoliko bismo vreme posmatrali kao jednu celinu, onda je ovo svakako korektno. Međutim, ustaljeno je stanovište da vreme zapravo predstavlja gomilu parčića, i shodno tome treba reći sve vreme. Ipak, naglašavam da je ovaj izraz samo bolji od izraza celo vreme, koji posle svega rečenog ipak nije pogrešan. To potvrđuje i Ivan Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна