Downloadable

[Stoundar]

Đorđe: upravo tako. Miroslav voli da upozorava na Klajnove nedoumice kod drugih, i da im nameće da su pod uticajem engleskog jezika, a sam je pod žestokim uticajem prakse u hrvatskoj varijanti, što je sasvim neprirodno za srpsku varijantu na osnovu dosadašnje prakse i preporuka lingvista koji se time bave. Usput, Miroslave, da nabrojim samo neke od tvojih pravopisnih propusta: navodnici su ti pogrešni, veliko početno slovo ne koristi se iza dvotačke ako ne citiraš, dok se P.S. po pravilu piše latinicom prema Rečniku jezičkih nedoumica.
 
Ledeni čaj je sasvim jednostavan i dobar prevod, i često ga vidim na limenkama. Ustalio se vjerovatno zato što tu nema šta da se razmišlja kada se prevodi: ice je ledeni, tea je čaj.

[Miki]

Не знам где су на тастатури доњи наводници, а то да сам ја под утицајем хрватске праксе је најобичнија глупост. Видим да си једва чекао да неко каже оно што теби одговара, па да оспеш паљбу. А морао си и да прелисташ 10 речника, како би нашао пар грешака од којих неке нису ни намерне, већ случајне. Тиме што си завршио школу на енглеском извршен је велики утицај на твој матерњи, јер теби није потребно да мислиш на превод речи, јер ти је то постало устаљено, као ни мени јер сам завршио факултет у Аустрији, на немачком језику, и радим на немачком говорном подручју, па се барем трудим да свој језик што више негујем, а не да га засипам разноразним даунлоадовима и форвардовањима; остале сам и прихватио, типа драјвер, и сл, а намера ми је да укажем на потребу да се не изражавамо на енглеском када говоримо о рачунарима.

Ledeni čaj je sasvim jednostavan i dobar prevod, i često ga vidim na limenkama. Ustalio se vjerovatno zato što tu nema šta da se razmišlja kada se prevodi: ice je led, tea je čaj. Na engleskom se koristi i formalniji izraz iced tea, što mnogo bolje odgovara našem prevodu.

Не дај боже да треба мало да се промисли и нађе превод, ма ко је луд да чини тако нешто. Свашта! Да се ја сад ту нешто трудим?! Одговара сасвим и енлеско правописно правило, а сад да мењам још и по падежима и лицима и броју?! Не долази у обзир!!

ФИРЕВВАЛЛ, то је начин!

[Бојан Башић]

dok se P.S. po pravilu piše latinicom

Ne baš, jer sam Klajn (sa Šipkom) u Velikom rečniku navodi: „скраћенице P. S., П. С., ПС“, a identično je navedeno i u samom Pravopisu (što će ovde odneti prevagu nad Rečnikom jezičkih nedoumica; ujedno, poslednji pravi grešku što *P.S. piše slepljeno, iako treba staviti belinu između — greška je ispravljena u nekim narednim izdanjima).

Zamolio bih ujedno diskutante da se smanje nivo ličnih prozivki, jer zaista nije dolično.

[Stoundar]

„Paljbu“ sam osuo prije nego što se pojavio Đorđe, a on je samo potvrdio to što sam napisao ranije. Često razmišljam o prevodima, i na mene nije izvršen nikakav uticaj u tom smislu, ali ja takođe osluškujem šta se zapravo koristi u praksi i gledam u rječnike koje stvaraju sadašnji lingvisti, kako bih koristio riječi i izraze koji će biti prepoznatljivi čitaocima, dok ti predlažeš da se sasvim ustaljena riječ font zamijeni sasvim nepoznatom kovanicom kao što je slovolik, i time otežava čitanje. U tome je razlika.

A kada već pominješ konkretne primjere, mogao bi makar da ne pomeneš one za koje sam već rekao da se mogu često zamijeniti jednostavnijim izrazima, npr. daunloudovati i forvardovati. Mogao bi na primjer i da mi ne pripisuješ upotrebu engleskog pravopisa, kada sasvim jasno podržavam transkripciju prema pravopisnim pravilima, a nigdje nisam rekao da strane riječi ne treba mijenjati po padežima, licima, i broju. Takođe nisam rekao da se ne treba truditi oko prevoda, već da se u ovom slučaju prevod ustalio zato što se u njemu dvije svakodnevne engleske riječi zamjenjuju dvjema svakodnevnim našim riječima, dok je mnogo teže sastaviti jednostavan prevod za drajver koji će nešto više da kaže na našem nego na engleskom.

Bojane: slažem se, ali sam morao odgovoriti na neke od prozivki. Hvala na objašnjenju u vezi sa pomenutim primjerom, ali to ne mijenja činjenicu da pravopisne sitnice nisu bile relevantne za ovu temu, te da je i Miroslav nekoliko puta pogriješio — to sam htio da pokažem.

[Miki]

Уопште није спорно да погрешим ту и тамо приликом писања, погреши каткад и Бојан и остали староседеоци  на овом форуму, а питао сам шта мислите о речи словолик, цитирам:

Како вам се допада превод речи "фонт" речју "словолик", пошто на то мислих кад рекох да би требало изналазити преводе. Да чујем ваше предлоге. Иначе сам ово "словолик" са неке друге теме, не знам јој назив, преузео, тј. није чак ни са теме, већ са интернет-стране на коју се упућује.

Нити сам измислио реч словолик, нити рекао да одсад морате тако да кажете и никако другачије. И да поновим по стоти пут: нисам измислио званичне речи за остале рачунарске изразе, већ само хоћу да УКАЖЕМ на то, да користим неке своје преводе или већ постојеће речи, које се помињу у речницима, где их можеш и наћи, те међу којима су: узглавље наместо јастук, покривач уместо јорган, пример који си и сам навео: ћебе место дека и многе остале (мада ме не би зачудило да је и ћебе страног порекла, јер ми личи јако на нешто турско, попут ķеbе - од seķer - шећер).

Немам намеру да некоме намећем да овако говори, јер је то исправљање кривих дрина. Нисам рекао да не разумем рачунарске термине, јер проводим доста времена за рачунаром и са терминологијом која прати ову област и на немачком и на енглеском језику, већ да би било пожељно да, још једном понављам, онако како је рекао Часлав, речи које још нису ушле у свакодневни говор буду преведене, боље прилагођене (притом не мислим на транскрипцију!) нашем језику.

Наравно да уважавам Ђорђев став да српски није као хрватски или немачки подложан усвајању нових израза, али наглашавам да би било боље имати и покоју своју реч. Начин увођења тих појединих речи би могао бити употребом преведенице са у загради датом оригиналном речју, уз опаску да се тежи употреби домаће речи.

Речи хардвер и софтвер би, примера ради, било непотребно преводити, иако многи не знају њихово значење, јер би то биле језичке егзибиције типа тврдотворине и мекотворине, а да не би требало олако прихватити и остале, на начин на који се стране речи прихватају код нас и употребљавају. Почујте само речнике којима се служе водитељи на разноразним телевизијама, а који садрже речи: бекстејџ, ин, маст-хев, хепенинг, стејџ, персоналити... што ни најмање не зависи од тога да имамо савршене еквиваленте: иза сцене (мислим, латинска али одомаћена), модерно (француска, али одомаћена), обавезно, догађај, позорница, личност, респективно. У најмању руку бих задавио све оне који таквим изражавањем у медијима утичу на широке народне масе, које су потом убеђене да је тако нешто ствар престижа, културе и нивоа. На другој од мене покренутој теми је примедба, и то велика, стављена на употребу придева ужасно, и да исти бива употребљаван са најразличитијим значењима, од којих је најгоре ужасно леп, што је и аутор текста под називом Ужасавајуће ужасан ужас, Сања Жежељ веома лепо представила. Ово је само врх леденог брега, а посебна прича је аљкавост лектора (част изузецима) који највише доприносе срозавању језика.

Закључак је да нам језик постаје све сиромашнији због горепоменутог, а да се чини врло мало или ништа да се ситуација промени набоље. Ради тога и потенцирам поновно активирање језичких стручњака да раде на враћању језика на виши ниво. Говоримо можда најсавршенијим и језиком који нуди изванредне могућности изражавања, хвалимо се богатством речника, а истовремено га убијамо, уништавамо, тлачимо допуштањем толиког броја туђица, од којих временом један део буде исфилтриран и замењен одоварајућим домаћим речима, али други, много већи део се задржава и временом постане део језика.

Моје је мишљење да богатство речника не значи усвојити по пет страних речи за домаћу или, још горе, и не трудити се пронаћи одговарајуће заменице, већ прихватати стране речи као своје, и хвалити се како имамо богат речник. Изналажење нових речи, у којој мери то буде могуће, јесте оно, у чему се, по мом мишљењу огледа способност једног језика да буде отворен, са једне стране, према новим речима, а са друге и затворен, у значењу: бићеш ту док те не сменимо домаћом речју, осим ако је немамо, па се мораш преобратити (трансформисати, је л'?) у домаћу.

Ипак је то жива материја, па се надам да ће, кад-тад, неке он њих бити српске, иако ће непрекидно долазити и долазе нове речи у говор.

[Stoundar]

U redu, tvoj je stav sasvim jasan, i nemam tome šta da dodam, a da se ne ponavljam.

Usput, ćebe (prema Klajnu i Šipki: „pokrivač bez postave, ob. od vune“) kao opis za deku sam našao u Klajnovom i Šipkinom rječniku (takođe se pominju riječi pokrivač i guber), ali ne koristim tu riječ u svakodnevnom govoru i ne znam da li je sinonim za deku. Ni jorgan nije bilo koji pokrivač (prema Klajnu i Šipki: „deblji, unakrsno prošiven pokrivač napunjen perjem, vunom ili pamukom“), a za uzglavlje čujem prvi put, i ne znam koliko je ta riječ standardna — u Klajnovom i Šipkinom rječniku nisam našao jastuk. Nažalost, nemam novi Matičin rječnik, pa ne mogu da pronađem više o tome.

Dakle, pokrivač bi bilo opravdano onda kada nam tip pokrivača nije poznat, ili kada nam nije bitan, ali kada jeste, trebalo bi koristiti precizniju riječ. Pretpostavljam da te riječi nisu toliko nepoznate čitaocima da bi ih morali izbjegavati.

[Зоран Ђорђевић]

Није ни компјутерашима лако.Свакога дана  креирају нове програмe и у њима нове опције и команде за које до сада није било одговарајућих израза.
Апропо тога, како преводите оно Burn у програму Nero?

[Зоран Ђорђевић]

Мирославе, не знам да ли си запазио да смо недавно закључили да на слово ''а'' има мање од десет изворно српских речи. Ипак, многе су толико одомаћене да их не доживљавамо као стране и чудимо се кад видимо да нису српске.

[Miki]

Burn се преводи као нарезати или заповедним начином нарежи и то је сасвим одомаћен израз, као и рећи резач, за CD-Burner и резати или нарезивати дискове. Ја барем нисам чуо да ико говори другачије, а било би, по мом мишљењу, превише рогобатно транскрибовати то у барнер, или како већ.

Скоро сам прелиставао теме са зачетка овог форума, те наишао на нечију опаску да у нешем језику постоји превише израза из немачког, енглеског и других језика у машинству, рударству и сл, на шта је Часлав (свршени машинац, како је рекао) навео сијасет српских речи, које су вероватно у почетку гласиле у изворном облику, а касније је неко то лепо превео, увео у језик и сада су те речи (српске) одомаћене и општеприхваћене (Мислим да се тема зове: Како вам се допада превод форума?). С обзиром на то да сам завршио сродну грану, грађевину, знам да постоји неколико израза који потичу из немачког (бетон) и као такви су се задржали и сматрају се сада нашим речима, али да је већи део преведен и бива активно употребљаван, а да стране речи које су некада њима одговарале више нико и не употребљава, јер их, напросто, и не зна.

Бавим се језицима нешто преко десет година (јер ми је 23, а говорим течно немачки и енглески, тренутно учим италијански, те из овога сматрам да сам барем мало компетентан, и да знам о чему говорим), па знам много речи које су се увукле из ових језика у наш. Ја не покушавам да их протерам (не све  ), јер је велики број њих одомаћен до те мере, да не би било икакве логике тако нешто уопште покушавати, али оно што можемо превести, макар се и задржала страна реч, требали бисмо превести.

Нисам, нажалост, још увек набасао на тему у којој је закључено да је мање од десет речи на а српско. Недавно се регистровах, доста сам тема већ прочитао, али ову нисам. Молим за референцу.

Можда када будем био прочитао више тема будем још боље упознат са српским језиком, јер овде стварно има одличних познавалаца (што сам најбоље видео из расправе о (не)постојању звучно-безвучног пара В-Ф у српском) истог, хоћу рећи, биће ми још ближе сама његова суштина.

[Sillypuppie]

Eh, umesto što su vam kompijutorski magovi i običan narod krivi za preuzimanje stranih reči, što ne smislite neke koje neće biti smešne rogobatne i koje ĆE biti u duhu srpskog jezika, rado bih ih koristio. Do tada, da kažem slovolik za font mi ne pada na pamet.

Pritom je apsolutni nonsens reći da je jezik siromašniji jer preuzima strane reči, ja mislim da je bogatiji zbog toga. I još jedna stvar, reče jednom neko pametan, a ja zapamtio, jezik je živa stvar.

[Miki]

Драги, "Луди Псићу", ја баш о овоме и разглабам - хоћу да смислимо неке "нерогобатне" речи, где има смисла то радити, а протерати оне типа: бестселер (пошто сам видео да се продају и бесцелери, те сматрам да би то требало једначити по звучности некако и раздвојено писати, па да испадне без целер(а), јер целер ионако не волим, а књиге више волим у форми купуса - кад их раскупусам, па приставим и зимницу, је л' те?  ), шоп, фастфуд, плејоф (што чух тек кад се почело са приказивањем америчке кошарке на нашим каналима), брејк,  адвертајзинг и такве будалаштине, како имамо најпродаванију (књигу), продавницу, брзу храну, разигравање, станка (пауза ако баш хоћете), рекламирање (мађарска, али одомаћена), да не наводим даље.

Требало би донети закон против употребе оваквих речи, где сасвим јасно постоје наше речи, а казнити по џепу оне који их користе, па да ви'ш посо̑̑!

[Ђорђе Божовић]

Upravo je takvo opšte pravilo koje preporučuju i merodavni lingvisti — tamo gde postoji odomaćen prevod ili naša reč, valja je upotrebljavati umesto strane; ali tamo gde se strana reč ili izraz već dovoljno ustalila, nije preporučljivo na silu popravljati situaciju u jeziku.

Ako su govornici privatili stranu reč font, a jesu, i ona je veoma odomaćena, besmisleno je izmišljati novu reč domaćeg porekla za to. Pošto pak postoje odomaćeni izrazi brza hrana i drugi, ne treba upotrebljavati strani izraz fast fud.

Ali to se nije dogodilo zato što je neko propisao da se koristi prevod brza hrana, nego zato što se samo po sebi tako spontano desilo u jeziku. Tako se desilo i da su font i drugi izrazi prihvaćeni u neprevedenom obliku, pa je suludo na silu ih ispravljati u novotvorene oblike.

Jer, jezik nije skup zakona i pravila nego živa tvar koju ne određuje dekret nego sam uzus kod govornikâ. Ne može se narediti da se sve strane reči i izrazi obavezno prevode, niti da se obavezno usvajaju, nego se oslikava onakvo stanje kakvo već spontano postoji u jeziku.

Stoga tvoje poređenje, Miroslave, ne stoji. Nisu isto font sa slovolikom i brza hrana sa fast fudom ili šop sa prodavnicom i advertajzing sa reklamiranjem. I sâm primećuješ kako je i reklama „mađarska, ali odomaćena“ reč, i ne pokušavaš da pronađeš domaću zamenu za nju (a moglo bi, oglas recimo) — a isto tako je i reč font engleska, ali odomaćena. U tome je poenta (tačka?) čitave priče.

O zauzdavanju jezika i književnosti u zakonske okvire, međutim, imam sasvim drugojačije mišljenje za koje ovde verovatno nije mesto.

[Miki]

Поента, по сто први пут , јесте да пресретнемо - зауставимо стране речи на граници (међи) са изласком из страног а уласком у наш језик, добро их претресемо, пропитамо, оцаринимо и одмеримо, па ако је све у реду, немамо одговарајућу замену, добро дошла!

Нажалост граничари - цариници су код нас посебна врста ленчуга!

Иначе оглашавање уместо рекламирања и адвертајзинга врло често срећем у медијима, и не знам како ми није пало на памет, али ето одличног примера смене домаћом стране речи.

[Ђорђе Божовић]

Stvar je u tome što „graničari“ ne postoje.

Reči ne prolaze kroz carinu kada ulaze iz jednog jezika u drugi i ne postoji jedna grupa namršenih ljudi koja bi rekla: „Čekaj da mi to vidimo je li u redu i ima li zamenu!“

To se tako ne događa, nego spontano od strane samih govornika i pisaca. Čitava „široka narodna masa“ koja se koristi jezikom određuje šta je ustaljeno i ima li zamene a ne nekakav dekret ili neko veće namrgođenih akademika.

Ne može se narodu kazati: „Od danas više ne govorite font, jer mi smo videli da se ta reč može zameniti rečju slovolik, koja nema drugih značenja i uklapa se u ovu upotrebu, pa se nadalje samo ona ima upotrebljavati. (Žalbe uručiti veću za strane reči u roku od 24 sata po objavljivanju dekreta.)“

Ne, narod je već prihvatio reč font i tu nema arbitraže i carine. Jezik ne funkcioniše tako. Jezik funkcioniše spontano i na širokoj narodnoj i književnoj razini. Ako postoji potreba da neka strana reč uđe u naš jezik, ona se ne može presresti i zaustaviti na granici, niti iko ima pravo da pretresa, propituje, ocarini i odmerava da li će se neka reč odomaćiti ili neće. Ako se sama odomaći, onda je odomaćena, a ne ako neko kaže da može da prođe.

[Miki]

Фонт па фонт! Претходни мој одговор је имао шаљиви карактер (особине), иако је састављен без смешака (смајлија), и мислим да би то требало бити јасно, а ако је одговор на питање свиђа ли вам се 'словолик' - јасно је, не свиђа се.

Декрете (указе) нисам ни помињао, а граничари је управо онај слој људи, који треба да обликује (формира) језик, значи: писци, академици, и на првом месту штампани и електронски медији, (јер се књиге слабо у нас читају, док новине спадају у јутарњи обред (ритуал)), а управо се код њих и среће оволики број израза (термина), који потом прелази на/у широке народне масе, што оне олако прихватају. Да реч фонт, и не само она, бејаше била пресретнута на граници од оних горенаведених, не бисмо ни водили расправу да ли је словолик значења фонт, и сви би тако и говорили; не спорећи да је већ ушла у језик. Не знам говорим ли ја неким абориџинским наречјем, па нико не схвата или неће да схвати да се залажем за проналажење И домаћих речи онде где ЈЕСТЕ могуће, а ако постоји неопходност, хир, воља, жеља, задржати и страну реч, или ако НИЈЕ могуће, транскрибовати страну реч и прилагодити је употреби у српском.

Намерно сам наводио примере истозначећих страних и домаћих речи у заградама, како бих указао на то, да и није тако тешко и страшно смислити једнозначну заменицу, уз задржавање и стране речи, што би био ПРАВИ ПРИМЕР БОГАТСТВА РЕЧНИКА.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Преводи и превођење > Тема: Downloadable