Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
02.13 ч. 22.09.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Preporučiti izvorno pisanje u latiničnim tekstovima  (Прочитано 28122 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« у: 23.59 ч. 13.02.2008. »

Postoje li dobri razlozi zašto se u latiničnim tekstovima ne bi moglo preporučiti izvorno pisanje imena, a nakon nekog prelaznog perioda učiniti obaveznim, kao što je uobičajeno u jezicima koji se služe latinicom? Iako je izvorno pisanje teoretski dozvoljeno, u praksi to ne viđam mnogo, a sigurno mi smeta kada vidim nakaradne transkripcije npr. u DVD titlovima, koji se skoro isključivo pišu latinicom, a znam da je svakako moglo i bez toga. Koliko bi se pravopisnih grešaka spriječilo kada bismo koristili izvorno pisanje tamo gdje transkripcija nije potrebna?

Jedan svakodnevni problem koji mi pada na pamet jeste jednostavno preslovljavanje između ćirilice i latinice, ali ako sa malo dodatnog napora možemo učiniti da latinični tekst izgleda običnije, zašto da ne? Tamo gdje je potrebno automatsko preslovljavanje možemo napraviti izuzetak. Učenje adaptiranog izgovora takođe bi bilo otežano, ali sa druge strane, ako stvarno hoćemo da ga naučimo, onda nam nije dovoljna transkripcija, već nam treba Prćićeva notacija.



Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #1 у: 11.30 ч. 14.02.2008. »

Цитирано: Stoundar
Postoje li dobri razlozi zašto se u latiničnim tekstovima ne bi moglo preporučiti izvorno pisanje imena, a nakon nekog prelaznog perioda učiniti obaveznim, kao što je uobičajeno u jezicima koji se služe latinicom?

Хм, „добри“ разлози су ствар личне процене :) Ја сам своје, невезано за писмо, навео овде: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1804.msg15372#msg15372 Међутим, и кад бих сматрао да је изворно писање права ствар, не бих рекао да је некаква званична препорука потребна, јер...

Цитат
Iako je izvorno pisanje teoretski dozvoljeno, u praksi to ne viđam mnogo [...]

Колико се мени чини, ово важи само у добро уходаним инертним предузећима, као што су заиста професионално титловање за широк круг гледалаца, традиционална штампа... заправо, не знам где још :)

С друге стране, авангардни медији се све више, готово у потпуности пребацују на квазиизворно писање. И то не само за техничка писанија, већ и она намењена разноврсној публици. Не пролазе ми модерни српски часописи кроз руке, али добар показатељ ове тежње су све области осим вести (као традиционалног извора) на Б92 — мода, живот, култура, aутомобили, пословање... Штавише, не само имена, већ се и заједничке именице све више пишу у изворном облику, опет како је углавном прихваћено у другим латиничким језицима.

Тако да, конзервативна списанија ће ово пре или касније испратити, и српски ће заиста стати у линију са традиционалним латиничким језицима — са званичном препоруком или без ње.

Цитат
[...] Koliko bi se pravopisnih grešaka spriječilo kada bismo koristili izvorno pisanje tamo gdje transkripcija nije potrebna?

Ја алфабетско писмо доживљавам искључиво као бележник усменог говора, уз додатна правила (нпр. велика слова...) корисна услед чињенице да тексту недостају невербални делови комуникације и стварновременски одзив.

У том смислу, писање у изворном облику не доживљавам као „спречавање грешака“, већ забашуривање главног проблема, незнања како најбоље изговорити страну реч на српском. Лично радије волим да будем исправљен него да се уљуљкујем у незнању, што се много пута до сада и догодило захваљујући томе што не пропуштам да пишем транскрибовано.

Цитат
Učenje adaptiranog izgovora takođe bi bilo otežano, ali sa druge strane, ako stvarno hoćemo da ga naučimo, onda nam nije dovoljna transkripcija, već nam treba Prćićeva notacija.

Односно ради акцентовања? То је дежуран проблем у српском и било ком другом језику за непознате речи, било домаће или стране, било да пишемо изворно или транскрибовано, те не видим зашто би се као аргумент уплитао у причу о транскрипцији.
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #2 у: 12.47 ч. 14.02.2008. »

У том смислу, писање у изворном облику не доживљавам као „спречавање грешака“, већ забашуривање главног проблема, незнања како најбоље изговорити страну реч на српском. Лично радије волим да будем исправљен него да се уљуљкујем у незнању, што се много пута до сада и догодило захваљујући томе што не пропуштам да пишем транскрибовано.

Браво, Чаславе.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #3 у: 18.09 ч. 14.02.2008. »

Колико се мени чини, ово важи само у добро уходаним инертним предузећима, као што су заиста професионално титловање за широк круг гледалаца, традиционална штампа... заправо, не знам где још Smiley

Ali ovo su ipak najbitniji korisnici standardnog jezika, tako da ne možemo reći da su u pitanju samo oni. Ne govorim o specifičnim upotrebama za jezik kakve postoje i u engleskom (npr. marketing ili sleng, što i nije briga ovih foruma), već o sasvim svakodnevnim kontekstima kao što su novinarstvo i televizija. Primjer: obični prevod neke knjige sa engleskog, recimo prevod romana Isaaca Asimova.

Тако да, конзервативна списанија ће ово пре или касније испратити, и српски ће заиста стати у линију са традиционалним латиничким језицима — са званичном препоруком или без ње.

Zvanična preporuka je ipak bitna ako utiče na pomenute korisnike jezika, a znamo da utiče.

У том смислу, писање у изворном облику не доживљавам као „спречавање грешака“, већ забашуривање главног проблема, незнања како најбоље изговорити страну реч на српском. Лично радије волим да будем исправљен него да се уљуљкујем у незнању, што се много пута до сада и догодило захваљујући томе што не пропуштам да пишем транскрибовано.

Transkripcija ne zavisi od poznavanja izgovora, već od korišćenja Pravopisa ili Prćićevog rječnika (u slučaju engleskog jezika) ili od ispravnog sprovođenja transkripcionih pravila, koja mogu biti izuzetno složena, pogotovo kada je u pitanju engleski. S obzirom da čitaocima latiničnog teksta uopšte nije bitno da li je nešto zapisano izvorno ili ne, upotreba transkripcije predstavlja dodatan napor i dodatan izvor grešaka, pogotovo ako je riječ o tekstovima kao što su naučnofantastični romani, u kojima je izgovor često nejasan, a i da poznajemo originalni izgovor na osnovu filma po romanu, često neće biti zapisan u nekom od engleskih izgovornih rječnika. S obzirom na mnoge pogrešne transkripcije koje sam našao u latiničnim tekstovima, izgleda da se ne poštuje pravopisno pravilo po kojem se u takvim slučajevima imena moraju ostaviti u izvornom obliku, jer svako misli da zna kako treba. Čitaoci nas svakako neće ispraviti, nego će preuzeti pogrešne transkripcije, tako da je konačni rezultat nepotrebno širenje pogrešnih informacija. Ako neko lično ima problema sa transkripcijom, ne treba da ih pokazuje javnosti bez potrebe.

Односно ради акцентовања? То је дежуран проблем у српском и било ком другом језику за непознате речи, било домаће или стране, било да пишемо изворно или транскрибовано, те не видим зашто би се као аргумент уплитао у причу о транскрипцији.

U ovom slučaju bilo bi teže jer transkripcija ne bi bila toliko rasprostranjena, ali već sam rekao da je taj problem nezavisan od poznavanja transkripcije.
« Задњи пут промењено: 23.02 ч. 14.02.2008. од Stoundar » Сачувана
Sillypuppie
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 128


« Одговор #4 у: 19.34 ч. 14.02.2008. »

uaa transkripcija  Grin

meni i dalje nije jasno čemu to služi, a još i ne radi.

Ako nešto je nešto napisano u originalu onda ima bar jednu ispravnu i korektnu stvar - zapis. Kako će neko to da izgovori zavisi od mnogo drugih stvari, al je bar tačno napisano.

Sa druge strane ako je nešto transkribovano, onda to u startu nije tačno, odnosno nekim sumljivim metodama se došlo do novog izgovora (koji takođe podleže pod akcente i sve ostalo) i koji uglavnom nema veze sa originalom upravo zbog nepostojanja raznih glasova u našem jeziku - pa transkribovane reči nemaju ništa ispravno i pogrešno se izgovaraju i pogrešno pišu.

+ što me je zabunilo na jednoj temi, radilo se o izgovoru Peugeot, zašta sam ja bio ubeđen da je Pužo (pa isapde da je to engleski, što je moguće), al je na nekoj drugoj temi korišćen engleski izgovor iako reč nije bila na engleskom. Tako da tr. dovodi do zabune očigledno i one koji se time bave (ne mislim na sebe, već na one koji su me zbunili)

Kako ćete transkribovati Michelin - Mišlen, Mičelin, Mišelin (ja ga i dan danas izgovaram Mišelin)

ono zbog čega sam ja protiv transkripcije je fakat da mi tr. izgleda kao pravilo koje postoji samo da bi imali neko pravilo - ne vidim korist od tog pravila, naročito ako je u pitanju latinica.

Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #5 у: 21.21 ч. 14.02.2008. »

Цитирано: Stoundar
[...] upotreba transkripcije predstavlja dodatan napor i dodatan izvor grešaka, pogotovo ako je riječ o tekstovima kao što su naučnofantastični romani [...]

Онога тренутка кад видим први научнофантастични роман преведен на српски са именима остављеним у квазиизворном облику, има да одлепим. Искрено се надам да ће се то збити тек у последњем чину нестанка транскрипција.

Него, мало практично. Ево једног колажа са, надам се, довољно контекста:

Цитат
To: Captain Tatiana (Tanya) Orlova, Commander. Spacecraft Cosmonaut Alexei Leonov (UNCOS Registration 08/342).

From: National Council on Astronautics, Pennsylvania Avenue, Washington; Commission on Outer Space, USSR Academy of Science, Korolyev Prospect, Moscow
[...]

The crew of Spacecraft Alexei Leonov will consist of:

Captain Tatiana Orlova (Engineering-Propulsion)

Dr Vasili Orlov (Navigation-Astronomy)

Dr Maxim Brailovsky (Engineering-Structures)

Dr Alexander Kovalev (Engineering-Communications)
[...]

Walter Curnow, the systems specialist who would have the formidable job of getting Discovery operational again, was a more difficult matter. He was a large, husky man [...] reminded Floyd of the Russian colleagues he would soon be joining. They had been up in orbit for days, engaged in their final checks.
[...]

Checking Discovery's propellerlike spin was perhaps the most critical step in getting the ship under control. Sasha Kovalev compared Curnow and Brailovsky to Don Quixote and Sancho Panza, and expressed the hope that their windmill-tilting expedition would end more successfully.

Питање, наравно, како бисте ово тачно свалили „без“ транскрипција? :)
Сачувана
Sillypuppie
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 128


« Одговор #6 у: 22.33 ч. 14.02.2008. »

?
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #7 у: 22.33 ч. 14.02.2008. »

Primjer nije relevantan. Moj prijedlog, naime da se napravi minimalna izmjena i preporuči izvorno pisanje u latiničnim tekstovima, umjesto da se po izboru koristi ili izvorno pisanje ili transkripcija, ne zahtijeva da se mijenja način na koji se ono i sada implementira, što uključuje i upotrebu transkripcije za imena iz jezika u kojima se ne koristi latinica, za ukorijenjene nazive gradova, itd. (Treba li svaki jezik imati svoju verziju latinične transkripcije ćiriličnih imena je druga tema, o kojoj nećemo ovdje.) Takođe nisam rekao da se u naučnofantastičnim romanima koriste isključivo izmišljena imena, već da je to samo jedan primjer literature u kojoj takva imena nalazimo.

Previše se značaja daje poznavanju izgovora — dok čitamo, izgovor nam ne treba, a kada razgovaramo s nekim o knjizi, vjerovatno ćemo napraviti više grešaka u odnosu na standardni jezik nego što je pogrešan izgovor nekog imena. Ispravan izgovor najvažniji je u javnim medijima, a nadajmo se da se govornici u njima trude da imena adaptiraju kako treba, dakle po Prćiću u slučaju engleskog jezika, a po Pravopisu kada je riječ o ostalim jezicima. S obzirom na situaciju u drugim jezicima u kojima se koristi latinica, jasno je da je prva i osnovna svrha transkripcije imena pisanje ćirilicom, a da je sve ostalo na drugom mjestu.
« Задњи пут промењено: 23.03 ч. 14.02.2008. од Stoundar » Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #8 у: 23.29 ч. 14.02.2008. »

Цитирано: Stoundar
Primjer nije relevantan. Moj prijedlog, [...] ne zahtijeva da se mijenja način na koji se ono i sada implementira, što uključuje i upotrebu transkripcije za imena iz jezika u kojima se ne koristi latinica, za ukorijenjene nazive gradova, itd.

Ако те разумем, за наведени пример ово значи: „Discovery“, Curnow, Floyd, али „Aleksej Leonov“, Tanja Orlova, Saša Kovaljev? А Кихот и Панса? :)

Цитирано: Stoundar
[...] Takođe nisam rekao da se u naučnofantastičnim romanima koriste isključivo izmišljena imena, već da je to samo jedan primjer literature u kojoj takva imena nalazimo.

Цар Клеон I, Четер Хамин, Југо Амарил, чија су изворна имена, је ли, на стандардном галактичком?

А шта следује Толкиновим ликовима? Хоћемо ли имена вилењака писати на енглеском или латиничком запису квеније?

Ко ће то да одлучује, и којим аршином?

Цитат
Previše se značaja daje poznavanju izgovora — dok čitamo, izgovor nam ne treba [...]

Али нам треба изворни писани облик, који може бити не знамо да прочитамо, али за који ћемо у сваком случају сами у глави успоставити неки произвољан изговор?

Обрнимо, која је тачно сврха остављања имена у изворном облику? Ако већ није битно да га изговарамо како је најбоље.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #9 у: 23.35 ч. 14.02.2008. »

Znam da je ovo uzasan oftopik, ali moram da se odusevim koliko se Caslavov knjizevni ukus poklapa s mojim. Grin Grin Grin Izvinjavam se na smetnji, samo nastavite. Smiley
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #10 у: 23.54 ч. 14.02.2008. »

А шта следује Толкиновим ликовима? Хоћемо ли имена вилењака писати на енглеском или латиничком запису квеније?

Лепо што си их поменуо. Ја сам раније проучавао Толкинове виловњачке језике, и познато ми је како се изворни, дакле виловњачки, изговор именâ његових ликова често не подудара са енглеским, но иако нисам сасвим упознат с преводима Толкина на наш језик, прилично сам сигуран да се углавном употребљава транскрипција са енглеског а не квендијског. А ја баш мислим да би се требало послужити изворним изговором који је замислио Толкин, макар он и био вештачки. (И есперанто је вештачки језик, па иако је доста познатији, ипак није нимало вреднији од квеније или синдарина.) Тако, Celeborn није Селеборн, како и већина англофона изговара ово име, него Келеборн, јер квенијско C у превођењу на латиничко писмо увек означава глас К, а Gandalf се, написано рунама, заправо изговара — Гандалв!

Питам се хоће ли неко алтернативно издање „Правописа“ садржавати и табеле за транскрипцију са Толкинових језика на српски? Cheesy

Но, то је друга тема.
Сачувана
Sillypuppie
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 128


« Одговор #11 у: 00.38 ч. 15.02.2008. »

Цитат
А шта следује Толкиновим ликовима? Хоћемо ли имена вилењака писати на енглеском или латиничком запису квеније?

Na originalnom jeziku na kojem je knjiga pisana, zar je to problem, odatle se i transkripcija vadi

Bilo koje pitanje koje se postavi kao preoblem za netranskribovae reči važi i za transkribovane, uz to su transkribovane izmišljene
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #12 у: 10.07 ч. 15.02.2008. »

Opet, nedoumice u vezi sa implementacijom izvornog pisanja u praksi nisu relevantne za ovu temu, jer za njih već odavno postoje odgovori, s obzirom da je izvorno pisanje i sada dozvoljeno i to sa pomenutim ograničenjima kada je riječ o jezicima u kojima se se ne koristi latinica, itd. Odgovore u vezi sa prevodima Tolkiena ili Asimova možete dobiti na forumu o prevođenju, dok odgovore u vezi sa implementacijom izvornog pisanja možete dobiti na forumu o Pravopisu.

Pitanje je kakav bi efekat imala preporuka da se transkripcija ne koristi u latiničnim tekstovima tamo gdje nije potrebna, umjesto da se i dalje po izboru koristi ili transkripcija ili izvorno pisanje — da li bi se stvorilo više problema nego što bi se riješilo, ili obrnuto, i zašto?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #13 у: 13.21 ч. 15.02.2008. »

Transkripcija i postoji prvenstveno zbog ćirilice. Ali mislim da nije neophodno ograničavati je samo na nju.

Mnogi ljudi koji pišu latinicom nemaju nameru da pišu ime Šekspira, Vašingtona, Njujorka izvorno. Njima ostaje mogućnost da se, kao i u ćirilici, koriste transkribovanim zapisom. Onim pak ljudima koji upotrebljavaju latinicu i stalo im je do izvorne grafije, „Pravopis“ takođe daje mogućnost da pišu i po svojoj volji.

Dva pisma su danas jednostavno toliko obeprisutna da sve vreme ravnopravno gledamo i ćiriličke i latiničke naslove na televiziji, popunjavamo i ćiriličke i latiničke formulare, čitamo i ćiriličke i latiničke knjige, časopise i udžbenike, i to u tolikoj meri da u mnogim slučajima naše oko i ne primeti kad pređe s jednog pisma na drugo. Svako slovo, reč i rečenica na srpskom jeziku mogu se istovetno zabeležiti obama pismima. Sve što je na ćirilici moglo bi biti i na latinici, i to u istovetnom tridesetoslovnom obliku (na stranu latinički digrami), i obratno, a da našoj mogućnosti čitanja zapisa na maternjem jeziku to nimalo ne zasmeta. Zato je besmisleno striktno uvoditi različite oblike nekih reči u jednom odnosno drugom pismu. Mogućnost pisanja u izvornoj grafiji ostaje, ali neophodna je i mogućnost beleženja tih reči i latinicom onako kako je i u ćirilici.

I sve dok se u ćirilici ne budemo koristili izvornim pisanjem stranih reči, a to je malo verovatno, ili dok ne budemo možda sasvim prešli na latinicu, transkripcija će uvek ostati kao ne najbolje, ali najmanje loše rešenje, i to u obama pismima. Inače, što se samog pravopisa tiče, mislim da bi samo izvorno pisanje u latinici bilo učinkovitije, ali takav propis bi se teško mogao ukoreniti među narodom, kao što sam iznad pokušavao da objasnim.

Jedino stručnjaci iz nekih oblasti (računarstvo) insistiraju na izvornom pisanju; prostom svetu ono nije neophodno, čak možda ni potrebno.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #14 у: 17.11 ч. 15.02.2008. »

Цитирано: Stoundar
(Treba li svaki jezik imati svoju verziju latiničke transkripcije ćiriličnih imena je druga tema, o kojoj nećemo ovdje.)

Треба ли не бих рекао да је уопште тема, већ тема само може бити чију ћемо транскрипцију користити, своју или нечију туђу.

На пример, данас ми прође кроз руке последњи број „Флугревија“, тиражног немачког часописа о ваздухопловству. И у њему само могао да видим овако (енглески у загради): Berijew (Beriev), Iljuschin (Ilyshin), Mikojan (Mikoyan), Aviadwigatel (Aviadvigatel), Solowjew (Solovyev), Wimpel (Vympel), итд. Такође сам, међутим, могао да видим и Aviadvigatel, са v уместо w — типичан пример колебања до којег долази кад су извори разни, а транскрипција ђене-ђене.

Значи, можемо да бирамо хоћемо ли сопствену транскрипцију, или енглеску, немачку, француску, ..., литванску, исландску. Притом, како год да се одлучимо, морамо пазити одакле заиста реч долази, да не бисмо имали салату различитих транскрипција.

А ако бисмо о „заједничким“ транскрипцијама, онда прво треба сести за сто са Енглезима, Французима, Немцима... тако да, слажем се, не да је друга тема, него није ни за овај форум :)

Цитирано: Sillypuppie
Na originalnom jeziku na kojem je knjiga pisana, zar je to problem, odatle se i transkripcija vadi

...докле год је тај језик енглески. Понављам се, али сам тражиш: шта ћемо са немачким, француским, (знаш већ која следе :), именима и њиховим специјалним латиничким словцима? Kaurismäki, Erdoğan, Ibáñez — шишати и сецкати одокативно, ко̑ што се чини у традиционалним латиничким језицима? А шта са пољским и чешким, чијих нешто слова имамо — шишамо све, или само по неопходности? :)

Питам се, по чему је запис који нити одговара изворном нити наводи на најближи изговор, мање лош од оног који такође не одговара изворном, али макар даје приближан изговор, и то такав који ће сви једнако тумачити?

(Овај, кад већ споменух, Erdoğan -> Ердоган је погрешно, зар не? Турско ğ само продужава претходећи самогласник, ИПА каже ɛrdɔːɑn, значи ли то да би ваљана транскрипција била Ердоан? Неки Турци овде ми се фино одсмејуљише кад сам једног што се пише Çağatay, од чега ја мени на папиру остало било само Cagatay, ословио са Кагатај место Чатај :)

Цитирано: Stoundar
[...] S obzirom na situaciju u ostalim jezicima, jasno je da je prva i osnovna svrha transkripcije imena pisanje ćirilicom, a da je sve ostalo na drugom mjestu.

Ја не бих тако олако мешао узрок и последице. Експериментално опажање које наводиш, само указује на узрок: машили смо транскрипције јер нам је писмо било довољно различито да не трпи квазиизворне записе.

Последица, међутим, јесте модерно (као временска одредница) и, бар до пре деценију и по, добро усвојено правописно правило. Које само доводи до логичног закључка и темељите изведбе оно што се и тако дешава у латиничким језицима, као што сам навео горе у примеру са „Флугревијем“, уместо хоћу-нећу од-случаја-до-случаја одокативности.

Следи мала лична анализа:

Изворно записивање имена у латиничким језицима вуче још с почетака њихових писмености, како су се уобличавали у средњовековној црквено-латинској сфери, где се писана имена класичних учењака и светаца нису баш имала доводити у питање :) Образац који се затим наставио како је ко културно предњачио испред осталих, те имена великана из тих језика такође није било упутно „вулгаризовати“. Дуго беше, чини ми се још увек и у 18. веку, да су учењаци поред свог народског имали и „латинско“ име.

Насупрот томе, Византија, која нам је углавила корене ћирилице, брзо се низ Босфор и Дарданеле придружила Атлантиди, а њихови се ђачићи расули свак на своју страну и са својом муком, без неких културних узвишености које је требало пратити („101 начин за пресретање три товара блага“, с прилогом „Избор плугова за диверзантско орање“). Тако да је почетком и током 19. века, када се упореди са западним језицима, био добар лингвистички вакуум, спреман да усисава нове изуме без историјског багажа. Зато нам такође данас на памет не пада да пишемо квазиизворно страна ћириличка имена кад пишемо ћирилицом.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!