У књишком стилу, за разлику од говорног језика, обично се употребљава само реч „час“, али Одбор за стандардизацију српског језика препоручује да је боље казати „сат“ за јединицу времена која је двадесет четврти део дана (јер пита се и „колико је сати“), а „час“ чувати за она додатна значења која ова реч има, а међу којима су тренутак времена (као у прилогу „зачас“) и школски час. У овоме другом значењу се, међутим, посебно у западнијим крајевима, употребљава и реч „сат“. Ипак, „час“ је јако уобичајен за казивање времена после поднева када се користе називи сати већи од дванаест („сада је 17 часова“ и сл.).
Мислим да то нема везе (много) са тиме које је доба дана. Многи ће, који посежу за бирократским склоповима, рећи:
Дошао сам у јутрос у 10 часова. Чињеница је да ће ти исти рећи да су стигли у 17 часова, али не и да су стигли у 5 часова (ако је у питању поподне у 5).
То јесте уобичајено, али не баш препоручено од стране неких лингвиста (с којима се ја слажем
). Опет Клајн. У поглављу VII, у тачкама 3.в и 19, Српског језичког приручника, Клајн пише о томе:
"Поменимо и одлуку Радио-телевизије Београд, донету 1984. године да се у најавама тачног времена реч час замени речју сат. Та новост је схваћена као наметање једног кроатизма и изазвала је бурне реакције у београдској јавности, мада су лингвисти објашњавали да је основни аргумент за промену био у томе што је сат
и у српском свакодневном говору обичнија реч." (болд мој)
"...та промена је изазвала жестоке протесте појединих београдских интелектуалаца у штампи ―
иако је сигурно да ни ти интелектуалци никога не питају Колико је часова? него Колико је сати? [/i]и да не би рекли
Чекам те већ часовима или
Вратићу се за час и по! Због свега овога, конференцијашки језик представља бољку којом ће нормативни лингвисти морати да се позабаве много озбиљније..." (болд такође мој)
А ја додајем, да је напросто природније, мање вештачки и намештено, рећи
Видимо се у толико и толико сати, зар не?
Што се тиче питања с почетка у вези са школским сатом, ту је напросто у питању варијантна употреба исте именице. Хрвати кажу
Идем на сат математике, у Босни (оној, овој и Републици Српској) такође. У Босни стога што су тамо одвајкада биле присутне обе варијанте, па зависи како се која
примила. Дакле, пùтāчу с почетка: Људима у Србији, поготово млађим генерацијама, није много позната употреба именице сат у том значењу, али далеко од тога да је погрешна, само је неуобичајена за ово поднебље, и већина ће
помислити да је погрешна.