Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
18.08 ч. 11.12.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: стан  (Прочитано 18842 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Miki
Гост
« у: 00.25 ч. 24.02.2008. »

Нешто ме копка да ли је реч стан можда турског порекла?

На то ме наводи назив за велики број држава, које се на турском завршавају на -стан, укључујући и Србију - Sirbistan, или такво што, у смислу становиште, дом (у конкретном случају Срба), како ја то схватам.

Може ли ово неко да провери?
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #1 у: 12.19 ч. 24.02.2008. »

Имам турско-српски/српско-турски речник пред собом. Реч стан није у њему. А српска реч стан се на турски преводи сасвим другим речима, да их не цитирам. Не знам шта стан значи као суфикс.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #2 у: 12.32 ч. 24.02.2008. »

И ја сам дуго тражио по доступним речницима на интернету, што немачко-турских, што енглеско-турских (нисам пронашао ниједан српско-турски) и нисам пронашао изједначавање та два појма, тј. стан (Wohnung, Behausung, Unterkuft (н.), condominium, flat, apartment (eн.)) бива превођено сасвим другачије на турски.

Него, и друге земље (махом муслиманске) имају то -стан; Туркменистан, Авганистан, Таџикистан... те ми се зато, вероватно учинило, да има неке везе са насеобином, домом, ових народа у смислу настањивања.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #3 у: 14.13 ч. 24.02.2008. »

Нешто ме копка да ли је реч стан можда турског порекла?

На то ме наводи назив за велики број држава, које се на турском завршавају на -стан, укључујући и Србију - Sirbistan, или такво што, у смислу становиште, дом (у конкретном случају Срба), како ја то схватам.

Може ли ово неко да провери?


Ја бих рекао да је реч српска.

Стан, становати, установити, стани, стално, Станко, Станислав-а, Стана, Станоје, Станојка...

Питање је откуд она тамо, тј. на местима које си поменуо.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #4 у: 14.43 ч. 24.02.2008. »

Цитат
Ја бих рекао да је реч српска.

Стан, становати, установити, стани, стално, Станко, Станислав-а, Стана, Станоје, Станојка...

Питање је откуд она тамо, тј. на местима које си поменуо.

Врло вероватно, могуће, суфикс -стан значи нешто друго, само не знам шта, јер га као таквог нема у оном речницима доступном на интернету.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #5 у: 14.59 ч. 24.02.2008. »

Суфикс -стан имаш у српским речима као што су радостан, жалостан, ревностан...
Не могу да се сетим још неке.
Очигледно у српском језику се суфиксом -стан прави придев.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #6 у: 15.06 ч. 24.02.2008. »

Ne, tu nije sufiks -stan nego -an (-ni, -na, -no itd.) koji je dodat na imenice koje se završavaju na -ost (radost, žalost, revnost).
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #7 у: 15.23 ч. 24.02.2008. »

У праву си. Ово што кажеш уклапа се.
Да ли би од именице жал (не, жалост) могао да се направи придев жалостан (не, жалан) коришћењем суфикса стан?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #8 у: 15.34 ч. 24.02.2008. »

У праву си. Ово што кажеш уклапа се.
Да ли би од именице жал (не, жалост) могао да се направи придев жалостан (не, жалан) коришћењем суфикса стан?

-стан није суфикс, већ -ан (у конкретном случају и само је један од многих којима се граде придеви у српском језику, рецимо: -ав (балав), -ив (марљив), -ен (омиљен), -ар (добар)...).

Ne, tu nije sufiks -stan nego -an (-ni, -na, -no itd.) koji je dodat na imenice koje se završavaju na -ost (radost, žalost, revnost).


Жал = туговање, жалост = туга, жалан - онај кога треба жалити, жалостан = тужан (барем мени).

Можда је -стан суфикс у оним поменутим речима, то не знам, па зато и покренух тему, јер можда неко зна.
« Задњи пут промењено: 15.47 ч. 24.02.2008. од Мирослав » Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #9 у: 04.36 ч. 02.04.2008. »

Вероватно потиче од санскритског "ста" што значи стати. Може се успоставити логика са свиме горе наведеним, турским, персијским и српским, претпостављјући да је ста заједнички корен.
У српском, станиште за животиње - за људе стан, као место на коме су се зауставили у миграцијама да надаље живе. Исто тако би могли да тумачимо и тај суфикс за творење назива држава, место на коме је народ зауставио своје миграције и утврдио стално станиште.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #10 у: 14.04 ч. 02.04.2008. »

Морам рећи, Уроше, да од Тебе долазе врло занимљива тумачења, као што је и ово. Има логике у свему што си овде навео. Био ми је с почетка „сумњив“ тај суфикс -стан, те ово сад прави занимљиву паралелу са санксритским — ова реч се код нас развила, претпостављам, у глагол стати, а са друге стране именицу стан, од које је, опет претпоставка, произашло „становати“, даљом изведбом становање, становиште, самостан, итд., и изведене глаголе настанити (се), и др.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #11 у: 23.40 ч. 02.04.2008. »

Mislim da „stati“ i „stan(ovati)“ nemaju isti koren niti išta zajedničko.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #12 у: 00.02 ч. 03.04.2008. »

Врло је могуће и то. Урош је изнео једно мишљење, које се истиче својом занимљивошћу, те је било за очекивати извући неке закључке, које сам ја извукао. Да би се (не)тачност свега овога проверила потребно је дубље заћи у етимологију ових речи.
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #13 у: 01.48 ч. 03.04.2008. »

Добро, ја зато и користим речи можда, може, претпостављам...  Wink

Нисам ништа са сигурношћу изнео, мада је ипак стан основа глагола стати, зар не? Што рече Мирослав, не бих ништа ни одбацивао олако, ни потврђивао без дубље анализе или неких нових аргумената.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #14 у: 01.59 ч. 03.04.2008. »

И то је врло могуће (да је основа глагола стати — стан). Заповедни начин је: стани(те), а мења се по личним облицима као: станем, станеш, стане, станемо, станете, стану. Трпни облик не постоји јер је реч о непрелазном глаголу.

Мора се све ово ипак доказати, свакако су само претпоставке.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 02.10 ч. 03.04.2008. »

Tvorbena osnova glagola „stati“ jeste st- (st-a-ti). Gramatičke osnove glagola „stati“ jesu sta-, infinitivna (sta-ti), i stane-, prezentska (stane-mo).

Tvorbena i gramatička osnova imenice „stan“ jeste stan- (stan-ø).
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #16 у: 02.18 ч. 03.04.2008. »

Могли бисмо можда рећи да ово ста(ти) потиче из санскритског, а вероватно слична основа ових речи у српском језику наводи на тумачење које смо изводили Урош и ја.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #17 у: 02.30 ч. 03.04.2008. »

Ovo sta- jeste infinitivna osnova glagola, koja „potiče“ od oblika „stati“, dakle dobijena je odbijanjem infinitivnog nastavka -ti od oblika infinitiva. Sumnjam da ovaj gramatički proces dobijanja infinitivne osnove (koja, uzgred budi rečeno, nema nikojeg značenja niti može biti samostalna) ima veze sa sanskritom. No opet, naš i sanskritski glagol mogu imati isti praindoevropski koren — to nije isključeno, ali ja o tome ne mogu govoriti jer se u te stvarčice ne razumem.

S druge strane, sličnost nikako ne znači istost. „Stan“ i „sta“ jeste slično, ali uopšte nije zbog toga i isto. Upravo, stanovište sa kojega Uroš i ti polazite prilikom davanja etimologije nije opravdano. Ne može se pretpostavka o poreklu dveju reči graditi na opservaciji puke sličnosti bilo između njih bilo između njihovih značenja. Mada takvo polažište katkad i može dati ispravnu pretpostavku, na tome treba zahvaliti jedino čistoj koincidenciji, jer takav postupak nimalo nije naučan.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #18 у: 02.41 ч. 03.04.2008. »

Када стигнеш до хиљадите поруке и пете звездице честитаћу ти Smiley, а да се вратимо на тему: рекох да вероватно сличност наводи на тумачење, али сам се увек ограђивао од закључака „то је тако зато што ја кажем“ или сличних. Основа ста- не може никако стајати самостално, али сам претпоставио да је можда на тај праиндоевропски корен додат наш суфикс за грађење глагола.

Сагласан сам потпуно да сличност не значи никако и истост. Рекох да нас је слична основа у нашем језику (независно од санскрита) наводила на, највероватније, погрешан закључак.

Напоменуо сам још у првој поруци да ме само копка да је реч „стан“ евентуално турцизам. Можемо сада вероватно закључити да није, али етимологију речи „стан“ немамо, да бисмо тврдили са сигурношћу Wink, а етимологију глагола „стати“ само претпостављамо санскритском — можда ни она није. Творбено је сасвим у реду оно што кажеш, за обадва појма.
« Задњи пут промењено: 02.43 ч. 03.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #19 у: 03.35 ч. 03.04.2008. »

Tvorbena osnova glagola „stati“ jeste st- (st-a-ti). Gramatičke osnove glagola „stati“ jesu sta-, infinitivna (sta-ti), i stane-, prezentska (stane-mo).

Tvorbena i gramatička osnova imenice „stan“ jeste stan- (stan-ø).

Ја се извињавам ако испадне да сам упоран у својој грешци, али зар се презентска основа не добија одбијањем наставка за треће лице једнине презента? Дакле, било би он стан - е?

То наравно и даље ништа одлучујуће не значи за ову нашу расправу, и у томе се скоро слажем са Ђорђем. Међутим то што нисмо експерти не би требало да нас спречава да на форуму, као крајње неформалном медију, размењујемо мишљења и претпоставке, зар не? Не пишемо ми неку он-лајн енциклопедију уживо, па да можемо некога завести својим мањкавим методолошким приступом.

Искрено, мени више прија ово слободно мисаоно тумарање и надопуњавање, него шинско кретање по неким правилима. Ту смо да креативно лутамо (и можда стигнемо негде) све док нас неко ко јесте стручан не прекине, похвали/покуди, открије коначну истину... Зато Ђорђе, придружи нам се у тумарању, немој да си партибрекер.  Cheesy
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #20 у: 23.01 ч. 03.04.2008. »

Prezentska osnova se dobija odbijanjem nastavka -mo od prvog lica množine: stane-mo. Treće lice jednine nema nastavka u prezentu, tj. ima nulti nastavak dodat na prezentsku osnovu, dakle stane-ø.

Možda nam neko ko ima pri ruci Skokov „Etimologijski rječnik“ može otkriti njegove etimologije rečî „stan“ i „stati“? Ja verujem da naš glagol „stati“ može imati veze s pomenutim sanskritskim „sta“, ali ne znam ima li imenica „stan“ ima ikakve veze s tim — ne čini mi se da ima, ni značenjske niti etimološke, ali to je, opet, samo moje neuko zapažanje. Wink
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #21 у: 23.10 ч. 03.04.2008. »

Како добијемо онда треће лице множине стану, ако је стане основа? Мислим да је основа ипак стан-, а наставци су за презент -м, -ш, -е, -мо, -те, -у. Грешим ли?

Вероватно грешим, али се онда губи оно е у основи за треће лице, а на његово место долази у.
« Задњи пут промењено: 23.13 ч. 03.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #22 у: 23.26 ч. 03.04.2008. »

Tačno tako, kod nekih glagola treće lice množine gradi se dodavanjem nastavka -u na okrnjenu prezentsku osnovu (bez krajnjeg samoglasnika -e odnosno -i).
« Задњи пут промењено: 23.28 ч. 03.04.2008. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #23 у: 23.29 ч. 03.04.2008. »

Сад, није википедија неки непогрешиви ауторитет, али у чланку о грађењу императива тамо пише исто ово што кажем ја.
Цитат
Императив у српском језику гради се тако што се на презентску основу глагола (која се добија одбијањем наставка за 3. лице једнине презента) додају двојаки наставци:
-и, -ј (за 2. лице једнине)
-имо, -јмо (за 1. лице множине)
-ите, -јте (за 2. лице множине)
http://sr.wikipedia .org/wiki/Императив

Има ли неко неку књигу?

Јаки смо ми "језикословци", нико није сигуран како се твори презентска основа... Smiley
« Задњи пут промењено: 23.35 ч. 03.04.2008. од Урош » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #24 у: 23.48 ч. 03.04.2008. »

Vikipedija nije nikakav izvor na koji se uopšte može pozivati. Ja imam „neku“ knjigu, i u nju sam prvo i pogledao pre no što sam se suprotstavio tvojoj tvrdnji, inače sigurno ne bih bio tako siguran da nije tako kao što ti kažeš. Wink

Цитирано: Ž. Stanojčić, Lj. Popović: „Gramatika srpskoga jezika“, t. 245
Prezentska osnova izdvaja se kod glagola tako što se u 1. licu množine prezenta odbije lični nastavak -mo: nosi- (-mo), radi- (-mo), čita- (-mo), čuje- (-mo), plete- (-mo), dođe- (-mo).

Imperativ se, kad smo već i kod toga, pak gradi, „od oblika 3. lica množine prezenta odbacivanjem njegovog nastavka i dodavanjem nastavaka za oblik imperativa“ (Isto, t. 256).
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #25 у: 23.54 ч. 03.04.2008. »

Добро, презентску речничку творбу „дипломирасмо“ Smiley, само још да се јави неко са „Етимолошким рјечником“, и рекне шта тамо пише под одредницама „стан“ и „стати“, да бисмо се вратили у колосек, јер смо малко скренули са њ.
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #26 у: 23.59 ч. 03.04.2008. »

Ja сам причао онако из главе, па кад је постало спорно само сам гуглао и несрећно потврдио своје очигледно погрешно мишљење. Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #27 у: 00.06 ч. 04.04.2008. »

Ja сам причао онако из главе, па кад је постало спорно само сам гуглао и несрећно потврдио своје очигледно погрешно мишљење. Smiley
Хе, хе... Smiley Ја никад скоро не гуглам, само малко запињем док се језикословци не фате тефтера, па ме поклопе. Smiley А некад чак и будем у праву.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #28 у: 21.48 ч. 02.05.2008. »

Вероватно потиче од санскритског "ста" што значи стати.
I ostati, ako se uzme u obzir da su neke migracije dešavale nasumice, pa kad naiđu na zgodno mesto, zastanu.. i ostanu..naprave stanište..
Možda je isti narod dugo lutao nasumice, u većim ili manjim grupama, i ostavljao za sobom naziv..
Išao sa tegobom, možda i prekorom  ("Ostajte ovde! Sunce tuđeg neba neće vas...)

Na jednom sajtu o Himalajima naišla sam na tumačanje Hima(sneg)+ alaja(stan).. znači na isti način pravljena kovanica Ko+stanuje tu ?

STA se nalazi u svim rečima koje podrazumevaju mirovanje u nekom položaju nekoga ili nečega ..stav, ustav:), ostav, ustani!, ostani !, stanovište (aspekt), i stanište (area)..postanak takođe..ustanak..ostanak..

Lepa tri slova.
Nekada davno, kad su srpske porodice imale više dece , a nisu mogli da ih nahrane valjano, davale su poslednjem u nizu ime Stanko ili Stanka, da bi "zaustavili" imenom proces.
Postojalo je i žensko ime, sad više nije "in" - Dostana..

I ovde se koriste tri slova iz sanskrita- u zapovedi Do-sta!
« Задњи пут промењено: 21.53 ч. 02.05.2008. од Сребрена » Сачувана
voja
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 3



« Одговор #29 у: 08.32 ч. 20.06.2008. »

Da li je moguće da su Turci, svojim osvajanjima, donosili nastavak "stan"?

Сачувана
arksi
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
škola
Име и презиме:
iskra isaeva
Струка: profesor bugarskog jezika i knizevnosti, prevodilac
Поруке: 64


« Одговор #30 у: 13.40 ч. 20.06.2008. »

    Ja sam malo guglala i naišla na hrvatski rečnik u kome osim objašnenja reči navode se i podaci o nihovoj etimologiji. Evo šta piše o etimologiji reči "stan":
✧ prasl. *stanъ (rus. stan: rast, polj. stan: stanje, položaj), v. stȁti 
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #31 у: 13.44 ч. 20.06.2008. »

Може ли линк? Roll Eyes
Сачувана
arksi
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
škola
Име и презиме:
iskra isaeva
Струка: profesor bugarskog jezika i knizevnosti, prevodilac
Поруке: 64


« Одговор #32 у: 13.56 ч. 20.06.2008. »

 Naravno da može.
http://hjp.srce.hr/
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #33 у: 14.04 ч. 20.06.2008. »

Захваљујем. Сајт је одличан!
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!